m_Kultura_strip

DANICA JEVĐOVIĆ: Junakinje stripa „Vratiti svoje vr(ij)eme“ predstavljaju svaku od nas

Thu, 30 Dec 2021 10:56:30 GMT

Centar za ženske studije iz Beograda i Udruženje za kulturu i umjetnost CRVENA iz Sarajeva sproveli su ove godine istraživanje „Vratiti svoje vr(ij)eme“, a rezultate su na jedinstven način predočili kroz serijal strip epizoda koje se bave položajem mladih žena u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao i situacijama u kojima su se one našle tokom pandemije korona virusa.

Foto: Printskrin/Centar za ženske studije Beograd

Polazna tačka istraživanja, kako je navedeno na sajtu Centra za ženske studije iz Beograda, jeste želja da se sazna na koje načine je pandemija uticala na kvalitet i kvantitet neplaćenog kućnog rada koji obavljaju žene u zemljama iz regiona, a cilj kampanje je podizanje svesti o samoj problematici. Strip, koji se sastoji iz šest epizoda, nastao je kao rezultat razgovora sa više od pedeset žena od 19 do 34 godina, a realizovan je zahvaljujući angažovanju spisateljice Lejle Kalamujić i ilustratorke Danice Jevđović.

Jevđović je započela ilustrovanje stripa tokom septembra i oktobra, a prva epizoda serijala izašla je 24. novembra. Po njenim rečima, ovaj projekat se razlikuje od drugih na kojima je imala prilike da radi zbog činjenice da se bavi isključivo ženskim pričama iz ženske perspektive. Ona navodi da su sve heroine stripa dovedene preko granica iscrpljenosti, bez mogućnosti da izdvoje minut vremena za odmor i za sebe, te da na osnovu reakcija može zaključiti da se dosta žena našlo u sličnom položaju i da stoga junakinje stripa nisu samo fiktivni likovi. Umetnici i umetnice su se poput svih ostalih tokom pandemije takođe našli u izmenjenoj sredini, a ključ snalaženja u novonastaloj situaciji ona vidi u stavljanju naglaska na kreativni pristup umetničkoj praksi.

Kako ste se uključili u projekat Centra za ženske studije iz Beograda i Udruženja za kulturu i umjetnost CRVENA iz Sarajeva?

– Prijateljica mi je poslala oglas konkursa koji je raspisao Centar za ženske studije, a kojim se traži dizajnerka/ilustratorka. Pomislila sam da okušam sreću i eto, postala sam deo projekta ,,Vratiti svoje vr(j)eme: kampanja za ravnopravne navike u obavljanju kućnog rada među Milenijalkama i Zumerkama zasnovana na istraživanju”.

Koja ideja stoji iza ovog projekta i na koji način se on razlikuje od ostalih u kojima ste imali prilike da učestvujete?

– Ideja iza dela projekta na kome sam ja radila je da se na slikovit i prijemčiv način prikažu situacije i probleme sa kojima su se mlade žene susretale za vreme lokdauna i kasnije tokom pandemije. Istraživački deo projekta su radile Lara Končar i Hristina Cvetinčanin Knežević. Kao ciljna grupa uzete su generacije milenijalki i zumerki. Pripadnice ovih starosnih grupa tek ,,staju na noge” što se tiče posla i privatnih života, a to je već dovoljno teško i nepredvidivo za ove generacije i bez pandemije. Takođe, tu je i pitanje neplaćenog kućnog rada koji se uglavnom podrazumeva kao ženska odgovornost, ali se ne podrazumeva kao posao koji iziskuje i vreme i živce kao i svaki drugi posao.

Rekla bih da se ovaj projekat razlikuje od drugih na kojima sam radila u tome što se bavi isključivo ženskim pričama iz ženske perspektive. Priče koje sam ilustrovala i prevela u strip bazirane su na istinitim iskazima velikog broja ispitanica koje su učestvovale u istraživačkoj fazi projekta. Zanimljivo je to što su problemi kroz koje one prolaze slični, a ponekad i isti, bez obzira na njihove društvene, geografske i finansijske položaje.

Ko su junakinje stripa i na koje probleme su ovi fiktivni likovi naišli tokom pandemije?

– Junakinje naših stripova su jedna studentkinja, jedna mlada žena, jedna samohrana majka, jedna konobarica i jedna radnica na kasi. Ne bih rekla da su fiktivne zato što one predstavljaju svaku od nas. Ja sam se pronašla u bar dve priče, a i dobar odgovor publike mi kaže da se još mnogo žena pronašlo u ostalim. Problemi koje ove priče ilustruju su svakodnevni životni problemi eksponencijalno pogoršani pandemijom.

