m_Vesti_okruzenje

Sokak koji je rodio novosadsku elitu

Mon, 16 Jun 2025 14:17:11 GMT

Miletićeva ulica, pored očigledne kulturne baštine, ima i burnu istoriju, čiji se tragovi i dan-danas jasno osećaju u njenim pločnicima.

Na prvim planovima Novog Sada ulica nije imala zvanično ime, ali je među narodom bila poznata kao Lebarski sokak. Taj naziv je i ozvaničen tokom 19. veka. Ime je dobila zbog brojnih tezgi na kojima se ujutru prodavao hleb, koji se mesio i pekao u okolnim pekarama. No, nije to bio jedini "miris" koji je lebdeo ovim sokakom.

Lebarski sokak bio je i mala vinska arterija grada – slavina iz koje se točio alkohol! Bio je poznat po svojim kafanama, koje su okupljale pesnike, političare, lekare i boeme. Kafana „Lipa“, koja i danas postoji, osnovana je davne 1880. godine. Radi neprestano više od jednog veka, i bila je mesto okupljanja umetnika. Navodno je bila omiljena Isidoru Bajiću, dok je Lazi Kostiću išla na živce – jer su ga stalno zapitkivali za umetničke savete.

U isto vreme postojala je i čuvena kafana „Kod kamile“. Bila je redovno boravište mnogih znamenitih ličnosti: Jove Zmaja, Đure Jakšića, Skerlića, Svetozara Miletića, pa čak i Laze Kostića.

U blizini se nalazila i kafana „Slavina“, koja je prostor delila sa lekarskom ordinacijom najpoznatijeg novosadskog lekara – Jovana Jovanovića Zmaja. U mladosti je, veruje se po pričama Laze Kostića, bio poznat kao Kiš Janoš – „mali Jovan“ na mađarskom. Nadimak Zmaj došao je kasnije, po njegovom istoimenom časopisu.

Kafana „Kod kamile“ bila je ukrašena slikama Đure Jakšića. Nažalost, danas nije poznato koliko ih je bilo, jer se veruje da su mnoge uništene ili izgubljene.

U ovom sokaku stasavali su i živeli najumniji ljudi našeg grada. Može se reći da je odavde proisteklo zlatno doba Novog Sada.

foto: Flickr

Svetozar Miletić bio je značajan srpski advokat, publicista i politički lider, poznat po svojoj borbi za prava Srba u Austro-Ugarskoj. Dva puta je bio gradonačelnik Novog Sada, više puta zatvaran zbog svog političkog delovanja. I pored progona, njegova borba je ostavila trag, i nakon Prvog svetskog rata, Lebarski sokak je preimenovan u Miletićevu, u znak zahvalnosti.

Kao i mnoge druge ulice, tokom mađarske okupacije u Drugom svetskom ratu, ime je promenjeno u Lajoša Košuta – ali samo privremeno.

U ovom sokaku dogodila se i jedna od najmračnijih stranica istorije Novog Sada. Zimi 1942. godine, na uglu Miletićeve i Grčko-školske ulice, dogodila se Racija. Mađarske okupacione snage streljale su više desetina civila – Srba, Jevreja i Roma. Danas, na kući broj 19, stoji spomen-ploča u čast žrtvama.

Mnoge kuće u Miletićevoj nose uspomene na značajne žitelje:

Broj 1 – kuća Marije Trandafil, zadužbinarke i dobrotvorke Novog Sada.
Broj 13 – dom Milana Savića i Anice Savić-Rebac, intelektualaca, književnika i profesora.
Broj 29 – spomen-ploča Slobodanu Jovanoviću, istoričaru, pravniku i predsedniku vlade u egzilu.

Miletićeva nije samo ulica – ona je mesto koje je oblikovalo Novi Sad.

Mala divna ulica, na velikoj ružnoj bari

Mon, 14 Apr 2025 07:30:56 GMT

Nekada davno, dok je Dunav još bio mlad i nemiran, odnosno pre nego što je podignut nasip kraj današnjeg keja, ulice su građene na nekolicini uzvišenja, dolmi i brežuljaka. Nažalost, kada se deo grada naziva Podbara, jasno je da je prethodno navedene teško pronaći. Međutim, pronašao se jedan prirodan nasip. Opasana močvarom i barama starog Novog Sada, skrivala se ulica koja je služila kao pristanište. Prirodan nasip, odnosno greda, bila je jedino mesto na kom se može graditi ovako duboko u močvari. Otuda ime Zlatne grede.

Smatra se za jednu od najstarijih i najočuvanijih ulica. Na prvom planu Novog Sada, iz Dunavske ulice račvale su se ulica Zlatne grede, Zmaj Jovina, i Pašićeva ulica. Dunavska tada još nije imala ime, pa su je ljudi nazivali po mostu; e pa ulica Zlatne grede nije imala taj problem. Ona je još na planu imala nadenuto ime, i šta više, pored današnje Pašićeve (tada Velike čaršije), jedina je imala ime na srpskom!

Ovo je jedna od retkih ulica koje postoje od još od „starog“ Novog Sada, koja i dan-danas ima isto ime kao i na originalnim planovima. Istina, svojevremeno je promenila ime, ali o tome ćemo više kasnije.
Postojanje ove ulice je i planski zanimljivo. Naime, od prethodno pomenute četiri najstarije ulice, ovo je jedina koja nije vodila nigde „dalje“. Dok je današnja Zmaj Jovina vodila ka današnjem Futogu; Pašićeva ka Temerinu, a samo se Zlatne grede završavala u bari.

