Koji fakultet je najbolji, na kom univerzitetu se nudi najkvalitetnije obrazovanje, koja profesija će mi omogućiti prosperitet, neka su u moru pitanja koja postavljamo sebi pre studiranja. Uz mnoštvo opcija, izbor je otežan, a nekima od nas se desi i da nije pravi.
foto: rahunljairblogspot.com
U Centralnoj zgradi novosadskog Univerziteta, gostovao je profesor dr Branko Urošević, koji je prezentovao svoj istraživački rad na temu „Kako studenti biraju univerzitet?“. Profesor je u razgovoru za Univerzitetski odjek, nakon svoje prezentacije istraživačkog rada, posavetovao studente da se prvenstveno vode svojim interesovanjima:
- Prvi kriterijum kojim studenti treba da se vode jeste interesovanje za određenu oblast, a zatim faktor lakšeg zaposlenja sa određenom diplomom. Korisno je takođe, da prilikom izbora fakulteta pogledaju gde su se školovali i šta su sve napisali profesori koji bi im predavali. Dobar fakultet jeste onaj gde predaju kompetenti i učeni profesori – smatra profesor Urošević.
U svom istraživačkom radu prof. Urošević izneo je faktore prema kojima se studenti odlučuju za studiranje. Naime, povod za studiranje jeste usvajanje novih znanja, signaliziranje ličnog kvaliteta poslodavcima, viši društveni status i uticaj prijatelja koji studiraju ili planiraju da studiraju na određenom fakultetu. Pored kriterijuma koje je naveo prof. Urošević, u istraživanju koje je sproveo sajt Infostud na ovu temu, maturanti kao razloge zbog kojih upisuju studije navode i veću šansu u inostranstvu sa diplomom, očekivanje porodice ali i zato što „ne žele odmah da se zaposle“ ili „ne znaju šta drugo da rade posle srednje škole“.
foto: alltop.com
Univerzitet po našoj meri i po našim zahtevima
Na pitanje koji od faktora budući studenti najviše slede prilikom odlučivanja za određeni univerzitet, odnosno fakultet, u istom istraživanju sajta Infostud-a 80 odsto učenika je odgovorilo da je donelo odluku na osnovu svojih interesovanja, a tek 12 odsto na osnovu procene koji studijski program im je „najisplativiji“. Pitali smo studente novosadskog Univerziteta zašto su odabrali baš ovaj univerzitet i da li, po njihovom mišljenju, treba odlučivati o fakultetu na osnovu interesovanja ili veće, odnosno brže mogućnosti zaposlenja.
Najveći broj anketiranih studenata se odlučio za Univerzitet u Novom Sadu jer im je geografski najbliži (oko 70 odsto). Drugi kriterijumi su bili i određene studijske grupe, mišljenje da fakulteti našeg Univerziteta pružaju šire znanje, veću mogućnost nalaženja posla u struci sa diplomom, ali i lepota Novog Sada i drugi privatni razlozi:
- Odabrao sam novosadski univerzitet najviše zbog grada, volim Novi Sad jer me ispunjava u svakom smislu te reči. A i čuo sam da su profesori na novosadskom univerzitetu dosta opušteniji nego recimo u Beogradu – rekao je Darko Mašić, student Visoke tehničke škole.
Za novosadski univerzitet se odlučuju i studenti iz susednih zemalja, uglavnom Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
- Smatram da su fakulteti u Novom Sadu bolje organizovani i da po završetku fakulteta ovde imamo više mogućnosti nego u BiH. Fakultet tehničkih nauka je svakako priznatiji u svijetu više nego bilo koji u BiH. Sve više mladih ljudi iz mog grada dolazi baš u Novi Sad da studira, razlozi su između ostalog i ti što vole grad, kao i ja, jer pruža veći sadržaj nego Banja Luka ili Sarajevo – izjavila je studentkinja Fakulteta tehničkih nauka Tanja Žarić.
Istražili smo i koliko studenata bi želelo da promeni univerzitet na godinu dana ili jedan semestar koliko traju razmene, kao i koji su razlozi za to. Više od polovine anketiranih studenata (58 odsto) bi želelo da ode na razmenu ako se za to ukaže prilika, a kao glavni razlog navode promenu, upoznavanje novih ljudi i sticanje znanja iz oblasti koju studiraju:
- Odlazak na razmenu za mene lično predstavlja iskakanje iz granice komfora. Razmena sa sobom nosi mogućnost izgrađivanja sebe kao ličnosti i sticanje novih iskustava i prijatelja. Radujem se tome u budućnosti – rekla je studentkinja Aleksandra Stanišljević, studentkinja Filozofskog fakulteta.
