Plavi ptičić, cover bend muzike iz šezdesetih godina prošlog veka koji već dugo obitava na kulturnoj sceni našeg grada, prethodnog vikenda gostovao je u Domu kulture. Tim povodom razgovarali smo sa Tisom Lekić koja je već dve godine deo ovog sastava.
Bend Plavi Ptičić prvobitno se zvao Plavi Ptičić Prepelić, a nastao je krajem osamdesetih godina prošlog veka kada je Goran Polovina, gitarista i pevač, okupio ekipu lokalnih muzičara i započeo ovu lepu priču. Vremenom se bend profilisao ka izvođenju muzike iz šezdesetih godina prošlog veka, a u međuvremenu se ekipi pridružuju Zoran Lekić Leki na gitari, Dušan Ševarlić Ševa kao basista i Robert Radić koji su već uveliko bili poznati novosadskoj alternativnoj sceni. Sredinom devedesetih godina prošlog veka bend prestaje sa radom. Međutim, bend ponovo počinje sa radom petnaest godina kasnije, menja ime u Plavi ptičić, a ekipi se pridružuje Robert Telčer. Od tada publici pokazuju svoj talenat i svoje kvalitete kroz hitove ikona rok muzike kao što su Bob Dylan, The Doors, The Rollingstones i mnogi drugi. Ekipi se pre dve godine pridružuje Tisa Lekić, devojka koja pored činjenice da se školuje za sviranje klavira ima divan i nesvakidašnji glas. Tisa nam je rekla više o samom nastupu u Domu kulture, njenom dosadašnjem radu sa ovim bendom kao i o iskustvu koje je stekla pevanjem u ovom bendu.
— Bilo je stvarno sjajno, nisam očekivala da će toliko ljudi doći na svirku. Publika je odlično reagovala na bend, kao i na moje pevanje. Stvarno je bilo divno i super sam se provela. Smatram da je Dom kulture odličan prostor za svirke.
Koliko dugo se bavite muzikom?
— Od četvrte godine sviram klavir, a sa pet godina sam krenula u muzičku školu. Što se tiče samog pevanja, mislila sam da samo idem u muzičku i znam lepo da pevam isto kao što i sva deca koja idu u muzičku znaju da pevaju. Pevajući sa ocem shvatila sam da je moj glas stvoren za izvođenje rok, bluz i džez pesama.
Već skoro dve godine nastupate u okviru Plavog ptičića. Da li se sećate svog prvog nastupa u okviru ovog benda?
— Prva svirka sa Plavim Ptičićem je ujedno bila prva svirka u mom životu u okviru nekog benda i bilo je stvarno divno. Nastup je bio u Gerili pre skoro dve godine. Pevala sam, nažalost, samo jednu pesmu koju pevam na nastupima i dan-danas a to je Piece of my Heart od Janis Joplin. Bilo mi je jako teško jer izvođenje te pesme zahteva mnogo viši glas od mog, mada mogu da se pohvalim da sam za ove dve godine naučila kako da izvedem ovu pesmu kako treba.
Da li se nekad pojavi trema kada treba da izađete na scenu?
— Ja inače nemam tremu i već sam se navikla na javne nastupe svirajući klavir. Što se tiče pevanja, pojavi se trema, jer ipak to nije moja profesija. Glas je živ instrument, tako da faktori kao što su prehlada ili nepripremljenost mogu da utiču na pevanje. Na svom prvom nastupu veći deo publike bili su moji prijatelji i porodica, pa sam imala tremu i stalno razmišljala kako će se sve srušiti ako pogrešim nešto. Tek sam se pre par svirki potpuno oslobodila i shvatila da treba biti slobodan na sceni, pa sam počela da šetam, igram, komuniciram sa ostalim članovima benda kao i sa publikom.
Koji nastup možete istaći kao najbolji, a koji kao najgori u svojoj dosadašnjoj saradnji sa Plavim Ptičićem?