Bara u Novom Sadu isušena je kada se pojavila neophodna tehnologija. Naime, bara je, pored učestalog izlivanja na naseljena područja, imala običaj i da zaražava ljude. Danas, od cele bare, i prostrane močvare koja ju je okruživala, ostalo je samo oko Novog Sada – Dunavski park.

foto: Marko Antić

No, nazad na ulicu; zašto je greda zlatna? Onaj sa malo boljim zapažanjem primetiće niz spomen ploča na fasadama starih kuća:
Kuća broj 13 bila je dom sekretara Matice srpske, dr Milana Savića i ćerke mu, spisateljice Anice Savić-Rebac.
Kuća broj 21 bila je dom oca domaćeg socijalizma – Svetozara Markovića.
U kući broj 25 je živeo je veliki Laza Kostić.
U kući broj 31 živeo je čuveni filolog, Đuro Daničić.
Najzad, u kući koja se nalazila na mestu današnje Jovine gimnazije, živeo je Čika Jova Zmaj! Na svakoj od ovih građevina postoji spomen-ploča koja ovekovečava ove genijalce. Godinama su u ovoj ulici živeli i profesori Jovine gimnazije. Otuda se godinama kolokvijalno nazivala i profesorska ulica.
Eto što je zlatna!

Kao što to često biva kada neko velik umre, ulica Zlatne grede privremeno je dobila ime po najvećem novosadskom pesniku – Ulica Jovana Jovanovića. Ovo ime nosila je sve do kraja Drugog svetskog rata, kada je Jova dobio veću ulicu, odnosno današnju najpoznatiju ulicu Novog Sada. Tada je našoj maloj ulici vraćeno je originalno ime – Zlatne grede.

„Ko je bre bio taj Laza Telečki?!" - Uvod u novosadsku kulturu za gasere

Mon, 07 Apr 2025 09:17:02 GMT

Započela je kao mala beznačajna ulica u novonastalom Novom Sadu, prepoznatljiva samo po ruzmarinu koji je u njoj rastao.

Nekada davno, ulice se nisu nazivale po bitnim ličnostima čiji rad posle nekog vremena postaje u potpunosti zaboravljen, a čije ime postaje sinonimno sa idejom ulice koja nosi njihovo ime. U to vreme, ova ulica nazivala se Ruzmarinova ulica. Zapravo, mahom su se sve ulice u Novom Sadu nazivale po prostim, prirodnim motivima; Lisičja ulica, Patkina ulica, Koprivina ulica, i slične.

O istoriji ove ulice, iako je u užem centru Novog Sada od samog osnivanja grada, ne postoji mnogo istorijskih podataka. Mala ulica po prvi put postala je prometna u doba Jugoslavije, kada je spajala Ulicu Jovana Jovanovića Zmaja sa glavnom autobuskom stanicom koja se nalazila na današnjem Trifkovićevom trgu. Otprilike u to vreme, dobija svoje današnje ime - Ulica Laze Tekečkog.

Ko je bre taj Laza Telečki, i što su ga nazvali baš po ovoj ulici!?
Pa Laza je bio mnogo stvari: Novosađanin, glumac, pozorišni režiser, dramaturg, karlovački đak i još mnogo toga! Sve u svemu, jedna prosvećena ličnost, koja je svojom umetnošću trajno promenila grad.

On je rođen mnogo davno, i bio je jako siromašan. Baš haos jako siromašan. Ćale mu je geknuo nešto mnogo rano, pa se keva brinula o njemu i njegovih pet sestara. Pošto je završio školu sa odličnim prosekom, vratio se u Novi Sad, a kada se otvororilo pozorište u Novom Sadu, rešio je da postane glumac. I ladno je postao glumac, ma lud lik skroz. Baš šteta što su ga nazvali po ulici, je l?

Foto: Sara Anđelić

No, šalu na stranu, Lazin najveći doprinos ovom gradu leži u njegovom režiserskom radu. Naime, on je prvi koji je doneo Šekspira u Novi Sad. Najgledanija predstava bila mu je Ričard Treći, drama koja prati ludog čoveka koji, služeći se obmanom, lažima i ubistvom, pokušava da dođe do pozicije kralja! Svojim radom je nesumnjivo promenio poimanje društva mnogih stanovnika našeg grada.

Danas, ulica je postala kontroverzno mesto okupljanja omladine, pasa lutalica i radnika MUP-a. Noćni klubovi, restorani i kafići počeli su masovno da se otvaraju 2011. godine, a danas se u podnožju svake od zgrada nalazi neki lokal. Žitelji ulice se više od decenije žale na buku, a nasilni obračuni u sitne sate, davno se prestali da budu atraktivna vest.

Mišljenja o kulturnom, odnosno antikulturnom značaju ove ulice u zadnjih desetak godina su podeljena. No kakvi god pojedinačni stavovi o ovom mestu bili, jedno je neosporivo; Ruzmarinova ulica postala je ključni deo novosadskog noćnog života.

Novosadske ulice - Bajka o Dunávskoj ulici

Sun, 30 Mar 2025 22:51:36 GMT

Ova priča počinje nekoliko vekova u nazad, još u davnome osamnaestome veku.

Teško je odrediti kada tačno je započeo život srca Novog Sada, ali prvi put ova ulica pominje se 1754. na prvome planu grada Novog Sada, pod imenom "Auf den Brück", odnosno, Ulica na ćupriji.

Prema starim planovim grada, jedini most koji je spajao Novi Sad sa Petrovaradinom bio je direktan nastavak Dunavske. Shodno tome jedno vreme zvala se i Petrovaradinska ulica, no na veoma kratko. Žitelji ovog divnog kraja kanda nisu mnogo marili za Petrovaradin, ili ćuprije, tako su meštani najčešće prosto govorili "Kod pijace", jer je tada Riblja pijaca bila stacionirana upravo ovde.

