TopVesti_2

„Pokreni karijeru“ - AIESEC predstavlja prilike za prakse i volontiranje u inostranstvu

Fri, 20 Mar 2026 22:24:48 GMT

U sredu, 18. marta, u amfiteatru Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, održana je konferencija organizacije AIESEC pod nazivom "Pokreni karijeru", na kojoj su predstavljene prilike za volontiranje i stručne prakse širom sveta. Učesnici su pored osnovnih informacija o programu i samom procesu prijave, mogli da čuju i lična iskustva volontera i praktikanata koji su bili na praksi.

foto: Tamara Opranović

Govornica Jana je sa publikom podelila svoju priču sa prakse iz Italije, gde je u gradu Torino 6 nedelja radila u vrtiću sa decom predškolskog uzrasta. Umesto da bude smeštena sa ostalim praktikantima, Jana je izabrala da živi sa jednom italijanskom porodicom koja ju je dočekala širom otvorenih ruku i doprinela da njeno iskustvo bude još bogatije i ispunjenije. Ona je i danas u kontaktu sa tom porodicom i često zajedno planiraju buduća putovanja. Zabave i novih iskustava nije manjkalo, objašnjavala je Jana pokazujući mnoge slike i uspomene iz Torina. Naglasila je da ništa od toga ne bi bilo moguće da se nije ohrabrila da se prijavi za ovu praksu i konačno izađe iz svoje zone komfora.

AIESEC je najveća svetska omladinska organizacija vođena od strane studenata, osnovana 1948, danas prisutna u 100+ zemalja, dok je u Srbiji počela da deluje 1953. godine. Cilj same organizacije je razvoj liderstva mladih kroz praktična iskustva, volontiranje, stažiranje i još mnoge druge prilike.

Zvanično oduzete prostorije Akademije umetnosti: studenti, profesori i građani protestovali ispred Skupštine Grada Novog Sada

Wed, 18 Mar 2026 18:19:06 GMT

Na sednici Skupštine Grada Novog Sada danas je Akademiji umetnosti u Novom Sadu oduzeta Galerija na Bulevaru Mihajla Pupina i dva ateljea na Bulearu despota Stefana. Uprkos protivljenju profesora, uprave Akademije i protestima studenata, većinom glasova usvojena je ova odluka.

Za ovu odluku je glasalo 44 odbornika vladajuće koalicije, čime je većinski izglasano da Akademija umetnosti izgubi navedene prostorije. Kao razlog se navodi nezadovoljstvo gradskih vlasti sadržajem poruka koje su studenti isticali u izlogu Galerije, kao i to da prostorije nisu korišćene na odgovarajući način.

Studentkinja Akademije umetnosti, Lara, smatra da ovakve odluke direktno ukazuju na revanšizam.

„Najkraći odgovor - revanšizam. Umetnici su uvek bili trn u oku vlastima a to što smo imali izložbe koje je organizovao Blokhaus prošle godine je verovatno dodatno uticalo, i ovom odlukom samo opet žele da nas ućutkaju", rekla je studentkinja.

Ona dodaje da su im ove prostorije neophodne kako bi mogli da imaju kvalitetnu nastavu.

"Otkad imamo galeriju ona služi za izložbe, pored toga studenti vajarstva trenutno ima predavanja u prostorijama galerije, nakon što su prošle godine ostali bez prostora za rad. S obzirom da su nam odeuzeli te prostorije ti studenti mogu da rade na ulici s obzirom da Akademija neće imati gde da ih premesti", rekla je ona.

foto: Marko Antić

Gradonačelnik Žarko Mićin izjavio je na konferenciji za medije uoči sednice da je prostor koji će biti oduzet Akademiji prilikom kontrole zatečen kao neaktivan. On je istakao da Grad već obezbeđuje oko 4.000 kvadratnih metara za potrebe Akademije na drugim lokacijama, kao i da će sporni prostor biti dodeljen drugoj ustanovi kulture, među kojima se pominju Zmajeve dečje igre i Kulturni centar Novog Sada.

Prema njegovim rečima, kontrola prostora obavljena je još u septembru, a tada je, kako tvrdi, utvrđeno da se prostor ne koristi za umetničke aktivnosti. „Na licu mesta nisu zatečeni studenti koji rade, već zatvoren prostor sa istaknutim porukama, a prema našim saznanjima, tu su održavani i politički sastanci“, naveo je Mićin.

Studenti u blokadi su povodom održavanja današnje sednice grada organizovali protest koji je započeo u 9 časova ispred zgrade Akademije u Ulici Đure Jakšića. Odatle su u koloni krenuli ka Skupštini grada gde su pravili buku lupanjem u šerpe, pištaljkama i vuvuzelama.

Održan ovogodišnji humanitarni bazar na Filozofskom fakultetu

Wed, 24 Dec 2025 17:15:09 GMT

Juče, 23. decembra, održan je ovogodišnji humanitarni bazar u kafeu Filozof. Organizacija događaja bila je u rukama Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Bazar je trajao u periodu od 11 do 13 časova i za svaku SMS poruku sa tekstom 1 poslatu na broj 3030, fondaciji „Budi human“, posetioci, pretežno studenti i profesori Filozofskog fakulteta, mogli su uzeti po jednu knjigu.

Foto: Miona Đošić

- „Održavanje humanitarnog bazara je tradicija Odseka za medijske studije, ali pomoć koja se skuplja odlazi do različitih ljudi kojima je potrebna. Ranijih godina poruke su bile poslate i direktno osobama koje su se javljale Odseku tražeći pomoć, dok je ove godine svaka poruka otišla zajedničkom fondu fondacije ’Budi human’ “ - rekla je Teodora Krajina, jedna od članica PR tima Odseka za medijske studije.

Humanitarna akcija još uvek nije gotova s obzirom na to da neke knjige nisu pronašle svoje nove vlasnike na bazaru, već su za sada na označenim policama kafea Filozof. U narednom periodu, po istom principu, zamena knjige za SMS poruku, svako će imati priliku da pruži novi život doniranim knjigama.

Otvoren poziv za izložbu mladih umetnika u SKC-u

Wed, 18 Jun 2025 17:12:46 GMT

U Studentskom kulturnom centru u Novom Sadu, od 25. jula do 5. avgusta, održaće se izložba savremene umetnosti “Feniks”, koja okuplja mlade stvaraoce iz raznih oblasti umetnosti u jedinstvenoj umetničkoj sintezi. Iza koncepta i organizacije stoji udruženje mladih umetnika “Astralum”, a prijave su otvorene do 15. jula.

Astralum poziva studente i mlade umetnike koji do sada nisu imali priliku da predstave svoj rad javnosti, da se izraze kroz teme rađanja, uništenja i transformacije. Bez obzira na formalno obrazovanje, izložba teži da bude inkluzivna platforma na kojoj se umetnički glas svakoga može čuti – kroz fotografiju, karikaturu, skulpturu i druge vizuelne umetnosti. Jedan dan izložbe biće posvećen i poeziji te je ona, takođe dobrodošla.

Inspirisana mitološkom slikom Feniksa i filosofskom simbolikom destrukcije i ponovnog rođenja, izložba nosi duboko ličan i univerzalan karakter. Konceptualno, ona ispituje sopstveni “spaljeni dom”, suočavanje sa unutrašnjim Prometejem, i borbu jedinke sa simbolima haosa kako bi se iznad svega izdigla autentična umetnička istina.

“Izložba podstiče umetnike da istraže i prikažu vlastiti proces propadanja, transformacije i stvaranja – bilo da je reč o ličnom iskustvu, društvenim izazovima, unutrašnjim previranjima ili aktuelnim političkim događajima”, navode iz Astraluma.
U svetu rušenja, “Feniks” poziva na stvaranje. U svetu prolaznosti, on traži ono što ostaje. U svetu buke, traži se glas koji gori – ali ne nestaje.

Prijave su otvorene i mogu se pronaći u opisu Astralumovog instagram profila - astralum.rs.

Nušić svevremen, Liješevićevo “Naličje” neki drugi put

Wed, 04 Jun 2025 08:10:14 GMT

Jubilarno 70. Sterijino pozorje u ponedeljak su zatvorile predstave “Naličje”, autorski projekat Borisa Liješevića, i repriza “Narodnog poslanika” Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja.

Jedino što sam od “Naličja” videla je svoj odraz u zatvorenim staklenim vratima pred ulaz u foaje SNP-a. Prvo su ušli ljudi sa kartama, pa su u grupama od po petoro puštali koga su stigli. Na posletku ostala je grupa nas studenata za koje, ni na stepenicama, nije bilo mesta.