Junakinja prve epizode je studentkinja koja je primorana da se vrati kod roditelja jer su studenski domovi zatvoreni početkom pandemije. Od nje se očekuje da prati nastavu onlajn ,,jer sad nema ništa drugo do učiti”, ali se takođe očekuje da pomaže bratu sa njegovom školom, da sprema ručak, čisti i da dezinfikuje sve što njen otac donese iz radnje, što joj zapravo ostavlja jako malo vremena za učenje ili slobodno vreme. Takođe, imamo primer samohrane majke koja bi trebalo da radi od kuće i da odgaja trogodišnju devojčicu. Vrtići ne rade, fleksibilno radno vreme znači da radiš uvek, otac devojčice nema vremena da im pomogne. Postavlja se pitanje: Kako žena ima vremena za sve to?

Kada ste započeli rad na oslikavanju ilustracija? Koliko vremena iziskuje rad na jednoj strip priči?

– Prvi predlošci, draftovi i storibordovi rađeni su u periodu septembar-oktobar. Što se tiče vremena rada, to je uvek teško proceniti. U ovom slučaju imala sam priliku da sarađujem sa divnom spisateljicom Lejlom Kalamujić koja mi je svojim scenarijima u velikom olakšala posao. Sve scene su već bile postavljene. Moje je bilo samo da crtam. U razgovoru sa ekipom sa projekta došli smo do nekih rešenja koja se tiču formata i stila, ali su mi dali dosta umetničke slobode.

Foto: Printskrin/Centar za ženske studije Beograd

Kako izgleda sam proces rada na strip pričama?

– Ukratko: Prvo se izradi scenario. Forma je slična dramskom tekstu, ali je mnogo fleksibilnija. Koliko strip scenarista toliko vrsta strip scenarija, rekla bih. Zatim se radi storibord, to je kao skica koja određuje raspored kadrova/scena stripa, broj strana, izgled karaktera itd. Kada se sve to reši može da krene crtanje. U ovom slučaju radila sam crtež olovkom koji sam kasnije digitalno obrađivala, dodavala boju i teksture. Izrada klasičnih stripova je mnogo kompleksnija i uglavnom ima posebne umetnike za storibord, za crtež u olovci, za crtež mastilom, za boju i tekst. Malo je strip crtača koji sve ovo rade sami jer je količina posla jednostavno preobimna. U eri digitalnih i alternativnih stripova stvari su malo drugačije, ali za bilo koje ubrzanje procesa potrebne su godine obuke. Praviti ilustracije i stripove nije jednostavno kao što zvuči, ali jeste beskrajno zabavno.

Kada i na koji način ste se zainteresovali za ilustrovanje stripova? Da li su oni Vaše primarno interesovanje ili se pak bavite i drugim vidovima umetnosti?

– Moj otac je veliki ljubitelj priča i bajki iz celog sveta. Zahvaljujući tome i neumornoj majci i njenim čitanjima pred spavanje, odrasla sam okružena ilustrovanim knjigama, fantastičnim pričama i bajkama. Oduvek sam volela da crtam. Mislim da su se te dve istine u jednom trenutku povezale i tada sam znala šta je to što želim da radim u životu. Svoju umetničku obuku sam započela u trećoj godini srednje škole. Odlučila sam se za slikarski smer na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, jer tada još nije postojao smer ilustracije. Međutim, kroz izbornu nastavu upoznala sam svog sadašnjeg mentora Ivicu Stevanovića i njegovog saradnika Dragana Bibina. Zahvaljujući njihovim predavanjima i savetima odlučila sam se prvo za master, a zatim za doktorske studije Primenjenih umetnosti i dizajna sa fokusom na ilustraciju i strip. I dalje sa sobom nosim svoje slikarsko iskustvo i mislim da je ono dosta doprinelo razvoju mog umetničkog izraza.

Strip prikazuje različite situacije u kojima su se mlade žene u Bosni i Hercegovini i Srbiji našle tokom pandemije korona virusa, čije su posledice vidljive u svim aspektima društvenog života. Kako se ona odrazila na umetnost i u kakvoj situaciji su se našli umetnici i umetnice?