Vreme je letelo, a ulica se gradila, tako je početkom devetnaestoga veka, po prvi dobila svoje današnje ime – Dunavska ulica, no to nikako nije kraj priče ovog sokaka.

Sredinom devetnaestoga veka, tokom velike novosadske bune, odnosno srpske borbe za nezavisnost od mađarskih sila, razoren je veći deo grada. No, iz ovog sukoba izrodilo se i nešto lepo; ulica je obnovljena 1853. godine, u tradicionalnom austrougarskom stilu, a još od tada nisu zabeležene veće promene u arhitekturi iste!

Foto: Flickr

Upravo je to zlatni period Novog Sada, od sredine devetnaestog, pa do početka dvadesetog veka, Novi Sad oblikovale su divne austrougarske zgrade, putevi u kaldrmi i… tramvaji?

Iako se već godinama priča o uvođenju tramvajskih linija u Novi Sad, malo je poznato da je Novi Sad tramvaje već imao!

Kroz Dunavsku ulicu nekada je prolazila tramvajska linija broj 2, koja je vozila od današnjeg Limana, kroz Dunavsku, pa sve do keja!

Od početka devetnaestoga veka, pa sve do međuratnog perioda, ulica je zadržala svoje današnje ime. Istina, jeste menjano kroz tri različita jezika, u zavisnosti od okupacione sile, i tako sve do kraja Prvog svetskog rata.

Za vreme međuratnog perioda, ulica je dobila ime po Jaši Tomiću, poznatom književniku.

Nalik tome, za vreme Drugog svetskog rata, tokom nemačke i mađarske okupacije, nosila je ime po tadašnjem predsedniku vlade Mađarske – Laslu Bardošiju.

Naravno, svaka bajka ima sretan kraj, pa tako i ova.

Po završetku rata, gotovo sudbinski, ulica je ponovo dobila svoje pravo ime – Dunavska, i to ime ostaje nepromenjeno do dana današnjeg.

Dan koji traje tri meseca: Novinarska tribina "Mi, dopisnici"

Thu, 06 Feb 2025 23:42:07 GMT

Udruženje novinara Srbije organizovalo je juče, 5. februara, tribinu "Mi, dopisnici“ u prostorijama knjižare Bulevar Books.

Govornici su bili znameniti novinari i novinarke – Sanja Kosović, dopisnica televizije N1, Nataša Kovačev, dopisnica Al-Džazire Balkans, Milan Srdić, dopisnik Radio-televizije Srbije i Aleksandar Savanović, dopisnik agencije Anadolija. Moderator diskusije bio je Predrag Rava, predsednik Društva novinara Vojvodine, ogranka Udruženja novinara Srbije (DNV-UNS).

Tribina je započeta razgovorom o aktuelnom izveštavanju, tempu rada i takozvanom fenomenu burnout, koji je kasnije tokom večeri detaljnije raspravljan. Govorilo se o izazovima sa kojima se dopisnici suočavaju u različitim situacijama i različitim načinima kanalisanja stresa:

"U ovom poslu nemoguće je isključiti se. Neobično je imati slobodan dan, sve vreme razmišljam o dešavanjima, pratim ih i teško mi pada što nisam tamo“, konstatovala je novinarka Sanja Kosović.

U velikoj meri govorilo se i o radu RTS-a tokom godina, i u kontekstu ovog mediju – o evoluciji cenzure i njenoj kulminaciji. Pre nekoliko nedelja, Milan Srdić, jedan od učesnika tribine i dopisnik RTS-a uputio je otvoreno pismo uredništvu našeg najvećeg javnog servisa i glavnom i odgovornom uredniku informativnog programa Nenadu Lj. Stefanoviću. U tom pismu on se žalio na rad RTS-a, poručivši:

"Naš informativni program ne liči više na balansirani javni servis, već sve više na žutu štampu“.

Foto: Tijana Doroški

U toku ove diskusije, raspravljalo se i o značaju javnog servisa kao takvog, kada se u diskusiju uključio i nekadašnji generalni direktor pokrajinskog javnog servisa – Radio-televizije Vojvodine, Siniša Isakov i govorio o svom mandatu, koji je trajao od 2011. do 2013. godine.

Učesnici tribine prethodno su pojasnili koliko su značajne ove godine bile, kako u pogledu novinarstva u celosti, tako i u pogledu promena koje je RTV doživljavao tada.

Kako su publiku u velikoj meri činili takođe iskusni novinari, jedan od njih istakao je štrajk Radio Beograda 1992. godine, nasuprot iznetom argumentu da servis takve frekvencije iz različitih razloga ne bi mogao da stupi u štrajk, za razliku od nezavisnih medija.

U jeku aktuelnih studentskih i građanskih protesta u Srbiji, može se reći da živimo u doba velikih novinarskih zadataka, ali i raznih izazova sa izveštavanjem i filtriranjem količine informacija plasirane na dnevnom nivou. Govornici su se složili da je ovo doba za dopisnike najkompleksnije u poslednjih trideset godina.

Novinarka Al-Džazire Nataša Kovačev najbolje je sumirala slojevitost vremena u kom živimo i pokušala je da dočara u kojoj meri jedna tema može i jeste okupirala pažnju javnosti:

"Mi već tri meseca proživljavamo isti dan. Od prvog novembra, tema pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu ostala je do danas jednako aktuelna“.

Pokrenut prvi podkast o lokalnim medijima u Srbiji: „Glas lokala"

Tue, 17 Dec 2024 21:08:43 GMT

U Srbiji je pokrenut prvi podkast posvećen lokalnim medijima pod nazivom Glas lokala, koji slušaocima približava izazove s kojima se susreću novinari i novinarke u manjim sredinama.