“Narodni poslanik” igrao je reprizu u Novosadskom pozorištu i bio je poslednja predstava na ovogodišnjem Sterijinom pozorju. Posle 8 dana teškog pozorišnog programa, u kojem smo se suočili sa raznim istinama o sistemu u kojem već dugo živimo, Nušićev ikoničan tekst bio je prijatna završnica. Priča podjednako istinita kao sve koje smo na festivalu pogledali, ali pitko ispričana u svega sat vremena i 15 minuta. Glumačka ekipa Makednoskog narodnog teatra, uigrano i energetski potpuno na istom nivou, ispričala nam je Nušićevu, već dobro poznatu kritiku vlasti. Odluka reditelja da priču ne modernizuje, već da je tradicionalno obradi u duhu vremena u kojem je napisana, zapravo je pojačala činjenicu da živimo u apsolutno istom korumpiranom sistemu o kojem je i mladi Nušić pisao. Sa dramaturške strane odrađen je interesantan posao, tekst je skraćen, izmenjen i priča o svega 5 likova. Na replike koje su bile u jasnoj korelaciji sa trenutnom društvenom situacijom, publika je aplaudirala i skandirala. Iz pozorišta smo, za promenu, izašli malo lakši nego ranije.

Photo:Tijana Šakić

Sinoć u 20 časova održana je dodela nagrada na sceni “Pera Dobrinković”, ispraćena programom filmske muzike i sevdaha.

“Otac, kći i duh sveti”- podeljena mišljenja, ali bez ravnodušnih

Tue, 03 Jun 2025 12:15:19 GMT

U nedelju je u selekciji “Krugovi” odigrana predstava “Otac, kći i duh sveti”, Satiričkog kazališta Kerempuh iz Zagreba.

Troiposatna predstava, po tekstu Mate Mišića, nikog nije ostavila ravnodušnim, verujem ni one koji su otišli tokom pauze između dva čina kući. Prvi čin pod nazivom: “Sijamski blizanci plešu sambu ili nevini umiru prvi”, počeo je oscežavajuće komično. Vedran Mlikota u ulozi ratnog veterana Slavka, dovodio je publiku do suza od smeha. Mnogi pozorišni kritičari smatraju da je ovo Mlikotina najbolje izneta uloga u celoj karijeri.

Scena je bila jednostavna- četiri bela zida. Na glumcima je bilo da je oboje. Radnja je jednom rečju: “rolekoster”. Kada se Slavkovoj gluvonemoj ženi Slavici, posle molitve iznenada vrate sluh i govor, na ivici stolice se pitamo koja ludost će se sledeća desiti. Isus Hrist joj potom piše poruke na Viberu, oktrivajući njoj i ćerki Ani tajne iz Slavkove prošlosti. Do polovine prvog čina, potpuno uvučeni u radnju i kupljeni humorom preseca nas istina o duhovitom i šarmantnom Slavku.
Pod izgovorom rata, silovao je devojčicu koja se potom i ubila, a da za to nikad nije, ni neće odgovarati. Velikom brzinom rolerkoster krenuo je nizbrdo i nije se energetski penjao do kraja predstave. Mlikota izvanredno iznosi Slavkovu psihozu i pideljenu ličnost.
Kraj prvog čina završava se, doslovno, eksplozivno, i sala je tokom drugog čina imala više praznih sedišta.

Photo:Tijana Šakić

Da se tu predstava završila bilo bi sasvim dovoljno. Drugi čin bio je nepotrebno odužen i težak za svariti. “Žene bez zuba iliti ples Melanije Trump” je priča o dva para kojima su ćerke izvršile samoubistvo. Teško za gledati, još teže za igrati. Glumci su uspeli da prenesu najgoru vrstu bola i ludila kroz koje čovek prolazi, dok pati za svojim detetom. Hrvoje Kečkeš koji je tumačio Marka, najviše se istakao na sceni. Čovek koji ne može da se pomiri sa krivicom, u nebuloznim teorijama zavere traži utočište za svoju savest. Odličnu izvedbu dobili smo i od Linde Begonje u ulozi Marije, majke koja od muke sebi čupa zube, kao i od njene “dvojnice” koju tumači Ines Bojanić, čiji lik ima sličnu sudbinu.
Drugi čin je presečen na pola, scenom u kojoj Dražen Čuček glumi samog pisca teksta. Prikazan je susret pisca i psihotičnog čoveka koji mu otkriva kako je naveo nekoliko devojčica u Beogradu da skoče pod kola. Publika nije dobro reagovala na, očigledno ironične, pomene odnosa između Srba i Hrvata, toliko da je bilo dobačenih replika suprotno od bine. Atmosfera je tu otišla u potpuno drugom pravcu, činilo se da i glumci, i gledaoci hoće što pre kući.
Izgurana je predstava do kraja, aplauz je bio kratak, glumci se posle prvog poklona nisu vraćali nazad na scenu.

Kada će odgovorni odgovarati? ''Drvene ptice" odigrane na Sterijinom pozorju

Mon, 02 Jun 2025 14:52:08 GMT

Predstava “Drvene ptice”, napravljena u koprodukciji Hrvatskog narodnog kazališta Varaždin, i Hrvatskog narodnog kazališta Zagreb, odigrana je u subotu u selekciji predstava “Krugovi”.

Lidija Deduš, u svom dramskom prvencu “Drvene ptice”, oslikava poslednjih 5 dana života sedamnaestogodišnje Nadice. Radnja je smeštena u osamdesete godine prošlog veka, u hrvatskoj ruralnoj sredini- na selu. Narator radnje uz harmoniku je Nadici odbrojavao dane, živa muzika na sceni dodavala je osećaju tenzije i misterije. Zamračena bina sa krstom na sredini i nekoliko golih stabala, naglašavala je da će se svakog trenutka tragedija desiti. Scena podeljena na dva seoska domaćinstva, jedno jednostavno i siromašno, u kome živi Nadica sa svojim roditeljima, i drugo- bogato i gradsko u kome žive seoski doktor i njegova žena, pravila nam je jasan presek društvene hijerarhije. Kroz pet dana života na selu suočili smo se sa problemima patrijarhata primitivne sredine, ispraćenog nasiljem i alkoholizmom. Predstava se kao mozaik okrutnih scena slagala i pravila širu sliku mladalačke želje za begom, ljubavlju i slobodom. Kulminacija predstave je monolog doktorove žene Zdenke, koju je tumačila Helena Minić Matanić, u kojem nas stavlja naspram istinskog mraka ljudske prirode, kroz lanac ljudi odgovoran za Nadicinu smrt, na čelu sa njenim mužem- cenjenim i poštovanim doktorom. Za Nadicinu smrt niko nije odgovarao, selo se vratilo u svoju čauru- u kojoj se istina ne govori, samo se kroz tračeve šapuće.

Photo:Tijana Šakić

“I nikom niš. Nadica je mrtva i nikome niš.”- poslednja Nadicina replika, u tumačenju Klare Fiolić, vraća nas na srž predstave. Koja je razlika u sistemskom rešavanju problema femicida, od pre 40 godina i danas? Da li se išta promenilo? Kada će odgovorni za zločine odgovarati?

"Sve što umetnik može da kaže kao imperativ jeste: Razmišljaj i plači!“- drugo veče Sterijinog pozorja

Wed, 28 May 2025 14:14:00 GMT

Sinoć je odigrana druga predstava sa repertoara Takmičarske selekcije 70. Sterijinog pozorja. Na sceni su slovenački glumci, Anton Podbevšek Teatra, iz Novog Mesta, odigrali predstavu “Beogradski trio” po romanu Gorana Markovića.

Raditi predstavu po romanu vrlo specifične, hibridne i autentične forme sigurno je bio izazov za ceo pozorišni tim koji je roman, doslovno, prikazao na sceni. Ideja je bila zadržati tu autentičnost romana- koji je sačinjen iz pisama, odlomaka iz dnevnika i poverljivih prepiski tajnih službi. Predstava je u tome uspela, pročitali su nam roman, ali je tokom tog procesa izgubila pozorišne aspekte. Bez dijaloga, uz malo scenskog pokreta i minimalne scenografije jedino što je razbijalo monotonost predstave bio je tekst čija je radnja dovoljno interesantna da drži pažnju.

