m_Sport

Novo lice na klupi, isti rezultati – Totenhem tone ka Čempionšipu

Mon, 13 Apr 2026 14:14:16 GMT

Fudbalski klub Totenhem nalazi se u zoni ispadanja u Premijer ligi, i postoje realne šanse da ih sledeće sezone gledamo u Čempionšipu, takmičenju koje su poslednji put igrali u sezoni 1977/78. Klub koji je prošle sezone igrao finale Lige Evrope danas izgleda kao tim bez identiteta i plana.

Nekada su navijači ovog kluba verovali da je finale Lige šampiona početak njihove dominacije evropskim fudbalom, a danas se pitaju kako je klub za manje od decenije od evropskog vrha stigao do borbe za opstanak u domaćem takmičenju.

Totenhemovi neuspesi nisu posledica jedne loše odluke, već gomilanja pogrešnih izbora i promašaja. Od trenerskih rotacija, preko loše strukturiranog kadra, do lošeg igračkog kadra.

Od odlaska Maurisija Početina, Totenhem je ušao u ciklus stalnih promena na klupi bez jasne ideje šta zapravo želi da bude.

Prvo je došao Žoze Murinjo, sa očekivanjem da će „pobednički mentalitet“ pretvoriti dobre igrače u šampione, ali se priča završila pre finala Liga kupa i bez ijednog ligaškog iskoraka koji bi opravdao rizik.

Posle kratke epizode Nuna Espirita Santa, na klupu je seo Antonio Konte, koji je bio predviđen kao dugoročno rešenje za vrelu klupu londonskog kluba.

Umesto dugoročne saradnje, sve se završilo u eksploziji frustracije. Konte je javno prozivao igrače da ne žele da igraju pod pritiskom, da traže izgovore i da je „priča Totenhema uvek ista“.

Angelos Postekoglu je doneo drugačiju energiju, i pre svega napadački fudbal koji je ipak ostavljao velike posledice po odbranu njegove ekipe, koja je rezultovala jako lošim rezultatima u ligi u kojoj je jedva uspeo da “preživi“.

Ironično, baš u sezoni u kojoj se raspao u ligi, osvojio je Ligu Evrope i doneo prvi veliki trofej Totenhemu posle 17 godina.

Nakon njega stigao je Tomas Frank, zamišljen kao trener koji će uneti disciplinu i stabilnost.

Umesto stabilnosti, bivši trener Brentforda nastavio je da tone sa Totenhemom i nakon 8 meseci na klupi vreme je bilo da se pronađe, još jednom, novi trener. Njegov naslednik je bio Igor Tudor, koji nije uspeo ni dva meseca da izdrži na klupi.

Kratka epizoda Igora Tudora dodatno je naglasila koliko je svlačionica „slomljena“. Već posle jedne utakmice, Hrvat je otvoreno govorio da igrači moraju da se pogledaju u ogledalo, promene navike i „postanu ozbiljan tim“.

Sada je vreme za Roberta De Zerbija da vadi kestenje iz vatre, ali je i on, u svojoj prvoj utakmici na klupi, zabeležio poraz.

Kristijan Romero je jedan od retkih koji karakterom pokušava da prodrma ekipu. Argentinac je emotivan, agresivan i spreman da ide glavom gde drugi neće nogom.

Ali kada i on, kao kapiten, krene da puca pod pritiskom, skuplja kartone, pa na kraju zaplače izlazeći sa terena u Sanderlendu, jasno je da teret prevazilazi snagu pojedinca.

Foto: Getty Images

Neuspeh Totenhema se ne meri samo porazima, već i načinom na koji se oni predstavljaju.

Većina bivših trenera i igrača govori istu stvar, a to je da se tim ruši na prvi ozbiljniji pritisak i da ekipa deluje kao da joj je najlakši izlaz da pronađe izgovor umesto rešenja.

Antonio Konte je otvoreno govorio da igrači „ne žele da igraju pod pritiskom“ i da je priča Totenhema uvek ista.

Igo Loris, legendarni čuvar mreže koji je 12 godina branio boje ovog tima, izjavio je da njegovi saigrači tokom najvećih momenata delovali kao da su zadovoljni time što su „samo tu“, umesto da veruju da tu pripadaju i da mogu da pobede.

Кombinacija nedostatka liderstva, stalnih rotacija i prevelikog broja „solidnih“ umesto vrhunskih igrača stvara svlačionicu u kojoj niko nije dovoljno jak da preokrene atmosferu.

Totenhem je ove sezone pogođen dugotrajnim izostancima ključnih kreativaca: Džejms Medison je praktično van stroja zbog teške povrede kolena, a pridružio mu se i Dejan Kuluševski koji deli istu muku.

Uz njih, duže periode odsustvovali su, ili odsustvuju: Ben Dejvis, Destini Udogi, Radu Dragušin, Dominik Solanke, Mohamed Kudus, Rodrigo Bentankur i još nekoliko standardnih prvotimaca, pa treneri retko imaju stabilnu „prvu postavu“ na raspolaganju.

Kada se sve spoji, razlozi za neuspeh mogu se svesti na tri ključne stavke: prečeste promene trenera bez jasnog plana, igrački kadar bez pravih vođa, te povrede koje su razbile i ono malo kontinuiteta što je postojalo. Ipak, nije sve tako crno za navijače “Pevaca” (pogotovo ukoliko Arsenal ponovo “prospe” titulu) jer je do kraja ostalo šest kola, a prvi iznad im beži “samo” dva boda.

Sunovrat bivšeg šampiona - Lester na ivici ispadanja u treću ligu

Mon, 23 Mar 2026 18:01:51 GMT

Fudbalski klub Lester nalazi se u zoni ispadanja u drugom rangu engleskog takmičenja. Bivši šampion Premijer lige nalazi se u velikoj rezultatskoj, ali i finansijskoj krizi zbog koje su mu oduzimani bodovi, pa ispadanje u Ligu jedan nije košmar, već realna opcija.

Jedna od najlepših fudbalskih bajki dobila je svoj epilog pre 10 godina, kada su fudbaleri Lestera, na čelu sa Klaudijem Ranijerem podigli trofej namenjen šampionu Premijer lige za sezonu 2015/16. Fudbalski svet je bio bogatiji za majstore kao što su Vardi, Kante, Marez, i na još nekolicini igrača, od kojih su neki otišli za velike količine novca, koji je Lesteru dao arsenal da kupuje igrače boljeg renomea.

Imali su nakon Ranijerija navijači Lestera motiva za slavlje i pod trenerskom palicom Brendana Rodžersa, koji je sa ovim timom osvojio FA kup, takođe doguravši i do polufinala Lige konferencije.

Nakon ispadanja u drugu ligu prošle sezone, predviđanja su bila da će se “Lisice“ brzo vratiti u najjači rang Engleskog takmičenja. Ipak, sitaucija iza kulisa nije tako jednostavna, jer se Lester nalazi u velikoj finansiskoj krizi.

Foto: BBC

Nakon sjajne sezone u Čempionšipu i ulaska u Premijer ligu, Enco Mareska odlazi sa klupe Lestera u junu 2024. godine. Njegov, kao i odlazak Kirnana Duzberi-Hola u Čelsi, ostavili su velike rupe koje su se teško mogle adekvatno popuniti.

Njegov naslednik bio je engleski strateg Stiv Kuper. Od samog starta stvari nisu bile najbolje, a Kuper je uspeo da „izdrži“ do novembra, ostavivši klub na šesnaestom mestu na tabeli.

Rud Van Nistelroj je dobio zadatak da, kako zna i ume, Lisice ostavi u najvišem rangu engleskog takmičenja. Dobro je Holanđanin počeo svoj mandat na klupi, pobedivši u svojoj prvoj utakmici, ali je povratak u realnost brzo usledila, a realnost je bila poprilično tamna. Oboreni su negativni rekordi Premijer lige, a navijači su svoje nezadovoljstvo fokusirali na upravu.

Promene u upravi su se desile, ali su se loši rezultati nastavili, ove sezone u Čempionšipu. Loš odabir igrača, imenovanje trenera samo 3 nedelje pred početak sezone, podeljenost navijača oko bitnih pitanja u klubu, stvorile su lošu energiju koja se i trenutno pokazuje na terenu.

U februaru je Lester kažnjen oduzimanjem šest bodova zbog kršenja pravila o profitu i održivosti u trogodišnjem periodu do sezone 2023/24. Кaznu je izrekla nezavisna komisija u sklopu Engleske fudbalske lige, nakon što je utvrđeno da je klub premašio dozvoljeni prag gubitaka za više od 20 miliona funti.

Кlub aktivno traži novog glavnog trenera, tehničkog direktora, komercijalnog direktora i CEO-a kako bi stabilizovao situaciju nakon finansijskih problema i ispadanja.

Ostalo je još 7 utakmica do kraja šampionata a prvi iznad „crte“ je Portsmut sa bodom više. Moraju pod hitno pronaći formu i zajednički jezik na terenu, kako bi izbegli istorijsko ispadanje u Ligu jedan, diviziju koju su poslednji put igrali u sezoni 2008/09.

„Od emancipacije do medijskog mraka“: Šta se dešava sa srpskim tenisom?

Thu, 12 Mar 2026 17:44:09 GMT

Za srpski sport ove godine izdvajaju se novčana sredstva u iznosu od 2.368.027.200 dinara, odlučilo je Ministarstvo sporta. Teniski savez Srbije ostao je bez 50 miliona. Ovogodišnji budžet za Savez, koji je predstavnik jednog od naših najuspešnijih sportova, pao je na cifru od 30 miliona dinara.

Poražavajuće je uopšte porediti ovu cifru sa, na primer, iznosom koji se izdvaja za džep Fudbalskog saveza, koji duže vreme nema ni približnog uspeha kao tenis. Postavlja se pitanje – da li je politika do te mere umešala prste u sport, da smo u stanju da potkopavamo tolike uspehe i sportistu kao što je Novak Đoković?

Zbog podrške studentima, Novak je potražio dom u drugoj zemlji. I ne samo to, već je u zemlji, kojoj je toliko sreće doneo proglašen „propalim“. Pumpanjem na Vimbldonu, najbolji svih vremena je servirao as, dok režim napadom na njega uporno pogađa aut, kako ocenjuju stručnjaci.

Smiljan Banjac, komentator Eurosporta, uz čiji glas pratimo prenose mečeva najvećih teniskih turnira, nema nikakvu sumnju da je ovakva odluka o izostanku novčanih sredstava, direktno prouzrokovana Novakovom podrškom studentima, ali i prethodno podržanim protestima protiv kompanije Rio Tinto.

„Aktuelna situacija u Teniskom savezu Srbije usko je povezana sa odnosom države, odnosno, predsednika i njegovih saradnika, prema najboljem teniseru na planeti svih vremena. Gle čuda, on kao građanin ne sme da ima, svoje mišljenje. Vlast ogledana i personifikovana u liku i (ne)delu Aleksandra Vučića, odriče se javno preko svojih poltrona, sportiste, kojeg bi svako u svetu prigrlio, istog momenta. To je lični pokušaj vrha vlasti da poruči građanima „ovo vam je Novak uradio, on je kriv“.

„U to, naravno, niko iole normalan neće poverovati“, kaže Banjac.

Foto: EPA

On smatra da je nova teniska sezona već interesantna i dodaje da je to tako jer je pripremni period sve kraći.

„Pripremni period je sada sve kraći – podsetimo da je prethodna sezona završena u novembru prošle godine. Za mene je Australian Open istinski „Happy Slam“. Nadmeću se najbolji teniseri i teniserke na planeti. Neki posle dvonedeljnih pripremnih turnira, a neki bez, igrajući samo egzibicije“.

Kako izgledaju njegove pripreme za prenos jednog meča i da li je to težak posao, sagovornik kaže da je to sada već postala rutina.

„Posle dvadesetak godina to je sada neka prirodna rutina. Kolege koje produkcijski pripremaju mečeve i statistički ih obrađuju su, kolegama i meni ogromna pomoć. Do nas je koliko ćemo čega reći u prenosu. Uvek se treba pridržavati onog „svetog“ pravila: ne pričaj preko poena. Ostalo je, uglavnom, u redu.

„Posao za koji mnogi tvrde da bi ga radili od šale i često nas, komentatore, psuju za neki promašaj svog favorita. Ali sve to ide u rok službe i normalno je. Nema ljutiš“, navodi komentator.

Miodrag Dimitrijević, sportski novinar koji govori ispred teniskog tima i podkasta „Reketiranje“, istog je stava i navodi da će ovakva odluka imati katastrofalne posledice na razvoj srpskog tenisa. Kao glavni problem ističe činjenicu da se Teniski savez ni jednog trenutka nije oglasio o aktuelnoj situaciji i da je najbolje pitati njih, ali da, nažalost, oni ponosno ćute.

„Savez je zarobljen u rukama SNS-a ili ljudi kojima tenis nije nikakav interes dok god su džepovi puni. Srpski tenis se dugo nalazi u ogromnom problemu, jer nema sistemskog rešavanja, zbog toga što ne može da se uradi bilo šta kako treba. Uostalom, najbolje je pitati direktno TSS, ali nažalost oni ponosno ćute. Srpski tenis sigurno srlja u ispodprosečnost, da ne kažemo propast“, objašnjava Dimitrijević.

Na upit da neko iz Saveza prokomentariše aktuelna dešavanja, u odgovoru su naveli da im je drago što se interesujemo za temu, jer to, kako su napisali, daje nadu da će sportsko novinarstvo još dugo pratiti uspehe naših sportista, ali konkretan odgovor nemaju.

„Zvanično, Teniski savez Srbije se neće oglašavati povodom umanjenja budžeta od strane Ministarstva sporta Republike Srbije“, stoji u odgovoru Saveza.

Prvo teniski tereni, zatim turnir koji se igrao u Beogradu, a onda je i sam Novak novi dom potražio u Atini. Na pitanje da li je smanjenje budžeta TSS upravo posledica političkih pritisaka posle Đokovićeve podrške studentima, Dimitrijević kaže da jeste, ali u nekoj meri, jer je to obračunavanje i iznošenje novca, kako bi se dalo Zvezdi, Partizanu, boksu ili nekom trećem.

„SNS se sveti svakome ko ne upada u njihov „omerta način razmišljanja“, pa makar on bio i najbolji sportista Srbije ikada, potencijalno i sveta. Đoković je napadan manje ili više stalno. Od protesta za zdrav vazduh do danas, a Savez nikada nije bio primer kičme. Uostalom , niko od njih ne bi preživeo 30 godina u toj fotelji da je ikada imao kičmu. Ali, dolaze bolji dani sa studentima i svima koji im daju podršku“, kaže on i otkriva:

„Vrlo, vrlo uskoro očekujemo da bude objavljena i jedna neverovatna podrška iz inostranstva“.

Mihajlo Piper, popularni tiktoker, upućen u rad Saveza zbog mnogobrojnih volontiranja na turnirima, tokom ovogodišnjeg prvog grend slema u Australiji istakao se svojim detaljnim teniskim analizama na društvenim mrežama.

Kaže da je prekrajanje budžeta za srpski tenis katastrofalna odluka, da je tenis godinama unazad u Srbiji bio u velikom problemu i da sada ne može ni da zamisli, kakva bi tek situacija mogla da bude.

„Srpski tenis se i onako ne razvija, tako da će situacija biti još gora. Zbog toga ćemo sve češće imati prilike da vidimo tenisere i teniserke na -IĆ, kako se probijaju na turnirima, ali pod drugim zastavama. Kao što smo na AO imali prilike da vidimo Ivu Jović u četvrtfinalu turnira. Ogromna šteta za državu iz koje je potekao najbolji teniser u istoriji“, navodi on.

Smatra i da je jedini razlog za ovakvo ophođenje prema belom sportu Novak, odnosno da je sve ovo politički potez. Podseća da je predsednik Saveza Goran Đoković, Novakov stric i, da ne vidi nijedan drugi razlog za ovoliko umanjenje novčanih sredstava.

„Ovakva situacija je pogrešna na više nivoa, ali nažalost, odražava realnost u kojoj trenutno živimo. Upravo zato mi nije bio jasan pritisak naroda na Novaka i očekivanja da se glasnije, češće i direktnije, oglašava po pitanju studenata, uz obrazloženje da on „nema šta da izgubi“. Iako možda lično nema, njegova porodica, kao i sport kome je posvetio čitavu karijeru u sopstvenoj državi, i te kako imaju“, kaže Mihajlo.

Pored umanjenja finansija za tenis u Srbiji, čini se da je „cenzura“ ovog sporta počela još ranije. Početkom aprila prošle godine, sve prenose mečeva otkupio je Telekom Srbija, čime je Sport Klub kao televizija, prestao da postoji. Da li je prebacivanje na TV Arena Sport još jedan vid gušenja jednog od naših najuspešnijih sportova? Dok smo teniske turnire, pa čak i one najmanje, mogli redovno da pratimo na kanalima Sport Kluba, sa Arenom to nije slučaj. Da bismo pristupili mečevima, moramo imati poseban TV paket, koji sadrži kanal Arena Tenis.

Miodrag Dimitrijević kaže da je sve ovo posledica odnosa stranke na vlasti i Novaka Đokovića:

„To je direktna posledica savremenog medijskog mraka i unižavanje sporta koji je doneo toliko radosti. Arena ekspresno uništava mogućnost da se gleda tenis, a teniska kultura se aktivno urušava na ovaj način“.

Dodaje da se ideja teniske kulture može videti na njihovom sajtu Reketiranja (Reketiranje.net), koja to radi besplatno i kako navodi, po ugledu na to kako se to radi u Australiji, koja prednjači.

„Arena će više prostora dati karlingu nego tenisu, a dečaci i devojčice više ne mogu da gledaju svoje idole. To je direktna suprotnost Sport klubu koji je imao najviše sati prenošenog tenisa na svetu…Od teniske emancipacije do teniskog mraka“, zaključuje on.

S obzirom na težinu trenutne situacije u Savezu, postavlja se pitanje da li uopšte postoje nove nade tenisa, koje mogu doneti uspeh i da li je u stvari, podrška TSS, ključna. Posle Novaka Đokovića, Jelene Janković, Ane Ivanović i ostalih, imamo li nove nade srpskog tenisa?

