Na ovogodišnjoj PDP konferenciji, koja je održana od 8. do 10. decembra u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, mnogi dizajneri i ilustratori su imali priliku da se predstave kroz svoje radove, a jedan od njih je Nemanja Bogdanov. Nemanja je grafički dizajner i ilustrator, poreklom iz Subotice. Radi kao kreativni direktor u američkoj firmi „StrikeGentlyCo“. Iako je studirao filozofiju na Filozofskom fakultetu, ljubav prema crtanju koja potiče još od ranog detinjstva dovela ga je u svet dizajna. Da formalno obrazovanje u ovoj profesiji nije preduslov za uspeh, dokaz je upravo Nemanja koji je samouki dizajner, a kako kaže, njegovi mentori su bili drugi samouki dizajneri. Bavi se i borilačkim sportovima i redovno putuje, a odlazak u Amazonsku prašumu mu je pružio poslovnu saradnju sa svetskim proizvođačem mačeta i noževa „Condor Tool and Knife“.
Foto: Tanja Drobnjak
Odbijate titulu„umetnika“, već svoj posao smatrate zanatom, zašto?
Zvuči dosta isključivo i skoro kao da nipodaštavam titulu „umetnika", jer ne želim da je prisvojim, dok je realnost potpuno suprotna. Jedan razgovor sa drugaricom me naveo na razmišljanje „Šta ja smatram umetnikom?". Shvatio sam da je biti umetnik „poziv", da je to osoba koja će u svakom trenutku bilo šta pretočiti u umetnost! Tim ljudima, a poznajem ih, oni su moji uzori, ja se izuzetno divim! Doduše znam ih malo, veoma malo. Znam da nisam njihov kalibar, jer mene vuku mnoge druge stvari. Obožavam da crtam, da stvaram, imam ambicije od industrijskog dizajna, do ulične umetnosti, pa u jednom trenutku da se oprobam i u dizajnu nameštaja, ali bih lagao kroz zube ako bih rekao da je to moja prva ili poslednja misao u danu. Moja interesovanja su jednako jaka kada su u pitanju putovanja. To pak opet drugi krste „avanturama", što je isto titula koju bih rado odbacio. Borilački sportovi su takođe neizostavan deo mog postojanja. Kreativce u veoma širokom spektru te reči delim na one koji to posmatraju kao „posao" -one koji to rade zarad plate i na one koji to vide kao „zanat", gde svrstavam sebe. Umetnike u najčistijem i skoro idealističkom smislu te reči rezervišem za one u kojima vidim da je umetnost "poziv" i oni žive da bi stvarali.
Šta radite kada Vam ponestane kreativnosti i gde pronalazite inspiraciju? Da li je kontinuirano stvaranje ključno za uspeh?
Danas je lakšeno ikada naići na inspiraciju, jer smo izloženi tolikom broju medijuma koji nam pružaju izuzetne vizuale, bilo to putem društvenih mreža ili izložbi, pa sve do sajtova koji služe kao onlajn kustosi. Na kraju dana, posle nekog vremena, ako se mogu odvažiti – „um" počne da vidi inspiraciju iz svakodnevnog, prolaznog, naizgled, nebitnog aspekta života. Ujedno „život" sam po sebi, emocije - posebno one olovne, mogu da navedu na najveći nalet stvaralaštva za koji smo sposobni. Naravno, nekad se naleti na „blokadu". Nije retko da, kada smo pod pritiscima rokova i pretovareni poslom, doživimo „burnout". U tom trenutku, ja lično, odmah dižem ruke od projekta i odlazim na neke od mojih drugih strasti. Bilo to kampovanje, treninzi ili nekad samo socijalizacija sa prijateljima. Tada se izbacim iz začarane kolotečine forsiranja sebe da stvaram, jer to stanje jako lako može da se zagnoji. Dodatna, možda najteža stvar je zdrav odnos sa poslodavcem i/ili klijentom. To je lakše reći no izvesti, ali to je meni rešilo bezbroj slučajeva blokade kada sam samo iskomunicirao sa njima: „Trenutno doživljavam blokadu, da bih Vam pružio najbolji proizvod moram da se distanciram od projekta na kratko da bih ga mogao izvesti do maksimuma svojih sposobnosti". Začuđujuće puno klijenata pozitivno reaguje na to, ali to je odnos koji se gradi. Na kraju, moram da izdvojim nešto što je mala digresija, čak pomalotabu, a to je psihoterapija. Rekao bih da je ključna za ljude koji stvaraju jer „mi" nemamo sistem koji možemo pratiti. Svaki projekat se gradi iz temelja, a to može da bude psihički izuzetno teško, a profesionalna pomoć tu učini čuda kada nam se to stavi u perspektivu. Zbog tih razloga praktikujem istu i smatram da je to jedna od pametnijih odluka koje sam doneo kao „zanatlija".
Kako je došlo do saradnje sa svetskom kompanijom koja proizvodi mačete i noževe?