Photo:Tijana Šakić

Ljubavna priča umotana u koverte mračnog perioda Informbiroa 1948. godine i torture kroz koju glavni likovi prolaze na Golom otoku i Svetom Grguru. Od dvanaest glumaca na sceni, četiri su bile žene koje su predstavu iznele, a od njih posebno su se istakle dve.
Gaja Filač koja je tumačila ulogu Vere Tankosić, ženu visokog rukovodioca koji završava na Golom otoku i sa kojim će ona deliti sudbinu na Svetom Grguru, uspela je da pronađe tačan ritam teksta i da nam suptilno, a efektivno prenese tragediju koju je Vera zapisivala u svom dnevniku. Jana Menget, u ulozi Dragice Vasiljević- novinarke koja je, sa Verom, nedužna završila na Svetom Grguru, samo pogledom je uspela da nam kaže mnogo, njen tekst, za razliku od ostalih, nismo samo čuli- osetili smo ga.

“Sve što umetnik može da kaže kao imperativ jeste: Razmišljaj i plači!“- nakon poslednje replike predstava se završila video zapisom pisca Gorana Markovića koji je rekao da mu je novinarka Dragica Vasiljević predala Verin dnevnik u poverenju da će znati šta sa njim da radi. Ovaj završetak povezao je priču i dao joj dodatno značenje pa je i sam utisak nakon aplauza, tokom kojeg je Marković izašao sa glumcima na scenu, bio jači.

Večeras je na repertoaru predstava “Izuzeti” Narodnog pozorišta iz Sombora.

“Nikako da se pogodi sloboda i život”- otvoreno 70. Sterijino pozorje

Tue, 27 May 2025 14:55:55 GMT

“Sterijino pozorje već sedamdesetu godinu okuplja sve nas koji tvorimo i čuvamo to krhko i neuništivo čudo pozorišta, poželimo mu sreću i čuvajmo i mi njega, uvek sam želela da kažem ovu rečenicu: ’Glumci su stigli, sire’. Proglašavam 70. Sterijino pozorje otvorenim.”, rekla je profesorka Ljiljana Peškin-Ljuštanović u svojoj besedi tokom otvaranja festivala na sceni “Jovan Ðorđević” u Srpskom narodnom pozorištu.

Ovogodišnja Takmičarska selekcija otvorena je predstavom Jugoslovenskog dramskog pozorišta “Sveti Georgije ubiva aždahu”, po poznatom tekstu Dušana Kovačevića, u režiji Milana Neškovića.

Veliko- reč koja je zajednički imenitelj elemenata predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Velika scenografija sa lebdećim konstrukcijama i audio-vizuelnim efektima. Veliki glumci- ovo se odnosi na nekoliko imena iz stare garde, za mnoštvo aktuelnih imena samo će vreme pokazati da li su “veliki”, ali neminovno scena je bila popunjena našim, trenutno, najpoznatijim glumcima. Veliki tekst Dušana Kovačevića koji je svojom veličinom dao smisao ostalim dvema veličinama. Drama smeštena pred početak Prvog svetskog rata, prostrta dužinom Mačve, oslikava duh naroda čija se istorija često ponavlja. Mešavinu neizlečenih rana od Balkanskih ratova i tenzije tokom početka Prvog svetskog, Kovačević pozlaćuje svojim prepoznatljivim urnebesno-apsurdnim crnim humorom. Idealna simbioza tokom koje je publika, iako vraćena u bolan trenutak naše istorije, bila u suzama od smeha.

Photo:Tijana Šakić

“A mi ili smo živi bez slobode ili imamo slobodu, a nas nema. Nikako da se pogodi- sloboda i život. To dvoje u ovoj zemlji ne ide zajedno”- replika lika kojeg je tumačio Nebojša Ljubišić, a posle koje se sala orila aplauzom. Leteća scenografija i poznate face jesu nešto što će salu napuniti, ali tekst toliko univerzalan da ga je publika osetila kao da je savremen je ono što u pozorišnoj sali napravi magiju.

-Intervju sa glumcima

“Kako tumačite nit unuverzalnosti Kovačevićevog teksta koju je publika prepoznala kao sponu trenutnih društvenih dešavanja sa radnjom iz Prvog svetskog rata?”

Aleksej Bjelogrlić:
“U ovoj predstavi mi živimo nakon pobede u Balkanskim ratovima, međutim vrlo brzo dolazi novi, još veći mrak a to je Prvi svetski rat. Iako je ishod, što se ne vidi u ovom tekstu, pobeda- takođe je i osakaćenost što se vidi kroz bogalje koje igramo, jednog od njih i ja tumačim. Kroz njih se vidi ta osakaćenost koja je bivala i do dana današnjeg je pogotovo kod naše omladine sve veća i veća. Danas kada su sve generacije osakaćene, pa i ova mlada, ona je rešila da ne želi da bude osakaćena već da taj svoj invaliditet, koji joj ovaj sistem i vlada nameće, preokrene u svoju prednost i da se suprodstave i zato mislim da je ova predstava dragocena, ali ono što je još dragocenije je naš poklon na kraju, i naši indeksi- jer zapravo to je to svetlo koje može ovaj mrak zauvek ugasiti.”

Lazar Đukić:
“Mi nismo ništa naknadno ubacivali što izlazi iz okvira teksta Dušana Kovačevića, što govori o tome da je ovaj komad i dan danas aktuetaln i svevremen.”

Nikola Rakočević:
“Ja verujem da mi prosto nosimo neke uslovnosti u sebi, te uslovnosti su vaspitanje iz kuće koje ponesemo, društvo sa kojim se družimo, oklonosti u zemlji ali i neki genetski obrasci koje mi nosimo kao nacija. Mislim da je te geneteske obrasce Duško Kovačević uspeo da zabeleži u drami “Sveti Georgije ubiva Aždahu” Uspeo je da prikaže i sav naš dar i sve naše mane i da na jedan divan, objektivan način, sa puno ljubavi predstavi genetske probleme koje mi imamo sa kojima treba da se suočimo i da ih razrešimo kako bi mogli kao nacija da se oslobodimo određenih “patterna” ponašanja i i dalje verujem pored svega da će to da se desi. Mislim da pored svih stvari koje mi nosimo kao narod nosimo i taj jedan talenat da uradimo nemoguće.”

Joakim Tasić:
“Pa mislim da se to igrom slučaja desilo iskreno i da to govori koliko je ovo u nama pristuno i koliko nam je potrebno da kroz bilo koji umetnički sadržaj pokušavamo da proizvedemo u sebi to osećanje da povtrdimo da je ovaj trenutak ipak pravi i istinit na razne načine. Nije tendenciozno ciljano, nema nikakvih dopisivanja u tekstu koje bi aktuelizovale dodatno ovu situaciju. Mislim da to govori koliko je to jako u nama i koliko imamo potrebe da se sa bilo kojim dramskim tekstom ili umetničkom istinom poistovetimo.”

Predstava “Sveti Georgije ubija Aždahu” podigla je na noge dupke punu salu “Jovan Đorđević”, pa i nas sa novinarskim akreditacijama oko vrata, kojima su noge utrnule od dvoiposatnog sedenja na stepenicama sale.

“Stvaranje istorije/menjanje budućnosti”- otvaranje 70. Sterijinog pozorja

Mon, 26 May 2025 16:34:47 GMT

Jubilarno 70. Sterijino pozorje večeras će imati svečano otvaranje besedom profesorke Ljiljane Pešikan Ljuštanović na sceni “Jovan Đorđević” u Srpskom narodnom pozorištu.

Festival će se održati od 26. maja do 3. juna. Tokom narednih 8 dana publika će se susresti sa 9 predstava iz Takmičarskog programa, kao i 3 predstave u međunarodnoj selekciji “Krugovi”. Takmičarski program ove godine čine četiri predstave sa prostora bivše Jugoslavije: “Jezik kopačke” Filipa Grujića i Ivana Ergića iz Zagrebačkog kazališta mladih, “Naličje”autora Borisa Liješevića iz Crnogorskog narodnog pozorišta, “Beogradski trio”Gorana Markovića iz pozorišta u Novom Mestu ‒ i jedno tumačenje klasika Branislava Nušića, “Narodni poslanik” Makedonskog nacionalnog teatra u Skoplju.

Pored inostranih produkcija u Takmičarskom programu je i pet predstava iz Srbije- praizvedbe iz Sombora (Izuzeti, prema tekstu Đorđa Petrovića u režiji Mie Knežević), Lazarevca (Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović, autora i reditelja Zlatka Pakovića), Novog Sada (Iskupljenje, prema romanu Branimira Šćepanovića, u režiji Veljka Mićunovića) i Beograda (Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo, prema romanu Mirjane Drljević, u režiji Bojane Lazić, Atelje 212), i jedno novo tumačenje savremenog klasika Dušana Kovačevića, Sveti Georgije ubiva aždahu, u režiji Milana Neškovića i izvođenju ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Međunarodnu selekciju “Krugovi” čine tri predstave: "Otac, Kći i Duh Sveti" po tekstu Mate Matišića i režiji Januša Kice, "Drvene ptice" Lidije Deduš i reditelja Ivana Plazibata i "Boj na požiralniku" po noveli Prežihova Voranca, a u režiji Jerneja Lorencija.