Miodrag Dimitrijević, kaže da naslednike tenisa u Srbiji niko ne može da prognozira, kao i da Savez pomaže sa stipendijama, ali nedovoljno.

„Nakon što je budžet skresan, pitanje je kako će to izgledati uopšte. Naslednici srpskog tenisa su, trenutno, Ognjen Milić, Branko Đurić i Luka Ćeramilac, najbolji u kategoriji do 16 godina u Evropi. Ostaje da se vidi kako će preći u profesionalni svet. Kod devojčica je situacija malo bolja sa Teodorom Kostović, Enom Ilić, Lunom Vujović…Naravno, pitanje je kako će do kraja izgledati prelazak u profesionalne vode, a mnogo se očekuje i od Lole Radivojević, koja bi mogla da dođe i do prvih 100“, kaže novinar.

Da bismo mogli da kažemo da vidimo mlade nade u srpskom tenisu, treba da postoje i turniri, kojih je pre bilo znatno više, nego što je slučaj danas.

Miodrag Dimitrijević kaže da bi srpski tenis bio u nokdaunu, da nema fjučersa u Kuršumlijskoj Banji.

„Turniri za mlade su dovoljno brojni, ali nemamo turnire da mlađi igrači pređu u profesionalne vode. Nemamo nijedan čelendžer, što je ponovo krivica TSS“.

Piper kao budućnost izdvaja dosta mlađih tenisera, ali posebno jednu teniserku, koja ga, kako kaže, podseća na Anu Ivanović.

„Izdvojio bih Lunu Vujović. Imao sam prilike da gledam njen trening sa Marijanom Vajdom tokom turnira u Beogradu prošle godine, dosta me je podsetila na Anu. Udarci su tu, još da istraje sa treningom i da okupi pravi tim oko sebe. Vidim je kako uskoro vlada ženskim tenisom“, navodi Piper i dodaje da u muškoj konkurenciji postoji više njih, koji mogu da dostignu veći uspeh, kao i da konkretno Savez nije ključan u njihovom uspehu.

„Gledao sam Marka Maksimovića, Branka Đurića i Ognjena Milića. Videćemo kako će izgledati njihov prelazak na profesionalni nivo. Što se tiče podrške Saveza, ni Novak je nije imao, pa je tu gde jeste danas. On je sa 12 godina otišao kod Nikole Pilića na akademiju. Stoga, ne smatram da je podrška TSS ključna, ali bi im olakšalo da je imaju, svakako“, kaže Piper.

Kada govorimo o dubl tenisu, on globalno nije fenomen, kao što je slučaj sa mečevima u singlu. Međutim, imamo veliku istoriju i u dublu. Aleksandra Krunić je od ove nedelje u TOP10 najboljih ženskih dublova na svetu, posle osvojenog turnira u Dohi. Jedan od članova Reketiranje tima kaže da je ženski dubl jedini trofej, koji Srbiji nedostaje.

„Dubl tenis je potpuno nezavisna disciplina. Poseban raritet tenisa, a to se treba negovati. U Srbiji ne postoji dovoljno poštovanja za ovu disciplinu, a Krunić je dovoljno elokventna da podigne svest. Njen kvalitet i teniski IQ je neosporan i ne sumnjamo da ćemo je uskoro videti sa grend slem peharom“, kaže sagovornik.

Iz Mihajlove perspektive, dubl tenis je sve manje važan.

„Ne znam da li je to zbog ekspanzije padela, ali jednostavno ljude ne zanima. Ja sam lično prestao da pratim od kako Zimonjić i Nestor ne igraju, ali imam utisak da je generalno opalo interesovanje. Aleksandra Krunić je bila u finalu AO, to uopšte nije ispraćeno sa tolikom pažnjom kod nas“, smatra on.

Kaže i da je US Open prošle godine uradio dobru stvar sa all-singles-star-mix dubl turnirom.

„Igralo se u dva dana, a Artur Eš je bio pun oba dana. Pretpostavljam da je to bio pokušaj da malo podignu svest o dublu“, navodi tiktoker.

U Davis Cup-u srpska reprezentacija nema većeg uspeha od 2010. godine, kada je reprezentacija predvođena selektorom Bogdanom Obradovićem osvojila salataru. Početkom februara, srpska teniska reprezentacija doživela je sva tri poraza od Čilea. Dimitrijević ističe da je dobra vest što je debitovao Ognjen Milić, koji je, kako kaže, trenutno najveća nada muškog tenisa u Srbiji.

Piper Davis Cup posmatra kao takmičenje, koje je, kako kaže potpuno izgubilo smisao i čar prebacivanjem na final 8 format, ali reprezentaciju uvek podržava.

„Mislim da se uopšte ne prati kao pre, isto kao i dubl. Samim tim je i odziv igrača manji. Top igrači se tamo pojavljuju samo kako bi ispunili kvotu za Olimpijske igre. Ja našima svakako, kao i uvek, pružam podršku“, ističe sagovornik.

Na ovogodišnjem Australian Open-u nam je Novak pokazao da ne planira uskoro da stane.

Štaviše, treći je na svetu, pored Karlosa Alkaraza i Janika Sinera, koji su trenutno najveće teniske zvezde. Novaku je malo falilo da dosegne tu 25. Grend slem titulu.

Svi sagovornici se slažu u jednom. Novak Đoković je i dalje tu i spreman da se takmiči na najvišem nivou.

Mihajlo Piper kaže da je Novak bio na samo dva seta od toliko željenog trofeja, sa svojih skoro 39 godina.

„Pokazao je da je i više nego spreman da pobeđuje i Sinera i Alkaraza. Da li će na narednim grend slem turnirima imati istu količinu želje i okolnosti koje bi mu išle u prilog - nisam siguran. Svakako, ja nikada ne odustajem od 25. Grend slem titule i želim da verujem da bi ona mogla da se dogodi na Vimbldonu, ili eventualno na US Open-u, ukoliko dođe do zamora kod njegovih glavnih rivala do kraja sezone“, završava Mihajlo.

Miodrag Dimitrijević na pitanje da li ove sezone taj jubilarni trofej možemo da očekujemo kaže da Novak to definitivno može, ukoliko se neke stvari poklope i da bi najrealnije bilo da osvoji Vimbldon.

„Ovo je pravo ohrabrenje, pokazao je da i dalje može da pravi čuda. Samo je pitanje da li može da ih ređa iz dana u dan. Razbio je Sinera i spasio čak 16 brejk lopti, to su stvari koje pokazuju kakva je veličina“, smatra Dimitrijević, ali ipak podseća da ne treba zaboraviti onaj slabi dan kada je Novak srećom prošao, a Lorenco Muzeti osvojio dva seta i povukao se zbog povrede.

Foto: Clive Brunskill/Getty Images

„Novak može da uradi svašta, samo je pitanje da li to može da uradi u dva meča zaredom i sruši Alkaraza i Sinera“, zaključuje novinar i jedan od dva osnivača „Reketiranja“.

„Šampion je svež, odmoran i motivisan da se ravnopravno ove godine nadmeće sa najvećim rivalima, znatno mlađim od sebe. Biće drugačije, bolje nego prošle sezone. Svestan sam da su Karlos i Janik izuzetni, gotovo perfektni, ali dozvolimo Novaku da im otkine još koji slem. Za njih ima toliko vremena“, kaže za kraj Smiljan Banjac.

Posle tri poraza srpske reprezentacije u prvom kolu kvalifikacija u Čileu, čini se da se tenisu ne smeši lepa budućnost. Uostalom, to da smo u grupi za opstanak, dovoljno govori o trenutnom stanju u Teniskom savezu Srbije.

Ipak, može se reći da je srpski tenis postao i ostao popularan zbog pojedinaca, a ne sistema. Ili pojedinca. Da li će srpski tenis moći da nastavi istim putem, kada veliki šampion ode? U Srbiji, Novak nije samo sportista, već simbol upornosti i borbe.

I zato možda mogu da se ulože napori da se tenis diskredituje i na neki način uruši, ali znajući da imamo igrača kao što je Novak Đoković, u tome se nikada neće uspeti. Tenis u Srbiji se ne može ispričati bez Novaka, jer je najbolji svih vremena njegov simbol.

Tamna strana Svetskih prvenstava

Mon, 09 Mar 2026 19:06:33 GMT

Svake četiri godineimamo privilegiju da gledamo planetarnu igru na najvišem nivou. Uzbudljive utakmice, idilična atmosfera, pa i putovanja i uspomene stvorene tamo, predstavljaju lepu stranu ove globalne manifestacije. Ovo je samo ono što turisti, navijači i mediji opisuju. Iza kulisa, krije se i tamna strana ove tradicije.

Od 2014. godine, takmičenje poznato kao Svetsko prvenstvo u fudbalu praćeno je ne samo velikim brojem protesta već i ogromnim skanadalima. Fudbal koji bi trebalo da nosi naziv „The Beautiful game“ubrzo je dobio i novo – „The Ugly game“.

Sve je počelo u leto 2013. Svetsko prvenstvo je za samo godinu dana, i to ne bilo gde,već u kolevci fudbala, Brazilu. Legendarni stadioni poput Marakane bili su spremni da ugoste 32 zemlje i hiljade i hiljade navijača. Međutim, nije sve prošlo tako veselo.

U navedenom periodu. brazilska vlada je na izgradnju stadiona i navijačkih prostora za ovo takmičenje potrošila znatnu veću količinu sredstava nego što je prethodno najavljeno,što će dovesti do znatnog povećanja stope nezaposlenosti i gubitaka plata na radnim mestima. Narod Brazila organizovao je niz protesta protiv ovog režima. Protesti su praćeni nasiljem i korišćenjem suzavaca,a povređen je velik broj ljudi, kao i novinari. Predsednik Brazila u to doba istakao je da ove investicije nisu važne samo za prvenstvo, već i za budućnost zemlje.

Foto 1: Preuzeto sa sajta newsoveraudio.com

Ovde se priča ne završava. Već 2018. godine, prvenstvo se seli u Rusiju.Već od samog objavljivanja da će najveća zemlja na svetu po površini biti domaćin,pojavilo se veliko nezadovoljstvo zbog korupcije i načina na koji su Rusi uopšte dobili domaćinstvo. Zvanična istraga je pokrenuta, ali se ništa nije dokazalo.

Korupcija nije bila jedini problem, FIFA-i je već bilo poznato da su ruski navijači skloni korišćenju rasističkih uvreda prilikom navijanja. Mnogi igrači koji dolaze iz Afrike, kao i Južne Amerike, bili su predmet omalovažavanja. Najpoznatiji primer je slučaj bivšeg igrača Obale Slonovače i Mančester Sitija, Jaja Turea, koji je posle gostovanja ruskom CSKA apelovao na bojkot prvenstva zbog rasističkih povika.

Povrh svega, ništa ne može da prevaziđe ono što se dešavalo na Bliskom istoku, konkretno u maloj državi na obali persijskog zaliva, Kataru. Kao i Rusija, i oni su osumnjičeni za upotrebu korupcije kako bi došli do pozicije domaćina, samo što je za njihsituacija bila nešto drugačija.

Dok je Rusija imala svoju davno ustaljenu i jaku ligu, kao i istorijski uspeh na reprezentativnom nivou, popularni „Maruni“ nisu imali ništa od toga. Njihova liga je bila jako loša, bez ijednog poznatog fudbalera u njoj, loša infrastruktura, dok je njihov nacionalni tim bio jedan od najgorih na svetu. Ali Katar je bio voljan da ulaže. Što je dobro. Ono loše je sledeće što je usledilo.

Katar je kao radnu snagu angažovao migrante iz Nepala, Bangladeša i Indije, kako bi na vreme mogli da izgrade sportske objekte. Mnogi radnici su se žalili na loše uslove smeštaja u kojima su stanovali, sa naglaskom na loš odnos između poslodavaca i radnika. Mnogi radnici nisu dobijali plate na vreme, uzimani su im pasoši pri dolasku u zemlju, što im je kasnije onemogućilo da odu u posetu svojim porodicama. Mnogi mediji su ovo nazivali modernim robovlasništvom, zbog eksploatisanja ljudi radi višeg cilja.

Kako prenosi Gardijan, u periodu između 2011. i 2020. godineu Kataru je preminulo ukupno 6500 južnoazijskih radnika. Kao glavne uzroke smrti navode se toplotni udari, srčani udari i otkazivanje bubrega.Vlada ove zemlje nije porekla da su ljudi umrli, ali je izveštaje o njima okarakterisala kao apsurdne, tvrdeći da među preminule svrstavaju ne samo one koji su radili na infrastrukturi, već i druge. Sve u svemu, Svetsko prvenstvo u Kataru bilo je jedno od najpraćenijih u poslednjih nekoliko godina, ali po cenu života poštenih i siromašnih ljudi koji su želeli da svojim porodicama obezbede bolje sutra.

Sledeće takmičenje se održava na tlu Severne Amerke. Ostalo je još manje od 100 dana do otvaranja, a FIFA se već susreće sa ogromnim problemima. Meksiko ima problema sa bezbednošću, zbog situacije sa kartelima i njihovim okršajima u Gvadalahari, kao i činjenice da su nadogradnje na stadionima daleko od gotovih.

Ne možemo da ne spomenemo Sjedinjene Američke Države i predsednika Donalda Trampa. Zbog novonastalog konflikta između SAD-a i Irana, reprezentacija iz Centralnog dela Azije ozbiljno razmišlja o tome da se povuče sa takmičenja, ali ona nije jedina.Zbog sankcija koje je Tramp uveo za određene države, neki navijači, bez obzira na istorijski uspeh njihovih zemalja, neće moći da podrže svoju zemlju uživo. Najpoznatiji primer je Haiti i upravo Iran, koji neće uopšte moći da računa na podršku njihovih navijača.

Mundijal će se održati u periodu od 11. Juna do 19. Jula u SAD-u, Meksiku i Kanadi. Vreme će pokazati kako će ove zemlje uspeti da osiguraju bezbednost, ne samo za igrače, već i za navijače, ali bez obzira na okolnosti o kojima se priča, ovo Svetskoprvenstvo ima potencijal da prođei lošije od prethodnih.

Retrospektiva Zimskih olimpijskih igara 2026. godine

Mon, 02 Mar 2026 18:14:28 GMT

Olimpijske igre su najveće sportsko takmičenje i san svakog sportiste. Kroz istoriju su na njima oboreni brojni rekordi i zapisani nezaboravni momenti. Velika očekivanja ispunile su i ovogodišnje Zimske olimpijske igre u Kortini i Milanu, održane od 6. do 22. februara.

Prve Zimske olimpijske igre održane su 1924. godine u Šamoniju (Chamonix), u Francuskoj. Pre nego što ih je Međunarodni olimpijski komitet priznao kao zvanične ZOI, nazivale su se „Međunarodna nedelja zimskih sportova“. Sve do 1994. godine, zimske i letnje igre održavale su se iste godine, kada je uveden dvogodišnji razmak između njih.

Po prvi put u njihovoj istoriji, ove godine olimpijski plamen je istovremeno upaljen u dva gorionika, u Milanu i u Kortini. Italija je ranije bila domaćin dva puta: 1956. godine upravo u Kortini i 2006. godine u Torinu.

Foto: olympics.com

Igre obuhvataju 16 sportova: alpsko skijanje, biatlon, karling, sankanje, bob, nordijske kombinacije, skijaško trčanje, skijaške skokove, fristajl (freestyle) skijanje, snobording (snowboarding), umetničko klizanje, brzo klizanje, brzo klizanje na kratkim stazama, hokej na ledu, skeleton i skijaško planinarenje.

Srbiju su na ovim igrama predstavljali Anja Ilić i Miloš Milosavljević u nordijskom skijanju, kao i Aleksa Tomović u alpskom skijanju. Od sticanja samostalnosti pa do danas Srbija nije osvojila nijednu medalju na ovom međunarodnom takmičenju.

Norveška je predvodila ZOI sa ukupno 41 osvojenom medaljom, uključujući 18 zlatnih, dok su na drugom i trećem mestu bile Sjedinjene Američke države i Italija. Pojedinac sa najviše medalja bio je norveški skijaš Johanes Husflot Klebo (Johannes Høsflot Klæbo) koji je uzeo čak 6 zlatih odličja u skijaškom trčanju (kros-kantri) i time sa ukupno 11 zlatnih medalja postao drugi najuspešniji olimpijac odmah iza Majkla Felpsa.

U Milanu i Kortini oboreni su brojni rekordi, međutim dogodio se i niz kontroverznih situacija koje su izazvale veliku pažnju javnosti i medija.

Sportisti iz Rusije i Belorusije već četiri godine ne nastupaju pod nacionalnim zastavama na velikim međunarodnim takmičenjima. Pojedinci koji su prošli dodatne provere poput utvrđivanja da nisu javno podržali invaziju na Ukrajinu mogli su da nastupe kao „Individualni neutralni sportisti" bez svoje zastave, himne i nacionalnih obeležja. Ova odluka izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama s obzirom na to da je na igrama Izrael nastupio bez ikakvih restrikcija. Određeni broj sportista promenio je sportsko državljanstvo kako bi najnormalnije mogli da nastave da se takmiče.

Jedan od najpoznatijih klizača današnjice, Ilija Malinin (Ilia Malinin), Amerikanac ruskog porekla i prvi takmičar koji je uspešno izveo četvorostruki aksel, važio je za glavnog favorita za zlato u muškoj konkurenciji. Iako je u ekipnom takmičenju osvojio zlato, u pojedinačnoj konkurenciji zauzeo je osmo mesto, što predstavlja jedno od većih iznenađenja turnira.

U ženskoj konkurenciji zlato je Sjedinjenim Američkim Državama donela Alisa Lu (Alysa Liu) prvo posle 24 godine, dok je Japanka Kaori Sakamoto osvojila srebro. Sakamoto je najavila povlačenje na kraju sezone, pa će joj olimpijsko zlato ostati neostvarena ambicija, s obzirom na to da je u Pekingu 2022. godine stigla do bronze.