Jedna od mojih omiljenih slučajnosti! Tu bih prvo naglasio da mnoge mlađe kolege gledaju na uspeh linearno, ali to nije uvek slučaj. Uspeh je pre klupko ili krug, usponi i padovi, ali ono što nam omogućava da „isplivamo" u svakom trenutku jeste da konstantno stvaramo sebi situacije putem poznanstava, da bismo u tim situacijama dobijali prilike i gajili oportunistički pristup istim i onda ih oberučke prihvatili. Na kraju dana, postoji milion razloga za „ne", ali to vodi ka tome da ćemo da propuzimo kroz život. Dovoljno je jedno hrabro „da". Saradnju sa „Condor Tool and Knife“ sam započeo u dubini Amazonske prašume na jednoj od mojih putešestvija, gde sam upoznao mog sada dobrog prijatelja, Joe Flowersa. Kako je kiša padala iz svih uglova, mi smo se skućili najbolje što smo mogli da bismo skicirali mačete i noževe. To je bio jedan od mojih hobija, a on je vodeći stručnjak za mačete i glavni dizajner firme „Condor Tool and Knife“. Svidela mu se moja ideja da uz mačetu mora da ide „companion knife", koji sam iscrtao u nadi da ga izradim sebi. Nakon toga, Joe je predložio dotičnoj firmi moj dizajn i svideo im se. Ubrzo su tražili još jedan dizajn, pa još jedan. Tako je hobi koji imam od detinjstva postao još jedan posao i sada imam desetak dizajnova u raznim procesima proizvodnje. Tu bi se vratio na prvobitnu rečenicu - situacija je omogućila meni oportunizam da iskoristim priliku i da se to pretvori u nešto što ni najmanje nisam mogao da očekujem. Moje „zanatsko" srce ne može biti punije. Poenta ovoga je, valjda, da se ne traži „utaban put" i prati tuđi tok, jer taj isti put je lak za kročiti, ali je opustošen. Trnoviti put boli, ali svi plodovi istog pripadaju vama.
Tema ovogodišnje PDP konferencije je „Mistake“, da li postoji greška na kojoj ste najviše zahvalni?
Jezička konotacija, pa čak i kolokvijalna je ta da je greška „loša". Greške su nužni deo procesa uspevanja u bilo kom polju. E sad, „grešku" volim da posmatram iz jedne perspektive koja je česta u borilačkim sportovima kada se izgubi meč, sparing, borba ili takmičenje: „You win or you learn, you only lose if you quit". To je mentalitet kojim se vodim i ako bih mogao lagano da svedem sve svoje dosadašnje situacije kao niz grešaka, biram da ih posmatram kao lekcije ili čak i kao prilike, jer iz nekih od njih se izrodi nešto plodotvorno. Greška može da nas sputava, ali joj mi dajemo moć da nas zaustavi, a to ne smemo nipošto uraditi. Ipak, kada se podvuče linija, nikoga nije briga koliko puta smo pogrešili, niti smo mi sami svesni naših silnih grešaka. Mi vidimo samo ono „gde smo sada" i ono „gde želimo da budemo sutra"- dugoročni ciljevi i kratkoročni planovi. Dok su greške sastavni deo istih, moraju se prihvatiti, iakoje uvek najbolje izbegavati ih koliko god je moguće.
Foto: Tanja Drobnjak
Koji biste savet dali mladima? Da li je hrabro praviti greške?
Nemojte ciljati na to da pravite greške, uvek gledajte da uradite najbolje što možete u skladu sa svojim okolnostima! Greške će vrebati iza svakog ugla, zadesiće vas! E tada ih hrabro prihvatite, analizirajte ih i uvidite gde su nastale. Nemojte tražiti krivca u vanjskim faktorima, nađite aspekte gde ste možda mogli da je izbegnete. To će vas učiniti boljim kreativcem! Nemojte izbegavati da priznate grešku koju ste nehotice počinili, to vam daje na kredibilitetu, jer svi znamo da niko od nas nije savršen. Greška će vas spotaći, ali ne sme da vas zaustavi. Savete ne volim da dajem, ako ih dajem pozivam se na intelektualni autoritet ljudi koji su mnogo pametniji od mene. Sa druge strane, voleo bih da pružim jedan uvid namenjen baš kreativcima koji tek počinju. Nije lak put pred vama i lagao bih vas da će posle toga biti med i mleko, ali uz malo hrabrosti, istrajnosti i istinskog htenja - uspećete. A kada uspete, onda će vam ambicije rasti, proces će se ponoviti, ali tada ćete biti iskusniji. Pre nego što shvatite, bićete na pozicijama i pružaće vam se prilike o kojima pre niste ni mogli da sanjate, a to će tek biti vaš početak. Stoga, ako bih se ikada odvažio na bilo kakav savet, to je „istrajte". Izabrali ste industriju sa velikom konkurencijom, ali vi niste ništa manje sposobni da budete na vrhu te piramide, samo treba da to iskreno želite. Nemojte juriti novac, on će vas navesti na projekte zbog kojih ćete zamrzeti svoj sopstveni rad. Vodite se svojom unutrašnjom željom da stvarate i uspete u vašim namerama. Novac će biti nuspojava. I da, niste sami u ovoj branši! Ova industrija je velika trpeza i ima mesta za sve, stoga nemojte da se ustručavate kada vam neko pruži ruku i pomogne i time vam izvuče i ponudi stolicu da i sami sednete za ovu obilnu trpezu.
Nema komentara