Ovogodišnji žiri, koji je odgovoran za dodelu nagrada, čine: glumica Vanja Ejdus, Dražen Ferenčina, reditelj i upravnik Gradakog dramskog kazališta “Gavela” u Zagrebu, dramaturg Fedor Šili, dramaturg i scenarista Petar Grujičić i dramaturg Đorđe Kosić.

Podnaslov 70. Sterijinog pozorja je “Stvaranje istorije/menjanje budućnosti” i po rečima selektorke Dr Ane Tasić ovogodišnja selekcija predstava ispratiće nit ovogodišnjih protesta i baviće se temama poput korupcije i sistemske izopačenosti. “Radnje često razmotavaju istrage, nastojanja likova da otkriju istine o zločinima, da iskopaju dugo skrivane tajne, misterije, ili da odbrane svoju čast i dostojanstvo.”- reči selektorke.

Masovno otpuštanje omladinskih radnika - Kako su Maksi i Delez reagovali na bojkot njihovih supermarketa?

Fri, 28 Feb 2025 18:36:30 GMT

Nakon najavljenog bojkota njihovih supermarketa, Delez je pored javnih odgovora koje je uputio, odnosno tužbe udruženju Efektiva i javnog saopštenja, sproveo i internu akciju. A ta interna akcija je bila masovno otpuštanje omladinskih radnika.

Podsećamo, prvobitno su sprovedena dva bojkota pet velikih trgovinskih lanaca u trajanju, prvo od jednog pa od pet dana, kada su bojkotovani Delez (Maxi i Shop&Go), Merkator (Roda i Idea), DIS, Univerexport i Lidl, udruženje za zaštitu potrošača Efektiva organizovalo je još jednu akciju.

Ovog puta, nakon anketiranja građana, odlučeno je da sledi jednonedeljni bojkot lanaca u vlasništvu firme Delez. Bojkot je najavljen da traje od 24. februara pa sve do nedelje, 2. marta.

Očekivano, usledio je i odgovor iz kompanije Delez u kom oni tvrde da je u javnost iznet značajan broj neistina u vezi sa njihovim poslovanjem.

“Mi smo samo poslednja karika u lancu snabdevanja hranom i u tom smislu imamo mogućnost, ali ograničenu, da na cene utičemo.”

Tu su naveli i da 94 odsto prosečne maloprodajne cene isplaćuju drugima i tu je posebno zanimljivo i što su napomenuli da samo 10 odsto toga ide zaposlenima.

Tvrde i da su značajno smanjili cene proizvoda, povećali asortiman i broj akcija.

Ipak, potrošači se sa njihovim ocenama poslovanja Deleza nisu složili.

Uz to, važan je podatak i da je Delez ostvario najveće prihode u 2023. i u 2022. godini a u tim godinama imali su i najveću dobit i najveću maržu u odnosu na ostale lance supermarketa.

I na sve ovo, tokom bojkota njihovih supermarketa, Delez je ekspresno reagovao u pokušaju da finansijski bolje podnesu akciju koja svakako značajno utiče na njihove finansije.

Tom prilikom, dva radnika koja su do pre par dana radila u ovom lancu dobili su, kako tvrde, nenajavljen i neobjašnjen otkaz.

Oni tvrde da nikom u supermarketu razlog za otpuštanje nije objašnjen. Odjek saznaje da je nekim drugim radnicima ipak ponuđeno objašnjenje i to je objašnjenje bilo da im više “nisu potrebni“.

Nakon najavljenih otkaza, nekoliko omladinskih radnika koji su se, po rečima sagovornika, isticali po radu, pokušali su da doznaju zbog čega su dobili otkaze ali poslovođa nije odgovarao.

Samo par dana nakon prve ture otkaza, usledilo je još jedno obaveštenje gde je svim radnicima javljeno da “fleksovci od sutra više ne dolaze na posao, već dolaze samo studenti koji su zaposleni preko Volta”. Ovo je takođe ostalo bez objašnjenja.

Studenata koji su zaposleni preko Volta je inače dosta manje u gotovo svim radnjama, a takozvani fleksovci, odnosno radnici zaposleni preko Maksijeve zadruge, oduvek su radili i deo posla koji je namenjen za radnike-dostavljače, potvrđuju i naši sagovornici.

Foto: iStock

Uz to “objašnjenje” dodata je i poruka da će fleksovci po pozivu biti pozvani na posao par dana ranije kada je to neophodno.

Među otkazima, ovi se svakako čine najgrublje jer je ovim studentima naglašeno da će im možda trebati ali ne trenutno.

Odjek nezvanično saznaje da su na sličan način otpušteni radnici u nekoliko Maksi prodavnica i da nikome nije dato konkretno objašnjenje.

Što se tiče ugovora, naši sagovornici nisu sigurni ali misle da ga nisu nikad potpisali. Ipak, to ima dvojako značenje. U praksi je ipak značilo da se omladinski radnici gotovo nimalo nisu razlikovali od onih “pravih” te da su imali potpuno ista zaduženja.

Neki drugi radnici pak tvrde da su zaposleni u zadrugama omladinskim radnicima rekli da je neophodno da potpišu ugovore ali niko od nadležnih u supermarketima im to nije spominjao ni u jednom trenutku.

Odjek i ovde saznaje da gotovo niko od omladinskih radnika nije potpisao ugovor niti je iko imao jasno definisana zaduženja. I to važi za nekoliko Maksi supermarketa u Novom Sadu.

Nijedna informacija, otkaz ili razgovor nije obavljen uživo. Svaki deo komunikacije obavljen je isključivo porukama. I ovo isto važi za više supermarketa u gradu.

Kako Odjek saznaje, već duže vreme su omladinski radnici bili nezadovoljni ophođenjem prema zaposlenima, ali da ipak nisu bili ni najmanje spremni na ovako nešto već da su samo zabrinuti i ljuti nakon ovako iznenadnog otkaza.

Niko od ostalih radnika, kako Odjek saznaje, nije javno reagovao na ove iznenadne otkaze.

Omladinski radnici, nakon ovog saopštenja, nisu dolazili na posao a kako Odjek nezvanično saznaje, ostali radnici su sada “prenatrpani poslom” i da nema ko da ispakuje robu, te da magacini ostaju puni i da radnici ne mogu sve da postignu.

Osim ove dramatične reakcije, jedino obraćanje u vezi sa bojkotom dogodilo se tokom prvog bojkota svih supermarketa kada je “neko sa važnije opozicije” pozvao radnike na ljubaznost prema kupcima tokom te akcije i da su samo tada neke cene “zaista bile” snižene.

Radnici koji su dobijali otkaze na ovaj način nisu najbolje povezani i dosta njih, kako tvrde naši sagovornici, ne zna kome bi mogli da se obrate za pravnu pomoć i “boje se posledica koje bi to moglo da im donese”. Ipak, dodaju da “misle da bi svakako trebalo pravno reagovati”.

Naši sagovornici tvrde i da tema studentskih blokada i protesta jeste aktuelna, ali da ipak ne mogu sa sigurnošću tvrde da je i ovo uticalo na otkaze.

Ipak, jedan naš sagovornik misli da ovo sigurno jeste uticalo na otkaze, barem delimično.

Naš drugi sagovornik je istog stava i misli da je firma svakako lakše otpuštala radnike za koje znaju da podržavaju blokade i proteste.

Omladinski radnici su, kako oni objašnjavaju, podržali inicijativu bojkota i dosta njih se taj dan nije upisalo u raspored ili su pomerili da rade drugi dan ukoliko su već bili upisani da tada rade.

Sagovornici dodaju i da misle da su poslovođe tada znale razlog zašto toliko omladinskih radnika nije radilo, ali tada reakcije nije bilo.

Odjek kroz više razgovora saznaje da su omladinski radnici plaćeni 420 dinara po satu i da ta plata raste na 480 dinara po satu nakon tri meseca rada.

Prema onome što je bilo dogovoreno na početku, svaki omladinski radnik može raditi maksimalno 16 sati nedeljno i u zavisnosti od broja sati, na kraju meseca se obračunava plata. Ipak, nekoliko puta se dešavalo da omladinski radnici rade i prekovremeno bez obzira na ovaj dogovor.

