TopVesti_6

Basket se vratio kući: 3x3 Čelendžer turnir u Novom Sadu

Wed, 22 Jul 2026 18:46:18 GMT

Nakon tri godine Novi Sad je, makar na jedan vikend, ponovo postao prestonica sveta u basketu 3x3. Ekipe iz 12 država okupile su se 18. i 19. jula na platou ispred SPENS-a kako bi učestvovale na novosadskom 3x3 čelendžer turniru, a najbolji među njima ovoga puta bio je tim iz Uba.

Takmičenje koje organizuje FIBA (Međunarodna košarkaška federacija) od 2019. godine počelo je kvalifikacionim turnirom u kome su se slabije rangirane ekipe borile za učešće u glavnom žrebu. Iako su, zbog visoke temperature, tribine tokom kvalifikacija većinski bile prazne, kvalitetne igre na terenu nije nedostajalo. Nakon šest kvalifikacionih utakmica, učešće u grupnoj fazi su obezbedile ekipe Crvene zvezde (SRB) i Stokholma (SWE).

Kako je vreme prolazilo i temperatura postajala prijatnija, tako su se punile i privremene tribine na čuvenom novosadskom platou. Publika je bila raznovrsna, različitih generacija, navijačkih obeležja, ali sa jednim bitnim zajedničkim činiocem: ljubavi prema basketu. Tu ljubav prati i veliko poznavanje sporta i njegovih pravila. Tako su se sa tribina mogle čuti pohvale nakon dobrih poteza, ali i kritike na račun sudijskih odluka za koje su navijači smatrali da su neispravne.

Kako se publika skupljala, tako je rastao i kvalitet i intezitet basketa na samom terenu. Među ekipama učesnicama su bile i neke od najboljih svetskih ekipa poput Uba (SRB), Limana (SRB), Amsterdama (NED) i NY Harlema (SAD). Publika je pored same igre mogla da uživa i u muzici koja tokom celog dana išla sa razglasa. Deo tog muzičkog repertoara predstavljaju i pesme koje ekipe biraju prilikom njihovog predstavljanja, što je karakteristika svih 3x3 turnira. Tako su se mogli čuti mnogi strani hitovi, ali i domaće pesme poput „Jutro je“ po kojoj su igrači Uba prepoznatljivi.

Foto: Boris Radić

Uzimajući u obzir da se turnir organizuje u Srbiji, domaće ekipe su imale veću naklonost publike. To se ogleda i u činjenici da su tribine bile najpunije upravo na susretima u kojima su učestvovale srpske ekipe: Ub, Liman i Crvena zvezda. U tim trenucima atmosfera na tribinama je bila slična onima u košarkaškim halama. Publika je glasnim navijanjem pokušala da da vetar u leđa svojim favoritima. Dve od tri srpske ekipe, Ub i Liman, su obezbedile plasman u četvrtfinale turnira gde su im se pridružile i ekipe Amsterdama, Antverpa (BEL), Valensije (ESP), Beča (AUT), Fuenhirole (ESP), i Kineskog Tajpeja (TPE).

Pored samog terena, navijači su imali još nekoliko načina da se zabave na ovom događaju. Oko samih tribina postojala je „fan zona“ u kojoj su posetioci mogli da učestvuju u raznim izazovima i takmičenjima i osvoje razne nagrade.

Drugi dan takmičenja doneo je uzbuđenje i nivo basketa koji je dostojan najveće svetske scene. Uprkos velikoj temperaturi, navijači su popunili skoro sva mesta pred početak prvog četvrtfinala. Odličnom atmosferom i podrškom navijači su pomogli domaćim ekipama da dospeju do finala samog turnira. Tako je nastavljena tradicija novosadskog čelendžer turnira po kojoj nijedna ekipa iz inostranstva nije osvojila trofej, već su sve titule ostale u Srbiji.

Ono što mi je privuklo pažnju tokom samog gledanja turnira jeste i broj ljudi koji napušta tribine kada ne igraju srpske ekipe. Iako su i mečevi stranih ekipa bili kvalitetno na istom nivou kao mečevi domaćih ekipa, publiku kao da to nije previše interesovalo. Ranije u tekstu sam pomenuo da su tribine bile najpunije za utakmice domaćih ekipa, ali sam se iznenadio kada sam video da je skoro polovina navijača napustila tribine nakon četvrtfinalnih utakmica Uba i Limana.

Međutim, od početka polufinala do kraja turnira tribine se nisu praznile. Sa velikom pažnjom i energijom, kako na tribinama tako i na terenu, pratio se svaki potez i pokret igrača. Publika je navijala, zvanični spiker dodatno podizao atmosferu i u tim trenucima je sve izgledalo kao prava sportska predstava. Tribine su bile pune i legendi ovog sporta, pa su tako turnir gledali i Strahinja Stojačić, Marko Ždero, Marko Savić i drugi koji su ovaj sport popularizovali kod nas.

Foto: Boris Radić

Vrhunac turnira usledio je u samom finalu u kome su se sastali Ub i Liman. Ub je do finala došao pobedama nad ekipama Amsterdama (22:15) i Antverpa (18:16), dok su domaći Limanci pobedili Beč (21:16) i Fuenhirolu (15:14). Sam finalni meč je opravdao očekivanja i bio jedan od najneizvesnijih na celom turniru. Prednosti su se menjale, postizani su teški koševi, a tenzija na tribinama je dostizala maksimum. Sve je stalo u poslednji minut u kome je rezultat bio nerešen. U poslednjoj sekundi, ekipa Limana je imala napad za pobedu koji nisu uspeli da iskoriste pa su tako igrači Uba pobedom 20:19 prvi put osvojili novosadski 3x3 čelendžer turnir.

