Nekoliko studenata sa Departmana za biologiju i ekologiju pokrenulo je prošle nedelje inicijativu za utvrđivanje efikasnosti flajera pri informisanju. Oni su to učinili putem Gugl upitnika, i za nekoliko dana sakupili oko 180 odgovora.
Photo: morementum.tv
Jedna od studentkinja koja je pokrenula ovo ispitivanje, Sanja Nikolić, kaže za Odjek da je njihov cilj ukidanje promotivnih letaka na kampusu i promocija reciklaže.
– Za ovaj vid ankete odlučili smo se zato što smo primetili da se ogroman broj flajera deli i potom baca na kampusu Univerziteta. Smatramo da oni troše resurse i da ne služe promociji, odnosno da se njima ne postiže prvobitni cilj. Ako ne možemo u potpunosti da eliminišemo flajere, neka se onda barem neželjeni flajeri recikliraju umesto da se bace na pod ili u kantu – kaže Sanja i podseća da se na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta nalazi kontejner za reciklažu koji je dostupan svima.
Od 176 osoba koje su učestvovale u upitniku, njih 83 odgovorilo je da nikada ne čuvaju flajer, dok je njih 150 reklo da flajere uzimaju iz ljubaznosti.
Devojka koja deli flajere za sportsku radnju u centru grada kaže da nije ubeđena u njihovu marketinšku efikasnost.
– Za pet sati koliko stojim ovde, svega dve osobe su me pitale gde se nalazi radnja sa flajera. Ne mislim da je to uspešan marketing, ali radnja se nalazi u pasažu, pa prolaznici u suprotnom verovatno ne bi ni čuli za nju – kaže naša sagovornica.
Ovome u prilog svedoče i podaci prikupljeni pomoću upitnika, jer je na pitanje Koliko često vas promotivni flajer zainteresuje za ponudu koju nudi?, svega 0.6 odsto ispitanika odgovorilo – Svaki put.
Photo: Wikipedia
Da flajeri nisu bitan faktor u informisanju smatra polovina ispitanika, a detaljnije objašnjenje dala je marketing menadžerka Vera Nikolić, rekavši da se flajeri danas mogu smatrati fosilima dobrog marketinga.
– Flajeri imaju rok trajanja, veliki uloženi trud, a male rezultate. Jedna od najvećih zamerki koje marketari imaju na koncept flajera jeste da ne mogu da izmere njihovu konverziju u većini slučajeva, kao i to da ne mogu odrediti tačnu ciljnu grupu. Za potrebe flajera, pored štamparije, potrebno je angažovati i promotere koji će deliti materijal, ali takođe ih uputiti u to što na samim flajerima piše, kao i kome da ih uruče.
Vera kaže da se njihova primena delimično može opravdati kada je reč o restoranima brze hrane, koji na flajerima štampaju svoje jelovnike ili kupone. Ipak, i u tom slučaju je jednostavnije oglašavanje na internetu od čuvanja kupona i kopanja po fiokama.
– Reklamiranjem na internetu može se preciznim targetiranjem doći do tačno određene publike kojoj je potrebno plasirati određeni proizvod ili uslugu. Građenjem zajednice preko društvenih mreža stvara se bliži i bolji kontakt sa krajnjim korisnicima, takođe se prati njihova reakcija, želje i primedbe, na koje se mnogo brže može odreagovati jer je i sam protok informacija brži – smatra naša sagovornica i ohrabruje oglašivače da budu kreativniji, te da misle i o svojoj publici, ali i o zaštiti sredine u kojoj žive.
Nema komentara