U okviru radnje gde su radili naši sagovornici, radilo je oko 30 omladinskih radnika i većina su bili zaposleni preko Fleksa i manji deo preko Volta.

U drugoj radnji gde naš drugi sagovornik radi, radilo je tačno 30 omladinskih radnika, desetoro je već otpušteno a naš sagovornik tvrdi da “pouzdano znaju da planiraju da otpuste sve studente”.

Ovo dakle znači da je sa svim ovim otkazima, u najboljem slučaju, prvi Maksi “uštedeo” negde oko 770.000 dinara. To je gotovo neznatna suma za lanac koji je prošle godine imao dobit od oko 7,4 milijardi dinari a radnicima u Maksiju je ova plata bila gotovo uvek jedini izvor prihoda.

Pre nego što su radnici u Maksiju u kom su naši sagovornici radili otpušteni, među radnicima se pričalo o tome da su u jednom obližnjem Maksiju otpušteni svi fleksovci, ali naši sagovornici i dalje nisu mislili da će se tako nešto dogoditi kod njih, ali ispostavilo se, kako Odjek nezvanično saznaje, da se ovo dogodilo u nekoliko različitih Maksija širom grada.

Radnicima ništa nije objašnjeno ni u jednom trenutku i čini se da nadležni nisu razmatrali nijednu opciju do otpuštanja radnika.

Za sada, pravnog odgovora nema, studenti, studentkinje i drugi omladinski radnici ostali su bez posla i niko još uvek nije javno reagovao.

Priznanja studentima Univerziteta

Sat, 22 Feb 2025 20:10:58 GMT

Profesori iz neformalne akademske mreže “Slobodan Univerzitet” su juče dodelili priznanja studentima ispred Rektorata u Novom Sadu.

Studentima sa više fakulteta su uručene statue golubica, simbola grada Novog Sada. Profesori iz “Slobodnog Univerziteta” su dodeljivali ove radove vajara i profesora novosadske Akademije umetnosti Veroljuba Naumovića u znak podrške studentskoj borbi.

Foto: Jovan Pajić/Odjek

Nakon planiranog završetka ceremonije posle petnaestominutne tišine u 11:52, studenti su krenuli u protestnu šetnju do Pozorišnog trga, gde su održani studentski govori i performans u 13 časova.

Iz ove mreže zaposlenih su podsetili da je ovaj mesec poseban za Novi Sad i da je slobodarsku tradiciju ovog grada obeležila akcija na tri mosta 1. februara.

"Slobodni Univerzitet" je poručio: “Vi koji ste napadani, vređani, hapšeni, a ipak dostojanstveno hodate, pešačite i vozite bicikle uzdignute glave, vi ste ti koji ste dobri, odgovorni, koji negujete časnost i solidarnost.”

Lupa na Rektoratu

Wed, 19 Feb 2025 17:45:59 GMT

Danas su se profesori, studenti u blokadi i ostali građani okupili u akciji “Potraga za rektorom” oko 10 sati.

Zaposleni na Univerzitetu iz neformalne akademske mreže Slobodan Univerzitet su pozvali na akciju “potrage” za rektorom Dejanom Madićem. Kako kažu, već dva meseca se ne zna gde je on.

Foto: Ivana Ivanović/Odjek

Potraga je obuhvatila više lokacija, počevši sa zgradom Rektorata i Madićevim matičnim Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja.

Kada tamo nije nađen, okupljeni su posetili turističku organizaciju na Bulevaru Mihajla Pupina, pominjući rektorov planirani, pa otkazani put na Tajland o trošku Univerziteta sa suprugom. Protestna šetnja je završena ispred Skupštine AP Vojvodine.

Ovom akcijom oni žele da pozovu Madića da zakaže sednicu Senata Univerziteta, kako ne bi dovodio u pitanje ugovore, odbrane doktorskih disertacija, međunarodne projekte i drugo.

Sednice se ne zakazuju od decembra, navode iz Slobodnog Univerziteta. Uz to, svaka članica UNS - 14 fakulteta i 3 instituta - na svojim većima je izglasala zahtev za razrešenje rektora.

Foto: Ivana Ivanović/Odjek

Kao razlog za neodržavanje sednica Madić navodi blokadu zgrade Rektorata i pominje da su svi potrebni dokumenti blagovremeno potpisani i dostavljeni elektronski.

O akciji “Potraga za rektorom” se juče oglasio u saopštenju: “Čemu potera za rektorom? Možda to niste želeli, ali meni pomenuto liči na atmosferu linča što ne priliči akademskoj zajednici. Povodom pomenutog sam izvestio odgovarajuće organe.”, pisao je Madić.

Podsećamo da je u januaru saziv Senata odložen zbog “nedostatka uslova i bezbednosti”, po oceni Dejana Madića. Zbog toga su profesori Slobodnog Univerziteta održali sastanak u zgradi Rektorata, a rektor se nakon toga, sve do jučerašnjeg saopštenja, nije oglašavao.

Odjekova radionica o uticaju veštačke inteligencije na medije

Tue, 18 Feb 2025 20:29:21 GMT

Danas, 18. februara, redakcija Univerzitetskog Odjeka organizovala je poslednju u nizu radionica u okviru projekta Odjek Svih Nas i to na Pedagoškom fakultetu u Somboru.

Radionica je, pored članova Odjeka, uključivala i predavača koji je stručnjak u oblasti DeepFake tehnologije, Nikolu Budanovića a u okviru ovog projekta, članovi redakcije su imali priliku da upoznaju i razgovoraju sa članovima redakcije lokalnog medija SOInfo.

Tema radionice bila je uticaj veštačke inteligencije na medije te su učesnici i predavači zajedno razmenjivali mišljenja o kvalitetu i budućnosti sadržaja koje kreira AI kao i etičke dileme koje novinari već sada imaju kao i one koji ih očekuju u budućnosti.

Foto: Sara Anđelić

Predavanje je započelo sa upoznavanjem sa učesnicima i kratkim predavanjem o tome šta je Odjek, kako on radi i šta podrazumeva projekat Odjek Svih Nas.

Učesnici radionice su imali priliku da govore i o svojim navikama u informisanju kao i o tome koliko poverenja imaju u veštački generisan sadržaj kao i o tome da li misle da novinari već sada koriste ovaj sadržaj etično i da li će to i nastaviti da rade?

Radionicu su otvorili i zatvorili članovi iz naše redakcije dok je Budanović publici dao predah na svom predavanju kroz veliki broj relevantnih i savremenih primera koji najbolje pokazuju koliko je ova tema aktuelna i važna.

Foto: Sara Anđelić

Na kraju, učesnici su imali priliku da i u interaktivnoj anketi pokažu kako sada posmatraju sadržaj koji je stvorila veštačka inteligencija.

Ovo je treća u nizu radionica koje Odjek organizuje nakon prve dve u Subotici i Zrenjaninu i četvrta a i poslednja biće održana u Novom Sadu.

Subotički Građevinski fakultet u blokadi - Samo jedan fakultet novosadskog Univerziteta trenutno nije u blokadi

Tue, 11 Feb 2025 17:31:14 GMT

U nedelju je u Subotici održana protestna šetnja, u kojoj su se okupili studenti, građani i prosvetari. Ovaj skup bio je jedan od najbrojnijih od samih početaka studentskih blokada u gradu, a razlozi velikog odziva bili su ulazak Građevinskog fakulteta u blokadu, nakon dva meseca, kao i podrška prosvetarima koji se svakodnevno susreću sa različitim pritiscima.

Protest je po drugi put zaredom bio podržan od strane poljoprivrednika koji su stigli sa dvadesetak traktora, dok je po prvi put na protestima nastupao i hor sa nekoliko pesama.

Foto: Đurđica Đuranović

Građani su se okupili na najvećoj raskrsnici u Subotici, kod hotela Patrije (što na latinskom znači otadžbina), na kojoj su održani govori nastavnice iz osnovne škole Matko Vuković, Vesne Biljanski, profesora Ekonomskog fakulteta dr. Dražena Marića i prodekana Građevinskog fakulteta Gorana Gabrića, kojeg smo imali priliku prvi put da čujemo nakon ulaska u blokadu. Gabrić ističe kako je Građevinski fakultet još u decembru podržao studentske zahteve.

U blokadi su od 30. januara, pored Građevinskog fakulteta, Viša tehnička, Viša vaspitačka i trenerska škola. I pored navedenih fakulteta i viših škola, Univerzitet u Novom Sadu, kome pripadaju studenti iz Subotice, nije u potpunosti u blokadi zbog neulaska Učiteljskog fakulteta na mađarskom nastavnom jeziku.

