"Subservience" - Podređenost budućnosti

Novi pogled na staro proročanstvo - sveprisutni strah od stranog.

Gde leži granica između ljudske prirode i veštačke inteligencije?

U svetu u kojem tehnologija neprekidno napreduje, sebi neretko postavljamo pitanje koliko smo spremni da joj se predamo, i šta ona zapravo znači za nas?

Upravo tim pitanjima bavi se film "Subservience“ (Podređenost). Kroz istraživanje tamne strane našeg odnosa sa tehnologijom, režiser S.K. Dejl i scenaristi Vil Honli i April Megvajer kreiraju napetu priču koja postavlja ključna pitanja o etici, zavisnosti i ljudskim emocijama u doba robotskih asistenata.

Glumačka postava koju čine Megan Foks, Mišel Moron i Madelin Zima, obećavala je već na početku, i pre same premijere filma 13. septembra 2024. godine. Ipak, ta obećanja mnogima nisu ispunjena. 

Radnja filma "Subservience" smeštena je u bliskoj budućnosti, gde su robotski asistenti postali neizostavni deo svakodnevnog života. Nik (Mišel Moron) i njegova supruga Megi (Madelin Zima), vode naizgled normalan porodični život sa svoje dvoje dece. Kada Megi iznenada doživi kliničku smrt, porodična idila se preko noći sruši. Hospitalizacija njegove supruge, dovodi Nika u nezgodnu situaciju. Građevinski radnik, nenaviknut na kućne poslove, se suočava sa svim poteškoćama koje donosi briga o deci i održavanje doma. U toj situaciji, Nik izlaz vidi u kupovini robota, kojeg naziva Alis (Megan Foks). Ona na sebe preuzima odgovornost za decu i domaćinstvo. 

Foto: Anja Matić

Uporedo, pratimo i situaciju na Nikovom poslovnom planu. Na gradilištu, on i njegove kolege zatiču robote. Saznaju da će ih oni u roku od nedelju dana u potpunosti zameniti. Nadređeni svoju odluku pravdaju novcem, ali i činjenicom da se roboti ne umaraju, jaki su, poslušni, i nemaju želja, osim ispunjavanja zahteva svojih vlasnika. 

Iako je Alis od velike pomoći u domaćinstvu, s vremenom razvija privrženost ka Niku, koja prelazi granice.

Njen odnos prema njemu postaje preterano zaštitnički, zbog čega posledično, iskazuje i ljubomoru prema Megi, koja se nakon uspešne tranplantacije srca vraća kući. Situacija eskalira kada Alis svojim radnjama dovodi Megi u životu opasnost. Osim Megi, Alis se obračunava i sa drugim likovima, koji u Nikov život unose stres i nervozu.

Ovo obračunavanje, gotovo odjednom, prelazi sve granice prihvatljivog. U želji da pomogne svom vlasniku, Alis ubija njegovog kolegu Mortija, i pokušava da udavi njegovog sina, što Nik i Megi sprečavaju. 

Postaje im jasno da je Alis postala pretnja ne samo za njihov brak, već i po njihove živote. Tada, odlučuju da se upuste u borbu protiv nje. Uprkos brojnim pokušajima, ne uspevaju da je savladaju. Svaki njihov pokušaj rezultirao bi Alisinim povratkom, i bivao bi uzaludan. Poslednji okršaj ipak daje nadu da su se Megi i Nik konačno oslobodili Alis, i da ona više ne predstavlja opasnost po njih i njhovu porodicu.

Ipak, poslednja scena, donosi promenu i ostavlja više pitanja nego odgovora, i za njihovu i za našu budućnost.

Radnja filma istražuje temu zavisnosti od tehnologije i etičkih dilema koje proizailaze iz nje. Glavni likovi suočavaju se s posledicama svojih odluka, u svetu gde su robotski asistenti postali norma. "Subservience" postavlja i pitanje o ljudskim odnosima u eri tehnologije. Film prikazuje kako prekomerno oslanjanje na robote može uticati na porodične dinamike, prijateljstva i lični identitet.

Osim snažne priče, film se odlikuje i vizuelno upečatljivim kinematografskim stilom, koji stvara futuristički ambijent kroz hladne boje i produkciju.

Doduše gledaoci nisu najbolje ocenili ovaj film. Negativan utisak najviše proizilazi iz predvidivosti same radnje. Liselotte goes to Hollywood (Liselot ide u Holivud), novinarka koja posebnu pažnju pridaje pisanju recenzija filmova, u svom tekstu na platformi Medium, navodi da „Veštačka inteligencija ne predstavlja opasnost po kinematografiju, već to čini predvidivost“.

Iako je sama naracija ovog filma oskudeva iznenađujućim preokretima, "Subservience" ostavlja gledaoce s pitanjima o vlastitim odnosima prema tehnologiji i šta to znači za budućnost ljudskih interakcija. Slobodna volja, kontrola i moralna odgovornost, koje se prožimaju kroz ceo ovaj film, čine ga posebno relevantnim u savremenom društvu. Prikazivanje svakodnevnih situacija, poput porodičnih večera ili interakcija s prijateljima, naglašava kako tehnologija može narušiti autentične ljudske veze. U ovom kontekstu, robotski asistenti postaju metafora za širu temu izolacije u savremenom društvu.

Iako je veštačka inteligencija prisutna u našim životima već neko vreme, tek je u poslednjih par godina dospela u žižu javnosti, i uplela se u sve sfere društva. Zato i ne čudi što su filmski režiseri do sada stvorili pozamašnu listu filmova koji se bave baš ovom tematikom. Sada, na ovu listu možemo dodati i film "Subservience“!

Filmovi sa ovakvom tematikom banalizujući našu stvarost skreću pažnju sa ozbiljnih promišljanja od kojih zavisi naša buduća svakodnevnica. I dalje neuspešno oslikani strahovi od kojih ne možemo da pobegnemo već decenijama ostaju samo metod jeftinog skretanja pažnje.