Redakcija Univerzitetskog odjeka je sinoć na svojoj Fejsbuk stranici emitovala drugu onlajn emisiju pod nazivom „Žene u kandžama rodne nejednakosti”. O izazovima sa kojima se žene svakodnevno susreću, a tiču se rodne nejednakosti, ali i o uticaju medija u podizanju svesti na ovu temu razgovarale su koautorka emisije „Žena u kutiji” Milica Kravić Aksamit, rukovoditeljka Sigurne kuće za žene Nada Padejski Šekerović i predsednica udruženja „Impuls” Tutin Dženeta Agović, a razgovor je moderirala novinarka Tijana Vučinović.
Iako postoje mišljenja da su jednake mogućnosti muškaraca i žena da daju svoj doprinos na svim poljima, primeri iz prakse pokazuju da potpuna ravnopravnost još uvek nije postignuta.
Rukovoditeljka Sigurne kuće za žene Nada Padejski Šekerović rekla je da žene u Srbiji danas nailaze na brojne prepreke koje se tiču rodne diskriminacije i njenih posledica.
„Pre svega uzroci nasilja u porodici tiču se uverenja počinioca nasilja da ima pravo da zlostavlja ženu, da on ima moć i kontrolu nad celokupnim njenim životom, razmišljanjima, njenim izborima i odlukama. Ukoliko dođe do konflikta koji je sastavni deo partnerskih odnosa ili se žena ne ponaša u skladu sa rodnom ulogom koju je društvo dodelilo, tada žena biva viktimizovana u kontekstu parnerskog nasilja”, objasnila je ona.
Izveštavanje na ovu temu je od velikog značaja jer su mediji izvor na koji se većina oslanja za dobijanje važnih informacija. Koautorka emisije „Žena u kutiji” Milica Kravić Aksamit naglasila je da je činjenica da je u medijima žena najčešće u ulozi žrtve, ali i da se to polako menja.
„Sporo je, ali se promene dešavaju. To bih mogla da primetim najviše u nekim specijalizovanim medijima, sve je više podkasta, sve je više mladih koji se bave i upuštaju u feminizam na ta mala vrata. Ne treba samo da komentarišemo da je super što postoje emisije poput ove naše, već postoje i emisije koje pružaju prostor ovim temama i ženskim organizacijama što je izuzetno značajno, a čini mi se da polako i do masmedija dolaze ove teme”, rekla je ona i dodala da i dalje jako veliku štetu po pitanju nasilja prema ženama čine tabloidi.
Govoreći o problemu otvaranja tema poput diskrimacije i ubistava žena u malim sredinama, predsednica udruženja „Impuls” Dženeta Agović rekla je da u medijima kod nas to uopšte nije tema.
„Mi smo 2013. godine imali dva slučaja femicida, a nigde osim na svojoj Fejsbuk stranici nismo mogli da objavimo saopštenje i da upoznamo javnost s tim. Ono čime se mi bavimo je organizovanje različitih radionica i akcija, rad sa institucijama, ženama na selu i gradu, i kroz komunikaciju sa javnošću pokušavamo da podignemo svest i preventivno delujemo na problem”, rekla je Agović.
Kada je reč o tome kome se obratiti ukoliko do nasilja dođe, Nada Padejski Šekerović je naglasila da postoje mnoge institucije kojima se žene, studentkinje i učenice mogu javiti ukoliko dožive bilo kakav vid nasilja.
„U Novom Sadu, kao i u celoj Srbiji, rade brojne organizacije, poput organizacije iz Tutina, zatim Viktimološko društvo Srbije, Autonomni ženski centar za nivo cele republike, a aktivne su i u regionu. U Novom Sadu je to SOS ženski centar, u Kikindi Centar za podršku ženama”, navela je ona.
Na lokalnom nivou, zajedno sa Autonomnim festivalom žena formiran je i Protestni hor koji, prema rečima Milice Kravić Aksamit, ima jasan cilj, a to je da on bude permanentan.
„Nakon septembra i oktobra kada smo imale desetak nastupa, odnosno izlazaka pred Novosađane, planiramo da nastavimo sa tim. Već pravimo drugi, a u planu je i treći tekst koji je najveće bogatstvo priče oko Protestnog hora koji čini nas dvadesetak”, istakla je ona i dodala da je boljka svih njih što aktivistkinje to uglavnom govore jedna drugoj i podržava se jedna ista ekipa, a to nije lako promeniti. Kravić Aksamit je podvukla i da je hor jedan od načina da zađu među ljude koji ne znaju ništa o tome.
Govoreći o ključnim koracima ka postizanju rodne ravnopravnosti Dženeta Agović je istakla da je neophodno pričati o feminističkoj solidarnosti.
„Za nas solidarnost znači da mi budemo dosledne feminističkim politikama, principima, da se kroz zajednicu borimo za ostvarenje dostojanstvenog života žena i devojaka, da prihvatamo ženska iskustva koja su za nas važna i vredna. Biće još borbe za rodnu ravnopravnost, ali mislim da smo mi ipak pokrenule talas promena”, rekla je ona.
Neophodno je da žene znaju koje su granice, da prepoznaju šta im je nametnuto, a nepravedno, ali takođe žene moraju prve da stanu i usprotive se svim neopravdanim nametima koji dolaze, a koje će sretati u svim životnim poljima, zaključila je Milica Kravić Aksamit.
Nema komentara