Foto: Đurđica Đuranović

Kada govorimo o srednjim školama, deo kolektiva u Medicinskoj, Tehničkoj, Politehničkoj i Muzičkoj školi je u obustavi nastave, dok je Gimnazija Svetozar Marković u potpunoj obustavi nastave. Trenutno se dve srednje škole, Ekonomska i Hemijska, nisu izjasnile povodom stepena obustave rada ili zakonitog štrajka.

U osnovnim školama, u zakonskom štrajku su Osnovna škola "Ivan Milutinović“, Osnovna škola "Ivan Goran Kovačić“, Osnovna škola "Bosa Milićević“, Osnovna škola "Sonja Marinković“, Školski centar "Dositej Obradović“ i Osnovna škola "Matko Vuković“.

Uprkos činjenici da svi fakulteti u Subotici nisu u blokadi, protesti nastavljaju da okupljaju sve veći broj građana na ulicama. Blokade i dalje traju, kako ističu studenti, do ispunjenja zahteva.

Projekcija filma o Svetozaru Tozi Markoviću na Filozofskom fakultetu

Mon, 10 Feb 2025 15:41:11 GMT

Projekcijom filma „Svetozar Toza Marković – slova od baruta“ juče je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu obeležena 82. godišnjica ubistva Svetozara Toze Markovića, jednog od najistaknutijih antifašističkih boraca, novinara i osnivača lista „Slobodna Vojvodina“, koji je 1953. godine promenio ime u „Dnevnik“.

Marković je bio izuzetan primer posvećenosti borbi protiv fašizma, a njegova smrt 1943. godine, kada su ga mađarski okupatori obesili, predstavlja tragičan kraj života mladog i hrabrog novinara.

Foto: Studenti Filozofskog fakulteta u blokadi

Nakon projekcije, članovi Udruženja novinara Srbije (UNS) Stanislava Keneški i Predrag Rava razgovarali su sa prisutnim gledaocima o zaboravljenim herojima koji su rizikovali živote radeći novinarski posao, kao i o važnosti uloge medija u savremenom društvu.

Tema diskusije bila je i pitanje kulturne hegemonije i kako mediji utiču na oblikovanje javnog mnjenja.

Film je režirao novinar Mićan Vitomirović, a na njemu su radili i članovi Uprave UNS-a. Aleksandra Orlić vodila je publiku kroz priču o životu i borbi Svetozara Markovića, dok je tekst novinara Aleksandra Grubeše bio osnova za scenario.

Ovo je još jedan u nizu događaja koji organizuju studenti novosadskog Filozofskog fakulteta u blokadi.

Blokadno veče sa Ivanom Ivanovićem na novosadskom Ekonomskom fakultetu

Wed, 22 Jan 2025 18:28:36 GMT

Uprkos novosadskom tmurnom vremenu, studenti na blokadama fakulteta tvrde da održavaju vedru atmosferu. I kao da iz dana u dan pronalaze nove razloge i povode da budu još vedriji i optimističniji.

Sinoć, 21. januara, ona je ipak bila i za nijansu komičnija i vedrija. Studenti Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu u gostovanje su pozvali voditelja Ivana Ivanovića i komičara Branislava Raičevića. Jedina potrebna ulaznica za događaj, kao i za sve događaje koje organizuju studenti u blokadi, bila je studentski indeks.

Obezbeđenje u žutim prslucima, odnosno studenti Ekonomskog fakulteta, sa osmesima su dočekivali svoje kolege. Kroz svaki hodnik mogle su se čuti priče studenata o tome kako su nekada kao deca sedeli ispred televizora i pomno sa svojim roditeljima pratili emisiju "Veče sa Ivanom Ivanovićem".

"Izvol'te u salonu", našalio se jedan dečko dok je otvarao vrata amfiteatra. Već pri samom ulasku dobro raspoloženje i smeh bili su sveprisutni.

"Studenti su nas zvali, mi smo došli", ovime je Ivan Ivanović započeo svoje gostovanje.

Cupkajući nogama, studenti su čekali da Ivanović završi svoj uvodni govor kako bi sa njim mogli da se upuste u diskusiju na temu večeri – mediji u Srbiji. Mladi su istakli kako su ceo život okruženi novinama, emisijama i portalima u koje nemaju poverenja. U toku studentskih blokada posebno nisu stekli osećaj da će neko prenositi vesti i događaje u državi objektivno. Ivanović je rekao kako smatra, kao neko ko je kvalifikovan da priča o tome, da su današnji mediji uradili više lošeg nego dobrog za građane.

"Kako vratiti poverenje u novinare?", "Zašto sudimo samo po naslovu članka, a ne po sadržini?", "Ima li šanse da se novine poput Blica unormale?", bila su neka od pitanja na koja su studenti tražili odgovore od nekog sa više iskustva od njih.

Biti u samom centru medijskog posla ili samo posmatrati sa strane, zaključak je bio isti. Građani posmatraju većinu medija kao nesigurne izvore informacija i iskazuju zabrinutost oko šansi za njihovo poboljšanje u budućnosti.

Foto: Anastasija Marinković

Komedija je uspela da se provuče kroz svaku stavku rasprave. Na svaki komentar voditelja, neko iz publike bi dobacio još jedan koji bi pokrenuo veći talas smeha od prethodnog.

Ivanović je ispričao kako u trenutnim generacijama vidi snagu:

"Tamo gde si najmanje očekivao, klinci za koje se misli da samo gledaju telefone, da nemaju pojma šta se dešava i da ih ništa ne zanima. A u stvari ste vi bili u fazonu ‘ajde bre, ne može više ovako."

Neko iz publike je pitao:

"Da li mislite da nas Novak Đoković zapravo podržava?"

Na blokadama studenti dolaze do momenta kada preispituju svoju borbu. Da li je stvarno podrška roditelja, profesora, poljoprivrednika, taksista, pa sada već i javnih ličnosti, iskrena? Ovim pitanjem su se studenti bavili narednih par minuta. Iako to nije bilo vremenski mnogo, činilo se da je za veče njima to bilo najbitnije.

"Toliko ste iskočili, toliko ste funkcionalni i uspešni, i toliko ste prevazišli generacijski jaz, da se ja vama divim. Umesto da mi pravimo društvo za vas, vi pravite društvo za nas", rekao je Raičević.

Ovo je na lica publike opet vratilo osmeh, ali onaj koji se pronalazi u olakšanju i momentima utehe.

"I da treba da vas nosimo na rukama, nosili bismo vas na rukama. Vaši zahtevi su potpuno normalni i pre svega zakoniti", rekao je Ivanović, nakon čega su studenti iskazali zahvalnost na podršci aplauzom.

Ovime se gostovanje u Novom Sadu završilo. Nakon već obiđenih Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i Novom Sadu, na listi je ostao još Fakultet tehničkih nauka u Čačku.

Ivanović je izjavio za Odjek kako mu je najbitnije da uz humor pruži podršku studentima:

"U tome pronalazim veliku radost i zadovoljstvo. Način na koji sam primljen i način na koji me deca tretiraju je izuzetno bitan. Mislim da sam to rekao u svakom gradu u kojem sam bio. To je za mene strašno emotivno. Možda sam mogao da umrem da nikad ne znam da je nešto što sam radio imalo smisla, a u svemu ovome vidim da je imalo. I to mi prija strašno. I onda nekako još više bih se angažovao po bilo kom pitanju u ovoj situaciji. Tako da mislim da opet nije bitno ništa drugo sem da ste toliko u pravu. Vi ste toliko u pravu da je sramota da uopšte u društvu imamo neku dilemu šta sa vama i zašto vaše zahteve treba ispuniti."

Kako funkcionišu fakulteti novosadskog Univerziteta tokom blokade?

Mon, 20 Jan 2025 19:10:33 GMT

Blokade svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu traju već nešto manje od dva meseca.

Od prvih dana blokade pa do danas promenilo se dosta toga - od brojnosti studenata, funkcionisanja plenuma, do logističkih i organizacionih pitanja vezanih i za samu blokadu univerziteta, ali i za proteste u kojima studenti učestvuju.

Ovim povodom obišli smo fakultete i više škole Univerziteta u Novom Sadu kako bismo otkrili po čemu se blokade razlikuju jedne od drugih, po čemu su slične, koji su njihovi aduti, koje su im manjkavosti, kako funkcionišu plenumi, da li imaju sve što im je potrebno, koliko studenata je zapravo prisutno na blokadama i slično.

