„Ova knjiga je napisana 1922. godine i ona je neka uvertira za Velikog Getsbija. Što se tiče Ficdžeralda, on je pisac koji pripada generaciji Kafke, Remarka, Hemingveja, Isidore Dankan. To je pisac koji pripada toj takozvanoj izgubljenoj generaciji”, rekao je Boško Milosavljević iz izdavačke kuće Bernar na početku predstavljanja knjige Priče iz doba džeza, čiji je autor američki pisac čiji su romani obeležili džez eru, Frensis Skot Ficdžerald.
foto: Milica Stojanac
Govoreći o suštini knjige, Boško Milosavljević je između ostalog rekao i da je ova knjiga svojevrsno svedočanstvo o nekoj Americi koja predstavlja jedan vid mita.
- Priče iz doba džeza su vezane za jednu sada već anahronu, mitsku Ameriku, za Ameriku koja se formira između onog što danas zovemo Veliki rat i između onog što će Amerika postati kasnije. Ovde ima 11 priča koje govore o onome što je bio život uglavnom mlađe populacije ljudi u Americi u trenutku kada džez počinje da biva jedna dominanta subkulture. Ficdžerald je čovek koji je odrastao i živeo u Americi koju mi znamo iz filmova i nešto malo iz literature, rekao je Milosavljević i dodao da su neki motivi sa početka svojstveni mladima.
Valentina Tatalović, koja je prevela ovu zbirku na srpski jezik, rekla je kako prevod nije bio nimalo jednostavan, ali je izazvao veliku motivisanost za rad.
-Meni je kao prevodiocu bilo čudno to što koristi mnogo svojih kovanica, reči koje su teške za prevođenje i koje nemaju ekvivalenata u našem jeziku, pa sam dosta tih reči objasnila u fusnoti. Zbirka ima 11 priča koje su misaono i tematski podeljene u pet celina. Prva celina jeste ono što je očekivano od Ficdžeralda, da piše o žurkama, o toj atmosferi ludih dvadesetih, šta se tu dešavalo, o maskenbalima, svirkama, a drugi deo zbirke, gde spadaju neke od njegovih najboljih priča kao što su Bendžamin Baton i Dijamant veliki poput hotela Ric jesu one priče koje je on sam nazvao pričama napisanim u njegovom drugom maniru, rekla je Tatalovićeva i objasnila da je taj drugi manir zapravo oslobađanje Ficdžeralda iz onog što je komercijalno, i okretanje ka njegovim mogućnostima.
Nešto više o autorovom životu govorio je Nikola Drobnjaković iz izdavačke kuće Bernar, koji se osvrnuo na tragediju Ficdžeraldovog života.
-Odrastao je u nekoj hrišćanskoj kulturi i ona je, kako je vreme odmicalo, i u Americi počela da se urušava na sve moguće načine. Nažalost, njegov život se, kao i Čehovljev, rano završio, ne završivši neke velike stvari koje je mogao da napiše. Ipak, iza njega su ostali sjajni romani, kao i dosta toga što je ostalo neprevedeno, rekao je Drobnjaković i pozvao one koji su zainteresovani za prevod Ficdžeraldovih dela da se jave izdavačkoj kući Bernar.
foto: Milica Stojanac
Pored ove knjige, u ponudi su se našle i knjige Duša imigranta, Ispovesti američkih antiheroja: šlemil u prozi i filmovima Vudija Alena i Biti Amerikanac. Nakon promocije i kratke diskusije, održan je mini koncert u izvođenju novosadskog Džez kombinata.
Nema komentara