Pre 69 godina u Evropi se završio najkrvaviji sukob u njenoj povesti. Drugi svetski rat je umnogome izmenio ceo svet. Šestogodišnji konflikt doveo je do formiranja potrebe da se ovakvi sukobi spreče i više nikad ne dogode.
foto: wikimedia.org
Nakon rata došlo je do nove podele interesnih sfera i počeo je da se rasplamsava sukob koji i dan-danas traje. Stoga, došlo je do velikih promena u svetu, direktno prouzrokovanih samom kapitulacijom Nemačke, a potom i Japana par meseci kasnije. Sam kraj rata doneo je promene u pravnoj i političkoj sferi.
Promene koje su se odvijale u pravnoj sferi manifestovale su se u vidu oblikovanja međunarodnog prava. Sam razvoj i afirmacija međunarodnog prava, prerastanje međunarodnog prava sa regionalnog na univerzalni nivo, jesu plod potrebe da se užasi Drugog svetskog rata više nikad ne ponove. U tom cilju došlo je do osnivanja brojnih međunarodnih organizacija, a prva od njih je bila Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) koja je osnovana 1945. godine.
Održavanje međunaronog mira i bezbednosti, razvijanje prijateljskih odnosa među nacijama, zasnovanih na poštovanju načela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda, postizanje međunarodne saradnje rešavanjem međunarodnih problema ekonomske, socijalne, kulturne i humanitarne prirode – jesu ciljevi OUN-a. Treba napomenuti da je među državama osnivačima OUN bila i tadašnja Jugoslavija. S vremenom je došlo do osnivanja drugih međunarodnih organizacija kao što su Svetska trgovinska organizacija, Savet Evrope, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i dr. Srbija je član svih gore pomenutih organizacija. Ono što odlikuje ovaj period jeste potpisivanje velikog broja međunarodnih konvencija koje su doprinele jačanju međunarodnog prava, ali i afirmaciji jedne posebne pravne kategorije – ljudskih prava.
Međutim, može se reći da je danas međunarodno pravo u ozbiljnoj krizi. Ta kriza je prouzrokovana delom zbog samovoljnog ponašanja pojedinih država, a delom i zbog nekih nerešenih pravnih pitanja kao što je sukob načela teritorijalnog integriteta država i prava na samoopredeljenje naroda. Ovaj problem se odražava u praksi i to u slučaju Krima, Kosova i Metohije, Južne Osetije, Abhazije i dr.
foto: steampowered.com
Što se tiče političkih promena, došlo je do nove podele interesnih sfera, pogotovo u Evropi, između dve najjače sile pobednice SAD-a i SSSR-a. S vremenom se animozitet između ove dve sile produbljivao, što je rezultovalo sukobom koji danas mnogi nazivaju Hladnim ratom. S vremenom su formirani i vojni savezi koje su okupljale ove dve sile - s jedne strane je NATO pakt na čelu sa SAD, a sa druge Varšavski pakt na čelu sa Sovjetskim Savezom. Jugoslavija je pokušavala da osciluje između ova dva bloka osnivajući zajedno sa Indijom i Egiptom „Pokret nesvrstanih“, i to je neko vreme dosta dobro uspevala.
Osamdesetih godina 20. veka dolazi do glasnosti i perestrojke koji je trebalo da dovedu do liberalizacije sovjetskog društva. Mnogi su mislili, pa i danas neki misle, da su ti procesi doveli do kraja Hladnog rata, ali jasno je da nije tako. Postoji niz činjenica koji govore u prilog tome da Hladni rat ipak nije završen: dovoljno je podsetiti na aktuelna dešavanja oko Ukrajine. Stoga bi se zapravo moglo reći da Hladni rat obuhvata tri faze. Prva je faza bipolarnosti za koju se vezuje postojanje dve velesile - SAD i SSSR. Druga faza je faza unipolarnosti u kojoj je SAD imala dominaciju, a treća faza je faza multipolarnosti, gde pored SAD-a i obnovljene Rusije izrastaju još neke velesile, pre svega Kina. Zbog toga tvrdnja da je Hladni rat završen opravdano izaziva sumnju. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kuda treba Srbija da ide. Treba dobro prosuditi i proceniti šta činiti i kako jer je očigledno da prisustvujemo velikim geopolitičkim promenama u svetu.
Nema komentara