"Mala sredina nosi velike pritiske, te tako i mali mediji imaju velike izazove, kojih okolina često nije ni svesna. Ovaj serijal ima za cilj da edukuje, informiše i zabavi pričama u kojima su glavni junaci lokalni mediji“, navodi se na sajtu Podcast.rs.

Foto: Podcast.rs

U prvoj epizodi, autorka podkasta Milica Mihajlović razgovarala je sa generalnom sekretarkom Lokal presa Snežanom Milošević, istraživačicom Tijanom Blagojev, glavnom urednicom leskovačkog Jugpress-a Ljiljanom Stojanović i direktorom Sremskih novina Draganom Đorđevićem. Tema razgovora bila je neizvesnost projektnog sufinansiranja, autocenzura i pritisci, koji su prepoznati kao najveći izazovi za rad lokalnih medija.

Glas lokala realizuje se u okviru projekta EUcast, koji je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije kroz program MATRA.

Nova epizoda podkasta biće dostupna svakog meseca, a detaljnije informacije dostupne su na zvaničnim profilima podkasta na društvenim mrežama.

Festival studentskog pozorišta u Novom Sadu

Wed, 27 Nov 2024 20:37:02 GMT

Deveto izdanje Festivala studentskog pozorišta u organizaciji novosadske Akademije umetnosti počinje 28. novembra i trajaće tri dana. U sklopu ovog događaja, publika će imati priliku da uživa u različitim pozorišnim izvođenjima, ali i drugim kulturno-umetničkim priredbama.

Kako međunarodni karakter krasi ovaj festival, ove godine će na scenu pored domaćina stupiti i gosti iz Banjske Bistrice, Ljubljane, Zagreba i Cetinja. Predstave će se izvoditi na Akademiji umetnosti, u Pozorištu mladih, kao i Novosadskom pozorištu, a od 2019. godine ovaj događaj gotovo samostalno organizuju novosadski studenti različitih umetničkih usmerenja.

Studenti fotografije Katedre za fotografiju 29. novembra prikazaće, u okviru izložbe u Galeriji Akademije umetnosti, fotografije nastale na prošlogodišnjem izdanju festivala.

Pored toga, poslednjeg dana biće upriličena i promocija knjige “Boris Isaković – Priča o glumcu i glumi“ autora Aleksandra Milosavljevića.

Program će svečano biti otvoren u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti (Đure Jakšića 7), 28. novembra u 17 časova.

Forum za novo doba novinarstva

Wed, 30 Oct 2024 20:38:39 GMT

Ovogodišnji „Brave new media forum“ (BNMF) počinje prvog novembra, ovog puta u fokusu je primenjivanje novih tehnologija, etičkih principa i sigurnosti novinara u savremenoj medijskoj sferi.

Forum se, kao i do sada, održava u Beogradu a učesnici programa će imati priliku da u istorijskoj Jugoslovenskoj kinoteci čuju govornike iz više od 20 zemalja.

Akcenat na forumu, koji traje dva dana, će imati uticaj veštačke inteligencije i njenog potencijala za transformaciju novinarstva kao i etička pitanja koja novo doba donosi.

Uporedno sa tim plan programa obećava diskutovanje o sigurnosti novinara, očuvanju demokratije i položaju političkih aktivista.

Zvaničan cilj ovog višegodišnjeg programa jeste ostvarivanje platforme za saradnju profesionalnih medijskih radnika sa zapadnog Balkana i Evrope ali i priliku za mlade da nauče i podele znanja o razvoju medija.

Organizatori foruma su akademija Dojče Velea (DW Akademie) i nemački Gete insitut (Goethe-Institut) dok je finansijski pokrovitelj Evropska Unija.

Zona sigurnosti: Da li čujemo mlade?

Sun, 27 Oct 2024 18:31:18 GMT

Tokom konferencije, jedan mladić iznenada ustaje i deli svoja iskustva maltretiranja iz škole. Sistem je njemu pružio pomoć ali ne i dečacima koji su ga zlostavljali. Da li je sistem isti za sve i da li taj sistem dovoljno brine o mentalnom zdravlju mladih?

"Zona sigurnosti“ — simboličan naziv konferencije koja se bavi temom mentalnog zdravlja mladih, okupila je stručnjake iz oblasti psihologije, socijalnog rada kao i mlade koji su uspeli da na lokalu učine nešto za svoju zajednicu kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih. Konferencija je održana 24. oktobra, a njen pokrovitelj je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS). U ovoj situaciji, važno je osvrnuti se na trenutne izazove i mogućnosti koje imamo. Primeri dobre prakse postoje, ali na koji način omogućiti da što veći broj mladih dobije adekvatnu pomoć i podršku?

U Srbiji čak 22 odsto mladih izjavljuje da ne postoji prostor za mlade u njhovoj lokalnoj zajednici, dok 18 odsto ne zna da li ga ima ili ne.

Foto: Uroš Terzija

"Osnovna ideja celog ovog procesa je da formiramo prostore za mlade u svim gradovima i opštinama gde će mladi moći da dobiju psihološku podršku, upravo kako bi izbegli probleme stigmatizacije i pre svega nepoverenje mladih, kao i nedovoljno razvijene mreže zdravstvenih ustanova. Ideja je da upravo u prostoru gde se mladi okupljaju oni imaju mogućnost da dobiju podršku i sve sadržaje koji su im neophodni za njihovo osnaživanje.“ Istakao je Aleksandar Jovanović, šef Odseka za saradnju sa udruženjima i kancelarijama za mlade u okviru Ministarstva turizma i omladine.

Iako se tema mentalnog zdravlja sve više ističe, ostaje pitanje koliko su konkretne akcije u skladu sa rečima.

