Matija Raičević, mladi klarinetista iz Novog Sada, već gotovo četrnaest godina predano svira klarinet.
Njegova ljubav prema muzici, koja je započela još u detinjstvu, oblikovala ga je u jednog od najperspektivnijih mladih umetnika a danas je ta ljubav još jača. Kroz svoje školovanje, Matija se obrazovao u značajnim muzičkim ustanovama kako u zemlji tako i u inostranstvu, a njegov talenat i posvećenost umnogome oblikuju njegovu buduću karijeru.
U razgovoru za Odjek, Matija je govorio o svom umetničkom putu, izazovima koje je savladao, kao i planovima za budućnost ali je i ponudio savete nekim mlađim kolegama.
Koliko dugo sviraš klarinet? Kako si shvatio da je to nešto čime želiš da se baviš?
Klarinet sviram od svoje osme godine, a sada već ulazim u četrnaestu godinu bavljenja muzikom. Veoma rano sam shvatio da je to nešto što me zaista ispunjava. Za mene to nije samo posao, to je poziv. U trenutku kada sam počeo da sviram, nisam mogao da zamislim svoj život bez klarineta. Muzika me je naučila disciplini, strpljenju, ali mi je ujedno pružila i način da se izrazim. Ta ljubav prema klasičnoj muzici je rasla kako su godine prolazile i nisam imao sumnje da je to ono što želim da radim.
Koja je poslednja manifestacija na kojoj si učestvovao?
Poslednji projekat na kom sam učestvovao bio je u Berlinu. To je bilo izvođenje Mocartovog "Rekvijema", što je ujedno i poslednje delo koje je ovaj veliki kompozitor napisao. Projekat je bio organizovan u saradnji sa horom i orkestrom Berlinske Bah Akademije, a dirigent je bio Heribert Bauer. Izvodili smo ovo delo u kamernoj sali Berlinske filharmonije, što je za mene bio neverovatan doživljaj, kako umetnički, tako i profesionalno. Takvi momenti te podsećaju zašto si na ovom putu i koliko muzika može da te poveže sa ljudima širom sveta.
Šta te je motivisalo da ne odustaneš od svog sna?
Kada sam odlučivao o svom obrazovanju, jasno mi je bilo da u Srbiji ne bih mogao da postignem sve ono što želim. Smatram da naše visokoobrazovne institucije, iako veoma cenjene, nemaju resurse i mogućnosti koje mogu da ponude neki veći i prestižniji muzički centri. To nije bila odluka koju sam doneo olako, ali jednostavno, osećao sam da bi ostanak u Srbiji bio prepreka za ostvarenje mojih ambicija. To mi je bila ogromna motivacija da idem dalje, da tražim bolje prilike i da se razvijam na globalnoj muzičkoj sceni.
Foto: Iz arhive sagovornika
Da li smatraš da je potrebno više ulagati u našu kulturu i muzičare?
Kultura je uvek bila temelj svakog društva, ona oblikuje naš sistem vrednosti, ali kod nas je situacija, nažalost, na klimavim nogama. Resursi za kulturu u Srbiji su minimalni, iako se često čini da, uprkos tome, kultura opstaje. Ipak, smatram da nije samo finansijski aspekt ključan, već i motivacija ljudi da učestvuju u kulturnim dešavanjima. Zbog toga mislim da bi trebalo više ulagati u obrazovanje i podsticanje mladih, kao i u organizaciju više koncerata i predstava. Naš narod često ne prepoznaje kulturu kao nešto što mu može obogatiti život. I to je zaista veliki izazov.
Koji su tvoji planovi za budućnost?
Moji planovi su vezani za dalji razvoj i usavršavanje. Trenutno sam student na Muzičkoj akademiji u Bazelu, gde studiram pod mentorstvom profesora Franca Bentea. To je dvogodišnji program koji je specijalizovan za razvoj solističke karijere, i trenutno je moj fokus upravo na tome – da se usavršim kao solista, kamerni muzičar i orkestarski muzičar.
Koji su tvoji saveti mladim umetnicima koji žele da uspeju kao muzičari?
Moram da budem potpuno iskren, vrlo mi je teško da odgovorim jer sam i ja sam veoma mlad – čak se osećam i mlađe nego što jesam. Pokušaću da dam odgovor, a da ne zvučim pretenciozno, kao neko ko je imao mogućnost i priliku da se na neki način ostvari u svojoj profesiji ili u mom slučaju pozivu. Želim da kažem da, što pre pojedinac izađe iz zone komfora, bliži je ka ostvarenju sopstvenog cilja, a na putu ka tom cilju, olakšavajuće okolnosti su rad, trud, marljivost i jasna slika onoga gde ste krenuli, odakle ste krenuli i gde želite da stignete. U muzici nema lakih puteva, ali oni koji ulože svoj trud, na kraju sigurno postignu ciljeve koje su sebi postavili.
Nema komentara