Francuski plesni par Lorans Furnije Bodri (Laurence Fournier Beaudry) i Gijom Sizeron (Guillaume Cizeron) osvojio je olimpijsko zlato u umetničkom klizanju, ali je njihovu pobedu zasenila polemika koja se vezuje za njihove bivše partnere. Furnije Bodri je prethodno nastupala sa Nikolajem Sorensenom (Nikolaj Sørensen), koji je suspendovan na šest godina zbog optužbi za seksualno zlostavljanje. Iako je javno izjavila da veruje da on nije kriv, odlučila je da promeni partnera kako bi nastavila karijeru. Sizeron, olimpijski šampion iz Pekinga 2022. godine sa Gabrijelom Papadakis (Gabriella Papadakis), takođe se našao u centru pažnje nakon što je njegova bivša partnerka u knjizi njihov odnos opisala kao neravnopravan kao i da se često bojala da ostane nasamo sa njim. Francuski klizač odbacio je te tvrdnje i pokrenuo pravni postupak, dok je Papadakis, nakon objavljivanja knjige, ostala bez angažmana na En-Bi-Si-ju (NBC - The National Broadcasting Company).

Slovenska porodica Prevc jedna je od najpoznatijih sportskih porodica u skijaškim skokovima. Braća Peter, Domen, Cene i najmlađa sestra Nika godinama beleže vrhunske rezultate. Peter je karijeru završio 2024. godine i tokom nje osvojio četiri olimpijske medalje (zlato, dva srebra i bronzu). Peter i Cene su u Pekingu 2022. osvojili srebro u muškoj ekipi, dok su Domen i Nika u Milanu 2026, u miks takmičenju, doneli Sloveniji zlato. Pored toga, Domen je postao olimpijski šampion na velikoj skakaonici, dok je Nika sa samo 20 godina osvojila srebro na maloj i bronzu na velikoj skakaonici.

Foto: REUTERS/Kai Pfaffenbach

Jedna od najboljih alpskih skijašica, Amerikanka Lindzi Von vratila se skijanju prošle sezone nakon šest godina pauze. Neposredno pred početak Olimpijskih igara doživela je ozbiljnu povredu kolena, tačnije rupturu prednjih ukrštenih ligamenata. Uprkos povredi, devet dana kasnije odlučila je da nastupi. Međutim, prilikom spusta izgubila je kontrolu i pala pri čemu je doživela prelom već povređene noge. Sudeći po njenim izjava ovo je verovatno bio potpuni kraj njene karijere.

Norveški biatlonac Sturla Holm Lejgreid (Sturla Holm Lægreid), nakon osvajanja bronzane medalje na ZOI u trci na 20 km, izazvao je pažnju javnosti priznanjem uživo na televiziji da je prevario svoju devojku. Lejgreid, koji je osvojio svoju prvu olimpijsku medalju u pojedinačnoj konkurenciji, rekao je da se iskreno kaje i da bi učinio sve da joj se vrati. Navodeći da je upoznao „ljubav svog života“ pre šest meseci, priznao je da ju je pre tri meseca prevario, opisujući to kao „najveću grešku“ i da je ovo njegova najgora nedelja u životu iako je osvojio olimpijsku medalju.

Pored Jute Lerdam (Jutta Leerdam), koja je osvojila zlato i postavila olimpijski rekord u brzom klizanju na 1000 metara, dok je na 500 metara bila druga, veliku pažnju privukla je i Ajlin Gu (Eileen Gu). Amerikanka kineskog porekla koja ujedno i nastupa za Kinu postala je najtrofejnija skijašica slobodnog stila u istoriji ovog sporta. U njenoj kolekciji, računajući i medalje iz Pekinga, nalaze se tri zlata i tri srebra. Gu je dodatno privukla medijsku pažnju svojim iskrenim i zanimljivim odgovorima na konferencijama za medije. Pored uspeha u fristajl skijanju, bavi se i modelingom, a ujedno je i studentkinja Stenford univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Naredne Zimske olimpijske igre održaće se u Francuskim Alpima od 1. do 17. februara 2030. godine.

Košarkaški klub “Vojvodina”: Korak ka plej-ofu

Mon, 23 Feb 2026 17:34:17 GMT

Pobeda Košarkaškog kluba "Vojvodina" nad ekipom Skopja označila je važan korak ka plasmanu u plej-of ABA 2 lige i još jednom skrenula pažnju javnosti na rast i ambicije novosadskog kluba.

Upravo tim povodom razgovarali smo sa Ivanom Kontić, marketing menadžerkom KK "Vojvodina", kako bismo saznali na koji način klub komunicira svoje uspehe, gradi odnos sa navijačima i pozicionira se u javnosti u ključnim sportskim trenucima.

Foto: Linkedin

Nakon pobede nad ekipom Skopja, KK "Vojvodina" je korak bliže plej-ofu ABA 2 lige. Sa aspekta marketinga i odnosa sa javnošću, koliko takvi rezultati otvaraju nove mogućnosti za promociju kluba, privlačenje partnera i jačanje brenda?

Sportski rezultat je u direktnoj korelaciji sa atraktivnošću kluba za sponzore, partnere i širu javnost. Svaka pobeda na ovako velikoj sceni kao što je ABA 2 liga dodatno podiže vidljivost brenda KK "Vojvodina", povećava medijsku pažnju i otvara prostor za nove komercijalne saradnje. Jači partneri znače stabilnije finansije, a stabilne finansije znače mogućnost daljeg sportskog i infrastrukturnog razvoja. Za nas je važno da svaki sportski uspeh pretočimo u dugoročnu vrednost - ne samo kroz rezultat, već kroz jačanje imidža kluba kao ozbiljne, ambiciozne i profesionalne organizacije.

Koliko su promocija i marketing danas neophodni za sportski klub, bez obzira na rezultate koje ostvaruje?

Marketing danas nije dodatak sportu - on je njegov sastavni deo. Bez kvalitetne komunikacije klub praktično ne postoji u javnom prostoru. Društvene mreže, digitalni kanali i medijska prisutnost omogućuju nam da budemo u stalnom kontaktu sa navijačima, da gradimo emociju, poverenje i identitet kluba. Izazov je biti pravovremen, autentičan, kreativan i konstantan. Naš cilj je da KK "Vojvodina " ne bude prisutna samo kada pobeđuje, već da bude deo svakodnevice svojih navijača tokom cele sezone.

Da li iz PR i marketing perspektive smatrate da sponzori sa kojima klub sarađuje, poput MTS-a, Triglav-a i Mozzart-a dodatno doprinosi jačanju brenda kluba?

Apsolutno. Podrška velikih i respektabilnih kompanija je jasan signal da klub ima kredibilitet, stabilnost i ozbiljnu viziju. Takvi partneri ne ulažu slučajno - oni prepoznaju vrednosti, potencijal i dugoročnu strategiju. Od trenutka kada je pre tri godine promenjena uprava kluba, urađen je ogroman posao na finansijskoj stabilizaciji, vraćanju dugova i postavljanju jasnih sistema rada. Današnja saradnja sa renomiranim partnerima je potvrda da je klub na dobrom putu i da se Voša sistematski vraća na mesto koje joj pripada u srpskoj košarci.

U klub se dovode inostrani igrači. Da li takvo pojačanje povećava atraktivnost i jačanje imidža kluba u javnosti i medijima?

Naš primarni fokus ostaje na izgradnji tima kroz sopstveni sistem i razvoj domaćih igrača, posebno kroz rad sa mlađim kategorijama, jer upravo tu vidimo temelje budućnosti kako KK "Vojvodina", tako i srpske košarke u celini. Inostrana pojačanja su u ovom trenutku realna potreba i donose dodatno iskustvo, kvalitet i drugačije košarkaške perspektive koje pozitivno utiču na razvoj kompletnog tima. Sa aspekta imidža, naš dugoročni cilj je da se KK "Vojvodina " prepoznaje kao rasadnik mladih talenata - klub iz kojeg izlaze buduće zvezde srpske, evropske i svetske košarke, ali i sredina u kojoj se kvalitet, rad i karakter sistemski grade.

Da li je uspeh ostvaren u periodu rada Miloša Isakova Kovačevića pomogao u formiranju prepoznatljivog identiteta KK "Vojvodina" i kako se taj identitet danas nadograđuje?

Miloš Isakov Kovačević je kao mlad i perspektivan trener dobio priliku da vodi prvi tim, uz punu podršku uprave kluba. Nažalost, zdravstveni problemi su prekinuli njegov dalji rad, ali rezultati ostvareni u tom periodu ostavili su snažan trag i dali važan impuls razvoju kluba. Ti uspesi su postali važan deo identiteta KK "Vojvodina " kao ozbiljne i ambiciozne sportske organizacije.

Ipak, najveće zasluge za sveukupni preporod kluba pripadaju predsedniku Željku Rebrači, koji je svojom energijom, autoritetom i iskrenom ljubavlju prema Voši pokrenuo dubinske i dugoročne sistemske promene. Danas identitet kluba gradimo na profesionalizmu, stabilnosti, jasnoj strategiji, razvoju mladih igrača i postavljenim sportskim ciljevima.

KK "Vojvodina" je u prethodnom periodu, sa Milošem Isakovim Kovačevićem na mestu glavnog trenera, stigao do finala, čime su postavljeni visoki standardi i očekivanja. Da li taj rezultat danas stvara dodatni pritisak za klub i koliko je važno da PR i marketing obezbede osećaj stabilnosti i poverenja kod navijača i javnosti, posebno sada kada je tim ponovo u borbi za plej-of?

Visoki rezultati uvek podižu očekivanja, ali mi taj pritisak doživljavamo kao motivaciju, ne kao teret. Uloga PR-a i marketinga je da komunicira realne ciljeve, da gradi stabilnu sliku kluba i da navijačima pošalje jasnu poruku da se radi planski, dugoročno i odgovorno. Transparentna komunikacija, kontinuitet i doslednost su ključni kako bi se zadržalo poverenje javnosti, posebno u najvažnijim momentima sezone kada se odlučuje o plej-ofu i završnici takmičenja.

Na koji način klub koristi društvene mreže, kampanje ili druge aktivnosti da približi klub navijačima i široj javnosti, posebno u ključnim trenucima sezone?

Društvene mreže su naš najdirektniji kanal komunikacije sa navijačima. U ključnim momentima sezone fokusiramo se na jačanje atmosfere, podizanje emocije, motivaciju publike i poziv na zajedništvo. Kroz atraktivne video sadržaje, grafike, i interakciju sa fanovima gradimo osećaj pripadnosti. Naš cilj je da svaki navijač oseti da je deo tima, bez obzira da li je sa nama u Spensu ili prati utakmicu putem TV-a ili digitalnih kanala.

Na koji način planirate i realizujete promotivne aktivnosti kluba tokom sezone, a i van nje, kako bi održavali kontinuiranu komunikaciju sa navijačima?

Promocija kluba se ne završava poslednjom utakmicom. Tokom sezone fokus je na utakmicama, partnerstvima i navijačkom iskustvu, dok van sezone radimo na jačanju brenda, negovanju odnosa sa zajednicom, radu sa mladima, kampanjama koje povezuju klub sa gradom i javnostima. Planiranje se zasniva na godišnjoj strategiji, ali ostavljamo prostor za brzu reakciju u zavisnosti od sportskih rezultata i aktuelnih događaja.

Na koji način pratite reakcije javnosti i navijača?

Reakcije javnosti pratimo kroz detaljnu analitiku društvenih mreža, interakcije u komentarima i privatnim porukama, medijske objave, ali i kroz direktan kontakt sa navijačima u hali i na terenu. Povratna informacija publike nam je izuzetno važna jer nam omogućava da unapredimo način komunikacije, kvalitet sadržaja i celokupno navijačko iskustvo. Mi ne gradimo KK "Vojvodinu" samo za poziciju na tabeli - gradimo je za zajednicu koja klub iskreno voli, prati i živi sa njim iz dana u dan.

NBA Ol-star vikend

Mon, 16 Feb 2026 15:41:05 GMT

U Los Anđelesu je ovog vikenda održano 75. izdanje NBA Ol-Star utakmice, a pobedu na glavnom dešavanju odnele su “SAD Zvezde”. Od srpskih predstavnika videli smo Nikolu Jokića i Darka Rajakovića, deo jedne od tri ekipe koje su se takmičile na ovom događaju.

Već nekoliko godina unazad, Ol-star utakmice ne liče ni na šta. Neigranje odbrane, nezainteresovanost igrača, šutiranje sa pola terena, i najveći problem za biznis – veliki pad u gledanosti. Sve su ovo bili problemi koji su se morali pod hitno rešiti.

Porast kvaliteta igrača sa evropskog kontinenta navela je čelne ljude najjače košarkaške lige na svetu da razmišlaljaju o potencijalnoj utakmici Svet protiv SAD-a, a ove godine se to, u neku ruku, i ostvarilo.

Na ovogodišnjem mini-turniru učestovale su 3 ekipe. Tim “USA Stars”, grupa mladih američkih igrača; Tim “USA Stripes”, stara garda američkih igrača, i Tim “World”, sastavljen od međunarodnih igrača.

Odigrane su četiri utakmice od po 12 minuta, i svaka od njih je bila intenzivna i zanimljiva, izuzev finala.

Prva utakmica bila je između “Starsa” i Sveta. Meč je završen nakon produžetaka, 37:35 u korist Starsa, a trojku za pobedu postigao je Skoti Barns.

Već u ovoj utakmici smo videli nešto što nekoliko godina nismo – odbranu. Glavni “krivac” za ovo bio je mladi centar San Antonija, Viktor Vembanjama, koji je pokazao svima kako se igra Ol-Star utakmica, dajući elena, kako saigračima, tako i protivnicima.

Druga utakmica na repertoaru bila je između „Strajpsa“ i „Starsa“. Strajpsi su vodili skoro čitavu utakmicu ali pogotkom iz tranzicije Entonija Edvardsa su umalo ostali bez pobede.

Ipak, u njihovom poslednjem napadu su bili dovoljno strpljivi, lopta je kružila u napadu, pronađen je sam na trojci Diaron Foks koji je sa zvukom sirene pogodio trojku za konačnih, 42:40.

Treći meč bio je između Sveta i Strajpsa. Da bi se našli u finalu, međunarodnim igračima bila je potrebna pobeda od 3 poena.

Ipak, naišli su na tvrd orah, nesalomiv, reklo bi se. Bio je to neverovatni Кavaj Lenard, koji je ubacio čak 31 poen uz pogodak na 3 sekunde do kraja koji je rešio pitanje pobednika.

Bila je ovo dovoljna brojka za njegov blagi osmeh. Meč je završen rezultatom 48:45

Finale između Starsa i Strajpsa bila je jednosmerna ulica, rezultat je bio 47:21. Od samog starta su „Starsi” igrali mnogo bolje, pogađali otvorene šuteve, i time dokazali da oni tamo nisu došli za šou i zabavu, već po pobedu.

Pobednici ovog mini-turnira su: Кejd Кaningem, Tajris Meksi, Skoti Barns, Devin Buker, Džejlen Duren, Entoni Edvards, Čet Holmgren i Džejlen Džonson. Trener ekipe bio je Džej Bi Bikerstaf.

Nagradu za najkorisnijeg igrača turnira odneo je talentovani bek Minesote, Entoni Edvards.

Foto: NBA

INDIVIDUALNE NAGRADE

Dan ranije, takmičenje u brzom šutiranju trojki osvojio je Demijen Lilard, koji je u finalu bio bolji od Kona Nupela i Devina Bukera.

Buker je imao priliku da prestigne Lilarda, ali je sa poslednje pozicije promašio tri šuta uzastopno i time propustio priliku da se izjednači ili prestigne beka Portlanda.

Ovo je Lilardu treće osvojeno takmičenje iz ove kategorije.

Pobedu na takmičenju u zakucavanju odneo je košarkaš Majamija Kešad Džonson.

Iz godine u godinu takmičenje u zakucavanju gubi svoj kvalitet. Igrači ne žele da učestvuju, a navijači počinju da ga preziru.

Videli smo padove, umalo izbegnute povrede, kao i obična zakucavanja kojima nije mesto na Ol-star vikendu.

Ol-Star vikend nije važan samo zbog poena, trofeja ili statistike, već zbog atmosfere koju napravi jednom godišnje da nas podseti zašto uopšte volimo košarku. Ideje su dobro sprovedene u delo, ljubitelji košarke su većinom zadovoljni, a ovo izdanje može biti dobar zamajac za budućnost i poboljšanje kvaliteta ovog događaja.

SUPERBOUL – Sihouksi do druge titule potopili Patriote

Mon, 09 Feb 2026 15:12:24 GMT

U noći između nedelje i ponedeljka odigran je 60. po redu Superbol u kojem su se sastali Sijetl Sihoksi i Nju Ingland Patriotsi, gde je kao pobednik izašao tim iz Sijetla sa rezultatom 29:13.

Sijetl je svoju prvu titulu osvojio 2014. godine tako što je čuveni tim pod nadimkom “Legion of Boom“ rasturio odbranu Denver Bronkosa i čuvenog Pejtona Meninga. Odbrana koja je sinoć izašla na teren u San Francisku pokazala je da je legitimni naslednik tog tima iz 2014. i pokazala svojim protivnicima da moraju još puno da rade i napreduju ako žele da dostignu veličinu koju su imali dok je za njih igrao Tom Brejdi.

Od samog starta utakmice videlo se da će obe ekipe ići na pobedu i da će se igrati na visokom nivou. Sihoksi su od samog starta uspostavili dominaciju i došli do značajne prednosti od 9:0 na poluvremenu. Ni u drugom poluvremenu nije bilo ništa bolje za popularne Patriotse. Sihoksi su povećali svoju razliku na čak 19:0. Na kraju, Nju Ingland je uspeo da postigne dva tačdauna ali nije bilo dovoljno vremena da dođe do preokreta.

Foto 1: Preuzeto sa BBC-a

Tragičar za ekipu iz Masačusetsa je bio njihov kvoterbek Drejk Mej, uprkos solidnoj partiji gde je imao dva bacanja koja su prethodila jedinim tačdaunima za svoju ekipu i čak 295 prebačenih jardi. Uprkos tome tri puta je izgubio loptu, što je uslovilo da protivnički tim još više odmakne na rezultatskoj tabli.

Najkorisniji u pobedničkoj ekipi i onaj koji je poneo zvanje MVP-a Superbola bio je raninbek Kenet Voker. Njegove istrčane 94 jarde u prvom poluvremenu umnogome su pomogle da tim sa istoka dođe u poziciju da ostvaruje poene preko fild golova. Njegov saigrač i kiker Džejson Majers je opravdao svoju ulogu i doneo ključne poene svojoj ekipi.