Ono što je bitno istaći na samom početku jeste da veliki broj blokada fakulteta i viših škola nisu otvorene za medije, pa čak ni za studentski medij kakav je Univerzitetski Odjek. S tim u vidu, predstavnici studenata sa mnogih blokada davali su nepotpune odgovore, menjali ih ili odbijali da odgovore na pitanja uživo i isključivo pristajali da na njih odgovore putem teksta i preko njihovog PR tima.

Foto: Marko Antić

Jedno od osnovnih pitanja za studente i studentkinje bilo je funkcionisanje plenuma na njihovom fakultetu ili višoj školi i po ovome se blokade međusobno skoro uopšte ne razlikuju.

Većina blokada fakulteta i viših škola je prošla kroz iste probleme i promene kada je u pitanju vođenje i funkcionisanje plenuma. Plenumi se na skoro svakom fakultetu i višoj školi održavaju u proseku jednom nedeljno, osim u slučaju vanrednih plenuma, i najčešće ih vode dve do četiri osobe – moderatori i zapisničari. Moderatori i zapisničari se menjaju za svaki plenum i na svakom fakultetu su matični studenti slobodni da se jave za njegovo vođenje, ali najčešća pojava na blokadama je da postoji određena uža grupa ljudi koja je pre svega voljna da vodi plenume i ta grupa se ne uvećava niti menja jer studenti generalno, kako tvrde kolege sa ostalih fakulteta, nemaju želju da preuzimaju odgovornost za relativno komplikovan posao organizovanja i vođenja plenuma.

Sa svih blokada Univerziteta u Novom Sadu dobili smo isti komentar u vezi sa promenama u funkcionisanju plenuma od početka blokada do danas – organizovanost i kohezivnost plenuma su danas na mnogo višem nivou nego kada su blokade tek bile u začetku, ali zato je broj studenata i studentkinja prisutnih na plenumima opao u poređenju sa periodom kada su se blokade tek proširile. Sagovornici su nam rekli da ova pojava sama po sebi nije iznenađujuća jer se na plenumima često raspravlja o nekim pitanjima tehničke prirode, a većinu ljudi to suštinski ne zanima.

Foto: Redakcija Odjeka

Takođe su naveli da su blokade sada već dobile određeni ritam i čvrstu organizaciju, te da je sama učestalost i potreba za plenumima opala. Ipak, od više sagovornika smo dobili komentar da, iako je veoma loše što plenume posećuje manji broj ljudi nego ranije, broj prisutnih na plenumima se ne odražava i na broj studenata i studentkinja prisutnih na samim blokadama.

Jedini fakultet koji se značajnije ističe po pitanju plenuma i njegovog funkcionisanja jeste Fakultet tehničkih nauka. Uzimajući u obzir veliki broj studenata i studentkinja prisutnih na blokadi FTN-a, plenumi funkcionišu malo drugačije u poređenju sa ostalim fakultetima. Naime, na FTN-u su kolege i koleginice često podeljene u nekoliko kabineta te se suštinski istovremeno vodi nekoliko plenuma o istim temama.

Foto: Redakcija Odjeka

Po pitanju hrane, opreme za spavanje i drugih potrepština, odgovori se razlikuju. Iako su sve blokade relativno dobro snabdevene, zahvaljujući donacijama građana, restorana i različitih udruženja, na nekim fakultetima i višim školama postoje neke stvari koje manjkaju.

Tako, na primer, studentkinja Katarina Dilberović sa Poljoprivrednog fakulteta navodi da su veoma dobro snabdeveni i da su zahvalni svima koji im pomažu, ali da im nedostaje dovoljna količina lekova.

Vukašin Đinović sa Prirodno-matematičkog fakulteta za Odjek kaže su dobro snabdeveni zahvaljujući građanima i studentskoj solidarnosti, ali da takođe uspevaju i sami da se snađu:
"Trenutno nam ništa ne manjka i potpuno smo obezbeđeni, mada će potencijalno doći do nedostatka opreme za spavanje usled primanja beogradskih studenata 1. februara. Sve dobijamo kroz donacije, a mali broj stvari koji nam je potreban, a koje nismo direktno dobili kroz donaciju, kupujemo sami, od sredstava koja su nam takođe donirana".

Takođe je interesantna snalažljivost studenata u blokadi kada je u pitanju snabdevanje potrebnim stvarima. Tako, na primer, postoje Instagram i Fejsbuk stranice blokade svakog fakulteta i više škole gde, između ostalog, neretko objavljuju tabele na kojima piše sve šta je studentima na određenom fakultetu ili višoj školi potrebno u tom trenutku. Bitno je i istaći da je većina sagovornika navelo da dobru snabdevenost takođe duguju i međusobnoj studentskoj solidarnosti jer fakulteti međusobno razmenjuju sve što im je potrebno.

Ipak, nije svuda ista situacija. Teodora Stojković sa Visoke poslovne škole strukovnih studija navela je da imaju poteškoća sa snabdevanjem:
"Trenutno nas nema mnogo na blokadama i ne treba nam puno namirnica i opreme, ali bih rekla da se zalihe smanjuju. Često idemo do drugih fakulteta ili do rektorata kako bi nabavili neophodno. Najviše nam treba hleba, vode i konkretne hrane u vidu kuvanih jela, suhomesnatog i slično".

Po pitanju snabdevanja, svakako je najinteresantniji Rektorat Univerziteta u Novom Sadu. Rektorat služi kao svojevrsna logistička centrala, te se najčešće tu donose donacije koje sa kasnije raznose po fakultetima i višim školama.

Foto: Ivana Ivanović

Marian Buljovčić, student FTN-a koji učestvuje u organizaciji blokade Rektorata, rekao je da Rektorat kao distributivni centar za ostatak univerziteta stoji dosta dobro sa hranom i ostalim neophodnim stvarima, te da im konstantno pristižu donacije. Takođe navodi da potrepštine brzo i odlaze sa Rektorata jer se stalno vrši snabdevanje fakulteta i viših škola onime što im je potrebno. Ali bez obzira na to, naglašava veoma dobru snabdevenost u svim potrebnim stvarima; pre svega u hrani, dušecima, jastucima, ćebadima, opreme za higijenu i u svemu ostalom.

Pitanje vezano za broj ljudi koji na dnevnom nivou boravi na fakultetu, kao i broj ljudi koji na fakultetu spava, izgleda da je za studente bilo najteže i najkontroverznije.
Studenti sa Akademije umetnosti u Novom Sadu i sa Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača su izravno odbili da odgovore na ovo pitanje. Studenti sa dosta drugih fakulteta su takođe odlučili da ostanu neodređeni ili neprecizni sa brojem ljudi koji borave na njihovim fakultetima. Ono što ipak ostaje jasno iz izjava svih studenata i studentkinja jeste da je prosek ljudi koji na jednom fakultetu boravi u toku dana između 40 i 60.

Mateja, Nina i Aleksandar, studenti Tehnološkog fakulteta koji su tražili da njihova prezimena ostanu izostavljena, za Odjek kažu da u proseku dnevno na fakultetu bude 50 i 60 ljudi. Naveli su da su ovo studenti i studentkinje koji redovno posećuju fakultet i tu borave, te da nažalost trenutno nema povećanja broja ljudi koji tamo obitava. Takođe su naveli da, što se tiče ljudi koji spavaju na fakultetu, prosečno noći između 20 i 30 studenata i studentkinja.

U brojnosti prisutnih studenata i studentkinja, definitivno se najviše ističu Fakultet tehničkih nauka i Medicinski fakultet, kroz koje na dnevnom nivou prođe i više stotina ljudi pa čak i nekoliko hiljada ljudi s vremena na vreme u slučaju Fakulteta tehničkih nauka.

Student i studentkinja koji učestvuju u blokadi Rektorata, Marian Buljovčić i Jovana Kuzmanović, za Odjek su rekli da su i više nego zadovoljni brojem ljudi koji borave i prolaze kroz Rektorat svakog dana:
"Zbog univerzitetskog plenuma koji se odvija u zgradi Rektorata, kao i zbog skoro svakodnevnih studentskih aktivnosti i manifestacija, zaista veliki broj ljudi prođe kroz Rektorat na dnevnom nivou. Što se toga tiče, možemo reći da Rektorat zaista diše punim plućima. Takođe, u zgradi Rektorata u proseku spava dvadesetak ljudi".

Pored broja ljudi koji borave na fakultetu svakoga dana, veoma je bitna i atmosfera na blokadi i kako se studenti i studentkinje povodom nje osećaju. Na pitanje kakva je atmosfera na blokadama, od svih sagovornika i sagovornica smo dobili skoro jednoglasan odgovor da je atmosfera i više nego pozitivna, da su studenti ujedinjeni, solidarni i više nego ikad rešeni u da u svojoj borbi istraju do kraja.

