Kako odgovoriti na izbegličku krizu?

Da država nije adekvatno odgovorila na izbegličku krizu i učinila dovoljno za izbeglice, kao i da pravi problemi tek dolaze, bio je zajednički zaključak učesnika panel diskusije održane u okviru tribine „Kako odgovoriti na izbegličku krizu?“ održanoj sinoć na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.

Foto: Teodora Ćurčić

Iako je Srbija samo tranzitna zemlja, a ne konačno odredište, izazovi sa kojima se suočavamo su veliki. Da li i u kojoj meri naša država odgovara na njih, bila je tema koja je pokrenula diskusiju.

– Donekle. Dobro je što još uvek vlada koliko-toliko pozitivna atmofera i želja a se pomogne, ali još uvek nije potpuno odgovoreno na ovaj problem. Treba da se zapitamo šta će biti sutra ako oni ostanu duže, ili ako bilo ko od njih bude žrtva nasilja – konstatovala je Dobrila Marković, predstavnica Novosadskog humanitarnog centra.

Suprotno mišljenje imala je Marijana Savić. Organizacija NVO Atina, čija je ona direktorica, prevashodno pomaže žrtvama trgovine nasilja, ali su mobilni timovi ove organizacije već dugo na terenu u Šidu, Preševu i Beogradu, gde identifikuju žrtve tregovine ljudima i pokušavaju da im pomognu.

– Država ne čini dovoljno. Odnosi se prema ovom problemu samo kroz brojke, daju se pogrešne informacija, a odnos prema organizacijama je problematičan. Da organizacija nije bilo, sigurno je da bi do sad bilo mnogo više incidenata. Nismo mnogo bolji ili gori od ostalih, ali ni ne činimo ni izbliza dovoljno – rekla je Savićeva, i složila se sa Dobrilom Marković da pravi problemi tek dolaze.

– Pored materijalne pomoći potrebno je da se izbeglicama pomogne razgovorom, da im se obezbedi medicinska pomoć i inkluzija dece u škole. Ovi ljudi su pretrpeli velike traume i pred time ne treba zatvarati oči – rekla je Savićeva.

Organizacija Refugee Aid u beogradskom prostoru „Miksalište“ već mesecima pokušava da organizuje i obezbedi neophodnu pomoć izbeglicama, pre svega roditeljima sa bebama, za koje su obezbeđeni i pedijatri. Jedan od osnivača ove organizacije Srbo Jovanović kaže da su oni sve ovo u „Miksalištu“ obezbedili pre nego što se država uključila.

– U početku, građani su bili ti koji su samoinicijativno donosili pomoć izbeglicama koji su tada spavali u parku, a mi smo naknadno nabavljali ostalo. Plan države je da se oni smeste u kolektivne centre, ali šta dalje? – zapitao se Jovanović i konstatovao da oni u kolektivnim centrima ne mogu ostati zauvek i da je rešenje neophodno.

Na tribini je usled nepredvniđenih okolnosti nedostajao glas države. Poptredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Vladimir Marinković, odustvovao je zbog neplanirane sednice, a koordinator borbe protiv trgovine ljudima, Mitar Đurašković, nije imao odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova da govori o ovoj temi.

Nakon panel diskusije o stanju u Srbiji, predavanje na engleskom jeziku je održala i novinarka iz Španije, Noemi Mena, koja je izbegličku krizu u celoj Evropi proučavala pomoću medija i pokušala da odredi njihovu ulogu i zadatak.

Tribina „Kako odgovoriti na izbegličku krizu?“ je uz pomoć mišljenja stručnjaka iz Srbije i Evropske unije pokušala da pronađe rešenje za novonastalu situaciju u tranzitnim zemljama kao što je Srbija, ali i evropskim zemljama koje potencijalno predstavljaju nov dom izbeglica koje već nekoliko meseci prolaze kroz Evropu.