Superbol ima tradiciju da na poluvremenu napravi šou u kojem učestvuju najpoznatiji muzičari i umetnici u toku godine. Ove godine je to bio latinoamerički pevač i reper Bed Bani. On je prvi ikada nastupao na kompletno drugom jeziku - španskom, što je privuklo mnogo gledalaca iz različitih delova sveta i učinilo ga najgledanijim i najslušanijim pevačem koji je ikada nastupao na Superbolu. Njegov nastup je propraćen kulturom latinoamerike i njegove rodne zemlje Portorika. Uz njega gostujući izvođači su bili poznata pevačica Lejdi Gaga, ali i još jedan pevač sa španskog govornog područja, Riki Martin.

Foto 2: Preuzeto sa theHollywoodreporter.com

Pored istorije i kulture Latinske Amerike, dogodila se i jedna veoma zanimljiva situacija kada su dvoje ljudi uplovili u bračne vode upravo na terenu. U početku je izgledalo da je to samo bio još jedan deo koreografije, ali to je u stvari bilo stvarno. Verenici su pozvali upravo Bed Banija da im dođe na venčanje, a on im je kao odgovor dao možda najbolji svadbeni poklon, obezbedivši im ceremoniju na najvećoj sceni u Americi.

Još jednom u nizu je potvrđen status kakav je američki fudbal spektakl u Sjedinjenim Državama, kombinujući vrhunski sport, zabavu i globalnu pokrivenost. Bez obzira na ono što se dešavalo na terenu, finale NFL sezone ostavilo je snažan utisak i još jednom pokazalo zašto upravo Superbol iz sezone u sezonu prevazilazi okvire sporta.

Evropsko prvenstvo u vaterpolu - Delfini potopili protivnike

Mon, 26 Jan 2026 16:48:37 GMT

U Beogradu je od 10. do 25. januara održano Evropsko prvenstvo u vaterpolu. Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medalju, pobedivši u finalu selekciju Mađarske rezultatom 10:7 (3:2, 2:3, 2:1, 3:1).

Bio je to pravi vaterpolo klasik između dve najuspešnije selekcije u istoriji ovog sporta – domaćina Srbije i tradicionalnog rivala, Mađarske.

Ovo je bio drugi susret ovih reprezentacija na Evropskom prvenstvu. U prvom okršaju su „Delfini“ takođe bili bolji, ovog puta rezultatom 15:14.

„Delfini“ su u ovaj meč ušli bez jednog od najiskusnijih igrača, Miloša Ćuka, koji nije nastupio zbog zdravstvenih problema.

Ipak, to nije omelo domaćine da pred nešto više od 13.000 gledalaca osvoje prvu zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu još od 2018. godine i šampionata u Barseloni.

Prvo poluvreme donelo je nekoliko promena vođstva. Fokus je bio na odbrani, a na odmor se otišlo rezultatom 5:5.

Treća četvrtina donela je još čvršću igru. Napadački problemi su se nastavili, ali odbrana Srbije nije trpela. Disciplina i požrtvovanost bili su na visini zadatka ovakve utakmice i trebalo je samo pronaći prava rešenja u napadu.

U poslednjem kvartalu napad je proradio, a odbrana je i dalje bila granitna. Srbija je u ovoj deonici uspela da odbrani posed sa čak dva igrača manje u polju, što se ispostavilo kao jedan od ključnih momenata utakmice.

Dušan Mandić je pogotkom pored tri blokade ugasio i minimalne nade Mađara za preokret. Na semaforu je tada bilo 10:6. Slavlje u Areni je počelo, a do kraja utakmice Mađari su uspeli samo da smanje rezultat na 10:7.

Foto: Krsto Vulović

Najviše pogodaka za reprezentaciju Srbije u finalu postigao je Dušan Mandić, koji je mrežu rivala zatresao četiri puta, dok je Nikola Lukić dodao dva gola. U strelce su se po jednom upisali Vasilije Martinović, Nemanja Vico, Radomir Drašović i Đorđe Lazić.

Nagradu za najkorisnijeg igrača finala dobio je Dušan Mandić. On je, takođe, uvršten u najbolji tim šampionata, a društvo mu prave, od saigrača iz reprezentacije, Strahinja Rašović i Milan Glušac.

U utakmici za treće mesto vaterpolisti Grčke ubedljivo su savladali Italijane rezultatom 12:5 i tako se domogli bronzanog odličja.

LJUBIMAC NAVIJAČA

Bilo je ovo prvenstvo iz snova za 23-godišnjeg čuvara mreže Novog Beograda, Milana Glušca.

Glušac je prošao mlađe kategorije Partizana i tu gradio temelje golmanske igre. Od 2024. godine je golman Novog Beograda, gde stiče iskustvo igranja Regionalne lige i Lige šampiona.

Ovo prvenstvo bilo je njegov debi na najvećoj reprezentativnoj sceni, a brzo je postao ljubimac navijača svojim neverovatnim odbranama, pogotovo u najvažnijim utakmicama protiv Italije i Mađarske.

Glušac je na ovim mečevima imao dvocifren broj odbrana, a zbog svojih sjajnih partija dobio je mnoštvo nadimaka, među kojima su „Hobotnica“ i „Ministar odbrane“. U više navrata je dobijao povike „MVP, MVP“ sa tribina, što jasno pokazuje koliko navijači cene njegovo umeće i požrtvovanost.

Ipak, na kraju ne treba isticati nijednog pojedinca. Ova pobeda je bila pobeda kolektiva, jer je svako imao svoj doprinos ekipi, a nakon ovog rezultata sa sigurnošću se može reći da je smena generacija uspešno odrađena.

„Novi Sad na ledu” – gotovo dve decenije istrajnosti na ledu

Tue, 20 Jan 2026 17:14:36 GMT

"Umetničko klizanje je težak sport i traži veliku istrajnost, ali upravo zbog toga ima posebnu vrednost.” Ova rečenica mogla bi da posluži kao svojevrsni moto takmičenja „Novi Sad na ledu”, koje je 20. i 21. decembra 2025. godine još jednom okupilo mlade klizače iz Srbije i regiona.

Manifestacija koja se danas smatra jednim od prepoznatljivijih klizačkih događaja u zemlji nastala je iz entuzijazma ljudi okupljenih oko Klizačkog kluba Vojvodina, koji je nakon višegodišnje pauze ponovo pokrenut sredinom dvehiljaditih. O ovogodišnjem izdanju takmičenja, njegovom razvoju, izazovima i budućim planovima razgovarali smo sa Svetlanom Trešnjić, predsednicom Klizačkog kluba Vojvodina i dugogodišnjim trenerom.

Ovogodišnje izdanje takmičenja „Novi Sad na ledu” je nedavno održano. Kako biste Vi sumirali ovaj događaj – šta ga je obeležilo i po čemu je bio specifičan u odnosu na prethodne godine?

– I ove godine smo uspešno organizovali takmičenje „Novi Sad na ledu”, koje je obuhvatilo kategorije od rekreativaca, preko mlađih i starijih pionira i kadeta, do juniora. Ono što bih posebno izdvojila jeste činjenica da smo ove godine imali i veći broj dečaka u konkurenciji pionira i kadeta, što je za umetničko klizanje kod nas i dalje retkost. To je nešto što nas je zaista obradovalo i na šta smo ponosni. Ukupno je učestvovalo oko 80 takmičara, što je nešto manje nego ranijih godina kada smo imali i preko 100 učesnika, ali je razlog za to bio izuzetno gust takmičarski kalendar u decembru. Učesnici su došli iz Srbije, ali i iz regiona – pre svega iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Atmosfera je bila izuzetno pozitivna, a mi smo kao klub nastupili sa 25 takmičarki i ostvarili rezultate koji su u skladu sa našim mogućnostima, uključujući i nekoliko medalja.

Koji su bili najveći organizacioni izazovi u pripremi ovogodišnjeg takmičenja i kako ste ih prevazišli?

– Ovo takmičenje je za nas imalo posebnu težinu jer smo ga organizovali u godini kada je klub obeležio dvadeset godina od ponovnog osnivanja. Organizacija jednog ovakvog događaja nikada nije jednostavna, a najveći izazov su termini na ledu, jer ledenu dvoranu deli više klubova – dva kluba umetničkog klizanja i tri hokejaška kluba. Zbog toga se trudimo da takmičenje uvek organizujemo vikendom, kako ne bismo remetili redovne treninge drugih. Ove godine smo imali i produženu sezonu zahvaljujući novoj rashladnoj opremi, što nam je omogućilo da sa pripremama krenemo već od septembra. Organizacija podrazumeva i obezbeđivanje sudijskog panela, tehničkog osoblja, medalja, diploma i poklona za učesnike. Savremeni sistem suđenja zahteva veliki broj sudija i tehničkih saradnika, što nosi i značajne finansijske troškove. Sve to je moguće samo uz dobru organizaciju i timski rad.

Kako su klizači, treneri i sudije reagovali na ovogodišnje izdanje takmičenja – kakve ste povratne informacije dobili?

– Povratne informacije su bile veoma dobre. Klubovi i treneri su uvek zadovoljni kada se organizuju takmičenja u zemlji, jer nemaju sva deca mogućnost da često putuju u inostranstvo. Za mnoge klizače ovo je bila prilika da steknu dragoceno takmičarsko iskustvo, dok je onima koji se takmiče i van Srbije ovo poslužilo kao dobra priprema za veća i zahtevnija takmičenja. Organizacija je protekla bez zastoja i nepredviđenih situacija, kako u tehničkom, tako i u organizacionom smislu, što su i sudije i treneri prepoznali. Ukupna atmosfera bila je sportska i pozitivna, što nam je i bio cilj.

Takmičenje „Novi Sad na ledu” traje već niz godina. Kako se ono razvijalo od svog osnivanja do danas?

– Prvo izdanje takmičenja održano je 2006. godine, uz veliku podršku Klizačkog saveza Srbije, i u početku je imalo karakter manjeg klupskog takmičenja. Kako smo sticali iskustvo, rasla je i organizacija, a samim tim i interesovanje klizača iz zemlje i regiona. Novi Sad ima dugu klizačku tradiciju i deca rado dolaze ovde, jer se osećaju prijatno i dobrodošlo. Tokom godina smo polako, ali sigurno, gradili takmičenje, sa željom da ono traje i da ostane deo sportske ponude grada. Za nas je posebno važno to što kroz ovo takmičenje građani Novog Sada imaju priliku da umetničko klizanje vide uživo, a ne samo putem televizije ili interneta.

Koliko je, po Vašem mišljenju, „Novi Sad na ledu” značajno takmičenje za domaću klizačku scenu i kakvu ulogu ima u razvoju mladih klizača?

– Ovo takmičenje ima veliki značaj za domaću klizačku scenu, jer mladim klizačima pruža priliku da se prvi put oprobaju u takmičarskim uslovima. Novi Sad je oduvek bio klizački grad, ali je razvoj umetničkog klizanja dugo bio ograničen kratkom sezonom. Sada, sa produženom sezonom, otvaraju se nove mogućnosti za ozbiljniji i planski rad. Upravo kroz takmičenja deca stiču iskustvo i dobijaju jasniju sliku o tome šta ovaj sport zahteva, pa se iz rekreativnog klizanja lakše opredeljuju za takmičarski program. Mi se u klubu trudimo da decu uključimo u klizanje od najranijeg uzrasta, jer se pokazalo da je oko četvrte godine idealno vreme za početak – tada nemaju strah i najlakše usvajaju osnovne elemente. Ipak, uvek naglašavam da ne postoji kasno vreme za početak, jer klizanje nije važno samo kao takmičarski sport, već i kao kvalitetan oblik rekreacije. Takmičenja poput „Novog Sada na ledu” često su upravo ona tačka u kojoj deca, ali i roditelji, shvate da klizanje može da preraste iz prvih koraka na ledu u ozbiljniji i dugoročniji sportski put.

Foto: Iz arhive sagovornice

Na koji način Klizački klub Vojvodina stoji iza ovog takmičenja i koliko je važno to što klub ima ulogu organizatora ovakvog sportskog događaja?

– Klizački klub Vojvodina je trenutno jedini klub u Srbiji koji samostalno organizuje jedno ovakvo takmičenje. Iza toga stoji veliki broj ljudi – treneri, članovi kluba, tehničko osoblje i volonteri. Klub je ponovo osnovan 2005. godine, nakon perioda kada umetničko klizanje u Novom Sadu praktično nije postojalo. Danas imamo kontinuitet u radu i prepoznati smo od strane Gradske uprave za sport i omladinu i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Organizacija ovakvog događaja je važna ne samo za klub, već i za grad, jer doprinosi vidljivosti sporta i jača reputaciju kluba kao ozbiljnog sportskog kolektiva.

Možete li nam reći nešto više o samom Klizačkom klubu Vojvodina – njegovoj misiji, radu sa decom i sportskim rezultatima koje postiže?

– Osnova našeg rada je škola klizanja i umetničkog klizanja, koju organizujemo u više ciklusa tokom sezone. Ove godine smo već realizovali nekoliko kurseva kroz koje je prošlo više od 200 mališana, a upravo ta škola predstavlja bazu iz koje biramo decu koja pokazuju upornost, talenat i želju da se dalje razvijaju u takmičarskom programu. Klub trenutno ima i vrlo zapažene sportske rezultate – dve naše klizačice su aktuelne državne prvakinje u juniorskoj konkurenciji. Reč je o Ekaterini Balaganskajoj, državnoj prvakinji otvorenog državnog prvenstva, i Dunji Trešnjić, državnoj prvakinji nacionalnog prvenstva. Ekaterina Balaganskaja je ove godine predstavljala Srbiju i Klizački klub Vojvodina na juniorskom gran-priju u Abu Dabiju, gde je zauzela 25. mesto u konkurenciji 35 klizačica, što je za nas značajan rezultat s obzirom na uslove u kojima treniramo. Takođe, na Evropskom kupu uspela je da ostvari normu za učešće na juniorskom svetskom prvenstvu, što Srbija nije imala prethodnih pet godina. Naša misija je da svakom detetu pružimo kvalitetan i posvećen rad, bilo da klizanje ostane deo njihove rekreacije ili preraste u ozbiljan takmičarski put.

Umetničko klizanje u Srbiji često se smatra „manjim” sportom. Kako Vi vidite njegov trenutni položaj i potencijal za razvoj?

– Umetničko klizanje se u Srbiji i dalje smatra nerazvijenim sportom, pre svega zbog nedostatka infrastrukture. Prava klizališta postoje samo u Novom Sadu i Beogradu, dok Subotica ima samo otvoreno klizalište, što značajno ograničava razvoj ovog sporta. Ipak, primećujem pozitivan trend u vidu sve većeg broja manjih montažnih klizališta tokom božićnih i novogodišnjih praznika. To može da doprinese većem interesovanju dece, a veća baza klizača dugoročno stvara i veći potencijal za razvoj vrhunskih sportista. To bi ujedno dovelo i do toga da se neko posebno izdvoji u umetničkom klizanju u Srbiji, a samim tim ono postane medijski značajno propraćenije.

Koliko su ovakva takmičenja važna za popularizaciju umetničkog klizanja među širom publikom i mladima koji tek razmišljaju o bavljenju sportom?

– Takmičenja su izuzetno važna jer pružaju priliku publici da umetničko klizanje vidi uživo. Iako interesovanje publike još uvek nije na nivou na kojem bismo voleli da bude, iako je ulaz za „Novi Sad na ledu” potpuno besplatno. Ipak, ovakvi događaji doprinose bar malo većoj vidljivosti sporta. Posebno su zanimljive starije uzrasne kategorije, gde se mogu videti složeniji elementi i ozbiljniji programi, koji često ostavljaju snažan utisak na gledaoce i mogu da budu motivacija deci da se oprobaju na ledu.

Na kraju, koji su Vaši planovi i želje za budućnost takmičenja „Novi Sad na ledu”, ali i za razvoj umetničkog klizanja u Novom Sadu i Srbiji?

– Naša želja je da takmičenje „Novi Sad na ledu” u budućnosti dobije međunarodno priznanje i postane deo kalendara Međunarodne klizačke federacije. Time bismo podigli nivo same manifestacije i omogućili dolazak većeg broja inostranih takmičara. Istovremeno, želimo da nastavimo da razvijamo umetničko klizanje u Novom Sadu i Srbiji, oslanjajući se na produženu sezonu i bolju organizaciju rada, jer verujemo da se samo strpljenjem i kontinuitetom mogu postići dugoročni rezultati.

Ahilova tetiva - Najopasnija povreda u košarci?

Mon, 12 Jan 2026 16:23:02 GMT

Uspomena često počinje tišinom, momentom kada puna dvorana utihne, a igrač ostane da leži na parketu, držeći se za zadnji deo potkolenice. Takvi prizori su se kroz godine sve češće ponavljali u košarci, pretvarajući povredu Ahilove tetive iz retke nesreće u ozbiljan trend koji sve više utiče na karijere, timove i tok sezone.

Povrede Ahilove tetive među košarkašima nastaju sve češće, a posledice se ogledaju u višemesečnoj pauzi i mogućem trajnom ugrožavanju karijere. Stručnjaci ističu da glavni uzrok leži u preopterećenju mišića i nedovoljnoj regeneraciji, dok pravovremena rehabilitacija i prevencija mogu značajno smanjiti rizik.

Tajris Haliberton, Džejson Tejtum i Demijan Lilard, kao i reprezentativac Srbije i košarkaš KK Partizana, Vanja Marinković, samo su neka od imena koje su prošle sezone imala ovu povredu. Vanjina povreda nije bila toliko ozbiljna,te se on ubrzo vratio na parket i nastavio da brani boje crno-belih. Amerikanci, sa druge strane, nisu bili te sreće. Tajris i Demijan su odlučili da ne rizikuju i pauziraju celu sezonu kako bi se vratili na parket sveži, kada za to dođe vreme. Tejtum, doduše, aktivno trenira i doktori i analitičari predviđaju da bi on mogao da zaigra već ove sezone, ako njegov tim dogura daleko.