– Dosta umetnika i umetnica, pa i studenata umetnosti našlo se u nezavidnom položaju. Mnogi su ostali bez primanja i bez prostora za rad. Ko god se bavio umetnošću zna koliko ona vremena, posvećenosti i prostora zahteva. Da ni ne pominjem cene materijala. Čak i za digitalnog umetnika potrebno je obezbediti dobru opremu. Za mnoge, pak, ništa se nije značajno promenilo u smislu da su i pre pandemije radili od kuće ili da nisu imali stalan posao. Teško je bilo i za sve studente, ne samo umetničkih fakulteta. To je trebalo da im bude jedan od najlepših perioda u životu, kada odlaze u drugi grad, upoznaju nove ljude, pronalaze sebe, a umesto toga dobili su lokdaun i nastavu od kuće. Svi su se snalazili najbolje što su mogli pa je i veliki broj umetnika pokušao da iznađe najbolje iz date situacije pa su rešili da joj pristupe kreativno. Muzeji su otvorili virtuelne izložbe, muzičari su držali virtuelne koncerte, imali smo veliki broj onlajn izložbi, predstava i masterclass-ova iz raznih oblasti.

Foto: iz arhive sagovornice

Šta je unazađeno tokom pandemije i da li su primetne i poneke pozitivne pojave u kontekstu savremene umetnosti?

– Ne verujem da sam kopetentna da govorim o bilo kakvom unazađenju na nekom generalnom planu. Što se tiče moje oblasti, nisam primetila neke značajnije promene. Pozitivna stvar je što su ljudi počeli da se umrežavaju malo lakše nego ranije. Postoji veliki broj onlajn kolaboracija. Na primer, ako malo prelistamo TikTok ili IGTV naići ćemo na mnošvo videa na kojima muzičari sa različitih krajeva sveta zajedno prave muziku.

Za kraj, savet dana – šta nam preporučujete da čitamo, gledamo ili slušamo ovih dana? Kako da sačuvamo zdrav duh i razum kroz kulturu i umetnička dela?

– Preporučila bih da slušate i gledate ono što vam u tom trenutku prija. Možda su to božićni filmovi, nova sezona The Witcher-a ili nešto treće, nije bitno, bitno je samo da se osećate super. Isto je sa muzikom. Ja nekad imam soft jazz dane, nekad grunge dane, a ponekad funky dane. Ukusi se razlikuju i o njima ne treba raspravljati, ali jedna zajednička stvar svih ukusa jeste da oni svoje uživaoce čine srećnim.

Projekat „Vratiti svoje vr(ij)eme: kampanja za ravnopravne navike u obavljanju kućnog rada među Milenijalkama i Zumerkama“ realizuje se uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (Balkan Trust for Democracy of the German Marshall Fund of the U.S. – BTD). Strip je moguće pogledati na sajtu Centra za ženske sudije iz Beograda.

Novosadska Škola stripa: kraj petog poglavlja

Fri, 12 Oct 2018 22:45:01 GMT

Nakon jednogodišnjeg kursa, polaznici novosadske Škole stripa izložili su svoje radove u prostorijama Kulturnog centra LAB, gde će svi zainteresovani moći da ih pogledaju do ponedeljka, 15. novembra.

Škola stripa traje već skoro pet godina, a čitava priča počela je od male škole crtanja u japanskom, manga stilu i zatim prerasla u „nešto sasvim neočekivano, lepo i veliko“, kako kažu njeni članovi.

Na aktuelnoj izložbi nalaze se radovi dvanaest izlagača i svako od njih izložio je između 15 i 20 radova. Među izlagačima su Mila Lukić, Nebojša Remeljej, Nemanja Bubalo, Ana Vučurević, Luka Bosnić, Jelena Sevkić, Vojin Vuić, Ana Kalajdžić, Maja Pantelić, Ivana Cvetković, Aleksej Vešnjeveckj i Danilo Andrić.

Predavači kažu da su zadovoljni završnim radovima i povratnom reakcijom koju su dobili od publike.

– Izložba je koncipirana tako da pokaže ceo kreativni proces od skica i planskih crteža, pa sve do gotovih reprezentativnih radova i ilustracija, kao i stripskih tabli. Cela ideja jeste da izložba bude promotivnog karaktera za sve zainteresovane koji nam se mogu pridružiti na redovnim radionicama, kao i motivacionog karaktera za naše dosadašnje polaznike i entuzijaste – kaže jedan od predavača, Vojin Vuić.

Vežbe se izvode po razrađenom planu i programu i gradirane su tako da svaki zainteresovani polaznik može da prati predavanja i da uči, a zatim i da napreduje, bez bilo kakvog iskustva ili talenta, bitno je samo interesovanje za ovaj medijum prenosa vizuelne i pisane informacije.

