Manipulisanje činjenicama ili stvarnost - šta je zapravo Netfliksov Baby reindeer, serija označena kao drama koja se „zapravo desila“, u kojoj Doni Dan proživljava višegodišnje uhođenje od strane poznanice Marte.
Naizgled priča o putu od površnog poznanstva do uhođenja, ispričana je u sedam epizoda od strane glavnog lika Donija Dana, kojeg tumači komičar Ričard Gad, onaj koji je ovu priču u stvarnosti proživeo. Autentičnost priče oslonjena ja na jednu premisu - premisu doslednosti. Ona nije samo „inspirisana istinitom pričom“, već naprosto - „istinita priča“. Uklanjanjem ove ograde gledaocu je obećana doslednost u narativu, koja je izmenjena isključivo u očuvanju identiteta osoba koje su inspirisale aktere u seriji. Ali, obećava stvarnost.
A, stvarnost je uvedena jednostavno. Doni Dan upoznaje Martu u pivnici. Ona deluje neraspoloženo, nema novac za piće. Doni Dan joj ponudi čaj. Marta je nakon toga Dana uhodila nekoliko godina.
Foto: Felix Mooneram/Unsplash
Ipak, na vešt način gledaoci kroz razvoj priče uvučeni su u značajno kompleksnije probleme od onoga što je na prvu ponuđeno. Razumevanje Donija Dana i njegovih postupaka u situacijama koje mu se dešavaju, postaje otežavajući oslikavanjem jednog pojma - žrtve.
Problem označavanje nekoga kao žrtve, a drugog kao agresora, tema je koju ova serija započinje i ostavlja nedorečenu. Preplitanjem stvaranja osećaja empatije za protagonistu, te istog tog osećaja za antagonistu, gledaoci su prepušteni samostalnom tumačenju, a polemika prirodno se otvara: da li je glavni lik zapravo žrtva. Ipak, poruka ove serije možda je satkana upravo od preispitivanja validnosti tog pitanja. Scena koja otvara seriju prikazuje glavnog lika u policijskoj stanici (na ovu scenu vraćeno je više puta u toku serije), on odgovara na različita pitanja o tome zašto nije prijavio ranije ili da li je siguran da ga ona uhodi. Od trenutka otvaranja serije, pa i nakon njene poslednje scene, nazire se nešto drugo - kako to društvo definiše žrtve i kakvi su kriterijumi koje društvo bez otvorenog priznanja postavlja.
Razlozi postupaka likova, nisu oslikani kroz objašnjavanje, već kroz puko pružanje uvida u ono što je jeste i ono što je prethodilo - kontekstualizacijom i poigravanjem slikom. Likovi o tome ne govore, oni delaju, jedina specifičnost je to što je u pitanju serija, te gledaoci imaju uvid u - značaj konteksta. On izostaje u stvarnosti ovakvih događaja, a serija na taj način ukazuje na njegov gotovo stalni izostanak upravom njegovim prikazom.
O tome šta se stvarno dogodilo, a šta ne, koliko je Baby Reindeer dosledna stvarnosti ili ipak nije, polemika je koja je otvorena na internetu. Pravno rešenje ovog „problema“ još je intrigantnija tema u onlajn prostoru. Priča tako pravi pun krug, sa pretpostavkom da su autori dosledni svojim navodima, ona se iz igrane serija pretapa nazad u stvarnost. Tako ona polemika koja je negde u srži i sredini sadržaja, nekako ostaje zanemarena.
Nema komentara