Nakon četiri godine „Ludak u razvoju“ (LUR) obradovaće fanove svojim trećim studijskim albumom pod nazivom „Mediokreten“. O mediokretenima, turneji i sceni, govori frontmen benda Miloš Stefanović.
foto: Ludak u razvoju (Fejsbuk)
„Ludak u razvoju“ jedan je od stubova kragujevačke pankrok trojke, nastao 1998. godine. Iza sebe ima dva studijska albuma „Both Ways“ i „Hteo to ili ne“, kao i mnogo solo i festivalskih nastupa u Srbiji i sirom regiona.
Da li ste nazivom „Mediokreten“ imali nameru da kritikujete neprofesionalne medije ili publiku koja ih nekritički konzumira?
Pa i ne baš. Imali smo nameru da konstatujemo, da dijagnostikujemo posledicu tj. produkt, novu vrstu onoga što mediji, institucije, sam sistem pravi od ljudi, od čoveka. Mediokreten je hibrid, ćorsokak naše evolutivne progresije, užasno učestala pojava danas. On je većina, čovek današnjice, sklon idolopoklonstvu i nekritičkom prihvatanju tuđih ideja i praćenju istih, tako nadobudan i u svakom trenutku spreman da se uživi u ulogu Boga. Namera je bila da ukažemo na prisutnost intolerancije na bilo koju vrstu individualizma, na jedan socijalni fenomen, fenomen stada, bez vređanja ovaca, više kao karakterna osobina. Ljudi su postali zombiji, a ja se užasno plašim zombija, više njihovog nesvesnog načina egzistiranja i vegetiranja, nego izgleda.
Da li ovakvu vrstu društvene kritike, koja je karakteristična za žanr koji svirate, smatrate ličnim izduvnim ventilom ili svojom obavezom prema fanovima?
Ideja oko „Mediokretena“ se jednostavno i spontano desila. Nisam rob forme i njenih karakteristika. Što se tiče ventila, siguran sam da je to naš izduv i neka vrsta verbalne dekompresije svog ovog ludila koje nam se ovde svima dešava, više nego neka obaveza i potreba da pošto-poto pišem o nečemu. Mislim da je užasno pogrešno raditi nešto zbog nekoga, barem u svetu muzike, i da brinemo o tome da li će se to nekome svideti ili ne, pevamo i sviramo o onome što nam para uši i baguje vijuge. Svakako ni mi ovde nismo izmislili toplu vodu, ali smo je barem dobro podgrejali.
U kojoj meri se kreativni proces stvaranja albuma „Mediokreten“ razlikuje od vaših prethodnih ostvarenja?
Ja sam u bendu poslednjih šest godina, što znači da sam tu na poslednja dva albuma od tri ukupno. Mislim da je prvi „Both Ways“ svakako drugačiji od poslednja dva. Tada je bio i drugi pevač, drugačije su funkcionisale stvari, ali zasigurno znam da je to, takođe, jedan od kultnih albuma kragujevačke scene, a i šire, sa kog i dan-danas ljudi vole da čuju stvari na našim nastupima. Sa druge strane „Hteo to ili ne“ je za mene bio ozbiljniji prvenac, u svakom pogledu: u smislu pisanja, snimanja, nastupa, prvi put ozbiljno pred mikrofonom, što se i čuje. Na taj album gledam kao na upoznavanje sa ostatkom ekipe i uigravanje i pripremu za ono što će ovih dana da se desi, a to je naš novi album „Mediokreten“. To je, po mom mišljenju, jedan ozbiljan, studiozan rad i koncept, u svakom pogledu, tekstualno, muzički, produkcijski. Definitivno smo kao bend otišli nekoliko stepenika gore.
Koji su bendovi, domaći ili strani, imali najveći uticaj na vas u toku stvaranja novog albuma?
Svašta se pokupilo i slušalo kroz život. Od „Zabranjenog pušenja“ i „Six Pack-a“, do „Tool“-a i novog Beck-a. Ozbiljno, čuju se svakakvi uplivi tu, barem ih ja čujem, sada već kada se sve staložilo u mojoj glavi. Slušam svakakvu muziku, nisam ograničen na jedan pravac, ceo život se sečem na „Floyd-e“, isto koliko i na „Bad Religion“, „Oasis“, „Alkaline Trio“, „Misfits“ ili „Mastodon“ i mnoge druge. Mnogo drastično različitih bendova ima snažan uticaj na moje pisanje. E sad, kad se ostatak ekipe nadoveže na to, sa svojim nekim uticajima, talentom i razmišljanjem, dobije se LUR. Ono što mi je bitno je da smo došli do neke svoje prepoznatljive note.