Student Filozofskog fakulteta, Boris Kojčinović, rekao je da ipak postoje određene podele, ali da su one premostive:
"Atmosfera koja vlada je mirna i prijateljska, zaista smo svi postali jedna porodična zajednica, gde su uslovi sigurnog okruženja. Sve je za sada održivo i u dobrom delu pozitivno. Mišljenja studenata su podeljena, neki su pobednički nastrojeni i veruju u ono što radimo, dok su drugi pesimističniji i dosta sumnjaju u sve što se radi".

Za kraj, pitali smo studente kakvi su im dalji planovi vezani za same blokade. Odgovori potvrđuju da se na skoro svim fakultetima i višim školama kontinuirano održava veliki broj aktivnosti poput predstava, filmskih i književnih večeri, radionica, tribina i slično. Takođe, što se tiče spoljnih aktivnosti kao što su protesti i okupljanja, dobili smo univerzalan odgovor da se o idejama i predlozima, kao što je tema generalnog štrajka, raspravlja i odlučuje na univerzitetskom plenumu.

Sagovornici i sagovornice sa više fakulteta i viših škola su takođe naveli da im je jedan od ciljeva dodatno motivisanje studenata da se uključe u proteste i blokade:
"Jedan od naših ciljeva jeste da studentima podignemo svest o značaju učestvovanja na blokadama i izlasku na proteste, ali takođe i da pokažemo i građanima da je i njihovo učešće u svemu ovome od suštinske važnosti i da se i njihov glas itekako čuje i da je on itekako vredan", naveo je student Poljoprivrednog fakulteta Ognjen Sekulić.

Po pitanju organizovanja i učestovanja u protestima, posebno se ističe Tehnološki fakultet. Sagovornici sa ovog fakulteta su naveli da, iako je to mali fakultet, studenti i studentkinje sa ovog fakulteta procentualno čine najveći broj redara i redarki na protestima, kao i da su na protestima procentualno najprisutniji ljudi sa baš ovog fakulteta.

Zaključak koji se može dobiti iz razgovora sa studentima i studentkinjama koji učestvuju na blokadama fakulteta Univerziteta u Novom Sadu jeste da je situacija objektivno pozitivna. Postoji stalan broj prisutnih ljudi koji se ne smanjuje, motivacija je i dalje snažna, potrepština uglavnom ima dovoljno, a komunikacija i organizacija su na zavidnom nivou.

Ipak, postoji prostor za poboljšanje. Iako se mladi sve više uključuju u aktuelne proteste i blokade, i dalje postoji veliki broj njih koji odbijaju da se aktiviraju.

Foto: Marko Antić

Ono što je takođe prisutno na velikom broju blokada fakulteta i viših škola jeste izuzetno ograničena dostupnost informacija javnosti. Ova situacija je posebno izražena na Fakultetu tehničkih nauka, Akademiji umetnosti, kao i na Visokoj školi strukovnoj studija za obrazovanje vaspitača.

Objektivan odgovor na pitanje zašto je to tako može biti činjenica da među studentima vlada veliko nepoverenje prema medijima, aktivističkim grupama i opozicionim strankama, kao i veoma postojana bojazan da će se neka izjava namerno pogrešno protumačiti i izvrteti kroz režimske medije.

Iako ova zabrinutost i paranoja jesu realni i razumljivi, sa druge strane stoji argument da zatvorenost prema medijima šteti blokadama i studentskoj borbi. Ovu tezu delom potvrđuje činjenica da fakulteti i i više škole koje su bile otvorenije prema medijima imaju veći publicitet, te veću praktičnu podršku od strane građana u vidu donacija, dok fakulteti i više škole koje ovu praksu ne sprovode neretko imaju poteškoća u oblasti snabdevanja.

Ostaje da se vidi kako će se dalje odvijati studentske blokade i protesti. Snaga i potencijal svakako ne izostaju, očigledan je i sve veći odziv građana koji prisustvuju protestima, a studentski pokret je nedvosmisleno tome doprineo.

Iako postoji prostora za poboljšanje studentske borbe, ona svakako veoma uspešno iznosi na svojim leđima najveći teret aktuelnih dešavanja i čini se da će se ovim putem snažno nastaviti dokle god to bude potrebno.

Otkazan januarski rok na Filozofskom i pojavljivanje grupa koje zahtevaju održavanje rokova?

Sat, 28 Dec 2024 02:05:20 GMT

Studenti novosadskog Filozofskog fakulteta izglasali su na plenumu održanom prekjuče da ni januarskog roka neće biti ove godine.

Ipak, ono što je zanimljivo, nekoliko sati pre sastanka, kako Odjek nezvanično saznaje, pojavio se značajan broj grupa na aplikacijama WhatsApp, Viber i Telegram u kojima su studenti različitih fakulteta pokušali da se izbore za održavanje ispitnih rokova.

Foto: Božidar Milovac

Odjekovo istraživanje pokazuje da su ove grupe nastale za barem tri novosadska fakulteta a to su Filozofski, Pravni i Fakultet tehničkih nauka.

Studenti u blokadama tvrde da su ove grupe nastale režirano te da niko od njih ne poznaje ni jednu osobu koja je inicirala nastanak ovih grupa a kako se Odjek uverio ušavši u dve od tri grupe, admini u ovim grupama jesu imali profile sa sličnim oznakama - Ime, inicijal prezimena i nijedan od ovih profila nije imao fotografiju.

Foto: Božidar Milovac

Pored toga, profili su nekoliko puta u toku rasprava sa ostalim studentima u blokadi menjali svoje podatke.

Ipak, grupe za sada nisu otišle dalje od potvrđivanja da januarskog roka neće biti - barem u slučaju grupa za Filozofski i Fakultet tehničkih nauka.

U svom zvaničnom saopštenju, studenti Filozofskog fakulteta u blokadi navode da je održavanje ispitnih rokova u suprotnosti sa načelima blokade.

Dodaju i da bi "održavanje roka samo po sebi značilo prekid blokade" a tvrde, do toga može doći samo nakon ispunjenja svih njihovih zahteva.

Grupe su, nakon prvobitne pojave, rasprave sa studentima u blokadi te potom poruke u kojoj je potvrđeno da je i u razgovoru sa profesorima rečeno da roka neće biti postale potpuno neaktivne.

Foto: Božidar Milovac

U razgovoru sa studentima i studentkinjama Filozofskog fakulteta i Fakulteta tehničkih nauka, svi sa kojima smo razgovarali tvrde da ni oni niti ikom blizak njima ne poznaje osobe koje su bile admini i koje su otvorile temu januarskog roka.

„Politika je sve oko nas"

Tue, 24 Dec 2024 21:45:56 GMT

“Politika je sve oko nas” - glavna poruka i rečenica kojom je otvorena diskusija sa Bobanom Stojanovićem, doktorom političkih nauka i političkim analitičarom danas na Rektoratu novosadskog Univerziteta.

Foto: Sofija Todorović

Diskusija studenata novosadskog Univerziteta pod nazivom “Blokada je politika, politika sam ja” predstavlja jedan u nizu događaja koji organizuju studenti u blokadi.

Ideja za nastanak diskusije, kažu organizatori, proistekla je iz želje da studentima i studentkinjama približi i pojasni trenutnu političku situaciju zemlje, kao i to da im objasni zašto je politika važan i neophodan segment društvenog života.

Foto: Marko Antić

Moderatorka diskusije je bila Natalija Petrović, studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Stojanović je tokom diskusije istakao da u našoj državi ne postoji odgovornost za donošenje političkih odluka, a da ta odgovornost mora da postoji.

“Kada vaš projekat ubije 15 ljudi to jeste politička odgovornost” rekao je, tokom diskusije o odgovornosti bivšeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića.

“U Srbiji biti ministar ili narodni poslanik treba da bude privilegija, čast da radite nešto za svoju zemlju”, rekao je Stojanović.

Ipak, objašnjava da nije takav slučaj: “Mi živimo u zemlji gde ministar znači primati platu i glasati na zvonce”.

Takođe, smatra da se tragedija desila zbog korupcije i da pored političke odgovornosti treba tražiti i krivičnu odgovornost svih uključenih.

Oblasti koje su bile tema ove diskusije jesu politika i politička odgovornost, studentski zahtevi, naredni koraci vlasti i budućnost ovog društva.

Na kraju, Stojanović zaključuje: “Ja sam siguran da ćete vi da izgurate ono u šta verujete, a sva sreća je što verujete u jako dobru stvar, a to je da želite da živite u normalnoj državi i hvala vam na tome!"