– Izložba je datumski obeležila kraj jedne sezone rada, i samim tim obeležila početak nove, koja je krenula prošle nedelje, te je sada najbolji trenutak da nam se pridruže svi oni koji žele da slušaju predavanja od početka i po razrađenom planu i redosledu – poziva Vojin.

Program se sastoji od teorijskog i praktičnog dela, a održava se u redovnim terminima, nedeljom od 15 do 17 časova, po simboličnoj ceni.

Photo: Marija Stojadinović

Mladi svakodnevno konzumiraju stripove, ali u drugoj formi

Mon, 24 Sep 2018 14:22:06 GMT

MarvelStudios predstavlja jedan od najuspešnijih holivudskih studija koji je u proteklih jedanaest godina na filmskim platnima širom sveta, kroz dvadesetak filmova, oživeo istoimene super-heroje iz šarenog Marvel strip univerzuma. Nedavno predstavljeni hit „Čovek-mrav i osa“ u prvoj nedelji prikazivanja zaradio je 75 miliona dolara i tako zauzeo 26. mesto na listi najplaćenijih Marvelovih filmova, dok prvo mesto drži „Osvetnici: rat beskonačnosti“ sa ukupnom svetskom zaradom od preko dve milijarde dolara. Blokbasteri ove filmske mašinerije ruše blagajne bioskopa i dokazuje da su oni prava komercijalna formula za uspeh.

Photo: Jean Philippe Delberghe

Dok se kroz sedmu umetnost zgrću velike sume novca i svetskoj publici predstavljaju razni superjunaci, deveta umetnost u svom izvornom obliku ne postiže toliku popularnost, iako je sama inspiracija za mnoge uspešne filmove. Za osnivača Striporama festa iz Niša i vlasnika striparnice „Južni Darkwood“ Zlatibora Stankovića ekranizacija popularnih stripova je dobra stvar za popularizaciju nasleđa strip kulture. S druge strane, on smatra da dobar deo publike nije upoznat sa činjenicom da pojedine priče i junaci imaju višedecenijski život na papiru.

– Ukoliko se uzme u obzir činjenica da se makar jedan delić para, iako zanemarljiv, preliva na izdavačke kuće, ekranizacija i nije toliko loša stvar. Ono što nije dobro jeste što neki novi klinci nakon odgledanih ekranizacija priče proistekle iz stripova ne mogu podjednako intenzivno da dožive kada ih čitaju u formi stripa. Od mnogih se može čuti da im je u poređenju sa filmovima strip „prespor“ medij koji im teško zadržava pažnju – kaže Stanković.

Film i strip su nastali iste 1885. godine na dva kontinenta – film u podrumu jedne pariske kafane gde su braća Limijer prvi put prikazali svoje pokretne slike, dok se „Žuti dečak“ smestio na stranice američkih novina „New York World“ kao prvi pravi moderan strip. Iako se tehnike prikaza slike (odnosno scene) javljaju u obe umetnosti samo preko različitog medija, strip i film su nastavili da se razvijaju individualno, ali se međusobno inspirišu i preuzimaju stil, motive ili heroje.

Smatra se da je „Neven“ Čika Jove Zmaja prvi predstavio strip Srbiji pre više od 130 godina. Izdavačke kuće u državama koje imaju čitalačku kulturu poput Francuske, Italije, SAD-a, Japana, i dalje imaju zavidne tiraže, dok je na prostorima Balkana vrhunac slave strip doživeo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kada je čitanje stripova u bivšoj državi bila uobičajena stvar među mladima. Kao najjeftiniji oblik zabave koji je gotovo svako mogao priuštiti, strip je preuzeo vođstvo nad bioskopom i jednokanalnom televizijom.

Prevodilac stripova za naše tržište i stripofil Draško Roganović smatra da je kultura čitanja stripova kod nas „mutirala“ sa modernim tehnologijama, na čelu sa internetom.

– Pokažite mi dete koje „ne čita strip“, ja ću vam pokazati dete koje zapravo redovno na Fejsbuku, Snepčetu, 4chan-u, Instagramu, Tviteru i drugim društvenim mrežama konzumira makar „vebkomik“ u vidu popularnih mimova koje dele njegovi drugari ili poznate ličnosti koje prati.

S druge strane on navodi da omladina ne kupuje stripove zbog promene u sklonostima i poimanju novih generacija prema tradicionalnim medijima.

– lako na internetu postoje besplatni skenirani stripovi i„vebkomiksi“, među mladima više ne postoji nostalgična fetišizacija papira, zbog diskontinuiteta u izdavanju po kisocima. Devedesetih se raskinulo s tom tradicijom u većoj meri nego u nekim drugim okolnim zemljama – zaključio je Roganović.