„Pričamo sve više o mentalnom zdravlju, međutim dolazimo do one situacije u kojoj mnogo pričamo o nečemu, a pitanje je koliko usluga imamo za mlade, koliko zapravo imamo besplatnih savetovališta, koliko imamo psihoterapeuta koji su dostupni mladima. To je ono što pravi sistemsku brigu, da li mladi imaju besplatnu psihološku podršku, a ne samo deklarativno obraćanje da su mladi budućnost zemlje.“ Izjavila je Milica Borjanić, Generalna sekretarka KOMS-a.

Statistike o mentalnom zdravlju mladih u Srbiji ukazuju na rastuće probleme koji zahtevaju sistemsku reakciju. Veliki broj mladih u Srbiji smatra da im nije dostupna stručna psihološka pomoć, po statistici 47 odsto mladih.

„Alternativni izveštaj za ovu godinu pokazuje da su stres, anksioznost i depresija najčešći problemi kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih. Mislim da u našem društvu i dalje postoji stigma oko mentalnog zdravlja koju je neophodno sistemski rešiti, to je polazna tačka.“ Rekao je Lazar Begović, član Upravnog odbora KOMS-a.

Konferencija „Zona sigurnosti“ osvetlila je urgentne izazove mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, ukazujući na sve veću potrebu za konkretnim akcijama i podrškom. Iako je tema sve prisutnija u javnosti, stvarna dostupnost usluga i resursa ostaje na niskom nivou. Svaka mlada osoba zaslužuje sopstvenu zonu sigurnosti — ideal do čijeg dostizanja sledi dugačak put. Samo kroz sistemsku podršku i jasno definisane akcije se može stvoriti okruženje u kom će mentalno zdravlje mladih postati prioritet. Mladi su temelj naše budućnosti, a pitanje je samo da li ćemo ih saslušati, ili se urušiti zajedno sa njima?

Prva ovogodišnja „Otvorena kuhinja“ na Temerinskoj pijaci

Wed, 03 May 2023 12:31:22 GMT

U subotu, 22. aprila, na Temerinskoj pijaci organizovana je prva ovogodišnja „Otvorena kuhinja“, koja je trajala od 17 do 23 časa.

Foto: Aleksandra Vla

Organizatori ove manifestacije su Novosadski noćni bazar, a njihova ideja je bila da pruže podršku malim proizvođačima kulinarskih veština iz Vojvodine, a posetiocima da uzivaju u njihovim domaćim proizvodima. Na ovoj manifestaciji bilo je oko petnaest proizvođača iz različitih mesta u Vojvodini, a pored Novosadskih proizvođača, prisustvovali su i oni iz Gospođinaca, Kaća, Siriga, Suseka, Vojke, Gardinovaca i Bingule.

Na samom ulazu Temerinske pijace bili su proizvođači začinskih testenina, koji su napravili malu radionicu na kojoj su pokazali svoje veštine i podelili ih sa mališanima i njihovim roditeljima. Na ovom događaju, pored prehrambenih domaćih proizvoda kao što su suhomesnati proizvodi, med, kolač, sir, začini, hleb bila su dva štanda koja su se izdvojila od ostalih. Jedan je sadržao domaće pivo u kome su posetioci uživali i to je bila jedna od najposećenijih tezgi na ovoj manifestaciji, a druga tezga koji se izdvajala od ostalih jeste sa pletenim igračkama za decu.

Ovu manifestaciju posetio je i direktor JKP „Tržnica“ Vladimir Stojković koji je sa zadovoljstvom otvorio kapiju Temerinske pijace u nadi da će se koristiti više za ovakve manifestacije.

Organizatorka Novosadskog noćnog bazara Marija Radojčić za portal objektiv24.rs izjavila je: „Ideja je da zajedničkim snagama sa Tržnicom, oplemenimo ovu pijacu, damo joj sadržaj i da zajedno sa ovim divnim izlagačima, koji stavaraju posebne stvari, napravimo različite događaje, te da ova pijaca oživi u punom sjaju“.

Specijalan gost ovogodišnje „Otvorene kuhinje“ bio je jedan od najboljih kuvara Srbije Bojan Stanimirović, poznatiji kao „ Bojan Prokuvaj“. On je uz pomoć namirnica izlagača spremao posetiocima hranu, a njegovi specijaliteti mogli su se probati od 18 časova.

Tokom ove manifestacije najviše su uživali mališani sa svojim roditeljima, ali isto tako i veliki gurmani.

Održana prva ovogodišnja Cvetna pijaca u Novom Sadu

Wed, 03 May 2023 11:43:47 GMT

Na platou ispred Spensa održana je Cvetna pijaca koju već dugi niz godina organizuje udruženje Pokret gorana grada Novog Sada.

Građani već više od 20 godina imaju priliku da redovno posećuju ovu manifestaciju. Pored raznovrsnog zelenila i biljaka raznih vrsta, posetioci imaju priliku da videi razne sitnice i ručne radove koje su pravili kreativni izlagači. Naravno,priliku uvek dobiju i proizvođači meda i zdravstveno bezbedne hrane. Prema rečima organizatorke, glavni motivove manifestacije je da se podrže izlagači, posebno početnici u ovom poslu, jer ova organizacija i te kako može da podstakne njihov posao. Organizatorka ističe da su svi zainteresovani izlagači u obavezi da se prijave na sajtu Pokret gorana grada Novog Sada i na vreme rezervišu svoje mesto jer je prostor na platou ispred Spensa ograničen. Izlagači su i ovaj put imali priliku da predstave svoje cveće kao i ostale proizvode. Pored toga što posetioci kupuju cveće od izlagača, prisutno je druženje, pružanje saveta vezanih za uzgoj biljakai dobra komunikacija između izlagača i posetilaca. Izlagači ističu da pored stalnih mušterija uvek upoznaju nove kupce koji se rado vraćaju na tezgu. Posećenost na Cvetnoj pijaci je velika i to svakom izlagaču veoma znači, jer je ovo pre svega mesto na kom se ljudi upoznaju i saznaju informacije koje su od velikog značaja za uspešno uzgajanje biljaka u kućnim uslovima.

