Masovno otpuštanje omladinskih radnika - Kako su Maksi i Delez reagovali na bojkot njihovih supermarketa?

Nakon najavljenog bojkota njihovih supermarketa, Delez je pored javnih odgovora koje je uputio, odnosno tužbe udruženju Efektiva i javnog saopštenja, sproveo i internu akciju. A ta interna akcija je bila masovno otpuštanje omladinskih radnika.

Podsećamo, prvobitno su sprovedena dva bojkota pet velikih trgovinskih lanaca u trajanju, prvo od jednog pa od pet dana, kada su bojkotovani Delez (Maxi i Shop&Go), Merkator (Roda i Idea), DIS, Univerexport i Lidl, udruženje za zaštitu potrošača Efektiva organizovalo je još jednu akciju.

Ovog puta, nakon anketiranja građana, odlučeno je da sledi jednonedeljni bojkot lanaca u vlasništvu firme Delez. Bojkot je najavljen da traje od 24. februara pa sve do nedelje, 2. marta.

Očekivano, usledio je i odgovor iz kompanije Delez u kom oni tvrde da je u javnost iznet značajan broj neistina u vezi sa njihovim poslovanjem.

“Mi smo samo poslednja karika u lancu snabdevanja hranom i u tom smislu imamo mogućnost, ali ograničenu, da na cene utičemo.”

Tu su naveli i da 94 odsto prosečne maloprodajne cene isplaćuju drugima i tu je posebno zanimljivo i što su napomenuli da samo 10 odsto toga ide zaposlenima.

Tvrde i da su značajno smanjili cene proizvoda, povećali asortiman i broj akcija.

Ipak, potrošači se sa njihovim ocenama poslovanja Deleza nisu složili.

Uz to, važan je podatak i da je Delez ostvario najveće prihode u 2023. i u 2022. godini a u tim godinama imali su i najveću dobit i najveću maržu u odnosu na ostale lance supermarketa.

I na sve ovo, tokom bojkota njihovih supermarketa, Delez je ekspresno reagovao u pokušaju da finansijski bolje podnesu akciju koja svakako značajno utiče na njihove finansije.

Tom prilikom, dva radnika koja su do pre par dana radila u ovom lancu dobili su, kako tvrde, nenajavljen i neobjašnjen otkaz.

Oni tvrde da nikom u supermarketu razlog za otpuštanje nije objašnjen. Odjek saznaje da je nekim drugim radnicima ipak ponuđeno objašnjenje i to je objašnjenje bilo da im više “nisu potrebni“.

Nakon najavljenih otkaza, nekoliko omladinskih radnika koji su se, po rečima sagovornika, isticali po radu, pokušali su da doznaju zbog čega su dobili otkaze ali poslovođa nije odgovarao.

Samo par dana nakon prve ture otkaza, usledilo je još jedno obaveštenje gde je svim radnicima javljeno da “fleksovci od sutra više ne dolaze na posao, već dolaze samo studenti koji su zaposleni preko Volta”. Ovo je takođe ostalo bez objašnjenja.

Studenata koji su zaposleni preko Volta je inače dosta manje u gotovo svim radnjama, a takozvani fleksovci, odnosno radnici zaposleni preko Maksijeve zadruge, oduvek su radili i deo posla koji je namenjen za radnike-dostavljače, potvrđuju i naši sagovornici.

Foto: iStock

Uz to “objašnjenje” dodata je i poruka da će fleksovci po pozivu biti pozvani na posao par dana ranije kada je to neophodno.

Među otkazima, ovi se svakako čine najgrublje jer je ovim studentima naglašeno da će im možda trebati ali ne trenutno.

Odjek nezvanično saznaje da su na sličan način otpušteni radnici u nekoliko Maksi prodavnica i da nikome nije dato konkretno objašnjenje.

Što se tiče ugovora, naši sagovornici nisu sigurni ali misle da ga nisu nikad potpisali. Ipak, to ima dvojako značenje. U praksi je ipak značilo da se omladinski radnici gotovo nimalo nisu razlikovali od onih “pravih” te da su imali potpuno ista zaduženja.

Neki drugi radnici pak tvrde da su zaposleni u zadrugama omladinskim radnicima rekli da je neophodno da potpišu ugovore ali niko od nadležnih u supermarketima im to nije spominjao ni u jednom trenutku.