— Bio je ujedno i najgori i najbolji koncert u mom životu i zauvek ću ga pamtiti. Letos smo nastupali na Trgu slobode, ovde u Novom Sadu i mogu slobodno reći da je to moj najveći nastup u dosadašnjoj karijeri. Uspela sam da otpevam kako treba, ali je bilo pucanja glasa jer sam bila jako bolesna. Kada sam videla da ljudi koje ne poznajem pevaju i plešu, bila sam oduševljena. Čak su mi i posle tog nastupa ljudi prilazili i hvalili moj glas.
Završili ste osnovno muzičko obrazovanje i trenutno pohađate srednju muzičku školu.
— Svaki dobar muzičar bi trebalo da ima neko osnovno teorijsko obrazovanje. U pravcima kojima se ja bavim improvizacija je ključ uspeha, a to je nemoguće bez nekog muzičkog znanja. Veoma je bitno i slušati muziku, jer iz slušanja muzike proizilazi inspiracija za stvaranje nove muzike. Što se tiče samog pevanja obrazovanje je jako važno zato što moraš da naučiš da koristiš svoj glas. Ukoliko ne znaš da koristiš svoj glas na pravi način, vrlo lako možeš da ga uništiš.
Koliko je po vašem mišljenju otvaranje novih mesta za koncerte važno u razvoju kulturne scene Novog Sada? Da li mislite da rok muzika u Srbiji izumire?
— Otvaranje novih mesta za svirke definitivno je jako važno iz prostog razloga što ljudima dosadi da stalno idu na jedno mesto. Novom Sadu treba boljih scena, boljih zvukova i još više sala za koncerte. Što se tiče rok muzike, ne smatram da izumire već da menja forme. Bila sam na dosta svirki i mogu reći da bendovi kao što su Obojeni program, Jinx i Atheist rap opstaju na sceni jako dugo i sluša ih i mnogo mlađa publika.
Koliko su veterani muzičke scene spremni da pomognu mladim muzičarima koji tek ulaze u svet muzike?
— Upoznala sam previše ljudi koji su jako dugo na muzičkoj sceni i oni neviđeno podržavaju mlade koji tek ulaze u svet muzike, nebitno da li je to muzika kojom se oni bave ili neki potpuno drugi žanr. Iz ličnog primera mogu to reći jer mi je ekipa iz Plavog Ptičića pružila priliku da budem deo njih. Veterani muzičke scene nama mladima pomažu na različite načine, pa je tako ekipa iz Atheist rap-a nosila majice novog benda 5 minuta slave.
Ko je vaš najveći uzor u svetu muzike?
— Iskreno, moj najveći uzor u svetu muzike je Darko Rundek. Lepo je kada ti stvaraš muziku na engleskom jeziku pa te svi razumeju, ali je umetnost kada kao Darko Rundek stvoriš muziku na svom jeziku tako da je ceo svet razume.
Da li ste perfekcionista što se tiče svog pevanja? Smatrate li da su svi umetnici perfekcionisti?
— Ne znam da li sam ikada u životu nešto odsvirala ili otpevala nešto i rekla sebi ovo je bilo odlično, bilo da sam sama ili pred publikom. Svako ko gaji ljubav prema muzici mora gajiti i ljubav prema izvođenju muzike, jer to ne može jedno bez drugog. Smatram da je svaki pravi umetnik perfekcionista, bilo da je muzika ili neki drugi vid umetnosti u pitanju.
Vidite li sebe u saradnji sa potpuno žanrovski različitim muzičarima?
— Ranije sam mislila da nikad neću slušati ništa osim starije muzike, ali sam pre par godina shvatila da je muzika muzika i ako želiš nešto da slušaš, slušaj to i nemoj to nazivati „Guilty Pleasure-om“. Mislim da u svakom žanru postoji kvalitetna i nekvalitetna muzika i da ne postoji kvalitetan i nekvalitetan žanr. Definitivno vidim sebe i u nekom drugom žanru i definitivno nikad ne bih odbila saradnju sa nekim iz drugog žanra.
Nema komentara