foto: architoolbox.com
Balans između interesovanja i realne mogućnosti zapošljavanja
Prilikom odabira studijske grupe, sa našom stopom nezaposlenosti, budući studenti su u dilemi da li da upišu smer koji je u skladu sa njihovim interesovanjima, pa čak iako je velik broj osoba sa tom diplomom bez posla, ili da upišu studijsku grupu čija struka ima više šansi za zapošljavanje. Malo više od većine studenata novosadskog univerziteta (51 odsto) smatra da se treba voditi svojim interesovanjem uglavnom jer je „lakše studirati i raditi ono što voliš“, ali i iz nade da će posao u struci za koju su zainteresovani pronaći „ako ne u Srbiji, onda u inostranstvu“. Nakon kriterijuma „ljubavi“ prema određenoj struci, 33 odsto smatra da se treba voditi faktorom veće i brže mogućnosti zaposlenja, a 16 odsto njih je mišljenja da treba voditi računa i o jednom i drugom kriterijumu podjednako.
O temi izbora fakulteta razgovarali smo i sa Ljiljanom Gavrilović, psihološkinjom Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu.
- Studenti su često neinformisani kakve sve mogućnosti postoje, treba razmišljati šta se može raditi sa određenom diplomom ali i o putu do posla, odnosno samom studiranju. Problem je što se potrebe na tržištu rada menjaju, ali i kada se vodi samo kriterijumom interesovanja, student ima određena očekivanja koja se ne opravdaju uvek.
U Centru za razvoj karijere savetuju buduće studente da se pre donošenja odluke informišu o studijskim programima koji postoje, o radnim zadacima određenog posla i o tome koliko je određena struka brzo zapošljiva.
- Za sada, nažalost, ne postoji mogućnost da se predvidi pet godina unapred koji će posao biti tražen. Našim studentima i diplomcima možemo da savetujemo da budu fleksibilni u pogledu traženja posla (promena radnih mesta, više radnih mesta sa pola radnog vremena, i slično), neformalno obrazovanje i razvoj nekih veština (aktivno traženje posla, poslovna komunikacija, liderstvo), stalno usavršavanje i planiranje karijere – istakla je stručna saradnica za savetovanje i razvoj karijere studenata Nevena Markov i dodala da se o razvoju i planiranju karijere i nekih veština studenti mogu se informisati u ediciji Priručnika za razvoj karijere ili na njihovom E-savetniku.
Istraživanje u okviru Tempus Careers projekta je pokazalo da poslodavci očekuju da studenti/diplomci poseduju sledeće veštine: preuzimanja inicijative, kritičkog mišljenja, donošenja odluka, pregovaranja, a to su veštine koje oni uglavnom ne poseduju.
Markova je takođe istakla da Centar za razvoj karijere, na osnovu iskustva sa studentima, zaključuje da se zaista češće bira fakultet naspram personalnih interesovanja, a ne na osnovu brže zapošljivosti određene struke:
- Naš savet studentima, koji dođu da porazgovaraju o izboru master studija je da istraže svoje opcije, budu aktivni i uključeni u rad studentskih organizacija, da volontiraju, traže praksu u kompanijama i učestvuju u programima prakse koje mi organizujemo zajedno sa poslodavcima. Studije im daju solidnu teorijsku osnovu, ali i oni sami su odgovorni za sticanje praktičnog znanja pored fakulteta.
Ponekad je najbolje odustati
Psihološkinja Ljiljana Gavrilović je istakla da su dvadesete godine vrlo teške, i da u godinama kada razmišljamo o fakultetu zapravo ni ne poznajemo dovoljno dobro sebe. Stoga, da ne bismo pogrešili, treba kombinovati intuitivni i logički način razmišljanja, ali i promišljati o sebi, o svojoj budućnosti i razgovarati sa drugim osobama koje bi mogle pomoći. Na kraju, i ako se greška desi, ne treba na to gledati kao na nešto „jako strašno“:
- Studenti nisu dovoljno fleksibilni i teško se suočavaju sa svojim greškama. Ne treba razmišljati pravolinijski, čak i ako se pogreši, greška se može ispraviti na primer na masteru. Pritom, ne treba ni da se odustaje na prvoj prepreci već gledati kako je savladati – smatra Gavrilovićeva.
Nevena Markov, stručna saradnica za savetovanje i razvoj karijere studenata pri Centru za razvoj karijere navodi da je ključ u izbegavanju greške pri odabiru fakulteta i mastera detaljno informisanje.
- Pre početka studija treba se dobro informisati šta sve studije obuhvataju, šta se stiče od znanja, za šta ste kompetentni posle da radite. Studenti ne bi trebalo da misle da je velik problem ukoliko u toku prve godine shvate da su pogrešili sa izborom fakulteta. Mogu da se ispišu i upišu na novi i veoma uspešno ga završe.
foto slajder: freeppt.net
Nema komentara