Dobili ste već nekoliko pozitivnih recenzija, ali kakve reakcije očekujete od fanova? Za koju od pesama sa novog albuma očekujete da će biti najveći favorit fanova?
Ceo album je, osim „Širom zatvrenih očiju“, meni najomiljeniji. Trudimo se da nemamo nikakva očekivanja, da budemo na zemlji, tako je najbolje, pa onda sve lepo što se desi dođe kao premija. Imamo sad već nekog iskustva, ne ložimo se i ne želimo da letimo previsoko, da ne bismo tresnuli. Mislimo da imamo dobru priču, što se mene tiče, ovo je pravo osveženje za ljubitelje alternativnog zvuka u Srbiji, pa kako bude. Mislim da će se ljudima dopasti, nije na prvu, nije instant, ali baš zbog toga je dobro, garantujem.
Uskoro počinjete i sa promocijom albuma, kojem se aspektu tog dela posla najviše radujete? Gde najviše volite da svirate? Sa kojim bendovima je najzabavnije deliti binu?
Radujem se definitivno nastupima uživo i svirkama, druženju sa ostalima bendovima, kao i upoznavanju novih, što mlađih, što starijih. Prija nam da sviramo gde god, tu nema govora. Dosta smo svirali i bili svuda, i svako veče bilo koje svirke ti se ureže u pamćenje, bilo da je Beograd, Novi Sad, Niš, Smederevska Palanka, Osijek ili Nikšić, u pitanju. Ja sam uvek ekstra usplahiren i uzbuđen kad dođe Kragujevac na red, ne znam što je to tako. Najzabavnije do sada je bilo kad smo se pojavili zajedno sa „Therapy“ ili kad smo otvarali za Markija Ramona u Beogradu. To je baš bilo veliko...
Da li postoji rivalstvo među kragujevačkim pankerima, između vas i bendova ČBS i KBO!?
Ljudi još od davnina vole da gledaju i komentarišu gladijatore koji se između sebe tuku i glupe ljude koji se između sebe kolju i hvataju za gušu. To je opšte poznato, tako da je taj model prisutan i kod nas u Srbistanu. Čak i kad je sve ok i normalno, kao u ovom slučaju, zli jezici su uvek tu. Mogu reći samo da sam užasno ponosan što je KBO! iz mog grada, oni su za nas institucija i neko koga poštujemo i čiji rad izuzetno cenimo i volimo. Sa druge strane, ČBS je bend koji isto tako već dugo bije bitke i istrajava u tome, kako na punk sceni tako i u mejnstrim vodama, koji ima veliku bazu fanova. Takođe bend koji volim, za koji smatram da je užasno kvalitetan i uživo dobar. Nikakvo to rivalstvo nije, samo jedna zdrava radna konkurencija.
Sledeće godine slavite osamnaesti rođendan, kako planirate da proslavite punoletstvo? Koliko mislite da ste se promenili za tih skoro 18 godina?
Dosta, i to je dobro. Nadam se da nikada nećemo prestati da se menjamo, ne bismo li ostali isti. Videćemo, to ne zna ni milicija.
Koliko se u tom periodu promenila situacija na kragujevačkoj sceni?
Dosta, mnogi bendovi su se ugasili, mnogi reaktivirali, neki i danas postoje. Jako je teško opstati, kao bend, u oluji života i u društvu u kojem živimo danas. Ali dobro, Kragujevac je uvek bio rasadnik dobrih muzičara i odličnih bendova priznatih kako u Srbiji, tako i širom regiona, bez obzira o kom pravcu pričamo, da li je to metal, punk, rok, jazz...
Da li planirate turneju po Srbiji? Kada vas možemo očekivati u Novom Sadu?
Naravno, uskoro sve to kreće, 11. aprila smo u Smederevskoj Palanci, u procesu smo dogovaranja i planiranja, sviraćemo svuda gde postoje uslovi za to. Novi Sad nikako i nikad ne zaobilazimo, uvek se ludo provedemo, doduše, poslednji put smo se proveli ko bosi po trnju, ali super smo se zgotivili sa omladincima iz „Against the Odds“, to je odličan bend. Vidimo se uskoro ponovo!
Nema komentara