Foto: Preuzeto sa sajta Sprtico.com

Sama povreda Ahilove tetive nastaje usled prekomernog opterećenja, naglih pokreta i slabe pripremljenosti mišića, a mogu se manifestovati u vidu upale ili potpunog pucanja tetive. Često deluje kao trenutak slučajnosti, ali i za ovakve povrede krije se kombinacija opterećenja, nedostatka odmora i faktora koje sportisti često ne primete na vreme.

Profesor dr Nenad Dikić, profesor sportske medicine na Univerzitetu Singidunum u Beogradu, ističe da se radi o sistemskom problemu u profesionalnoj košarci.

„U poslednjoj deceniji primećen je porast ozbiljnijih povreda kod profesionalnih košarkaša, a među njima i ruptura Ahilove tetive, a razlozi su višeslojni. Intenzitet i gust raspored u savremenoj košarci, posebno u NBA, karakteriše veći broj utakmica u kratkom vremenskom periodu, manje dana za oporavak i konstantno visok intenzitet. Prethodne mikrofrakture i nepotpuni oporavak su takođe razlozi zbog kojih se igrači danas povređuju. - naveo je Dikić.

Pored medicinskog aspekta, eksperti upozoravaju i na važnost edukacije mladih sportista o prevenciji i pravilnoj pripremi, jer pravilna tehnika i redovan odmor mogu značajno smanjiti šanse za ozbiljnu povredu.

„Savremeni treninzi donose mnoge prednosti; bolja priprema, kondicija i preventivni programi, smanjuju rizik od ovakvih povreda, ali ako nisu pravilno izvođeni, mogu biti i kontraproduktivni“, sugeriše Dikić.

Statistički podaci potvrđuju da je učestalost ovih povreda u porastu, naročito među mladim profesionalcima, dok istorijski pregled slučajeva pokazuje da igrači koji zanemare prevenciju često doživljavaju duže oporavke i veći rizik od ponovnog pucanja tetive.

Matijas Linortner, bivši profesionalni košarkaš pet na pet, a danas reprezentativac Austrije u basketu 3x3, kaže da je za njega trenutak povrede bio pravi šok.

„U trenutku povrede, odmah sam znao da mora biti nešto ozbiljno, osetio sam pucketanje ispod mišića potkolenice i više nisam mogao da hodam. Pošto sam već bio pretrpeo ozbiljnu povredu, rupturu prednjeg ukrštenog ligamenta 2019. godine, znao sam koliko bi takva rehabilitacija mogla da traje“, navodi on.

Matijas dodaje da je, uprkos internoj frustraciji, bio zahvalan saigračima koji su mu pomogli u trenucima povrede.

„Umesto da budem isfrustriran, navijao sam za svoj tim poslednja dva minuta utakmice kako bi mogli da osvoje turnir. Moji saigrači su se dobro brinuli o meni posle utakmice i na putu kući, noseći me na leđima do hotela ili me vozeći u invalidskim kolicima. To mi je pružilo podršku i bio sam srećan što nisam bio potpuno sam sa povredom, posebno imajući u vidu ograničenu pokretljivost i brige koje sam imao o svojoj budućnosti kao sportista“, naglašava Matijas.

Najteže mu je, ipak, bilo da prihvati spor tempo oporavka.

„Proces rehabilitacije je bio veoma dug, trajao je ukupno 10 meseci. Bilo je nekoliko faktora koji su mi pomogli da ostanem mentalno svež i motivisan. Jedan od njih su ometanja. Definitivno nisam želeo samo da sedim kod kuće i čekam. Uvek sam aktivno tražio projekte koje bih mogao da realizujem ili nadgledam – postao sam trener ženskog 3x3 tima, sam sam organizovao i održao zimski kamp za 3x3 košarku i slično“, objašnjava sagovornik.

Smatra, takođe, da mu je u oporavku pomagala muzika i dnevni treninzi snage, kao i fizikalna terapija.

„Uvek sam razmišljao iz dana u dan i od treninga do treninga. To je značilo da nisam imao veliki, udaljeni cilj [povratak] na umu svakog dana, već male, izvodljive zadatke [odgovarajuće treninge]“, izjavio je Matijas.

Proces povratka na teren zahteva mnogo više snage, kako mentalne, tako i fizičke. To potvrđuje i fizioterapeut sa višegodišnjim iskustvom u reprezentativnoj košarci, Stojan Subašić.

“Postoperativni period lečenja ove povrede traje minimum šest meseci. U tom periodu noga igrača je sve vreme uvijena u čizmu, na koju se on, naravno ne oslanja”, objašnjava on .

Analize pokazuju da se povrede Ahilove tetive češće javljaju kod igrača koji su već imali probleme sa donjim ekstremitetima, ali i kod onih koji su u poznijoj fazi karijere. Povratak u takmičarski ritam nakon ovakve povrede često zahteva prilagođavanje stila igre, smanjenje minutaže i opreznije upravljanje opterećenjem, što dugoročno menja ulogu unutar tima.

“Nakon perioda u čizmi, igrač prolazi niz fizikalnih terapija koje zavise od snage njegove noge i toka oporavka iste. Ne treba žuriti, niti prenagljivati sa oporavkom. On će doći, igrač samo treba da prati uputsva koje je dobio od lekara” – kazao je Subašić.

Sportski novinar Marko Vlahović sa SportKluba,koji godinama prati domaće i strane lige, smatra da su povrede Ahilove tetive u poslednje vreme postale svojevrsni pokazatelj opšteg stanja profesionalnog sporta.

“Pre svega,obaveza klubova jeste da brinu o igračima, da probaju da ih nekada ne opterete i pocenu rezultate, posebno kada su sezone ovako dugačke. Nema potrebe za tolikim rizikom, pogotovo ako se nazire povreda”, smatra on.

Vlahović smatra da se umesto rizika treba raditi na preventivi, ili oporavku, ukoliko do povrede dođe.

“Najveći rizik za ovu povredu je povećavanje broja utakmica, kao i veliki broj putovanja. Ne trenira se kao što je nekad bilo. Treneri potenciraju intenzitet treninga i smanjivanje broja treninga što isto može usloviti povredu, pogotovo prilikom velikog napora kao što je utakmica.-istakao je sportski novinar.

Iako medicina napreduje, a rehabilitacioni procesi postaju sve precizniji, čini se da pravi izazov i dalje leži u disciplini i svesti sportista. Povreda Ahilove tetive, iako fizička po prirodi, otkriva širu priču o granicama ljudskog tela u eri vrhunskog sporta. Ona podseća da se uspeh ne meri samo brojem poena ili pobeda, već i sposobnošću da se prepoznaju sopstvene granice i zaštiti ono najvažnije – zdravlje.

Svetsko prvenstvo u pikadu - Litler odbranio titulu

Mon, 05 Jan 2026 18:31:06 GMT

U Londonu je održano Svetsko prvenstvo u pikadu koje je trajalo od 11. decembra do 3. januara, a pobedu je odneo Englez Luk Litler. On je finalu savladao Holanđanina Đana Van Vena rezultatom 7-1 u setovima.

Bilo je ovo najmlađe finale ikada – sa jedne strane, Litler koji za dve sedmice puni 19 godina, a sa druge, dvadesettrogodišnjak iz Holandije, koji je meč otvorio sjajno, osvojivši prvi set.

Ipak, čini se da se sve okrenulo posle prve pauze. Procenti Holanđanina su pali, strelice su lutale po tabli, a to ne sme da bude slučaj kada igrate protiv svetskog broja jedan.

Litler je bio u elementu, a kao šlag na tortu došle su poslednje tri strelice za pobedu na turniru. Ovaj mladić je uspeo da čekira 147 (3x20, 3x19, 2x15) i time odbranio titulu osvojenu na prethodnom svetskom šampionatu.

Foto: Daily Record

Luk Litler rođen je u industijskom gradu Varingtonu, a prve strelice je, prema rečima njegovih roditelja, bacao sa svega dve godine.

Кao tinejdžer bio je uspešan, ali njegov pravi proboj dolazi nastupima na najvećim PDC turnirima, a naročito na Svetskom prvenstvu u pikadu, gde Litler skreće pažnju svetske javnosti kao jedan od najmlađih igrača koji su stigli do završnih faza turnira. Smatra se simbolom nove generacije igrača pikada i dokazom da se vrhunski nivo može dostići veoma rano.

Кontroverzne scene na turniru

Nakon prve faze eliminacija, takmičare je dočekala vest da je Dom Tejlor pao na doping testu. Ovo je već drugi takav slučaj u njegovoj karijeri, što je dovelo i do gubitka nagradnog novca.

Mensur Suljović je neko ko svoje strelice baca u sporijem ritmu u odnosu na većinu takmičara. Ovo se nije dopalo Džou Кalenu kojeg je upravo pomenuti Suljović pobedio. Austrijanac, rodom iz Titela, svoju je pobedu proslavio na buran način, uz nekoliko razmenjenih reči sa Кalenom. Кasnije je, na društvenim mrežama, Кalen optužio Suljovića da “vara” zbog njegovog načina igre.

Svetski broj jedan, Luk Litler, izazvao je veliku pažnju javnosti nakon što je tokom meča protiv Roba Кrosa bio izviždan od strane publike, poručivši da upravo navijači njihovim novcem pune njegov nagradni fond. Njegova izjava podelila je mišljenja javnosti – dok su je jedni protumačili kao arogantnu, drugi su je videli kao samouveren i direktan odgovor na neprijateljsku atmosferu.

Sport za “obične” ljude

Na ovom Svetskom prvenstvu učestvovalo je 128 takmičara, a mnogi od njih žive sasvim običan život. Da biste zaradili od pikada morate biti veoma uspešni, a preduslov je imati novac za putovanja i učestvovanje na turnirima širom sveta. Stoga smo na ovom turniru videli takmičare raznovrsnih profesija (veterinari, konobari, frizeri), koji su uzimali godišnji odmor kako bi bili deo ovog spektakla.

Ipak, svaki takmičar je dobio minimum 15.000 britanskih funti, koliko je namenjeno takmičarima koji su eliminisani u prvoj rundi. Ovo je odlična finansijska injekcija za takmičare i pruža im priliku da učestvuju na još mnoštvo turnira i tako poboljšaju svoj plasman na rang listi, kao i svoje umeće u ovom sportu.

Neizvesnost u pikadu traje do poslednje strelice, bilo da se igra u lokalnom kafiću ili na najvećoj svetskoj smotri. On nagrađuje preciznost, strpeljenje i mentalnu stabilnost, a ako postoji turnir koji može da učini da zavolite pikado, onda je to upravo Svetsko prvenstvo.

Novogodišnji presek u Evroligi

Mon, 29 Dec 2025 18:43:50 GMT

Bliži nam se polusezona u najelitnijem klupskom takmičenju u Evropi, Evroligi, te je vreme da se “podvuče crta”.

Svaka utakmica je bitna – slogan je ovog takmičenja, a rokade na tabeli dešavaju se iz kola u kolo.

U današnjem tekstu ćemo se dotaći svake ekipe pojedinačno, i pokušati da vam približimo sliku o istoj.

Foto: Euroleague

1. Hapoel Tel Aviv

Nakon osvajanja titule u Evrokupu prošle sezone, novajlija u Evroligi igra sjajno.

Elajdža Brajant igra košarku karijere i jedan je od glavnih kandidata za osvajanje nagrade najkorisnijeg igrača.

Još uvek svoju prepoznatljivu formu traži najplaćeniji igrač Evrolige, Vasilije Mićić, koji se ovog leta vratio u Evropu. Ipak, dugačka klupa Dimitrisa Itudisa niveliše ovaj problem, pa se nameće pitanje – kakav će Hapoel biti kada se Mićić vrati u prepoznatljivu formu?

2. Valensija

Najprijatnije iznenađenje dosadašnjeg dela takmičenja. Prošlogodisnji trener sezone u Evrokupu, Pedro Martinez, sjajno vodi ovu ekipu, a kod kuće imaju učinak od osam pobeda i jednog poraza.

Martinez je neko za koga važi da nije lak za saradnju, i da zahteva ozbiljnu disciplinu, ali to, čini se, igračima odgovara. Lopta u napadu španske ekipe uvek kruži i zaista je milina gledati ih,a svako od igrača ima “zeleno svetlo” da šutne izvan linije za tri poena.

3. Panatinaikos

Kada vam je trener višestruki osvajač ovog takmičenja, onda ste uvek pretendenti za titulu. Ipak, problemi sa povredama igrača na visokim pozicijama naveli su zeleno-bele iz Atine da ekspesno izađu na tržište i pronađu adekvatnu zamenu.

Došao je Kenet Farid, nekadašnji NBA as, i po kratkom postupku pokazao zbog čega je toliko sezona proveo u najelitnijem svetskom takmičenju, osvojivši nagradu za najkorisnijeg igrača meseca novembra.

Na “slatkim mukama” će biti Ergin Ataman kada se u protokol u potpunosti vrate Matijas Lesor i Rišon Holms.

4. Barselona

Povratak Ćavija Paskvala na klupu bio je pravi potez kluba iz Katalonije. Iskusni strateg se nakon angažmana u Rusiji vratio u klub koji je napustio pre devet godina. Odmah je po dolasku dao je svu slobodu u igri Kevinu Panteru i Vilu Klajburnu, što se pokazalo kao pun pogodak.

Njihova dopuna su domaći igrači Đoel Para i Darijo Brizuela, a velik teret nose i Toko Šengelija i Jan Veseli. Ipak, povreda Toka Šengelije i Vila Klajburna veliki su problem za špansku ekipu pa nam ostaje da vidimo da li će Barselona imati heroja iz senke ili će sve oči biti uprte u Kevina Pantera.

5. Fenerbahče

Evropski šampion je sezonu započeo poražavajuće, a onda je period adaptacije igrača prošao i sve je krenulo na bolje. Učinak od dve pobede i šest poraza, bila je uzbuna za trenera Jasekivičusa i znak da nešto mora da menja.

Od tog momenta turska ekipa vezuje seriju pobeda i izbija ka samom vrhu. Tejlen Horton Taker se u potpunosti privikao na evropska pravila i glavni je razlog odličnih rezultata u poslednje vreme, a samopouzdanja mu ne manjka, jer za sebe tvrdi da je najbolji igrač evropskog kontinenta.

6. Monako

Prošlogodišnji finalista igra promenljivu košarku ove sezone. Nakon dobrog početka sezone, usledili su problemi kada su u duplom kolu izgubili prvobitno od Partizana, a potom dva dana kasnije od Crvene zvezde. Tada je Vasilis Spanulis bio nezadovoljan pristupom njegovih igrača, tvrdivši da se njihova igra zasniva na individualnom kvalitetu.

Ipak, čini se da su se kockice složile i da je Spanulis uspeo da reguliše ego, pre svega Majka Džejmsa, koji igra nazreliju košarku karijere, pa onda i neretko problematičnog Elija Okoba koji je u prethodnim sezonama neretko bio sklanjan iz tima zbog nedoličnog ponašanja.

7. Olimpijakos

Pirejski crveno-beli se nalaze na poziciji koja nije prihvatljiva za njihove standarde. Saša Vezenkov isporučuje svoje, ali više nije prva opcija u napadu, Tajler Dorsi beleži 18 poena u proseku i deluje sjajno.

Dugoočekivani povratak Kinana Evensa na parket prošao je onako kako se niko nije nadao. Nakon više od 500 dana provedenih van parketa zbog povrede, prva evroligaška utakmica donela je Evansu novu povredu, kidanje Ahilove tetive, nakon svega nekoliko minuta provedenih na parketu. Ipak, čini se da je najveći problem neadekvatna izmena za Nikolu Milutinova.

8. Žalgiris

Nakon četiri kola Žalgiris je bio lider Evrolige. Nerealna je to slika bila, ali je pokazatelj da ova ekipa može dosta.

Silvan Fransisko “leti” po terenu i beleži u proseku 16 poena i 6 asistencija. Domaća baza igrača je, po tradiciji, veoma bitna u litvanskoj ekipi. Edgaras Ulanovas, Laurinas Birutis, Azulas Tubelis i Ignas Brazdeikis su igrači koji razumeju i osećaju grb, a Tomas Masiulis je, za sada, pokazao da se sa bazom domaćih igrača, uz nekoliko vrsnih stranaca, može biti konkurentan u Evroligi.

9. Crvena zvezda

U klubu sa Malog Kalemegdana je došlo do promene filozofije u izboru igrača. Čuvari vatre u prethodnih nekoliko godina, Branko Lazić i Luka Mitrović, napustili su ekipu, a njihove zamene su bile strani igrači. Nakon lošeg starta sezone, klub je uručio zahvalnicu Janisu Sferopulosu, a na njegovo mesto je došla, prema mnogima i najbolja moguća zamena, Saša Obradović.

Ni najzagriženiji navijači se nisu mogli nadati seriji od 7 pobeda (jedna od njih je bila pod trenerskom palicom Tomislava Tomovića) pogotovo zbog neverovatnog broja povreda u ekipi. Umor, nedostatak igrača u rotaciji i teži raspored sustigli su crveno-bele. Kako će ekipa izgledati nakon krize rezultata, ostaje nam da vidimo u narednom periodu.

10. Real Madrid

Prema rečima španske Marke, ovo je bio najgori početak sezone otkako se igra Evroliga u Madridu. Cenu za lošu akviziciju igrača platio je šef struke, Ćus Mateo, a na njegovo mesto je došao Serđo Skariolo.

Period adaptacije na evropsku košarku Čume Okekea i Treja Lajlsa polako prolazi, pa se u narednom periodu očekuju mnogo bolji rezultati, uzimajući u obzir zvučna imena koja igraju u madridskom gigantu.

11. Olimpija Milano

Svetska prestonica mode i dizajna godinama čeka na iskorak u Evroligi. Etore Mesina je otišao sa mesta trenera, usled loših rezultata i zdravstvenih problema, a na njegovo mesto došao je mladi Đuzepe Poeta.

On je ekipi dao šok terapiju, vezavši tri pobede na početku angažmana, a da li je ovo preveliki zalogaj za mladog stručnjaka,vreme će pokazati. Za sada Milano ostaje najveća enigma u Evroligi.

