Predlog za formiranje institucije Zaštitnika prava deteta postoji već dve godine, spominje se s vremena na vreme, ali konkretni koraci u njenom osnivanju nisu učinjeni. Glavni razlog tome su nesuglasice između Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja i Zaštitnika građana Saše Jankovića.
Ministarstvo za zapošljavanje i socijalna pitanja dalo je predlog Zakona o zaštitniku prava deteta Vladi Srbije, koja ga je odobrila, a zatim ga uputila Savetu za dečija prava, koji je takođe odobrio donošenje ovog zakona. Postavlja se pitanje zašto se onda u političkim krugovima javno priča sa negodovanjem o ovom predlogu. Zamenica republičkog ombudsmana Gordana Stevanović bavi se pitanjem prava deteta od nastanka ove kancelarije 2008. godine. Dakle, možemo reći da institucija dečijeg ombudsmana već postoji.
Prošle godine prijavljeno je 6.520 slučaja nasilja nad decom, a 92 odsto počinilaca je iz biološke porodice deteta, ombudsman za decu bi trebalo da pomogne ostalim državnim organima u prevenciji i kažnjavanju ovakvih i sličnih slučajeva, izjavio je ministar Aleksandar Vulin za N1.
– Čuo sam da postoji, ali da ne radi – odgovorio je na pitanje o postojećoj instituciji Zaštitnika za decu, i dodao da bi ovu oblast svakako trebalo unaprediti zbog njene kompleksnosti, značaja i, svakako, dobrobiti deteta.
U kancelariju za zaštitu prava deteta, koju vodi Gordana Stevanović, od 2008. godine stiglo je oko 3.000 pritužbi, a upućeno je više od 600 preporuka. Osim toga, ova kancelarija je predložila nekoliko zakona vezanih za decu, kao što je predlog o uvođenju inkluzivnog obrazovanja, koji je i usvojen 2009. godine, promena Zakona o radu i Zakona o podršci porodica sa decom, kako bi se pomoglo roditeljima sa decom ometenom u razvoju ili invaliditetom. Međutim ovi predlozi još uvek nisu usvojeni. Deca kancelariji mogu neposredno da se jave, prijave slučaj povrede prava ili da se informišu o svojim pravima. Dakle, šta je ono što ‘ne radi’?
Kancelarija zamenice ombudsmana predložila je nekoliko nacrta za izmenu zakona vezanih za prava deteta, i nisu svi usvojeni. Inkluzivno obrazovanje jeste, ali se i dalje u lokalnim samoupravama može primetiti nedostatak asistenata za decu sa smetnjama, što znači da domaći pravni okvir još uvek nije adekvatno izmenjen, niti je praksa u radu organa vlasti usklađena sa obavezama koje je država potvrđivanjem međunarodnih ugovora preuzela, izjavila je za Politiku zamenica ombudsmana i zaštitnica za dečija prava Gordana Stevanović.
– Ono što legitimitet daje ovoj instuciji je činjenica da je Srbija članica međunarodnih tela zaduženih za staranje o pravima dece, što znači da mora da ima poseban organ zadužen za ovu oblast – rekla je Stevanović i složila se sa Sašom Jankovićem, republičkim ombudsmanom, u izjavi da je ovo pokušaj da se “pocepa institucija ombudsmana”.
S druge strane, Gordana Stevanović se bavi ne samo pitanjem prava deteta, već i pitanjem rodne ravnopravnosti, pa bi ombudsman za decu bio striktno ograđen na jednu oblast, što bi moglo da doprinese efikasnijem radu u ovoj oblasti. Sve susedne države imaju u državnoj organizaciji Zaštitnika prava deteta, a prva država koja je uvela ovu instituciju je Norveška 1981. godine.
Dodavanjem nove uloge ne bi trebalo da se ugasi uloga republičkog zaštitnika, ni njegove zamenice zadužene za zaštitu dečijih prava. Naprotiv, samo bi težište trebalo da se prebaci na novu instituciju, jer jedan zamenik ne može fizički da isprati sve slučajeve povređivanja dečijih prava rekla je Dragana Ćosić, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i pisac Aleksinog zakona.
– Ne mislim da je u pitanju ignorisanje od strane Ministarstva, ili da je bilo kako upereno protiv zamenice Stevanović, formiranje novog specijalnog ombudsmana treba svi da private kao podršku i pomoć u rešavanju problema ove osetljive kategorije – kazala je, i dodala da Ministarstvo daje osnov za formiranje, ali da ombudsman za decu mora da bude, kao što je i republički, nezavisna funkcija.
Institucija evidentno postoji, i umesto da se na njoj poradi, kako bi se osnažila i podstakla na dalji i bolji rad, dodaje se nova institucija sa istom funkcijom. Kancelarija Ministarstva za socijalna pitanja navodi kao jedan od glavnih razloga za nastanak ove institucije odgovornost Republike Srbije prema Komitetu za zaštitu prava deteta UN, što upućuje na čistu formalnost. Bespotrebno nagomilavanje institucija liči na praznu birokratiju, bez pravog sadržaja. Ministarstvo za socijalna pitanja i kancelarija ombudsmana trebalo bi da rade zajedno na rešavanju problema. Šta je po sredi, političko neslaganje kancelarije ministra Aleksandra Vulina sa kancelarijom republičkog ombudsmana ili ispunjenje birokratskih zahteva?
Pravi motiv trebalo bi da budu deca i njihova prava, i ako će uvođenje “nove” uloge u državi stvarno poboljšati rad u ovoj oblasti, trebalo bi je uvesti što pre. Predlog će biti stavljen pred Skupštinu do kraja godine, ona bi trebalo da prepozna prave motive i izglasa ono što je u interesu građana.
Nema komentara