Photo: Hermes Rivera

Da se kultura čitanja sukobila sa internetom, smatra i Stanković, koji na to dodaje i još jednog „neprijatelja“, a to je neimaština.

U ono vreme, najveći distributer stripova na trafikama bio je novosadski izdavač „Dnevnik“ sa čuvenom strip edicijom „Zlatna serija“, koja je objavljivala stripove najčešće italijanskih, ali i domaćih izdavača. „Dnevnik“ je omogućio starijim generacijama da odrastaju uz pustolovine TeksaVelera, Zagora, Bleka Stene, Dilana Doga, Kit Telera, Alana Forda i najpoznatije supertajne organizacije na svetu TNT i mnogih drugih. Iako je 1993. godine izdavanje stripova bilo prekinuto ratom, stripofilski duh i dalje živi na ovim prostorima. Primer toga je i obnovljena edicija „Zlatne serije“, sada beogradskog izdavača „Veseli četvrtak“, koji su početkom godine pokrenuli istoimenu ediciju, kako bi obeležili pola veka od objavljivanja prvog broja.

Kako kaže Roganović, „lament nad minulim vremenima“ više ne prolazi jer se, po njegovom mišljenju, bioskopska prodaja ulaznica može meriti sa stripskom (ne)popularnošću, dok svi zapravo gledaju više filmova i serija no ikada i imaju pristup mnogo većem broju naslova.

–Strip se čita, rekao bih, više no ikada. Tržište fizičkih objekata je opalo, ali to je svuda slučaj, maltene, a u velikoj meri situacija deluje gore no što jeste. Što se filmova tiče, ako jedno dete više otkrije neki dobar strip zahvaljujući tim ekranizacijama (pa makar i onim katastrofalno lošim), meni je to plus.

Premeštanje stripa sa papira na filmsko platno, kompjuterske ekrane u vidu video-igrica i drugih multimedija predstavlja njegov neminovni korak u razvoju, što samo potvrđuje fluidnost stripa kao sredstva izražavanja. Prenošenjem svojih priča na filmsko platno, strip dokazuje sebe kao sinergiju više umetnosti. Prema rečima Zlatibora Stankovića, Strip nije tu da bi se samo prilagođavao i postao deo menjstrim kulture, strip oblikuje mejnstrim kulturu.

Jergović o Alanu Fordu: Humor je moćniji od nacionalizma

Thu, 30 Nov 2017 21:38:22 GMT

Alan Ford je bez pogovora jedan od najuspešnijih stripova na prostoru Jugoslavije. Ono što su Del Boj, Rodni, Triger i Bojsi bili na televiziji, to su Broj 1, Bob Rok, Ser Oliver, Alan i ostala TNT skupina bili na papiru.

Jedan od glavnih razloga za uspeh ovog italijanskog stripa čija je radnja smeštena u Njujork, bio je i prevod. Za to je bio zadužen Nenad Briksi. U svojoj kolumni poznati književnik Miljenko Jergović navodi da se u “Alanu Fordu” oslikavala Jugoslavija.

– Kao što su u rijetkim sretnim trenucima talijanski majstori oslikavali zidove naših crkava na jadranskoj obali i u unutrašnjosti Hrvatske i Bosne, pripovijedajući na freskama veliku priču koja će postati pričom cijeloga naroda, tako su Magnus i Bunker, crtač i scenarist “Alana Forda”, učinili nešto tomu slično, ali u druga vremena i unutar druge, sekularizirane mitologije koja, za razliku od one sa crkvenih zidova, ne polaže prava na vječnost – piše Jergović u Jutarnjem listu.

Ukoliko bismo prostor bivše Jugoslavije i danas posmatrali kao jedinstven, makar u kulturnom smislu, onda bismo mogli da kažemo i da su retke države koje su toliko pažnje posvetile jednom stripu. “Alan Ford” je inspiracija koja podrazumeva prenošenje stripova “sa kolena na koleno”. Postao je tema i mitomanije, poput zabranjenog broja kada je TNT grupa bila u Jugoslaviji, a u kom se pojavljuje i Josip Broz Tito. Naravno, radilo se o “podvali” slovenačke “Mladine”.

Ipak, na stranu Marvel i DC junaci na steroidima. Superhik je daleko bliži Balkanu nego Loki. “Alan Ford” je postao Tema. Postao je jednom sintagmom – sociološki fenomen. A čime je “Alan Ford” očarao baš jugoslavensku publiku, pita se i Jergović.