12. Dubai

Klub koji postoji svega dve godine, igra svoju prvu sezonu u Evroligi. Drugačija vremenska zona, nadmorska visina, i klima predstavljaju veliku prednost za domaću ekipu, pa ne čudi što je Koka Kola arena neosvojiva tvrđava za mnoge.

Na strani su zabeležili svega dve pobede, pa se ova pozicija na prvi pogled čini korektno za debitanta iz Emirata.

13. Virtus Bolonja

Duško Ivanović je sastavio ratničku ekipu i izvlači iz ove ekipe i više nego što je to realno. Karsen Edvards igra, po običaju, promenljivu košarku, a ključ je pronaći poene kada mu ne ide.

Luka Vildoza ponovo blista pod Ivanovićem nakon saradnje, prvobitno u Baskoniji, a nakon toga i u Crvenoj zvezdi, i nameće se kao jedan od glavnih igrača u filozofiji ovog trenera “starog kova”.

14. Makabi Tel Aviv

Kada bi se u košarci igrao samo napad, ponos Izraela bi bio u gornjem delu tabele. Loša odbrana i brojni porazi na početku sezonu zatresli su stolicu izraelskog stručnjaka Odeda Kataša. Predsednik kluba bio je spreman da mu uruči otkaz, ali su domaći igrači rekli “ne”. Pobunili su se i dali do znanja da – ako ode on, idu i oni.

Nakon ovog incidenta, Makabi vezuje 5 pobeda, a ključ preporoda je Ife Lundberg. Danac je označen kao prekobrojan u ekipi Partizana i čekao se pravi trenutak za rastanak, a Makabi je njegovim angažmanom okrenuo sezonu u potpunosti.

15. Pariz

Prošlogodišnja senzacija nastavlja da igra brzu košarku, ali sa mnogo manje uspeha. Teško je pronaći adekvatnu zamenu za Ti-Džej Šortsa i Tajsona Vorda, igrače koji su bili jedni od ključnih faktora uspeha ekipe iz grada svetlosti prošle sezone.

Naveli su mnoge ljude u košarci da se zapitaju da li igru posmatraju ispravno, i nesumnjivo su i dalje jedna od najzanimljivih ekipa za neutralne gledaoce koji vole veliki broj poena na košarkaškim utakmicama.

16. Baskonija

Problemi sa povredama i loša hijerarhija u timu uslovili su najlošiji start bilo kog evroligaša ove sezone. Upisali su šest poraza iz isto toliko mečeva, i bilo je vreme za doselekciju. Dolazak Kobija Simonsa prodrmao je ekipu i krenuli su bolji rezultati.

Ipak, poteškoće poput odlaska Hamidua Dijaloa u Kinu i povrede kapitena Tadasa Sedekerskisa stvorile su nove probleme. Međutim, razloga za optimizam kod navijača baskijske ekipe ima, jer je svoju šutersku formu konačno pronašao američki bek Markus Hauard.

17. Anadolu Efes

Niko pre početka sezone nije mogao da se nada ovako lošem plasmanu turske ekipe. Kada su vam najbitniji igrači povređeni, onda ste u jako teškoj poziciji kao trener, a to je na svojoj koži osetio i Igor Kokoškov. Smenjen je nakon debakla u Kneževini od Monaka, a na njegovo mesto je došao prosavljeni španski stručnjak, Pablo Laso.

Delovalo je da će ekipa “prodisati” dolaskom novog trenera i povratkom Vensana Poarjea na teren, Francuza sa kojim je Laso već sarađivao u Real Madridu, ali to nije bilo tako. Dvostruki prvak Evrope moraće još neko vreme da čeka na lepše dane jer ovo za sada ne izgleda dobro, a pravog rešenja na prvi pogled nema.

18. Partizan

Definitivno najveće razočaranje dosadašnjeg toka takmičenja. Nezamislivo je bilo pre početka sezone da će ovako igrački kvalitetna ekipa biti 18. na tabeli. Džabari Parker je došao kao jedno od najvećih pojačanja u Evroligi i delovalo je da sa njim Partizan može postići dosta. Blago je reći da je razočarao, a najveći problemi crno-belih krenuli su od povrede Karlika Džounsa.

Nije bilo kreatora igre, igra se još više svela na individualni kvalitet i ličnu za statistiku, a kada to postane slučaj, u velikom ste problemu. Kap koja je prelila času bio je ubedljiv poraz od Panatinaikosa u Atini nakon kog je Željko Obradović podneo ostavku.

Ime kakvo je Željko Obradović davalo je nadu navijačima da su bolji dani pred njihovim ljubimcima. Protest navijača protiv uprave i zvižduci igračima bili su reakcija na odlazak Obradovića. Ostaje u narednim danima da se vidi ko će biti prvi koji će napustiti Partizan, a za sada je tome najbliži centar Tajrik Džouns, koji je već nekoliko puta pokušao fizički da se obračuna sa navijačima, a njegov ostanak u Beogradu bi potencijalno mogao da ugrozi sigurnost igrača.

19. Bajern

Ekipa sa trenutno najlošijom formom u Evroligi. Zabeležili su svega jednu pobedu u poslednjih deset susreta. Loša serija rezultata prouzrokovala je i promenu trenera. Osvajač svetskog zlata sa Nemačkom, Gordon Herbert, bivši je trener, a na njegovo mesto je došao Svetislav Pesić.

Pešić je tako postao najstariji trener koji je vodio jednu utakmicu elitnog klupskog takmičenja. Popularni Kari će morati da u što kraćem roku ugasi požar u bavarskoj ekipi kako bi bili konkurenti za bilo kakve uspehe ove sezone.

20. Asvel

Fenjeraš već nekoliko godina igra ovo takmičenje rekreativno. Skup mladosti i iskustva izvlači najbolje iz mladih igrača. Nando De Kolo isporučuje svoje u veteranskim danima i verovatno je jedina svetla tačka ekipe iz Vilerbana. Sve svoje pobede su upisali kod kuće, te zbog toga lako mogu da poremete planove ekipama koje ih olako shvate.

Poslednje utakmice regularnog dela su na programu 17. aprila, nakon kojih će svoju sudbinu znati sve ekipe najelitnijeg evropskog takmičenja.

Održan ovogodišnji humanitarni bazar na Filozofskom fakultetu

Wed, 24 Dec 2025 17:15:09 GMT

Juče, 23. decembra, održan je ovogodišnji humanitarni bazar u kafeu Filozof. Organizacija događaja bila je u rukama Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Bazar je trajao u periodu od 11 do 13 časova i za svaku SMS poruku sa tekstom 1 poslatu na broj 3030, fondaciji „Budi human“, posetioci, pretežno studenti i profesori Filozofskog fakulteta, mogli su uzeti po jednu knjigu.

Foto: Miona Đošić

- „Održavanje humanitarnog bazara je tradicija Odseka za medijske studije, ali pomoć koja se skuplja odlazi do različitih ljudi kojima je potrebna. Ranijih godina poruke su bile poslate i direktno osobama koje su se javljale Odseku tražeći pomoć, dok je ove godine svaka poruka otišla zajedničkom fondu fondacije ’Budi human’ “ - rekla je Teodora Krajina, jedna od članica PR tima Odseka za medijske studije.

Humanitarna akcija još uvek nije gotova s obzirom na to da neke knjige nisu pronašle svoje nove vlasnike na bazaru, već su za sada na označenim policama kafea Filozof. U narednom periodu, po istom principu, zamena knjige za SMS poruku, svako će imati priliku da pruži novi život doniranim knjigama.

Od kruga do kruga: Osvrt na sezonu Formule 1

Mon, 22 Dec 2025 17:34:58 GMT

U nedelju, 7. decembra, održana je Velika nagrada (VN) Abu Dabija, poslednja trka ovogodišnje sezone Formule 1. Prvi put od 2021. godine, borba za titulu rešena je u poslednjoj trci sezone, a nakon više od 15 godina su se za tron borila tri vozača.

Trećim mestom u Abu Dabiju svoju prvu titulu u karijeri osvojio je britanski vozač Lando Noris. Vozač ekipe Meklaren (McLaren) bio je za samo dva boda ispred vozača Red bula (Red Bull) Maksa Verstapena. Na trećem mestu je završio Norisov klupski kolega, Australijanac Oskar Pijastri.

Jedna od najuzbudljivijih sezona u Formuli 1 u poslednjih nekoliko godina donela nam je neka nova lica u sam vrh takmičenja, ali nam je isto tako pokazala zašto se neki od vozača smatraju navjećima. Takođe, dobili smo ideju o tome kako bi mogla da izgleda budućnost ovog sporta u nastupima mnogobrojnih novajlija, kao i uvid u to koji vozači ne poseduju kvalitet za vožnju na ovom nivou.

Preuzeto sa sajta motosport.com

U nastavku teksta proći ćemo kroz malu retrospektivu sezone kometarišući pojedinačne nastupe vozača.

1. Lando Noris – Meklaren – 423 poena

Kada neko osvoji titulu, mesta za previše komentara nema, on je jednostavno najbolji u tekućoj godini. Lando to zaista jeste pokazao svojim vožnjama tokom sezone. Od trojice kandidata za titulu imao je najkonstantiju formu, pravio najmanje grešaka i zasluženo osvojio titulu. Iako je napravio grešku tokom VN Kanade, kada se sudario sa timskim kolegom, sve ostale trke Norisa su bile na šampionskom nivou. Nekoliko grešaka ekipe, kvar motora u Holandiji i diskvalifikacija u Las Vegasu su ga delile od skoro savršene sezone. Britanski vozač je konačno dočekao veliki uspeh u Meklarenu, za koji nastupa od 2019. godine.

2. Maks Verstapen – Red bul – 421 poen

Četvorostruki uzastopni šampion sveta je i ove sezone pokazao zašto ga mnogi, sa pravom, smatraju jednim od najvećih vozača u istoriji Formule 1. Njegovi nastupi u drugom delu sezone su svojeručno učinili ovu sezonu uzbudljivom. Nakon VN Holandije, Maks je imao 104 poena zaostatka za tada vodećim Pijastrijem, i tada niko nije mogao ni da sanja da će biti blizu još jedne pobede, a kamoli titule. Međutim, ni on, a ni ekipa, nisu se predavali. Nastavili su da razvijaju bolid, Maks je pokazao zašto je veliki i na kraju za minimalnu razliku ostao bez titule. Iako nije izjednačio rekord Majkla Šumahera, Holanđanin nema za čim da žali kada je ova sezona u pitanju.

3. Oskar Pijatri – Meklaren – 410 poena

Po mom skromnom mišljenju, možda je Oskar vozač koji je najviše izgubio ove sezone. Kao što smo rekli, nakon VN Holandije imao je 104 poena prednosti u odnosu na Verstapena, ali je takođe imao i preko 30 poena prednosti u odnosu na Norisa. Do te trke, Pijastri je bio najkonstantniji vozač na stazi, ali odatle kreće njegov slobodan pad. Od Holandije do kraja sezone je samo tri puta bio na pobedničkom postolju, uz katastrofalan vikned na VN Azerbejdžana gde nije ni završio trku, Austrijanac je sam sebe udaljio od titule. Tome svemu nije pomogla ni diskvalifikacija u Las Vegasu, koja mu je bila dodatan udarac. Oskar nije izgubio samo prednost od 104 boda u odnosu na Verstapena, nego je i izgubio u direktnoj borbi za titulu od timskog kolege, što svakako nije lep osećaj.

4. Džordž Rasel – Mercedes – 319 poena

Rasel je bio jedini vozač od „ostatka sveta“ koji je mogao uopšte da se približi vodećem trojcu. Ovo se ogleda u činjenici da je pored njih on jedini uspevao da dođe do pobede u trci, i to u dva navrata: na VN Kanade i na VN Singapura. Uz to, ostvario je i osam plasmana na pobedničko postolje i time dodatno utvrdio svoju poziciju kao jedan od najboljih vozača današnjice. Nakon odlaska Luisa Hamiltona u Ferari, britanac je postao neprikosnoveni broj 1 u Mercedesu i to je iskoristio na najbolji mogući način. Iako Mercedesov bolid nije bio konkurentan u svim trkama, Rasel je još jednom pokazao da u njemu čuči veliki potencijal.

5. Šarl Lekler – Ferari – 242 poena

Priča oko muka i Leklera i Ferarija odavno je ispričana, ali se ponovila i ove sezone. Još jedna sezona puna razočaranja za ovu čuvenu italijansku ekipu, ali i za njihovog najboljeg vozača. Još jednu godinu u nizu Lekler nije od Ferarija dobio konkurentan bolid te nije mogao da se bori za veće ciljeve, ali je on od tog bolida izvukao maksimum. Nakon diskvalifikacije u Kini, bilo je jasno svima da će ovo biti sezona za zaborav. Vozač Ferarija uspeo je tokom sezone da bude na pobedničkom postolju sedam puta i time pokaže da poseduje kvalitet, ali više od toga jednostavno nije moglo. Navijači Ferarija se nadaju da će promenom pravila doći i do boljih dana za njhovu ekipu i njihovog miljenika.

6. Luis Hamilton – Ferari – 156 poena

U pauzi pre početka sezone odjekula je vest da Luis Hamilton, sedmostruki šampion sveta, prelazi u Ferari. Taj se potez činio logičnim svima, jedan od najvećih vozača ikada dolazi u jednu od najboljih ekipa ikada da ostvari neki uspeh – savršeno. Stvari su, ipak, otišle neočekivanim putem. Sezona 2025. je možda i najgora sezona u karijeri Luisa Hamiltona. To je stvar percepcije navijača, ali ono što je činjenica je da je ovo prva sezone u karijeri Britanca u kojoj nije ostvario plasman na pobednički podijum. Ove sezone mu se takođe desilo po prvi put u karijeri da počinje trku sa začelja uz ostvareno vreme u kvalifikacijama. Iako je pobedio na sprint trci u Kini, i iako mu godine mogu biti delimično opravdanje (u januaru puni 41), od vozača takvog renomea se svakako uvek očekuje više. On sa velikim nestrpljenjem čeka novu sezonu, i znajući njegov mentalitet, biće željan da dokaže svima da u njemu još uvek ima goriva.

7. Andrea Kimi Antoneli – Mercedes – 150 poena

Italijan je ove sezone najmlađi vozač u Formuli 1 i jedan od najmlađih u istoriji. Uprkos godinama i neiskustvu, Kimi je pokazao da ima talenat. U svojoj prvoj sezoni u Formuli 1 uspeo je da ostvari tri plasmana na pobednički podijum. Iako će mnogi reći da je možda prerano ušao u najbrži cirkus na svetu, Kimi je ovim rezultatima pokazao šta može. Uz ove podijume može da doda i jedan plasman na pobedničko postolje u sprint trci u Majamiju. Iako je tokom sezone bilo oscilacija i padova u formi, koje su, ruku na srce, normalne za prvu sezonu, mladi Italijan je pokazao da pripada u društvu najboljih.

8. Aleksander Albon – Vilijams – 73 poena

Od odlaska iz Red bula, ovo je najbolja sezona u Formuli 1 za Tajlanđanina, makar po broju bodova. Iako je sezonu počeo dobro, osvojivši bodove u sedam od prvih deset trka, forma je tokom sezone pala. Bili to problemi sa bolidom, bile njegove greške, Albon nakon tog starta nije uspeo da ponovo nađe ritam. Ta slaba forma se pokazuje u činjenici da je u poslednjih osam trka sezone osvojio svega tri boda, i to u sprint trci. Svakako, u ekipi Vilijamsa se vidi napredak i očekuju se bolji rezultati od Albona u sledećoj godini.

9. Karlos Sajnc – Vilijams- 64 poena

Gorepomenuti dolazak Hamiltona u Ferari je bio direktna posledica odlaska Sajnca iz istog. Prelaskom u Vilijams, Španac se nadao da će konačno on biti vozač broj jedan i da neće biti u senci klupskog kolege. Međutim, start sezone nije obećavao. Prve poene je osvojio tek u petoj trci sezone, na VN Saudijske Arabije i stvarno je delovalo kao da se ne snalazi najbolje u novom okruženju. Trke u kojima je završavao van pozicija za bodove su se vezivale, vrhunac je bila VN Austrije gde nije ni započeo trku. Ali Sajncova sreća se okreće u Azerbejdžanu, tu koristi loš vikend Oskara Pijastrija i maestralnim nastupom dolazi do trećeg mesta, prvog podijuma za Vilijams od 2021. godine. Ovaj uspeh će ponoviti još jednom, ovaj put u Kataru. Španac se definitvno pokazao u drugom delu sezone, i od Vilijamsa se s razlogom očekuju dobri rezultati u budućnosti.

10. Fernando Alonso – Aston Martin- 56 poena

I dalje novajlija, kako navijači vole u šali da kažu, Alonso je još jednu sezonu zaredom bio najstariji vozač na „gridu“. U skladu sa njegovim godinama, bili su i rezultati. Četrdesetčetvorogodišnjak za volanom, Aston Martina, nije se najbolje pokazao. Najbolji plasman mu je bilo 5. mesto, a bivši dvostruki šampion sveta čak pet puta nije završio trku. Iako je više puta isticao da nije zadovoljan onime što mu ekipa daje, ovaj rezultat nije najimpresivniji i svakako da može bolje od ovoga iskusni Alonso.

11. Niko Hulkenberg – Kik Zauber – 51 poen

Nemački vozač je već veteran što se takmičenja na ovom nivou tiče. U Formuli 1 takmiči se od 2010. godine i za 15 godina takmičenja u većini slučajeva bio je vozač za sredinu tabele. Tako je bilo i ove godine, trke koje je završavao završavao je uglavnom ili van poena ili oko 10. mesta. Jedan pravi presedan i pozitivno iznenađenje ostvario je na VN Velike Britanije u Silverstonu, gde je po prvi put u karijeri završio u prva tri mesta na trci.

12. Isak Hadžar - Rejsing Buls - 51 poen

Drugi od pet novajlija koji su se takmičili u Formuli 1 ove sezone. U takmičenje je ušao kao vicešampion Formule 2, takmičenja za mlade vozače koji žele da se takmiče u Formuli 1. Očekivanja od njega nisu bila prevelika, ali je i on svojim radom uverio publiku da ima šta da pokaže. Nakon greške u prvoj trci u karijeri, delovalo je da će Hadžarova karijera biti kratkog daha. Ipak, uspeo je da se pribere, dovede u red i osvoji neke poene u slabašnom bolidu Rejsing bulsa. Svoje dobre rezultate krunisao je podijumom na VN Holandije gde je završio treći i time se ustalio kao standardni vozač. Dobre vožnje nisu ostale neprimećene, i Hadžar će od sledeće sezone voziti za ekipu Red bula.