Izbori su veliki, od cveća za kućne uslove, za bašte, lekovito bilje kao i začinsko i aromatično bilje, a uz sve to i sva oprema za hortikulturu. Građani Novog Sada imaju priliku da na jednom mestu pronađu sve što im je potrebno za uređenje njihovih vrtova, bašti, balkona, kuća i stanova. Iz Pokreta gorana Novog Sada poručuju da će termini za održavanje Cvetne pijace biti petkom i subotom u toku aprila i maja, a ulaz je za sve posetioce besplatan.

Sajam KONTEH

Thu, 23 Mar 2023 20:22:07 GMT

KONTEH - sajam poslovnih mogućnosti i stručnih praksi održao se u utorak i sredu, 21. i 22. marta 2023. godine u holu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Ove godine, na 16. KONTEH-u, studentima se predstavilo preko 30 najuspešnijih kompanija sa naših prostora koje su iz oblasti inženjeringa.
Foto: Katarina Sivčević

Sajam je prvi put organizovan 2006. godine kao inicijativa da se tadašnjim studentima pruži prilika da naprave prve korake u svojoj karijeri. Organizuje ga studentsko udruženje EESTEC LC Novi Sad, i sam KONTEH je ujedno i prilika kompanijama da ostvare kontakt i zaposle mlade ljude, diplomce. Proglašen je za najbolji sajam zapošljavanja 2007. godine od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

Posetioci su mogli da prisustvuju raznim predavanjima i radionicama, a organizovane su i simulacije razgovora za posao. Studenti su bili u prilici da kompanijama postave svako pitanje, i ono što je bitno jeste da studenti mogu svoj CV već sada da ostave na zvaničnom sajtu sajma KONTEH. Prilikom svečanog otvaranja PR sajma, Sandra Jović, istakla je da je nakon 4 godine sajam ponovo organizovan uživo i dodaje:

– Sajam je veoma značajan i za studente i za kompanije. Mi svake godine dovedemo više hiljada studenata, više desetina kompanija, a desetina hiljada CV-a se ostavi u našoj bazi i ovo nije samo prilika za praksu ili posao, već i za druženje mladih ljudi i njihovo medjusobno upoznavanje i lični razvoj.

Pored prezentacija kompanija, u toku trajanja organizovani su treninzi čiji je glavni cilj bio obuka mladih da pravilno napišu CV i da se što uspešnije pripreme i obave intervju za posao. Aleksa Heler, lider u timu od 7 studenata i glavni organizator sajma istakao je da je svake godine interesovanje sve veće:

– To pre svega vidimo zbog većeg broja kompanija koje žele da učestvuju na sajmu, ali i većeg broja zainteresovanih studenata. Bitno je istaći da je većina kompanija dugoročni partner sajma, neke su tu i od samog početka. Dobijamo često mejlove od strane studenata sa drugih fakulteta sa pitanjima da li mogu da dođu. Naravno, sajam je na javnom prostoru i svi su pozvani. Naš je uspeh kada vidimo da su tu i studenti sa drugih fakulteta jer ove kompanije ipak zapošljavaju i mlade iz drugih sfera kao što su psihologija, ekonomija, logistika.

Foto: Katarina Sivčević

Tim koordinatora menja se na godišnjem nivou, kako bi se podsticao eksplorativni karakter samog projekta i kako bi se stvorila prilika za uvođenje novina koju svaka nova generacija donosi. Organizatori ohrabruju studente da se nikako ne ustručavaju i da na sajmovima narednih godina bilo kojoj kompaniji postave sva pitanja, jer one su tu zbog studenata, a studenti su tu zbog kompanija.

Festival studentskog pozorišta Akademije umetnosti Novi Sad

Thu, 08 Dec 2022 12:32:07 GMT

Zahvaljujući studentkinjama i studentima Akademije umetnosti, Festival studentskog pozorišta u njihovoj organizaciji održaće se i ove godine.

Foto: Program festivala

Na ovogodišnjem festivalu, koji će se održati od 8. do 10. decembra 2022, publika će moći da pogleda razna pozorišna ostvarenja studenata iz gotovo svih Balkanskih zemalja.

Svečano otvaranje zakazano je za četvrtak, 8. decembar u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti(Đure Jakšića 7), sa početkom u 17h.

Festival studentskog pozorišta Akademije umetnosti Novi Sad podržali su Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada.

Ulaz na sve predstave je besplatan.

“Kontaktom” do uspešnog festivala

Mon, 18 Mar 2019 00:31:34 GMT

Manifestacija posvećena muzičkom biznisu „Kontakt“, biće održana na nekoliko lokacija u Beogradu od 20. do 23. marta, a njena ovogodišnja tema je – Kako napraviti uspešan festival.

Photo: kontakt.org.rs

Već treću godinu, ova manifestacija kao svoj osnovni cilj ističe povezivanje organizatora i promotera regionalnih muzičkih festivala, turističkih udruženja i organizacija, kulturnih centara, klubova, i ostalih delatnika u kulturi i umetnosti.

„Kontakt“ ove godine čine muzički i konferencijski program. Neki od bendova koji će nastupiti jesu Goblini, Zoster, Partibrejkers, Irie FM, Stereo Banana, Eyesburn, Urban & 4 i drugi, a koncerti će biti održani u zoni Cetinjske ulice i u Hali sportova ˝Ranko Žeravica˝.

