Gudački i duvački orkestar, hor, dirigent i esencijalni instrumenti svakog rok benda (gitara, klavijatura, bas, bubnjevi i vokal) sastav su sjajnog ansambla koji drugu sezonu zaredom nastupa u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu pod imenom Rock opera.
Photo: Marko Apostolović
Ovaj projekat podrazumevao je okupljanje brojnih profesionalnih muzičara koji bi mogli publici da dočaraju kako jedan rok koncert treba da izgleda, ali naravno, uz sedenje. U mnogim aspektima Rock opera ispunjava sva očekivanja. Odabrani muzičari fenomenalno rade svoj posao a posebna pažnja mora se dati brojnim vokalistima koji od svih imaju najteži zadatak. Otpevati pesme tonski pravilno i sa istom energijom kao legendarni muzičari koji su te numere prvenstveno izvodili nije nimalo lako, ali se većina pevača potrudila da stvori takav doživljaj. Prilikom većine pesama publika nije izdržala da ne ustane, ne peva i ne aplaudira u njihovom ritmu. Videlo se da je mnogima krivo to što nemaju više prostora za skakanje i divljanje, a uvodna kombinacija pesama Final Countdown grupe Jurop (Europe) i Jump Van Hejlena (Van Halen) je upravo nagoveštavao takvu atmosferu. Umesto toga, kamere na telefonima bile su upaljene tokom čitavog koncerta, a izvođači su i zaslužili da se njihov rad dokumentuje.
Hor i dva orkestra odradili su sjajan posao za stvaranje ambijenta koji zahteva akustika Srpskog narodnog pozorišta, a umnogome su im pomogli svetlosni efekti (lightshow) koji su za svaku pesmu pravili adekvatnu atmosferu. Melanholična ljubičasta tokom sporih balada, snažna bela svetla tokom energičnih hevi-metal izvođenja i zelena tokom veselih pesama doprinela je izuzetnom doživljaju koji ovaj kolektiv stvara već drugu godinu. Bend u sredini bine takođe je odradio sjajan posao, a posebno se mora istaći jedan od najbitnijih aspekata rok muzike – gitaru. Solo deonice i način na koji se gitarista u njih uživeo pokazatelj su koliki je trud uložen da se pronađu pravi ljudi za posao. Uz minimum improvizacije oživeo je velike hitove poput Smoke On the Water Dip parpla (Deep Purple), Stairway to Heaven Led cepelina (Led Zeppelin), Satisfaction Rolingstonsta (The Rolling Stones) i mnoge druge čistim zvukom svog telekastera. Za pohvalu je i to što ovaj projekat daje šansu mladim pevačima i muzičarima da se pokažu te su u ovoj izvedbi dvoje mladih otpevali duet Purple Rain pokojnog Princa.
Jedino što se može zameriti ovom izdanju Rock opere jeste repertoar. Ovde se dobija sjajna prilika da se pokrije širok dijapazon izvođača kroz istoriju rokenrola od sporih balada do hiper-energičnih hevi-metal pesama, a organizatori su tu priliku propustili na taj način da su izveli previše pesama grupe Kvin (Queen). Ovde nije u pitanju neosporivi kvalitet jednog od najvećih bendova u istoriji muzike, već prevelika koncentracija na njih. Razlog tome verovatno je popularnost filma „Boemska rapsodija“ o Frediju Merkjuriju (Freddie Mercury) koji je izašao prošle godine i zbog čega su mnogi mladi ljubitelji muzike bliže upoznati njihovim opusom. Čak su i vokali koji su bili zaduženi da „skinu“ glas legendarnog pevača odradili sjajan posao, a i ostatak ansambla nije razočarao. Međutim, ovde nije u pitanju odavanje počasti Kvinu, već rokenrolu i mnogi bendovi su zapostavljeni zbog ove grupe. Mogli su da izvedu koju numeru od Stivija Vondera (Stevie Wonder), Erika Kleptona (Eric Clapton), Alisa Kupera (Alice Cooper), Krima (Cream), Skorpionsa (Scorpions), Ajron mejdena (Iron Maiden), Dajr strejstsa (Dire Straits), Kulta (The Cult) ili bilo kojih izostavljenih muzičara umesto da čak 6 pesama posvete britanskom sastavu.
Sledeće sezone će se već smiriti euforija sa Kvinom i filmom „Boemska rapsodija“ i ovaj ansambl će se verovatno posvetiti nekom širem repertoaru koji bi trebao da pokrije više podžanrova rokenrola. Gledajući istoriju muzike, ovaj projekat prema svojoj koncepciji može da traje preko 100 godina tako da će imati mnogo šansi da poprave ovogosezonski utisak.
Nema komentara