13. Oliver Berman – Has – 41 poen

Još jedan Britanac i još jedan novajlija. Prvu priliku da ga gledamo na stazi imali smo još prošle sezone, kada je kao vozač Ferarijeve akademije menjao Karlosa Sajnca na jednoj trci. Tada je završio osmi i pokazao da ima potencijala da se takmiči na ovom nivou. Ove sezone je dobio stalno mesto u ekipi Hasa i odmah iskoristio priliku. Na kraju sezone bio je bolji od svog klupskog kolege Estebana Okona i u nekoliko trka pokazao ozbiljan tempo. Sve je to začinio četvrtim mestom na VN Meksika.

14. Lijam Loson – Rejsing buls – 38 poena

Sezona Lijama Losona bila je turbulentna. Sezonu je počeo kao vozač Red bula, ali je nakon samo dve trke vraćen u sestrinsku ekipu, Rejsing buls. Ovde su svi očekivali da će imati više prostora za napredak i manji pritisak nego u Red bulu. Iako je to bilo tačno, rezultati sa početka sezone nisu bili dobri. Tek je na VN Monaka osvojio prve bodove i imao mnoge oscilacije tokom sezone. Bez obzira na to, od Losona se sledeće sezone očekuje iskorak jer će biti prva opcija u ekipi Rejsing bulsa, nakon odlaska Isaka Hadžara u Red bul.

15. Esteban Okon – Has – 38 poena

Ovo je, makar po broju bodova, najgora sezona za Okona od kako se takmiči u Formuli 1. Retko kada je završavao u bodovima i najbolji plasman mu je peto mesto na VN Kine. Jednostavno, Has nijednom svom vozaču nije mogao da pruži bolje uslove i da im omogući borbu za veći plasman. Subjektivni osećaj je da su i Okon i Berman izvukli maksimum iz ove ekipe.

16. Lens Strol- Aston Martin- 33 poena

Još jedna slaba sezona za kanadskog vozača. Tokom cele sezone je bio sporiji od klupskog kolege, nijednom ga nije pobedio u kvalifikacijama a Alonso je bio u duplo više trka brži od Strola. Kruna na slabu sezonu je i činjenica da u poslednjih devet trka nije osvojio bodove. Mnogi, možda opravdano, misle da za njega više nema mesta u F1.

17. Juki Cunoda – Red bul – 33 poena

Japanac je u Red bul doveden iz Rejsing bulsa kao zamena za Lijama Losona. Austrijska ekipa se nadala da će doneti bolje rezultate od Losona, ali, bilo je suprotno. Uzastopni završeci trka bez bodova, ispadanja iz kvalifikacija u prvom krugu, samo sedam trka u bodovima nisu ono što je Red bul očekivao od Japanca. Njegovo vreme kao prvog vozača je za sada završeno jer će od sledeće sezone biti rezervni i test vozač za Red bul. Pritisak koji nosi prelazak u Red bul defintivno nije odgovarao Cunodi.

18. Pjer Gasli – Alpina – 22 poena

Alpina je ove sezone imala ubedljivo najslabiji bolid. Ni u jednom mometu nisu bili ni blizu konstantnih rezultata, te je ovaj rezultata za Francuza i više nego zadovoljavajuć. Iako je bilo i njegovih grešaka na vozačkom planu, od ovoga jednostavno nije mogao više. Njegove nade su sada u 2026. godini i saradnji Alpine sa Mercedesom.

19. Gabrijel Bortoleto – Kik Zauber – 19 poena

Brazilski vozač je poslednji vozač na ovoj listi koji je osvojio bodove. Prva sezona za Bortoleta nije bila puna nekih uspeha, a kao vrhunac sezone se izdvaja šesto mesto na VN Mađarske. Nekonstantnost je bila i očekivana, i zbog činjenice da je Bortoleto mlad vozač, a i zbog toga što je Zauber retko kad bio konkurentan. Za Kik Zauber je ovo poslednja sezona u F1, od sledeće sezone postaju Audi i Bortoleto će tu sigurno tražiti svoje mesto pod suncem.

20. Franko Kolapinto – Alpina – 0 bodova

Kolapinto je u toku sezone bio ubedljivo najslabiji vozač na stazi. Iako je njegovim rezultatima kumovala loša forma Alpine kao ekipe, poražavajuće za njega je da nije uspeo ni jedan jedini bod da osvoji. Nakon što je posle šest trka doveden kao zamena za Džeka Duana, od Kolapinta se očekivalo više nego što je Australijanac pružio. Međutim, sa mnogo više vremena za pokazivanje, Kolapinto je pokazao isto, ako ne i manje nego Duan, te ako ne napravi iskorak sledeće sezone, možda može da razmišlja o kraju karijere.

21. Džek Duan – Alpina – 0 bodova

O nastupima Duana se ne može previše komentarisati jer nije dobio pravu priliku. Nakon samo šest trka, od kojih sve nije ni završio, Džek je maltene isteran iz Alpine, te nije stigao da pokaže više od onoga što smo videli.

Iako je sezona tek završena, pripreme za sledeću su uveliko počele. Promena regulacija i pravila za sezonu 2026. uz dolazak dve nove ekipe, Kadilak i Audi, obećavaju još veća uzbuđenja i nove šanse za vozače da se pokažu i dokažu. Prva predsezonka testiranja za sledeću sezonu počinju već u januaru, dok sezona počinje 8. marta trkom za VN Australije.

Kraj drugog mandata: zašto je Željko Obradović napustio Partizan i šta sledi crno-belima?

Mon, 15 Dec 2025 13:39:56 GMT

Prethodnih mesec dana bili su veoma izazovni za sve ljubitelje Košarkaškog kluba Partizan. Jedan od najuspešnijih pojedinaca u istoriji crno-belih, Željko Obradović dao je ostavku na mestu prvog trenera. Glavni razlozi za podnošenje ostavke su, kako on navodi, iscrpljenost i preuzimanje odgovornosti. Ipak, smatra se da je povlačenje usledilo nakon narušenog poverenja u igrače i upravu. Mirko Ocokoljić, pomoćnik Obradovića, privremeno će obavljati funkciju trenera do dolaska novog stručnjaka.

Želimir, u javnosti poznatiji kao Željko Obradović svoju je igračku karijeru završio u Partizanu 1991. godine nakon čega je postao trener crno-belih. U svom mandatu od tri godine doveo je Partizan do prve i jedine titule prvaka Evrope u sezoni 1991/92 pobedivši u finalu španski Huventud. Tom prilikom pokupio je simpatije svih navijača. U istoj sezoni osvojio je i Prvenstvo Jugoslavije kada su u finalu bili bolji od večitog rivala Crvene zvezde.

U Partizan se, na veliko oduševljenje javnosti, vratio u junu 2021. godine. Pod njegovim vođstvom crno-beli su odmah zaigrali plej-of Evrolige nakon 12 sezona. Zahvaljujući uspehu u domaćem prvenstvu i popularnosti koju je klub stekao, ove godine stigla je i nova licenca za igranje u Evroligi na period od tri godine.

Pojedini problemi počeli su da se naziru nakon poraza od Asvela, u Lionu, rezultatom 88:87. Stručnjak iz Čačka naveo je da u ekipi postoji manjak koncentracije pred meč i da je česta upotreba telefona jedan od razloga zbog kojih igrači ne ulaze spremni u duel. Usledili su porazi od Fenerbahčea i Panatinaikosa u kojima je Partizan vrlo lako gubio vođstvo u bitnim momentima utakmice. Pored podrške predsednika KK Partizan, Ostoje Mijailovića, serija od tri poraza, odnosno sedam na poslednjih osam evroligaških utakmica navela je Obradovića da napusti tim iz Humske.

Foto: Instagram/partizanbc

Veliko nezadovoljstvo ovom odlukom stvorilo je napetost između navijača i rukovodstva KK Partizan. Unutar kluba trajali su razgovori s Obradovićem, koji nisu doneli konkretan preokret. Navijači su sve intenzivnije izražavali razočaranje prema Mijailoviću, a negativni komenati preplavili su društvene mreže. Situacija je kulminirala zvaničnom potvrdom da saradnja sa Obradovićem neće biti nastavljena.

Pokušale su pristalice crno-belih da dopru do Obradovića na aerodromu pri sletanju iz Atine i ispred arene na Novom Beogradu, međutim, bezuspešno. Frustracije su prešle u bunt, pa je tako razbijeno staklo na maloj sali Beogradske arene. Tom prilikom, prisutnima se obratio kapiten Vanja Marinković rekavši da tim ne može da utiče na dešavanja u klubu i da je najbitnije da na terenu daju krv i telo.

Željko Obradović dao je intervju za košarkaški magazin Zona Press gde je ispričao da je odlučio da preuzme odgovornost za sve ono loše što se dogodilo u ovoj sezoni. U emotivnom obraćanju rekao je da je to bila teška, ali promišljena odluka doneta u interesu kluba. Naglasio je da navijači ostaju najveća snaga Partizana i pozvao ih na jedinstvo, bez podela i incidenata. Govorio je i o problemima u prelaznom roku, nedostatku koordinacije, kao i o odgovornosti predsednika kluba Ostoje Mijailovića za celokupnu situaciju. Zahvalio se svima na podršci i poručio da Partizan živi iznad svih pojedinaca, te da se nada da ovo nije njegov poslednji put u klubu.

Glavni izazov za Partizan jeste pronalazak novog trenera. Trenutno privremeno rešenje na klupi jeste Mirko Ocokoljić. Crno-beli su u poslednjim utakmicama pred ostavku Željka Obradovića imali oscilacije u igri i rezultatu, uz probleme u kontinuitetu napada i odbrane. Sa Mirkom Ocokoljićem ekipa je uspela da veže četiri pobede. U duelu sa Crvenom zvezdom pokazali su strpljivu igru u završnici, disciplinovanu odbranu i iskoristili su greške rivala u ključnim momentima.

Na redovnoj godišnjoj konferenciji za medije, predsednik kluba Ostoja Mijailović izjavio je da je šest članova Upravnog odbora podnelo ostavku zajedno sa Obradovićem. Rekao je da je finansijska situacija kluba stabilna, da su svi dugovi izmireni, a da je najveći uticaj na budžet ove sezone imalo dovođenje Šejk Miltona i Džabari Parkera. Naglasio je da ne oseća krivicu i ne može da prihvati odgovornost za rezultate na terenu i rad svlačionice, već jedino za poslovanje kluba. Novi sportski direktor kluba Žarko Paspalj ocenio je da je situacija na utakmici protiv Bajerna u Beogradu bila teška i sramotna. Najavio je da će ekipu do daljnjeg voditi Ocokoljić, a kada bude doneta zvanična odluka o novom treneru, javnost će biti obaveštena.

Do sada, najzvučnija imena koja su se dovodila u pitanje sa Partizanom jesu iskusni Andrea Trinkijeri koji je već vodio Partizan od 2018. do 2020. godine, kao i Đoan Penjaroja koji je do skoro sedeo na klupi Barselone.

Pozornica je postavljena za predstavu u Severnoj Americi: Žreb za Svetsko prvenstvo u fudbalu

Mon, 08 Dec 2025 16:31:07 GMT

U Vašingtonu održan je žreb za Svetsko prvenstvo u fudbalu koji će se sledeće godine odvijati u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi. Među zemljama učesnicama nema Srbije, po prvi put još od 2014. godine.

Kvalifikacijama je došao kraj, a svetski šampionat je samo nekoliko meseci udaljen. Žreb je pokzao protiv koga će učesnici igrati i kakav spektakl nas čeka na leto sledeće godine.

Raspored za najpraćenije planetarno takmičenje je poznat. Karakteristično za takmičenje koje predstoji je da će prvi put učestvovati 48 a ne 32 reprezentacije. Ta cifra je donela veliki broj novajlija koji će prvi put izaći na najveću fudbalsku scenu.

Italijanski operski pevač Andrea Bočeli je svojim nastupom otvorio ceremoniju, a potom se obratio publici i sam predsednik FIFA-e Đani Infatino, dok su voditelji programa bili proslavljeni komičar Kevin Hart i nemačka modna kreatorka i manekenka Hajdi Klum, kao i latino-američki glumac Dani Ramirez. Svečanosti je još prisustvovao i prvi čovek SAD-a Donald Tramp, koji je postao prvi i za sada jedini dobitnik FIFA-ine nagrade za mir. Pored velikih imena iz sveta fudbala, glume, muzike i Holivuda u ceremoniji su učestvovali još predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum i kanadski premijer Mark Karni.

Izvlačenje za grupe vodili su bivši engleski reprezentativac i defanzivac Mančester Junajteda Rio Ferdinand, a njemu se pridružila i novinarka Samanta Džonson. Kuglice su, karakteristično, izvlačile poznate ličnosti van sveta fudbala, legenda NFL-a Tom Brejdi, NBA-a Šakil Onil, MLB-a Aron Džadž i NHL-a Vejn Grecki. Selekcije su izvučene iz četiri šešira i raspoređene u 12 različitih grupa. U 1/32 finala prolaze prve dve selekcije i njima će se pridružiti osam najboljih trećeplasiranih kako bi kompletirali nokaut fazu.

Srbija nažalost nije uspela da se kvalifikuje na predstojeće prvenstvo pošto je završila kao trećeplasirana u kvalifikacionoj grupi iza Engleske i Albanije, dok je bila bolja od Letonije i Andore. Hrvatsku čeka težak zadatak u grupi L protiv Engleske, Gane i Paname. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju šanse da se kvalifikuju kroz evropsko doigravanje, a njihovi potencijalni protivnici na prvenstvu bili bi Kanda, Katar, Švajcarska odnosno Meksiko, Južna Koreja i Južna Afrika.

Foto: Zvaničan sajt UEFA

Na mundijalu će debitovati zemlje poput Zelenortskih Ostrva, Uzbekistana, Jordana i Kurasaa, koja je ujedno i najmanja zemlja koja se plasirala na ovo prestižno takmičenje. Ovo prvenstvo će biti prvo sa više od jedne države domaćina još od 2002. kada su organizatori bili Južna Koreja i Japan.

SASTAVI SVIH 12 GRUPA:

GRUPA A: Meksiko, Južna Koreja, Južna Afrika, pobednik plej-ofa D ( Danska, Severna Makedonija, Češka, Irska )

GRUPA B: Kanada, Švajcarska, Katar, pobednik plej-ofa A ( Italija, Bosna i Hercegovina, Vels i Severna Irska)

GRUPA C: Brazil, Maroko, Škotska, Haiti

GRUPA D: SAD, Australija, Paragvaj, pobednik plej-ofa C ( tzv. Kosovo, Rumunija, Slovačka, Turska)

GRUPA E: Nemačka, Ekvador, Obala Slonovače, Kurasao

GRUPA F: Holandija, Japan, Tunis, pobednik plej-ofa B ( Albanija, Poljska, Ukrajina, Švedska)

GRUPA G: Belgija, Iran, Egipat, Novi Zeland

GRUPA H: Španija, Urugvaj, Saudijska Arabija, Zelenortska Ostrva

GRUPA I: Francuska, Senegal, Norveška, pobednik interkontinentalnog plej-ofa 2 ( Irak, Surinam, Bolivija)

GRUPA J: Argentina, Austrija, Alžir, Jordan

GRUPA K: Portugal, Kolumbija, Uzbekistan, pobednik interkontinentalnog plej-ofa 1 ( DR Kongo, Nova Kaledonija, Jamajka)

GRUPA L: Engleska, Hrvatska, Panama, Gana

Turnir će se igrati u periodu 11.06. – 19.07.2026. u 16 gradova u već pomenute tri zemlje. Mundijal će otvoriti utakmica izmežu Meksika i Južnoafričke Republike, istom utakmicom kao i otvaranje na prvenstvu 2010. Titulu će braniti Argentina, koja je 2022. u finalu pobedila Francusku na penale 4:2.

Partizan Mozzart Bet osmi put šampion ABA lige

Sat, 14 Jun 2025 16:18:01 GMT

Jadranska košarkaška liga, kao i svake prethodne godine, bila je ispunjena neizvesnošću i uzbuđenjem, a ova sezona posebno će ostati upamćena po povratku Partizan Mozzart Bet-a na šampionski tron.

U četvrtak je u Beogradskoj areni zaključena 24. sezona ABA lige između Partizan Mozzart Bet i podgoričkog tima Budućnost VOLI. Partizan je odneo pobedu rezultatom 3:1 u seriji, a u odlučujućoj utakmici rezultat je bio 90:75 i time je potvrdio svoje zlatno mesto, a navijačima crno-belih dao povod za slavlje.

Foto: www.partizan.basketball.com

KLJUČNI MOMENTI OVOGODIŠNJEG FINALA

Finalni meč krenuo je ne tako sjajno od strane crno-belih, ali laganim tempom uspeli su da izjednače pred kraj rezultatom 26:26. U drugoj četvrtini igrači Partizana odnose ne tako veliku prednost rezultatom 48:44, ali odlaze na poluvreme spremni da nastave sa još većom prednošću. Glavni preokret desio se u trećoj četvrtini kada su igrači Partizana uspeli da naprave razliku od 16 poena. Svojom igrom u ovoj, a i finalnoj četvrtini pokazali su gostujućem timu da istinski žele pobedu i da ih neće moći sustići. Trojke su ulazile u koš kao podmazane, igralo se i pretežno koš za koš, uz česte izmene i tajm-aute Obradovića koji nije dozvoljavao svom timu da posustane. Domaćini su odneli pobedu na čelu sa Željkom Obradovićem koji je primenio dobru taktiku tokom cele utakmice.

Budućnost uopšte nije igrala naivno, ali ovaj put igra nije išla u njihovu korist. U prvoj utakmici finalne serije prokockala je devet poena razlike na manje od minut do kraja i nakon toga izgubila prvu utakmicu u produžetku; da nije bilo tako, mogla je da odvede sve i u petu utakmicu. Ključni momenat bio je i nedostatak najboljeg igrača Sulejmana koji se povredio na početku četrvte utakmice što na kraju, naravno, ne umanjuje pobedu Partizana.