Konferencijski program sačinjen je od različitih panela, diskusija, prezentacija i izložbi, a nit koja ih povezuje biće upravo uspešna organizacija festivala. Ovi sadržaji biće organizovani u Marsh Open Spaceu i Spratu.

Kontakt je do sada ugostio oko 8.000 ljudi, a ove godine programu će doprineti 110 učesnika iz jedanaest zemalja.

Karte su dostupne na svim prodajnim mestima Eventim-a i DD Tickets-a.

Upozorenje: Crni humor

Sun, 17 Mar 2019 17:25:14 GMT

„Crni humor nije za svakoga. Ali možemo obećati da svakoga može osloboditi“, najavljuju organizatori događaja „Veče crnog humora“, koje će se održati 31. marta u 20h u novosadskom Gerila baru.

Photo: Veče crnog humora // BEZ DRAME@Gerila

Nakon prve uspešne večeri crnog humora, Standup.rs i Gerila bar odlučili su da novosadskoj publici ponude i nastavak, ovoga puta pod nazivom „Bez drame“.

– Komičari koji vole crni humor i koji učestvuju u ovom programu već nekoliko godina unazad, spremili su nove fore. Pet komičara, pet mračitelja, pet likova koji će vas zasmejati do suza – poručuju organizatori.

Među komičarima koji će nastupiti nalaze se saradnici Večeri sa Ivanom Ivanovićem, TV Čorbe, kao i pisci crnog humora: Aleksandar Perišić, Nikola Šilić, Nemanja Dimitrijević, Nikola Radojlović, Ana Zlatanović, Jelena Mandarić i Ivan Nikolić.

Kako najavljuju, bez zadrške će se osvrnuti na osetljive i tabu teme, stoga ne preporučuju ovo veče “osetljivim i ljudima sa slabim srcem”.

Dodatne informacije nalaze se OVDE.

Odjeku nagrada od Unije studentskih glasila

Sun, 27 Jan 2019 13:25:09 GMT

Unija studentskih glasila dodelila je nagrade za najbolje tekstove objavljene u studentskim medijima u 2018. godini, među kojima je članak našeg novinara Bogdana Jankovića.

Nagradom koja nosi naziv "Ivo Lola Ribar" pohvaljena su četiri rada iz različitih studentskih medija, u kategorijama najbolji članak, najbolji intervju, najbolji komentar i najbolji izveštaj.

Za najbolji članak proglašen je tekst novinara naše redakcije Bogdana Jankovića, koji je pisao o novom talasu alternativne muzike - stoner roku. Žiri je pohvalio njegov trud u dobijanju izjava autentičnih sagovornika i jednostavnost kojom je objasnio ovaj kompleksni žanr.

Članovi redakcije portala Sport indeks nagrađeni su u dvema kategorijama, i to Nikola Krunić za intervju "1 na 1 sa Nenadićem" i Ana Vlaški za izveštaj "Goleada Srdanovića". Novinarka niškog Studentskog dnevnog lista Ljubica Slavković dobila je nagradu za komentar "Šta vi znate o medijskom mraku".

Simboličnom svečanošću Unija je želela da ukaže na sve češće gašenje studentskih medija, te da ohrabri studente novinarstva i pokaže im kako se njihovo zalaganje ipak primećuje i vrednuje. Nagrada "Ivo Lola Ribar" dodeljuje se od 2017. godine.

„Pravda za Davida” i u Novom Sadu

Fri, 28 Dec 2018 17:03:06 GMT

Povodom hapšenja roditelja ubijenog mladića Davida Dragičevića u Banjaluci, juče se u Novom Sadu okupilo nekoliko stotina Novosađana kako bi pružili podršku i apelovali na nadležne da razreše ubistvo počinjeno još u martu.

Novi Sad se tako pridružio Beogradu i Zrenjaninu, u kojima su takođe održane protestne šetnje zbog događaja u Banjaluci. Okupljeni su solidarnost pokazali i sa građanima Sarajeva, ukazujući i na smrt Dženana Memića, čije je ubistvo takođe nerazjašnjeno.

Novosađani koji su se okupili na Trgu Republike, predvođeni transparentom „Pravda za Davida i Dženana“, šetali su ka zgradi Banovine, a potom i ka gradilištu Pupinove palate. Kako tvrde organizatori protesta, Pupinova palata projekat je građevinske firme Galens, iza koje stoji Dodik, pa je upravo to bio razlog zbog kojeg je tu završena protestna šetnja.

Na građevinskoj ogradi ostavljen je i transparent „Pravda za Davida“, a sve je proteklo bez incidenata i prisustva policije.

Podsetimo, David Dragičević ubijen je u noći između 17. i 18. marta, a njegovo telo pronađeno je nedelju dana kasnije. Do danas se ne zna ko je počinio ubistvo, te su se u Banjaluci održavali svakodnevni protesti. U utorak, 25. decembra, policajci su pretukli okupljene građane i uhapsili Davidove roditelje.

Forenzika informacionog ratovanja

Fri, 21 Dec 2018 13:46:52 GMT

Predavanje Andreja Petrovskog (SHARE) na temu Forenzike informacionog ratovanja biće održano u četvrtak, 27. decembra od 18 časova u kreativnom centru Prostor, u Beogradskoj 11, na Petrovaradinu.

Photo: Prostor

Kroz koliko filtera informacija prolazi od realnosti do primaoca? Ko sve utiče na kanale kroz koje se informacije prenose? Ko je vlasnik infrastrukture i kako se različite digitalne platforme mogu koristiti kao ratno oružje? Da li internet pamti sve i kako istražiti sajber napade? Ovo su pitanja na koja će odgovore dati forenzičar i direktor SHARE CERT-a (Computer Emergency Response Team) Andrej Petrovski.

