„Šta si radio... 20 godina?“ nije samo pitanje koje Sik Boj (Sajmon) postavlja Rentonu u nastavku kultnog filma Trejnspoting, nego je i pitanje koje zahteva dekonstruisanje nas samih, suočavanje, priznanje, rekapitulacija svega što (ni)smo do sada uradili.
I? Šta ste vi („moja generacija“) uradili za ovih 20 godina, koliko otprilike hodate? Koliki put je trebalo da se pređe od napunjenih pelena do čoveka u novim starkama, najvećim dokazom našeg buntovništva? Gde ste nakon prve onanije, potom i seksa, prvog pijanstva, džointa, šamara? Da li je dnevna doza lajkova, šerova, fejvova naše najveće zadovoljstvo, ispunjenje? Da li je to ono što smo – izabrali?
Upravo „izbor“ predstavlja jednu od osnovnih tema T2 Trejnspotinga, koji je u bioskope stigao 20 godina nakon objavljivanja prvog filma. Svi oni koji su se brinuli da će nastavak samo uništiti ono što je već urađeno, nemaju razloga za strepnju. Naime, T2 odiše istom dinamičnošću, odličnim dijalozima, britanskim humorom, odličnom muzikom i – smislom.
Dok se u prvom filmu Mark, Sik Boj, Spad, Begbi (i Tomi) bore sa tim da „izaberu život“, 20 godina posle, kao već sredovečne osobe koje nemaju ništa iza sebe, osim poraza, moraju da izaberu „budućnost“.
– Izaberi život. Izaberi Fejsbuk, Tviter, Instagram... i nadaj se da je nekom negde stalo. Izaberi rijaliti televiziju, kurvanje, porniće iz osvete. Dvosatno putovanje do posla. Izaberi isto za svoju decu, samo još gore. Izaberi one koje voliš i gledaj kako se istorija ponavlja. I uguši bol sa nepoznatom dozom nepoznate droge koja je napravljena u nečijoj kuhinji... A onda – udahni duboko. Izaberi budućnost – reći će Renton Veroniki, novom liku u nastavku filma.
Upravo oko nje će se dobar deo radnje odvijati. Ona je odraz nove kaste u Edinburgu koja je na Zapadnu Evropu gledala kao na zlatnu šansu. Ta kasta se razočarala u sve ono što nije stekla. Edinburg je za nju zabluda, a za Rentona mesto na kojem može da živi, mesto u kojem ostaje nakon 20 godina izbeglištva u Amsterdamu.
Glavni junaci ponovo dolaze u dodir sa starim demonima, neki se od njih nisu odvajali, poput Spada. Pre 20 godina su radili zajedno, a ovog puta u mrežu seksa, droge, izdaje, besmisla, drskosti, upliće se i osveta. Misleći da nije ništa loše uradio time što ih je pre 20 godina oplačkao, Renton se vraća u grad kod starih prijatelja. Ipak, tek kada ih ponovo upozna shvati da su njihovi životi mogli biti potpuno drugačiji da nije bilo njegovog poteza, „kojeg se prvi setio“. Čak i onima kojima je želeo da pomogne nije uspeo.
Begbijevim begom iz zatvora, tj. bolnice i saznanjem da je Mark u gradu počinje zaplet filma. Naime, 20 godina provedenih iza rešetaka teško je nadoknaditi, osim ukoliko nemate dovoljno gneva u sebi i poželite da ubijete osobu koja vas je na neki način tu smestila. Ipak, izdaja je rodila izdaju i prolamaće se kroz ceo film, da bi se na kraju održalo prijateljstvo, udahnula nada.
Takođe, kroz film se protežu i fragmenti prošlosti kombinovani sa scenama iz prvog filma kada su svi junaci bili mlađi, bezobrazniji i neoprezniji. Kada im ni za šta nisu bili potrebni razlozi – jer „kome su potrebni razlozi kad imaš heroin?“ Stoga filma odiše i dozom umerene nostalgije, o čemu se u jednom momentu i raspravlja.
U ovoj avanturi proživljavate svoje ludosti, palite stare vatre, gasite ih, razbuktavate nove, a onda shvatite da vam vaša kolotečina odgovora jer vam pruža sigurnost. Jer, lakše je prisećati se u udobnoj fotelji nego proživljavati sve mučnine koje ste imali nakon pijanstava, sve neprijatne scene vaše seksualne nespretnosti, sve izrečene gluposti, uvrede na račun pogrešnih ljudi, pohvale na račun još pogrešnijih. Mnogo je lakše prisećati se do onog trenutka kada shvatite da se u suštini i niste mnogo promenili, samo ste „izabrali“ druge stvari, kao što je Mark Renton izabrao svoju sobu sa tapetama vozova.
Kroz svu tu kolotečinu ili svu tu avanturu postoji samo jedna stvar bez koje čovek ne može, od koje nije zavisan, ali od koje zavisi a to je – Lust for Life.
Nema komentara