Odjek i ovde saznaje da gotovo niko od omladinskih radnika nije potpisao ugovor niti je iko imao jasno definisana zaduženja. I to važi za nekoliko Maksi supermarketa u Novom Sadu.

Nijedna informacija, otkaz ili razgovor nije obavljen uživo. Svaki deo komunikacije obavljen je isključivo porukama. I ovo isto važi za više supermarketa u gradu.

Kako Odjek saznaje, već duže vreme su omladinski radnici bili nezadovoljni ophođenjem prema zaposlenima, ali da ipak nisu bili ni najmanje spremni na ovako nešto već da su samo zabrinuti i ljuti nakon ovako iznenadnog otkaza.

Niko od ostalih radnika, kako Odjek saznaje, nije javno reagovao na ove iznenadne otkaze.

Omladinski radnici, nakon ovog saopštenja, nisu dolazili na posao a kako Odjek nezvanično saznaje, ostali radnici su sada “prenatrpani poslom” i da nema ko da ispakuje robu, te da magacini ostaju puni i da radnici ne mogu sve da postignu.

Osim ove dramatične reakcije, jedino obraćanje u vezi sa bojkotom dogodilo se tokom prvog bojkota svih supermarketa kada je “neko sa važnije opozicije” pozvao radnike na ljubaznost prema kupcima tokom te akcije i da su samo tada neke cene “zaista bile” snižene.

Radnici koji su dobijali otkaze na ovaj način nisu najbolje povezani i dosta njih, kako tvrde naši sagovornici, ne zna kome bi mogli da se obrate za pravnu pomoć i “boje se posledica koje bi to moglo da im donese”. Ipak, dodaju da “misle da bi svakako trebalo pravno reagovati”.

Naši sagovornici tvrde i da tema studentskih blokada i protesta jeste aktuelna, ali da ipak ne mogu sa sigurnošću tvrde da je i ovo uticalo na otkaze.

Ipak, jedan naš sagovornik misli da ovo sigurno jeste uticalo na otkaze, barem delimično.

Naš drugi sagovornik je istog stava i misli da je firma svakako lakše otpuštala radnike za koje znaju da podržavaju blokade i proteste.

Omladinski radnici su, kako oni objašnjavaju, podržali inicijativu bojkota i dosta njih se taj dan nije upisalo u raspored ili su pomerili da rade drugi dan ukoliko su već bili upisani da tada rade.

Sagovornici dodaju i da misle da su poslovođe tada znale razlog zašto toliko omladinskih radnika nije radilo, ali tada reakcije nije bilo.

Odjek kroz više razgovora saznaje da su omladinski radnici plaćeni 420 dinara po satu i da ta plata raste na 480 dinara po satu nakon tri meseca rada.

Prema onome što je bilo dogovoreno na početku, svaki omladinski radnik može raditi maksimalno 16 sati nedeljno i u zavisnosti od broja sati, na kraju meseca se obračunava plata. Ipak, nekoliko puta se dešavalo da omladinski radnici rade i prekovremeno bez obzira na ovaj dogovor.

U okviru radnje gde su radili naši sagovornici, radilo je oko 30 omladinskih radnika i većina su bili zaposleni preko Fleksa i manji deo preko Volta.

U drugoj radnji gde naš drugi sagovornik radi, radilo je tačno 30 omladinskih radnika, desetoro je već otpušteno a naš sagovornik tvrdi da “pouzdano znaju da planiraju da otpuste sve studente”.

Ovo dakle znači da je sa svim ovim otkazima, u najboljem slučaju, prvi Maksi “uštedeo” negde oko 770.000 dinara. To je gotovo neznatna suma za lanac koji je prošle godine imao dobit od oko 7,4 milijardi dinari a radnicima u Maksiju je ova plata bila gotovo uvek jedini izvor prihoda.

Pre nego što su radnici u Maksiju u kom su naši sagovornici radili otpušteni, među radnicima se pričalo o tome da su u jednom obližnjem Maksiju otpušteni svi fleksovci, ali naši sagovornici i dalje nisu mislili da će se tako nešto dogoditi kod njih, ali ispostavilo se, kako Odjek nezvanično saznaje, da se ovo dogodilo u nekoliko različitih Maksija širom grada.

Radnicima ništa nije objašnjeno ni u jednom trenutku i čini se da nadležni nisu razmatrali nijednu opciju do otpuštanja radnika.

Za sada, pravnog odgovora nema, studenti, studentkinje i drugi omladinski radnici ostali su bez posla i niko još uvek nije javno reagovao.