“Na ovom događaju ćemo pričati o ratovanju u kojem su lajkovi i šerovi municija, a trolovanje glavna strategija. Pričaćemo o ratu čiji su pobednici Donald Trump i Brexit, o ratu propagandom i informacijama. Otvorićemo mnoga pitanja, a do nekih odgovora možda dođemo zajedno”, najavljuje predavač.

Andrej Petrovski magistrirao je u oblasti digitalne forenzike i trenutno je direktor SHARE CERT-a (Computer Emergency Response Team) koji pomaže novinarima, medijima i organizacijama civilnog društva da postanu otporniji u digitalnom okruženju. Osim toga, SHARE CERT pruža pravnu i tehničku pomoć u slučajevima sajber napada. Petrovski se bavi istraživanjem internetskih fenomena i stvaranjem multimedijalnih sadržaja sa multidisciplinarnom grupom ljudi okupljenih oko SHARE Lab.

SHARE Fondacija je neprofitna organizacija osnovana 2012. godine kako bi unapredila ljudska prava i slobode na internetu i promovisala pozitivne vrednosti otvorene i decentralizovane mreže, kao i slobodan pristup informacijama, znanju i tehnologiji.

BeFem predstavlja novi projekat

Tue, 11 Dec 2018 15:10:05 GMT

Kulturni centar BeFem održaće promociju feminističkog medijskog programa „New voices, new spaces“ u četvrtak, 13. decembra u Medija centru Vojvodine, sa početkom u 11 časova. Cilj ovog programa je promena medijske slike o ženama i politike reprezentacije različitih identiteta.

BeFem poziva kreatore medijskih politika da preuzmu odgovornost u ostvarivanju rodne ravnopravnosti i ženskih prava, kroz promenu raspodele moći u društvu.

– Proizvodnjom novih medijskih sadržaja kroz kratke feminističke dokumentarce, podkaste i kampanje, kako o marginalizovanim i višestruko diskriminisanim ženama tako i o inicijativama koje menjaju lokalnu zajednicu, transformišu se medijski i javni diskurs – navodi se u pozivu.

BeFem, čiji je rad usmeren na unapređenje vidljivosti žena u medijima, već godinama razvija programe koji analiziraju poziciju žena unutar onlajn i oflajn okruženja, kao i stereotipe o ženama koji se iznova obnavljaju i opstaju. Smatraju da projekat „New voices, new spaces“ predstavlja jedan od mogućih koraka u promeni medijske stvarnosti.

Filmovi i predavanje na temu vizuelne antropologije

Sun, 09 Dec 2018 19:50:10 GMT

Poslednji događaj u ciklusu „Dani vizuelne antropologije“, koji se realizuje kroz program „Lokomotiva 2018“, održaće se u utorak, 11. decembra u prostorijama omladinskog udruženja Dom b-612 (Svetozara Miletića 40) sa početkom u 18 časova.

Photo: Lokomotiva mladih Novog Sada

Kao i prethodna dva, i završni događaj podrazumeva projekcije filmova nastalih u okviru Škole Vizuelne Antropologije, diskusiju sa autorima i autorkama filmova, ali i kratko predavanje. Ovog puta projekcija će obuhvatiti 7 kratkih filmova, koji su nastali na prvoj međunarodnoj Školi u julu 2018. godine, a predavanje će se fokusirati na same tehnike i aspekte antropološkog filma, kao i na načine funkcionisanja Škole Vizuelne Antropologije i Centra za Vizuelnu Antropologiju.

Publika će imati priliku da pogleda filmove: „Boat Stories“ (Sasha Ihnatovich, Zoltan Ka, Jasmina Mustafić, Savyasachi Anju Prabir), „Fragmentos” (Rebecca Higgins, Tamara Jecić, Yuri Martinez, Andrea Probst, Nicolina Sangs, Ana Stanojević), „Belgrade is blue like an orange“ (Antonin Blanc, Duygu Topcu), „Muddy stories“ (Kristijan Vojnić, Isidora Pekić), „Snimaš li Tita ili mene“ (Marigo Antov, Helena Vodopija, Vigor Vukotić, Darko Popovski), „Stolen Footage“ (Sasha Ihnatovich, Zoltan Ka, Georgina Karadjovska, Jasmina Mustafić, Savyasachi Anju Prabir) i „Tijana“ (Marijana Paquin).

Program je besplatan i namenjen svima koji su zainteresovani za društvene nauke, film, ali i interdisciplinarne pristupe naučnom istraživanju. Dodatne informacije mogu se dobiti putem mejla lokomotivans@gmail.com ili na Fejsbuk stranicama Lokomotiva mladih Novog Sada i Dom b-612 i Visual Anthropology Center.

Pre razgovora i filmskih projekcija, sa početkom u 17 časova, u okviru „Lokomotive 2018“ biće organizovan još jedan događaj – „Dan otvorenih vrata“, koji će mladima i neformalnim grupama pružiti mogućnost da se upoznaju sa omladinskim udruženjem Dom b-612, koje je domaćin programa „Dani vizuelne antropologije“.

Više o „Danima otvorenih vrata“ dostupno je na Fejsbuk događaju.

Program „LOKOMOTIVA 2018“ realizuje udruženje „HMM...“ u saradnji sa udruženjima „BalkanIDEA Novi Sad“ i „Centra za edukativno-kreativni razvoj omladine CEKRO“. Projekat se sprovodi uz podršku Gradske uprave za sport i omladinu – Kancelarije za mlade, u okviru realizacije Lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada za 2018. godinu i programa OPENS 2019, koji se sufinansira sredstvima Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine i Ministarstva kulture i informisanja.