Od letnjeg hita do jesenjeg razočarenja

Fudbaleri Vojvodine su uspeli da za svega tri meseca pređu put od ekipe koja nadigrava Sampdoriju u Đenovi do ekipe koja na svom stadionu gubi od surduličkog Radnika i time sebe stavlja u grupu timova koji su u plej-autu. I to im nije prvi put da na takav način "padnu".

Foto: beta

Priča u avgustu da "Voša igra kao Barsa" i priča u novembru da Vojvodina gubi bodove kako stigne, nije nova ni za koga. To je zapravo jedan hroničan problem čiji uzrok nije poznat i koji godinama muči navijače Vojvodine koji nemaju odgovor na pitanje "Zbog čega ekipa na početku sezone igra mnogo bolje nego u toku iste?". Jer početkom avgusta, Voša je bila potpuni hit, pričalo se i u Evropi kako je "novosadska stara dama" uspela ne da nadigra, nego da ponizi Sampdoriju u sred Đenove. Ivanić je zaludeo pola Evrope, spominjao se i prelazak u milanski Inter, "majstor slobodnjaka" Stanisavljević postizao je golove kakvi su retko viđani na našim terenima, a Ožegović je bio nerešiva enigma za golmane. Ipak, Vojvodina je zaustavljena od češkog Plzena, koji je protivnik mnogo manjeg renomea od italijanskog velikana. Ne tako davno i 2013. godine je Voša uspela da nadigra tursku Bursu, a da ispadne od moldavskog Šerifa i sezonu završi sa čak 27 bodova manje od tadašnjeg šampiona Crvene zvezde. I prethodnih godina kada je Vojvodina često pobeđivala "večite", bodove je gubila u uslovno rečeno "manjim utakmicama". Da li Vojvodina zaista ne može da "iskoči" zbog toga što "država favorizuje večite" ili je u pitanju nešto dublje?

Činjenica je da su navijači Vojvodine od avgusta uskraćeni za dobar fudbal. Danas je Ivanić "van tima" jer ne želi da produži ugovor, Stanisavljević derbi sa Zvezdom počinje sa klupe, a Ožegović pravi post od 874 minuta bez gola. I sve to dok ekipa u ligi nije ostvarila pobedu još od 3. oktobra i dok se nalazi na devetoj poziciji, odnosno na mestu koje vodi u plej-aut i u borbu za opstanak.

Hvala Lazaru Zličiću koji je tog 6. novembra pokazao da fudbal na "Karađorđu" ne umire, iako je sve ostalo ukazivalo baš na to. Jednim od najlepših golova koji su viđeni ove sezone, debitant rođen 1997. godine, postavio je pitanje svima u klubu zbog čega je taj debi došao tek sad? Vojvodina je tog dana izgubila rezultatom 2:3 od Radnika, u uslovima koji su bili sve, samo ne fudbalski, pošto se i posle utakmice, vršilac dužnosti na trenerskoj poziciji Milan Kosanović zapitao "Da li treba da se održi utakmica, ako se igrači žale da ne vide loptu?". Kosanović koga već nekoliko godina "preskaču" u izboru za trenera je tvorac "generacije ’95" iz koje su izašli Gaćinović i Milinković-Savić. I baš je on taj koji je mladom Zličiću dao šansu, jer najbolje zna koliko je obostrano zadovoljstvo u odnosu Vojvodine i "njene dece", međutim i ovog puta je "preskočen".

Ako već nikom nije jasno šta se to promenilo u ova tri meseca, bar je jasno koja je promena u "klupskoj politici" u odnosu na prethodne godine. Premalo je dece kluba, i to je zaista tako. Jedini igrač koga je Vojvodina iz svog pogona "lansirala" ove sezone je Radovan Pankov, a to je zaista premalo za klub koji je poznat kao rasadnik talenata i za klub koji veliki deo svog budžeta "krpi" prodajom igrača. Svakako da recept nije ni onaj prošlogodišnji kada je Vojvodina imala gro dece u prvom timu. Kao da ne uspevaju da naprave balans mladosti i iskustva. Mladosti bar ima, pošto su omladinci Vojvodine u ovom trenutku prvi u „Omladinskoj ligi Srbije“, ali da li je iskustvo, dovoljno "iskusno"?

Ono što sigurno znamo da je u ovom momentu drugačije nego u avgustu je trener. Zlatomir Zagorčić je krajem prošlog meseca smenjen sa mesta šefa stručnog štaba, a za "vršioce dužnosti" izabrani su Milan Kosanović i Goran Šaula koji su u dve utakmice koliko su bili na čelu, ostvarili samo jedan bod. Vojvodina je novog trenera potražila u Borcu, drugoplasiranom timu „Super lige“. Nenad Lalatović je izbor uprave kluba, doskorašnji trener Borca koji je uspevao da motiviše igrače da pobeđuju bez obzira na besparicu u klubu zbog koje su igrači nekoliko puta i štrajkovali. Poznat po tome da mu svaka ekipa igra na "gol više" i da voli napadački fudbal, ali i po "kratkom fitilju" s obzirom da je često ulazio u "verbalne duele" sa protivničkim navijačima. U svojoj karijeri kao trener, radio je u Sremu, Proleteru, Voždovcu, Napretku, Crvenoj zvezdi i pomenutom Borcu. Posle prvog treninga koji je odradio u novom klubu, obratio se medijima i rekao da će glavni cilj biti borba za Evropu, jer veliki klub kakav je Vojvodina, mora da igra evropsko takmičenje.

Da li Lala može da probudi "lale"?