MVP Tyrique Jones

Partizanov centar Tajrik Džouns pokazao se kao najkorisniji igrač finala. Eksplozivni centar istakao se u prvom meču gde je Partizanu doneo presudnu pobedu ubacivši 24 poena. U finalnom meču nije zablistao, ubacio je svega 3 poena, ali njegova prva igra je presudila da MVP titula ove sezone ode u njegove ruke.

Statistički posmatrano, u prvoj utakmici nakon zakucavanja doneo je izjednačenje svom timu 83:83, a zatim se u dodatnih pet minuta istakao kao najbolji igrač ubacivši 6 poena. Ukupno je imao 10 skokova, 4 asistencije, 2 ukradene i 2 izgubljene lopte. U narednoj utakmici sa svojih 7 poena, 7 skokova i 2 asistencije nije se toliko istakao. Treći meč bio je nešto bolji, postigavši svom timu 12 poena, sa 10 skokova i 3 asistencije. Finalni meč nije bio njegovih “pet minuta” s time da je postigao svega 3 poena i znatno manji broj skokova (5) i asistencija (1). Zahvaljujući njegovim skokovima i asistencijama i odličnoj igri titula najboljeg igrača pripala je njemu, a ne Sterling Braunu.

Foto: Dušan Milenković/ATA Images

SLAVLJE NA TERENU I U SVLAČIONICI

Navijači i igrači su na kraju meča slavili zajedno obeleživši osmu titulu ABA lige. Čitava dvorana je skandirala, bilo je i ,,kupanja” Željka Obradovića u svlačionici i zaista se videlo da je igračima stalo do pobede, ali i novoosvojene titule.

Nakon slavlja organizovana je i konferencija za medije na kojoj je intervjuisan trener Željko Obradović. On se osvrnuo na prethodno donesenu zabranu vođenja ekipe na četiri utakmice od strane Košarkaškog saveza Srbije (KSS).

Daj Bože da nikad ne vodim Partizan u Košarkaškoj ligi Srbije, ovakvoj kakva je, sa ljudima koji je vode, rekao je Željko Obradović na konferenciji za medije.

KAKO JE POČELO I KAKO JE DANAS

Jadranska košarkaška liga osnovana je 2001. godine od strane predstavnika, Bosne, Budućnosti, Cibone i Union Olimpije u koju su se kasnije uključili i drugi klubovi iz Bosne i Hercegovine, Slovenije i Hrvatske. Osnovana je sa ciljem da objedini najbolje košarkaške klubove sa prostora bivše Jugoslavije. Prve sezone ukupno se takmičilo 12 klubova, a liga postaje poznata i pod nazivom Gudjer liga (sponzor). Prvi šampion koji je odneo pobedu bio je klub iz Ljubljane Uniom Olimpija. Drugoj sezoni priključuje se i prvi predstavnik Srbije, Crvena Zvezda, koja beleži ukupno 7 pobeda. Titula u drugoj sezoni pripala je KK Zadar uprkos favoritu Makabi Tel Aviv. Četvrta sezona donosi finalnih 16 klubova koji se i dan-danas takmiče. Zaključno sa današnjom sezonom najviše pobeda je odneo Partizan (8), Crvena Zvezda (7), FMP (2), Cibona (1), Budućnost VOLI (1), Union Olimpija (1), Makabi Tel Aviv (1), Vršac (1), Zadar (1).

Od sledeće sezone ljubitelje ABA lige očekuju male promene, a to je da će učestvovati 20 timova. Postoje nagoveštaji da će pojedini srpski klubovi istupiti iz lige i okrenuti se samo SKL-igi. Za sada ništa još nije zvanično, a ABA liga opstaje i verovatno ulazi u svoj novi period pun neizvesnosti i novina.

Naredna sezona nam možda baš donese finalni derbi koji navijači crno-belih i crveno-belih željno iščekuju, ali isto tako i moguće promene. Spekulacija je mnogo, a možda dođe i do izjednačenja u broju titula između Partizana i Zvezde. Ima vremena, a igrači odlaze na zaslužen, ali kratki odmor i čekaju ih pripreme za novu sezonu.

Finale NBA lige - Udara li grom dvaput?

Thu, 05 Jun 2025 12:49:51 GMT

Sjedinjene Američke Države imaju 50 država i u samo dve od tih 50 država, košarka je najpopularniji sport. Jedna od te dve ima ekipu u finalu NBA lige i to nakon ravno četvrt veka.

Samo nakratko, pre nego upadnemo u jamu bez kraja koja je predviđanje i analiza finala - tvrdnju o popularnosti sportova iznosi istraživanje koje je PrimePutt uradio 2023. godine i po njemu – košarka briljira samo u Indiani i Ajovi. Sada, vredi napomenuti da to istraživanje, sa tim na umu, zvuči malo besmisleno.

Iako je naširoko poznato da Indiana živi i diše košarku, pojava Ajove uopšte nema smisla tu – nemaju NBA ekipu, najveći uspeh u svetu koledž košarke im je jedan poraz iz pedesetih godina prošlog veka i ono malo zadrtih fanova verovatno navijaju za komšijske Timbervulvse koji takođe nemaju neku vrsnu istoriju uspeha.

Foto: Blazer`s Edge

Ipak, možda i ima smisla jer ni druga država iz tog istraživanja nema neku ogromnu istoriju uspeha na najvišem nivou a ipak, nema sumnje da je tamo košarka ljudima mnogo više od sporta.

Pejsersi imaju tri titule u svojoj istoriji, sve tri iz vremena ABA lige. Ovo im je tek drugi put da igraju finale NBA lige. Samo šest igrača koji su završili u Kući slavnih su poznati po svojim izdanjima iz Indiane. I kada se gleda skorija istorija lige, izdanja Pejsersa su uvek bila ekipa od koje se ne očekuje previše. Ali, Pejsersi su redovan posetilac plejofa, Pejsersi su uvek ta relativno niska očekivanja lako nadmašili, njihov Fieldhouse je uvek krcat i svako njihovo izdanje u poslednjih četvrt veka, od tog prvog finala do sad, nudilo je neutralnim navijačima štošta zabavno.

Redži Miler je otvorio novo doba košarke u Indijani, Leri Legenda (pravi lokalac!) je trenerski utvrdio njihovu poziciju i ta era je doživela neki simboličan kraj kada se dogodio Malice at the Palace.

Ipak, to nije sprečilo Indianu da se održi iznad vode pa su tako krilatice novih Pejsersa postali Ron Artest i onaj lošiji O`Nil – Džermejn.

I ta era je završena jednim neosetnim prelazom kada je zaštitno lice na nekoliko godina postao Deni Grejndžer.

Njegova era je propraćena povredama ali to je omogućilo novom velikom superstaru Indiane da se pojavi – Pol Džordž. Nekoliko sezona zaredom PG13 i ekipa su bili jedini ozboljni oponenti LeBronovoj sviti na putu ka finalima. I to guranje Kralja do ivice nije završeno sa Pol Džordžom te je tako tokom verovatno najboljeg plejof performansa u svojoj karijeri, najžešći protivnik LeBrona na Istoku bio, iz rubrike verovali ili ne – Viktor Oladipo.

Sve te ere Pejsersa ipak, služile su samo kao oštrenje i noževa i publike i priprema na ovu najskoriju ediciju Pejsersa koja igra lepše nego svi prethodnici, koja je uspela da se opet izgradi i dogradi i koja je predvođena "najprecenjijem igračem lige".

Nasuprot Indiani koja skoro čitav vek živi i diše sa Pejsersima stoji najteži protivnik kog su mogli da požele – Oklahoma Siti Tander.

Takozvani "gromovnici" imaju mnogo kraću istoriju košarke nego njihovi protivnici ali ništa manje intrigantnu.

Nakon nepravednog brisanja Supersoniksa i pretvaranje njihove istorije u istoriju Oklahome, ekipa sa američkog jugozapada ipak je uspela da izgradi i svoj imidž.

I njihova istorija može se smatrati poprilično uspešnom u kontekstu redovnog pojavljivanja u najvažnijem delu sezone te su tako sve rendicije Tandera bile opasne za sve ostale ekipe na Zapadu. Još 2012. su "gromovnici" igrali svoje prvo finale predvođeni klincima koje su sami draftovali – Kevin Durent, Rasel Vestbruk i još neki igrači sa klupe koji su svakako ostali zaboravljeni i golobradi.

I nakon odlaska KD-a, Ras je ostao i ponovo je stvorena ekipa da se takmiči nakon jedne njegove legendarne MVP sezone i to sa našim starim poznanikom iz Indiane – Vestbruk i Pol Džordž su obeležili sledeću eru Oklahome. Ali kada je jedan od najboljih generalnih menadžera lige pravovremeno primetio da ova ekipa ima granicu do koje može da ide, usledio je najkvalitetniji i najpromišljeniji ribild koji je liga dugo videla. Ribild koji je za posledicu imao da samo nekoliko godina kasnije, Oklahoma izgleda kao ubedljivo najbolja ekipa lige za koju niko nije iznenađen što je dogurala do ovde.

Toliko čak, da po internetima možemo videti više predviđanja da će Oklahoma doneti metle i pobediti Pejserse u četiri utakmice nego da će Indiana ikako dobiti ovu seriju.

Ali Indiana je na to navikla. Niko nije verovao u njih koliko su oni verovali u sebe – ni protiv Milvokija a posebno protiv Klivlenda ili Njujorka. Indiana igra brzo, gotovo svi igrači na rosteru doprinose i dok ostale ekipe u plejofu smanjuju rotacije, Indiana i trener Rik Karlajl bez presedana veruju nekoj jedanaestorici igrača da igraju važne minute.

Ove česte izmene omogućavaju Indiani da uvek igra brzo, sveže i da tera protivnike da izgledaju posebno umorno, sporo i tromo.

Na čelu svega ovoga jeste jedan od najboljih plejmejkera (u tradicionalnom smislu te reči!) lige koji ima gotovo nezamisliv odnos asistencija i izgubljenih lopti – Tajris Haliburton.

I to će biti posebno važno u ovoj seriji. Oklahoma igra najbolju odbranu koju je liga dugo videla i poseban fokus pridaju krađi lopti i brzim poenima iz tranzicije tako da će od načina na koji Tajris čuva loptu zavisiti mnogo više od njegovog odnosa asistencija i izgubljenih lopti.

Pored toga, Indiana zasigurno velike nade polaže i u svog MVP-a finala Istoka – Paskala Siakama koji će sigurno predstavljati jednu zanimljivu anegdotu za vrsne šeme Oklahominog vođe stručnog štaba – Mark Degno. Da li je Lu Dort dovoljno visok da čuva četvorku nezgodne građe? Da li je Čet dovoljno brz da drži tempo neobično hitrog Kamerunca?

No, na sve ovo, čini se da Oklahoma može prokljuviti odgovor. Tokom cele sezone pokazili su spremnost da se prilagode, pokazali su način da igraju odličnu odbranu protiv svih mogućih pokušaja probijanja bloka i na sve to, imaju ovogodišnjeg najvrednijeg igrača lige.

Oklahoma u svakom trenutku na parketu ima tri sjajna defanzivca, kada zaškripi imaju "go-to-scorera" što je neophodno za tesne krajeve grubih utakmica, imaju dubinu jednaku Indianoj, imaju najboljeg igrača u seriji, imaju šutere, centre prilagodljive šutiranju Majlsa Turnera i trojke prilagodljive i Indianinim niskim bekovima i nezgodnim krilima.

Povrh svega toga, imaju još desetine pikova u narednim godinama, imaju ugovore koji se lako mogu trejdovati i spremni su da budu prva ekipa još od onih legendarnih Voriorsa koja izgleda gotovo nepobedivo.

Indiana može pobediti jednu pa možda čak i dve ali nešto mi se čini da nema sumnje kome pripada ova sezona, a bogami, možda i narednih nekoliko.

Oklahoma u pet. Šej kruniše sezonu sa još jednim priznanjem za najvrednijeg igrača.

I niko se ne raduje da ih sretne ni naredne godine. Ali uprkos predviđanjima, ili možda baš zbog njih, svi neutralci navijaju za Indianu – za potcenjene, za istoriju, za grad kojem bi ova titula značila jednako koliko bi značila i titula svim stanovnicima Sijetla – kada bi ponovo imali svoj tim.

Kako je šah postao e-sport?

Sat, 03 May 2025 22:37:07 GMT

Krajem prošlog veka, svet je bio uveren da je šah na samrtničkoj postelji. Kada je Deep Blue, prvi uistinu značajni šahovski superkompjuter odneo konačnu pobedu nad tadašnjim svetskim šampionom i jednim od najboljih igrača svih vremena - nad legendarnim Garijem Kasparov, činilo se da je budućnost šaha u tehnologiji i da ljudi tu više nemaju šta da traže.

Gotovo 30 godina kasnije, veštačka inteligencija je još više uznapredovala, u stanju je da radi stvari koje su izgledale i zvučale nezamislivo gotovo prošle godine i sve su veći izgledi da će ljudskost postati suvišna u ogromnom broju profesija.

Tako iznimno brz razvoj odlikovao je i šahovske superkompjutere i danas su oni nenadmašivi i nijedan pojedinac nema nikakve šanse da odnese pobedu nad bilo kojom prvoklasnom mašinom - pa čak ni (možda) najbolji pojedinac svih vremena - Magnus Karlsen, koji je već davno nadmašio svog mentora Kasparova.

A ipak, i sa svim ovim na umu, popularnost šaha vrtoglavo raste iz godine u danu i nakon povratka na velika vrata pre nekoliko godina, čini se da ovaj viševekovni sport nema nameru igde da ode. Serija Queen's Gambit je, čini se, samo otvorila Pandorinu kutiju i niko ne pokazuje ni spremnost ni želju da je zatvori - šah je opet u modi.

Šah je sve do pre nekoliko decenija važio za sport u kom su klasične partije ozbiljne a sve ostalo tek trivijalnosti. Partije su trajale satima pa čak i danima i pobede i porazi su značili mnogo više od pukih poena ili prvog mesta.

Danas pak, brzopotezni šah je znatno popularniji od svih ostalih varijanti te su formati rapida, blica i buleta preuzeli vodeću ulogu u očima mnogih amatera. A ta promena nije pogodila samo njih - čak i neprikosnoveno najbolji šahista današnjice nije svetski šampion - sve zbog dosade i predvidljivosti koju, on tvrdi, izaziva preterana pripremljenost koja je karakteristična za sve klasične partije.

Šah ima ulogu i kao hladnoratovsko oružje, odnosno oruđe za sukob. Bila je to jedna od oblasti u kojima su Sovjeti bili nepobedivi - znalo se da sovjetska škola šaha ima tradiciju, ima tim zvezda koje su se međusobno pomagale na međunarodnim turnirima i da Sovjeti polažu jedinstveno pravo nad šahovskom hegemonijom. Sve dok jedan Amerikanac nije tu hegemoniju doslovno razbio sa najbeskrupoloznijim a ipak začuđujuće jednostavnim stilom koji je sve u publici ostavljao zbunjenim - kako oni nisu videli taj potez?

Foto: Freepik

Taj Amerikanac, Bobi Fišer dakle, bio je, činilo se, glavom i ramenima iznad svih tih Sovjeta predvođenih tadašnjim šampionom - Borisom Spaskim. Njegov uspeh i njegova vladavina trajala je pak kratko, tek tri godine, ali njegova velika pobeda i njegov neverovatni talenat ukazao je mnogim budućim Amerikancima na put kojim mogu poći, dovoljno da danas američka šahovska škola danas uživa skoro pa jednako dobru reputaciju kao i ruska sa nekoliko igrača u samom vrhu svih listi.

Pa dobro, sve je to lepo ali kakve to veze ima sa e-sportovima?

Pa sve ove evolucije, kako u tome ko prednjači na šahovskim tablama (superkompjuteri), kako u količini tržišta i pogotovo mladih ljudi koje šah pogađa tako i u ulasku u popularnu kulturu rezultovale su u tome da se šah primarno preseli na virtuelni svet. Naravno, i pandemija virusa KOVID-19 doprinela je ubrzanju ovog procesa ali šah sam po sebi nije ni u jednom trenutku bio daleko od potpune tranzicije u onlajn sferu.

I iako ni sada tranzicija nije potpuna, odnosno iako se brojni mečevi opet igraju uživo, nema spora ni u tome gde šah dominira niti koliki su šahisti postali influenseri. S tim na umu, i oni sami počeli su da kreiraju svoj sadržaj, da strimuju na Tviču i drugim platformama i prosto da se približavaju i publici i zaradi.

Publika je pokazala spremnost i otvorenost na ovo te je šah uvek bio pri vrhu lista najgledanijih na brojnim striming platformama a sa otvorenošću i popularnošću među zapadnim svetom, podrazumevano je da se javljaju i brojni novi pokušaji monetizacije.

I evo sad još nekoliko faktora koji se kombinuju i koji rezultuju time da će šahisti, nekad najzadrtiji i najzatvoreniji ka inovacijama od svih savremenih sportova ove godine biti učesnici svetskog prvenstva u e-sportovima - i ne samo to, nego su i neka od zaštitnih lica ovog projekta.

Svetsko prvenstvo u onlajn sportovima započeto je prošle godine i nakon značajnog uspeha postignut na izdanju održanom u Saudijskoj Arabiji, drugo izdanje je najavljeno već za drugu polovinu ove godine.

Najbolji šahisti sveta takmičiće se za nagradu od 1.500.000 dolara a posebno je zanimljivo što će se za isti tim takmičiti dugogodišnji rivali - Magnus Karlsen i Fabiano Karuana.

Postavlja se mnogo pitanja o etičnosti ovog događaja uzevši u obzir da je i drugo izdanje najavljeno za Rijad, prestonicu Saudijske Arabije i da se organizacija ovakvih događaja naširoko smatra jasnim primerom takozvanog sportswashinga.

I dok se mnogi pitaju o etičnosti, svetske šahovske zvezde izgleda nemaju zamerke već se spremaju da još jednom pokažu svoje talente na virtuelnoj tabli - kako su do sad zasigurno većinom i navikli.