Ko se boji Sunca još?

autor: Isidora Ković 0

Došlo je vreme kada studenti noći provedene za knjigom mogu da zamene dobrim provodom, svojim omiljenim hobijima, putovanjima, a neki ovaj period posebno iščekuju zbog izležavanja na suncu. Tu naše zdravlje često pada u drugi plan.

foto: keepitbeautifuldesigns.com

O štetnosti UV zračenja upozorava nas naša koža čim malo potamni, jer je upravo preplanulost naša zaštitna reakcija. Neke ljude sunce brzo opeče i oni gotovo nikada ne potamne, a kod drugih je situacija upravo obratna. Za one sa osetljivijom kožom leto može predstavljati doba kada moraju preduzeti sve mere opreza, zbog posledica koje nekad umeju biti i ozbiljnije od bolnih opekotina:

– Retko se sunčam tokom leta zbog hiperpigmentacije koju sam dobila na moru u Grčkoj. Jednom sam dobila i alergiju na sunce po grudnom košu i nisam mogla tri dana da izlazim iz kuće dok se to nije smirilo – kaže studentkinja Ivana Radin i dodaje da redovno koristi kreme sa zaštitnim faktorom 50, posebno za lice - koje je najčešće izloženo suncu - kao i da pije dosta tečnosti.

Doktor Nikola Japundžić iz Opšte bolnice Vrbas smatra da uticaj sunca na organizam može da bude pozitivan, ali i negativan. Za sve pozitivne efekte dovoljne su nam umerene količine sunčevih zraka – u suprotnom je naš organizam izložen neželjenim uticajima sunčevog zračenja i to najviše zracima UV spektra (UVA i UVB zraci).

– Prekomerno izlaganje suncu može dovesti do opekotina na koži, izazvati alergijske manifestacije, oštećenje vida, pojavu pega i bora, sunčanicu i toplotni udar, a slobodni radikali koji se proizvode usled dejstva sunčevih zraka odgovorni su za oštećenja ćelija, starenje i povećen rizik od nastanka raka kože – objašnjava doktor Japundžić.

Pored prirodnih UV zraka koje emituje Sunce, i UV zraci koji dolaze iz veštačkih izvora imaju kancerogeni efekat. Stoga lekari ne preporučuju solarijume, čak ni da bi se „malo dobila boja“:

– Ne preporučujem solarijum kao pripremu za sunčanje. Solarijum indirektno izaziva melanom, karcinom kože. Štetno UV zračenje može da škodi posebno osobama koje imaju mladeže i svetliju kožu, a lampe u solarijumu se uglavnom ne menjaju kako bi trebalo, te radijacija često može biti jača od zraka koje emituje Sunce – poručuje dr Jovana Koprivica.

foto: globalvillagenoos.com

Ipak, jedna od najvažnijih činjenica za čovečanstvo je to da bez Sunca ne bi bilo života na Zemlji! Dobro je poznat uticaj sunčeve svetlosti na nastanak aktivnog oblika vitamina D u našoj koži, koji je bitan za sprečavanje rahitisa i osteoporoze. Takođe je potvrđen uticaj na naš imuni sistem i mentalno zdravlje – sunčevi zraci regulišu nivoe serotonina i triptamina, neurotransmitera koji su odgovorni za dobro raspoloženje i redovan ciklus spavanja i budnog stanja. Zbog toga smo, kada je sunčano, mnogo češće dobro raspoloženi i puni energije.

Kako bi nam sunce bilo ne samo bauk od koga se treba čuvati, već i saveznik u dobrom provodu i uživanju, uslov je pre svega odnositi se odgovorno i racionalno, jer naša koža je glavna uspomena na svaki momenat proveden na suncu:

 - Leti treba izbegavati izlaganje suncu u vremenu od 10 do 16 časova, nositi kačkete ili šešire sa obodom. Odeća mora odgovarati klimatskim uslovima i važno je da je od prirodnih tkanina i svetlih boja. Treba uzimati što više tečnosti, jer zbog visokih temperatura organizam gubi vodu. Prostorije u kojima se boravi  moraju se provetravati, a ukoliko se koriste rashladni uređaji, temperature u odnosu na spoljašnju sredinu ne bi trebalo znatnije da se razlikuju – savetuje dr Japundžić. 

foto: wjlondon.com

KAKO SE ZAŠTITITI PORED KUPOVINE SKUPIH KREMA ZA SUNČANJE?

– Pored korišćenja odgovarajućih lokalnih preparata za zaštitu, koža se takođe može štititi uzimanjem hrane bogate antioksidansima i hrane koja deluje protivzapaljenski u odbrani od UV zraka. Antioksidansi imaju ulogu da suprimiraju slobodne radikale i tako zaustave njihova štetna dejstva. Neki antioksidansi su svima veoma dobro poznati: vitamin A, C, E, selen, beta karoten – kaže dr Nikola Japundžić i dodaje da su voće, povrće, različite vrste semenja, proizvodi od punog zrna i koštunjavo voće bogati antioksidansima.

Nema komentara

Napišite komentar