– Odgovora je više. Ali jedan je važniji od svih drugih: genijalni prevoditelj stripa na naš jezik bio je Nenad Brixy. Osim što je u tome bio kreativan i duhovit, Brixy je za partikularnost hrvatskoga jezika unutar istih i međusobno razumljivih jezika učinio više od svih hrvatskih jezikoslovaca zajedno. Humor je moćniji od nacionalizma – zaključuje ovaj književnik.

Korto Malteze posle 20 godina u Srbiji

Fri, 28 Oct 2016 14:34:34 GMT

Strip Huga Prata o poznatom moreplovcu Kortu Maltezeu naći će se u prodaji u Srbiji posle skoro 20 godina.

Iako još uvek nije poznat tačan datum kada će se naći u knjižarama, izdavačka kuća „Darkvud“ je najavila da će to biti nakon završetka Sajma knjiga u Beogradu. Razlog zbog kojeg strip o mornaru-avanturisti nije mogao kupiti jesu teški uslovi oko ostvarivanja prava, ali i finansijske poteškoće.

Ovog puta siromašna potrošačka korpa stanovnika Srbije doprinela je tome da strani izdavači imaju više razumevanja za naše tržište, te da dopuste nešto nižu cenu stripa.

Na konačnu odluku izdavača je uticala i popularnost ovog stripa, ali i podatak da ga je „Komuna“ štampala u 20.000 primeraka i da je prodavala celokupni tiraž.

Večno zamišljeni moreplovaca se prvi put pojavljuje u Pratovom stripu „Balada o Slanom moru“ iz 1967. godine koji govori o krijumčarima i piratima na Tihom okeanu. Malteze je prošao kroz mnogo toga. Učestvovao je u Rusko-japanskom ratu, Prvom svetskom ratu, svedočio je usponu fašizma u Italiji, da bi mu se svaki trag izgubio u Španskom građanskom ratu.

Do sada je objavljeno 12 epizoda ovog stripa.

Foto: Printscreen

„Aya of Yop City” od stripa do filma

Fri, 09 Sep 2016 11:11:29 GMT

Film „Aya of Yop City” snimljen po istoimenom stripu, prikazan je 7. septembra na Brod teatru. Ovaj događaj odigrao se u okviru festivala „Novosadski strip vikend”.

(facebook.com, zvanična stranica festivala)

„Aya of Yop City” je francuski animirani film, koji prati živote devojke Aje i njenih drugarica. Radnja ovog filma odvija se krajem 1970. godine, a smeštena je u grad Jopugon koje se nalazi u Obali Slonovače. Seriju ovih stripova pisala je Margerit Abue, a ilustracije je uradio njen muž Klement Obreri. Stripovi su izdavani u periodu od 2005. do 2010. godine, nakon čega je snimljen film.

– Ekranizacija stripa odigrala se 2013. godine. Film je producirala Margerit Abue koja je ujedno i pisala seriju stripova o devetnaestogodišnjoj Aji koja živi u takozvanom Yop gradu. Ovaj film je 2014. godine nominovan za najbolji animirani film na 39. Cezar nagradama koje dodeljuje Francuska akademija filmskih umetnosti– poručuju iz Francuskog instituta u Novom Sadu.

Ljubitelji ove serije stripova ovog puta imali su priliku da omiljene junake vide na ekranu, pa je ovaj dograđaj zainteresovao mnoge.

– Stripove obožavam od malena, a „Novosadski strip vikend” posećujem već nekoliko godina unazad. Strip „Aya of Yop City” sam pročitao i ako se ne varam drugi je u nizu sjajnih stripova o ovoj devojčici. Moram da priznam da mi je strip malo bolja verzija, ali sam ipak zadovoljan i filmom– rekao je jedan od posetilaca, Slobodan Topalović.

Ovaj događaj je jedan u nizu koji su organizatori „Strip vikenda” pripremili za zainteresovane, te pored izložbi koje mogu da se vide na raznim lokacijama u gradu, ljubitelji mogu da se upoznaju sa predstavnicima izdavačkih kuća Čarobna knjiga, Darkwood, kao i sa izdavačima Alan Forda i mnogih drugih stipova.

Ovo je inače deseti po redu „Novosadski strip vikend”, koji organizuje Studenski kulturni centar Novi Sad. Za cilj ima promociju autora iz Srbije i okruženja. Ova manifestacija je početkom nedelje otvorena izložbom Aleksandra Jovanovića na Francuskom institutu, a zatvoriće se 10. septembra celodnevnim dešavanjima u Studentskom kulturnom centru „Fabrika”.

