Mucanje je poremećaj koji prožima sve strukture govora, odnosno utiče na govorni tok, ritam i tempo govora, te na intenzitet i visinu glasa. Tiče se i akcentualizacije i same melodije rečenice.
foto: lingualogos.com
Zbog svoje kompleksnosti, moramo razgraničiti mucanje od sličnih poremećaja kao što su brzopletost u govoru ili nefluentnost u specifičnim emotivnim stanjima. Odatle vidimo da sama stvar nije nimalo jednostavna za objašnjavanje, a možda je još teže objasniti kakav je osećaj.
Jedna od stvari koje nećemo znati jeste kako se oseća osoba koja muca, a bitno je. Bitno je jer je to osoba kojoj ste s nestrpljenjem završavali rečenicu. To je osoba koju ste zadirkivali u školi. To je osoba koju ste imitirali i tome se slatko s prijateljima nasmejali. Jeste li se ikad zapitali kakav je to osećaj? Da ste vi u toj koži, kako biste se vi osećali?
Priča iz prve ruke
Svako ko je mucao, zamuckivao kao malo dete ili se to produžilo i na odrasli period, moći će da vam kaže - naravno, ako o tome želi otvoreno da govori - da je to najužasniji osećaj koji vas sprečava da se izrazite, koji vas ometa u svakodnevici. Kao da ste okovani lancima i ne možete da izgovorite ono što jasno imate u glavi.
„Iskaži se već“
Šta mucanje zapravo predstavlja u socijalnom kontekstu - ne možete nešto da izgovorite i odmah krene panika – ko će primetiti, ko je čuo, na šta to sad liči, ajde već isteraj tu reč preko jezika, a sekunde postaju minuti, osećaj sramote sve veći. Zamislite da znate sve odgovore na času, a znate da će, ako se javite, to proći nekoliko minuta dok sve ne izgovorite. Po cenu da ispadnemo neznalice, prećutimo.
Osim ruganja, tu su i goleme predrasude na koje ljudima treba skrenuti pažnju. Kao prvo, ovde nije reč o manjoj inteligenciji: to što neko muca ne znači da je hendikepiran u pogledu intelekta. Naprotiv, najčešće se radi o natprosečno inteligentnim osobama, što će objasniti Dragana Dženopoljac, iskusni logoped u Razvojnom savetovalištu u Domu zdravlja u Subotici.
Različiti uzroci, nepoznato poreklo
Kao logoped koji se svojom strukom bavi već 20 godina, ima veliko iskustvo. Kroz razgovor s njom stiže se do shvatanja da mucanje nije mana, nego je govorni poremećaj.
- Mucanje se ispoljava za vreme govora kao ponavljanje početnih glasova ili slogova reči ili kao „zapinjanje“ na početku govorenja koje je praćeno grčevima mišića govornog aparata. To je sindrom velikog broja manifestacija na telesnom, fiziološkom, govorno-jezičkom, psihološkom i socijalnom planu. Javlja se u ranom dečijem uzrastu, od druge do pete godine, a poslednji kritični period je pred polazak u školu. Ono se češće javlja u porodicama u kojima ima članova koji mucaju, ali direktno nasleđivanje nije dokazano, već se samo nasleđuje konstitucija, tj. sklonost, osetljivost na ovaj poremećaj i znatno je veći broj muške dece koja mucaju. Najčešći uzroci su mucanje u porodici, fizičke traume kao što su padovi, bolest ili medicinske intervencije – navodi nam Dragana Dženopoljac.
Kako ovo nije mana, retko se javlja u odraslom dobu - uglavnom samo kao posledica velike psihičke traume ili kao neki od simptoma posebnih psihičkih stanja. Javlja se i kao posledica korigovanja levorukosti.
foto: trinitynews (Detalj iz filma "Kraljev govor")
Ambidekstrija i korigovana levorukost
Kao vrlo interesantna pojava javlja se i ambidekstrija, a kako malo ljudi zna o njoj, potrebno je malo bolje pojasniti ovo stanje, te Dženopoljac nastavlja:
- Ambidekstrija je neprirodna situacija, a to znači da su angažovane obe hemisfere mozga i to podjednako, a fiziološki je uvek jedna hemisfera dominantna: kod dešnjaka leva, a kod levorukih desna, i taj proces se završava oko osme godine, grubo rečeno. Postoji gestualna i upotrebna levorukost i desnorukost. Kod ambidekstera je naučena upotrebna funkcija, prevežbani su, uglavnom na desnu ruku, a ostaju gestovi i radnje koje se nauče pre pisanja i pre škole. Mi smo bombardovali samo jednu moždanu hemisferu svojim aktivnostima i gurali je u predominaciju, no s prevežbavanjem bombardujemo i drugu, zbunjujemo mozak, ometamo normalne fiziološke procese. Kao posledica se, češće od mucanja, javljaju disgrafija, diskalkulija i disleksične smetnje, takozvani specifični poremećaji u učenju. U odraslom dobu, kada je završen razvojni put mozga, kada je on uobličen, ambidekstrija nije problem već prednost.
Kad se mucanje već javi kao određeni tip, ono što se manifestuje i ono što suštinski možete da vidite jeste fizičkog karaktera.
- Intenzitet mucanja i nedoslednost u ponašanju čini da je mucanje kod svake osobe drugačije i podložno je promenama u toku dana, kraćeg ili dužeg perioda. Pojačava se u afektivnim stanjima, u žurbi, u kontaktu s autoritetima ili nepoznatim ljudima. Takođe prilikom glasnog čitanja ili javnih nastupa. Često je kombinovano i dodatno komplikovano nizom telesnih i psihičkih simptoma kao što su tikovi na licu i telu - neprirodni pokreti jezika, neusklađeni pokreti tela, nemir, nesanica, strahovi poput straha od govora, promene raspoloženja.
Zaista su raznovrsni tipovi mucanja, ali svima je, čini se, zajedničko da je terapija dugotrajna. Zatim, uloga i podrška porodice zasigurno igraju ključnu ulogu. Česti su slučajevi, a to potvrđuju i iskustva logopeda, da problem i dalje ostaje, mucanje ne nestaje, samo se nekad prikrije. Ako ste dovoljno uporni, postaćete majstor u savladavanju tehnika da sakrijete način svog govora i bilo kakve prepreke.
- To je kad je ekspresija fluentna, a to znači da je govor pod kontrolom, odnosno da je osoba savladala određene tehnike govora. Međutim, neka iznenadna, neplanirana situacija „visokog napona“ može da rezultira mucanjem dok se ponovo ne stavi pod kontrolu. – tumači nam iskusni subotički logoped.
Sigurno ste se i vi nekad u školskom i odraslom dobu susreli s takvim poremećajem, a šta se učinili? Znajte da i vi možete pomoći i biti prijatelj. Pustite ih da završe šta su započeli – reč, rečenicu, priču. Šta još može okolina da uradi?
- Prvo, da ih ne gledaju kao čudake ili bolesnike, jer to su ljudi koji „čitaju i poglede“ vrlo dobro i vrlo emotivno. Da im daju vremena da izgovore to što su započeli. Da ih ne sažaljevaju, već prihvate kao drugačije od sebe, ali jednako vredne i važne.
Nema komentara