Novosadska kantautorka Nađa Vračarić, publici poznatija kao Nadja, nedavno je objavila svoj prvi EP “Venus in Gemini”. Sada sprema materijal za svoj prvi album koji bi trebalo da bude završen sredinom ove godine.
Nađu sam prvi put sreo u “osmici” koja je beskonačno kružila svim mogućim raskrsnicama. To je bilo pre nekoliko godina, tada sam se vraćao sa časova italijanskog, koji sam, u međuvremenu, zaboravio. Sa druge strane, Nađa ima nešto interesantniju istoriju putovanja "osmicom". Najverovatnije se njome vraćala sa proba benda “Stena” u kojem je tad svirala i pevala prateće vokale pesama na italijanskom.
I tako je bilo nekoliko puta. Prestao sam da idem na časove italijanskog, a “Stena” je napukla na dva dela i stvorila dve zasebne kantautorke iz Novog Sada – Dijanu Stenu i Nađu.
Naredni put kad sam je sreo nakon perioda “osmice”, Nađa je bilo solo umetnica na bini Exit-a. Svoje pesme svirala je na stejdžu na kojoj sviraju uglavnom oni čija je šansa za uspeh odavno promakla ili pak oni koji su tu samo da se izduvaju. Na Future Shock-u slušatelje si uglavnom slušali nekog od članova svoje porodice ili prijatelja. Dok je “venera ulazila u blizance” Nađa je okupila broj osoba koji se može nazvati publikom i definitivno bila među boljim izvođačima na toj bini prošlogodišnjeg Exit-a. U intervjuu za “Odjek” Nađa govori o tome kako je nastao njen prvi EP, gde pronalazi inspiraciju, svojim pesmama, ali i o horoskopu.
– Zaljubljenik sam u horoskop i oduvek sam volela da analiziram ljude i životne situacije. Jedan od stereotipa osoba koje imaju veneru u blizancu jeste neodlučnost u ljubavi. Neodlučnost u ljubavi nije stvar koja je bila pristuna kod mene pre jedne veoma komplikovane romantične situacije. Došlo mi je da napišem pesmu o haosu jednog dela te situacije. Uz sve to, imam potrebu da verujem u nešto, i ja sam izabrala horoskop. Horoskop je mnogo kompleksniji nego što je uglavnom predstavljen. Ali naravno, i previše horoskopa nije dobro
“Despair and deception/ Love's ugly little twins”, što bi rekao Kejv. Misliš li da je ta neodlučnost u ljubavi proizvela odlučnost u muzici ili su se pak i ove pesme “kuvale” dok nisi osetila da je to to?
– Mislim da nije. Od kad sam stupila na scenu kao solo umetnik nisam imala problem sa pisanjem pesama mada, imala sam i imam problem sa izvođenjem nekih pesama jer želim da ih usavršim. Postoje pesme koje sam napisala pre nekoliko meseci ali nemam hrabrosti još da ih sviram javno, čuvam ih za album. Muzika za “Venus in Gemini” se “kuvala” jedno sedam meseci dok nisam napisala (meni) savršen tekst. Bila sam pod utiskom tog događaja i reči su samo izlazile iz mene. Takođe, to je bio prvi put da sam napisala muziku pre teksta. Ali na primer, “Saint” i “Someone New” sam napisala pre dve godine.
Kada slušam tvoje pesme imam jedan osećaj udaljenosti. Ne tvoje distanciranosti od slušaoca ili njegovog odsustva od pesme, nego prosto kao da sve dolazi iz daleka, neke melanholije. Da li je to negde što si želela da postigneš ili je reč samo o mom doživljaju tvoje muzike?
– Izgleda da sam samo to ja, ali mi to nije bio plan. Istina, uglavnom sam melanholična ili iscrpljena kada pišem pesme a kada ih izvodim samo u svojoj glavi se sećam tih životnih trenutaka. Izgleda da ceo vajb pređe na publiku. Moj cilj pri stvaranju muzike nikad nije bio tačno definisan. Ako mi se piše tužna pesma, napišem tužnu pesmu, ako mi se piše srećna pesma, napišem srećnu pesmu, a ako mi se piše narodnjak – napišem narodnjak. Naravno, samo što ljudi koji su imali priliku da ga čuju su ljudi koji ostaju na afteru mojih nastupa ili nastupa Sumnjive Milosti u “Domu B-612”.
Otkada je pokrenut “Dom B-612” u njemu je nastala nova kulturna scena u Novom Sadu. Distancirana od proklamovanog svetonazora i van komercijalizacije kulture. Misliš li da je to mesto postalo izvorište novih, alternativnih, ideja u gradu?
– Definitivno. Alternativna scena se razvija već neko vreme u Novom Sadu i čini mi se da je svake godine sve bolje. Svakako sam za to da se još više razvije ali mislim da ne nedostaje koliko je nedostajalo pre pet-šest godina
Imaš li osećaj važnosti tog momenta i ljudi koji se nalaze oko tebe? Mislim, i taj sekund, trenutak i to je neka kompozicija.
Bitno mi je što sam deo svega toga, i razmišljam o tome ponekad ali mislim da nisam još svesna koliko je dobro, sad živim u trenutku i počeću tek da se apsolutno divim kada budem starija. Takođe, drago mi je i da sam sad deo projekta “Dom B-612” jer sam se zaljubila u taj prostor i celu atmosferu prvi put kada sam tamo otišla.
Kako je došlo do saradnje sa Markom i nastanka Sumnjive milosti?
– Marko i ja smo se upoznali upravo u “Domu B-612”, bilo je veče kantautorske muzike i bila sam pozvana da sviram. Posle kada se masa malo razišla, zadžemovali smo i ostali u kontaktu posle. Mesec dana kasnije, Marko mi je predložio da osnujemo eksperimentalni duo i što je najbolje od svega, imali smo prvu probu na dan našeg prvog nastupa. To je jedan od mojih omiljenih nastupa koji sam do sad imala i Marko je jedna od retkih osoba sa kojom se muzički u potpunosti razumem. Više nismo toliko eksperimentalni sastav, nedavno smo odredili žanr a to je neki alternativni rok sa momentima bluza
Osim što se baviš muzikom, pisanjem poezije, baviš se i fillmom i pisanjem proze. Koliko si privatna u svemu tome, u smislu koliko sebe otkrivaš kroz to što radiš?
– U filmu kao i u pisanju sam prilično privatna (za sad). Za ta dela znaju samo ljudi sa kojima sam bliska. Nikad sebe nisam prilično forsirala da se izražavam kroz različite umetnosti. Kad imam inspiraciju ja to prenesem u delo i duševno se bolje osećam.
Koliko pažnje pridaješ dnevno-političkim stvarima oko sebe, ima li to značaja za tvoje stvaralaštvo? Ili pak to ne zavređuje nikakvu pažnju, jer je na nivou palanke?
– Trudim se da budem obaveštena što više mogu, neke stvari me uznemire a ponekad ne – to je kad verujem u apsurd. Samoj sebi sam ponekad prilično konfuzna i rekla bih da sam dvolična po tom pitanju, ali dnevno-političke stvari za sad ne utiču na moje stvaralaštvo. Ljudi se mnogo opterećuju velikom količinom stvari. Ja imam jednostavan recept, kad sam u nedoumici upitam sebe da li je nešto vredno mog truda i da li imam vremena za još jednu cigaretu? I, naravno, onda zapalim cigaretu, jer uživanje ne želim da uskratim.
Foto: Dunja Dedić
Nema komentara