Deveti novosadski strip vikend otvoren u Fabrici

Sat, 12 Sep 2015 11:22:45 GMT

Novosadski strip vikend počeo je juče u Studentskom kulturnom centru Novog Sada tradicionalnom berzom stripa. Vrata Fabrike tokom vikenda biće otvorena svim ljubiteljima devete umetnosti, koji će biti u prilici da se upoznaju sa brojnim poznatim izdavačima i velikanima stripa sa područja Balkana.

Ovo je deveta godina za redom da Studentski kulturni centar organizuje Novosadski strip vikend, a direktor SKCNS-a Zdravko Vulin kaže da se njegov kontinuitet nazirao od samog starta, uprkos činjenici da tada čak nije imao ni stalan prostor za realizaciju.

- Neko bi rekao da je bilo teško održati i realizovati festival za ovih devet godina. Neko bi rekao da je to na trenutke ličilo na umetnost u najavi. Uprkos svemu, Studentski kulturni centar dokazuje da i povremena netrpeljivost stilova može da stvori kontinuitet vredan pažnje – smatra Vulin.

Uprkos predrasudi da se mlađe generacije, zaokupirane novim tehnologijama, sve manje interesuju za strip, Fabrika se juče napunila srednjoškolcima i studentima koji su dokaz da interesovanje za devetu umetnost među mladima ne jenjava. Strip umetnik Dejan Nenadov, koji živi i radi u Holandiji, upravo ovo vidi kao jednu od najzanimljivijih pojava na srpskoj strip sceni.

- Fascinira me činjenica da interes za strip kod nas još uvek opstaje, ne samo među ljudima moje generacije, već i među daleko mlađima od mene, pored svih problema od kojih su neki specifično naši, a neki globalni. O konkurenciji kojoj je strip danas izložen, od interneta, do drugih masovnih medija da i ne govorim – navodi Nenadov.

Novosadski strip vikend je, pored Nenadova, u Srbiju vratio i čuvenog Gradimira Smuđu, koji živi u Francuskoj, a danas u 19 časova ugostiće i gošću iz Litvanije Uju Šibuju, crtačicu stripa „Predodređeni“, za koji je scenario pisao Predrag Đurić. Na festivalu takođe gostuju neki od najpoznatijih domaćih izdavača koja se specijalizuju za promociju dela devete umetnosti, kao što su Darkvud, Omnibus i Besna kobila. Biće predstavljeni i strip časopisi Perabelum iz Republike Srpske, Strip epoha iz Kikinde i Stripolis iz Zrenjanina.

Oni koji žele da sa sobom ponesu unikatan suvenir, Fabriku bi trebalo da posete danas u 16 časova, kada će gosti festivala crtati za Novosađane. Strip vikend ove godine neće biti ograničen samo na prostor Studentskog kulturnog centra. Posetioci kluba Kvorter biće u prilici da prisustvuju berzi vinila, dok će u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biti izložena postavka pod nazivom „Nemački strip u Vojvodini između dva rata“.

Praznik stripa za vikend

Fri, 11 Sep 2015 09:54:05 GMT

Deveti po redu Novosadski strip vikend biće održan danas i sutra u Fabrici sa početkom u 16 časova.

Pored tradicionalne berze vinila i stripova, posetioci mogu očekivati izložbe, predstavljanje izdavačkih kuća, promocije stripova, tribina i potpisivanje strip izdanja.

Od gostiju na strip vikendu biće svetski poznati Gradimir Smuđa i Dejan Nenadov, jedan od predstavnika nezavisne regionalne scene Zdenko Pnjaček Franjić, autori iz Slovenije Iztok Sitar i Matjaž Bertocelj koji će pričati o sceni u Sloveniji, gošća festivala Uju Šibuja iz Litvanije i mnogo domaćih autora.

Pored gostiju festivala, biće predstavljena nova izdanja izdavačkih kuća System Comics, Darkwood, Komiko, Rozenkranc, Čarobna knjiga, Omnibus, Marketprint, Lavirint i Besna kobila.

Novosadski strip festival se tradicionalno održava deveti put a ulaz je besplatan.

Kakva je sudbina stripa?

Mon, 07 Apr 2014 19:04:26 GMT

Na kioscima se mogu pronaći različiti stripovi raznih izdanja. Od onih koju su objavljeni pre šest meseci do onih koji su „od pre neki dan”. Postavlja se pitanje koliko danas ljudi, pogotovo mladi, čitaju stripove i šta znaju o njima?

foto: comicvine.com

Strip kao masovni medij nastao je krajem 19. veka. Njegova glavna svrha bila je da zabavi publiku. Danas se smatra da je strip „deveta umetnost”. Kada je nastao, bio je jedan od najčitanijih medija. Danas je to, po rečima sagovornika, drugačije.

Studentkinja francuskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Vira Kiš smatra da je strip medij koji nije više privlačan mladima:

- Mladi danas zabavu vide samo u društvenim mrežama. Kada bi se strip plasirao putem Fejsbuka, Tvitera i ostalih društvenih mreža, možda bi tada privukao pažnju, ovako čisto sumnjam- rekla je ova studentkinja.

Crtač stripa Miodrag Ivanović Mikica smatra da je to pitanje apsurdno:

- Što se tiče stripa kod nas, to ti je isto kao da si otišao u Avganistan i pitao tamošnji živalj kada su zadnji put bili u pozorištu- izjavio je Ivanović i dodao da naša masa jedino zna za „Zagora“.

Kolekcionar stripova Đurađ Stefanović smatra da su roditelji krivi što omladina danas ne čita stripove:

- Kada sam bio mlađi nisam imao računare, laptopove, smart telefone i slično. Jedina zabava koju sam mogao da dobijem od roditelja jesu stripovi- rekao je kolekcionar.

Pojavom interneta i digitalizacijom medija strip možete pronaći i u onlajn izdanjima. Kao što se nameće pitanje o opstanku novina, tako se nameće pitanje i o opstanku stripa u štampanom obliku.

Studentkinja Vira Kiš kaže da je sve moguće i da je ne bi iznenadilo ukoliko bi došlo do toga:

- Iskreno, ne provodim vreme čitajući strip, zato i verujem da ga mladi ne čitaju. Ukoliko izdavači ne budu imali zarade od objavljivanja, verujem da će iščeznuti- rekla je Kišova.

foto: comicvine.com

Kolekcionar Stefanović smatra da je vrlo moguće da će se strip ponovo vratiti u modu:

- Smatram da je sve u životu ciklično: ono što je bilo moderno da se nosi pre 20 godina nosi se i danas. Zbog toga verujem da će strip, ukoliko bude nestao sa tržišta, nekome biti zanimljiv u budućnosti i pokrenuće ponovnu proizvodnju- istakao je Stefanović.

Crtač stripa Miodrag Ivanović Mikica kaže da ne zna da li će deveta umetnost nestati jer nije upoznat sa statistikom prodaje i dodaje da je svakoj izdavačkoj kući cilj da zaradi:

- Na sreću, iščezavanje u inostranstvu nije slučaj - strip ima svoje mesto bez obzira na digitalnu revoluciju.

Ukoliko na pretraživaču ukucate reč „strip“ otvoriće vam se preko milion linkova. Istražujući blogove, izjave, komentare i slično, možete pronaći razne predloge, mišljenja i komentare u vezi sa očuvanjem stripa. Neki kritikuju vladu, neki ministarstvo, društvo, digitalni svet, televiziju...

Studentkinja francuskog jezika Vira Kiš kritikuje samu sebe:

- Ja ću biti jedna od krivaca koji su zaslužni za gašenje stripa kao štampanog medija, ukoliko dođe do toga. Ona je takođe dodala da ne zna šta bi moglo da se preduzme povodom tog pitanja, ali je sigurna da bi bilo korisno naučiti decu da čitaju:

- Možda bismo mogli decu da naučimo da više čitaju knjige, novine, a da manje vremena provode pred kompjuterom- rekla je ona.

Crtač stripa nije imao komentar, jer kaže da se on tom temom ne bavi, dok je kolekcionar Đurađ Stefanović ubeđen da su svi podjednako krivi:

- Krivi smo svi! Sve kreće od države, ideologije onih glavnih, to dolazi do medija, pa do porodica. Porodice svoje (ne)znanje prenose na decu, deca prenose na njihovu decu i tako ukrug-istakao je kolekcionar. On smatra da, ukoliko narod odluči da želi da zna više o stripu, mediji će obratiti pažnju na njega, a samim tim će i „oni sa vlasti“ shvatiti u šta treba da ulažu novac.

Da strip nije najčitaniji medij pokazuju i podaci dobijeni u anketi koja je sprovedena sa građanima Novog Sada različite starosne dobi. Ukupno 12 odsto ukupnog broja ispitanih odgovorilo je da čita stripove.