Značaj ovog turnira nije samo u prestižu, već i u činjenici da je ovaj turnir kvalifikacioni za masters turnir u Malagi. Na ovo takmičenje su se kao osvajači plasirali basketaši Uba, dok su svoje mesto obezbedile i ekipe Fuenhirole i Antverpa.

Novi Sad je uvek bio poznat kao grad koji voli i poznaje košarku. Ovaj grad je iznedrio mnoge poznate košarkaše i basketaše poput Dušana Domovića Buluta, Strahinje Stojačića, Marka Gudurića, a najskoriji primer je Nikola Kusturica, jedan od najboljih mladih košarkaša na svetu. Zbog toga, i činjenice da se i dalje u novosadskim kvartovima mogu videti deca kako igraju basket sa drugarima, ostaje nada da će Novi Sad dobiti stalno domaćinstvo za čelendžer turnire. A ko zna, možda Novi Sad dobije priliku da bude i domaćin masters turnira...

Sedam rundi do istorije: Vimbldon 2026.

Thu, 16 Jul 2026 14:32:05 GMT

Na 139. po redu Vimbldonu Janik Siner drugu godinu za redom opravdao je titulu najboljeg, dok je u ženskoj konkurenciji svoju prvu grend slem titulu uzela čehinja Linda Noskova.

Vimbldon je ove godine na terenima Ol Ingland kluba (All England club) odigran od 29. juna do 12. jula. Srbiju je predstavljalo petoro tenisera i dve teniserke. U singlu smo gledali Miomira Kecmanovića, Hamada Međedovića, Dušana Lajovića, Novaka Đokovića i Teodoru Kostović, a u dublu Aleksandru Krunić.

Trojica srpskih tenisera završila su učešće na turniru već u prvom kolu. Miomir Kecmanović nije imao sreće sa žrebom, pa je već na samom startu igrao protiv Sinera. Iako se pre početka činilo da italijanski teniser neće imati puno problema, Miomir je zadao ozbiljnu glavobolju prvom igraču sveta nakon što je poveo 2:0 u setovima, ali na kraju nije bilo snage za potpunu senzaciju. Meč je posle nešto više od tri i po sata borbe završen rezultatom 2:3 po setovima za Sinera.

Dušan Lajović je nakon poraza u kvalifikacijama, mesto u glavnom žrebu pronašao kao laki luzer (lucky loser) nakon povlačenja Džeka Drejpera zbog povrede. On je u prvom meču igrao protiv kasnije četvrtfinaliste Tejlora Frica i savladan je rezultatom 3:0 (6:3,6:4,6:3). Hamad Međedović je ispao od skoro duplo lošije rangiranog igrača Sebastijana Ofnera nakon pet setova. Austrijanac je svoj nastup na Vimbldonu završio u narednom kolu nakon poraza maksimalnim rezultatom.

Foto: pixabay

Jedina srpska teniserka u singlu, devetnaestogodišnja Teodora Kostović dobila je težak zadatak na njenom debitantskom grend slemu. Protivnica u prvom kolu bila joj je beloruskinja Arina Sabalenka. Prva igračica sveta rutinski je privela meč kraju i u naredno kolo otišla sa pobedom od 2:0 (6:2,6:3) u džepu. Držala se Arina i bila glavni favorit sve do osmine finala kada je iznenađujuće izgubila od Naomi Osake u dva seta. Sabalenka do sada ove godine nije uzela nijedan grend slem s obzirom da je u Australiji u finalu bolja od nje bila Ribakina, a na Rolan Garosu takmičenje je završila u četvrtfinalu nakon što je izgubila dobijeni meč. Tada je na konferenciji za medije razočarano izjavila da se mentalno ne oseća najbolje, te da bi najradije prestala sa tenisom. Uprkos gubitku određenog broja bodova, ostala je na prvom mestu WTA liste.

Aleksandra Krunić ove sezone igrala je dva grend slem finala sa Anom Danilinom i postala 5. dubl igračica na svetu. Na Vimbldonu ipak, bolje od njih dve u trećem kolu bile su Ingrid Nil i Hulijana Olmos. Na kraju, teniserka srpskog porekla ipak je podigla pehar najbolje u ženskom dublu i to prvi put u karijeri. Kristina Mladenović je u finalu sa partnerkom Hanju Guom bila bolja od Gabrijele Dabrovski i Luize Stefani sa 2:0 u setovima (6:3,7:5).

Jedini koji je ostao do same završnice turnira bio je Novak Đoković. Najbolji srpski teniser u drugom kolu odmerio je snage sa Stefanosom Cicipasom. Bez prevelike muke, u tri seta pobeđen je grčki teniser koji u poslednje vreme pruža sve slabije partije za razliku od pre nekoliko godina. Jedina dva grend slem finala koja je igrao, izgubio je upravo od Đokovića, a jedno od njih je i čuveno finale na Rolan Garosu 2021. godine kada je Đoković preokrenuo rezultat od 0:2 do 3:2 u setovima. Prošle godine na Vimbldonu, bivši teniser i sada trener, Goran Ivanišević izjavio je da Grk želi, ali ne radi ništa, te da nikada nije video nespremnijeg igrača u životu. U tom trenutku Cicipas je bio 25. igrač sveta dok je danas na 85. poziciji.

Nastavio je Đoković svoj put ka 25. grend slem tituli i u naredna dva kola izgubio dva seta i oborio još jedan rekord. Srpski teniser prestigao je Rodžera Federera i postao igrač sa najviše pobeda u istoriji na Vimbldonu (106).

Foto: pixabay

U četvrtfinalu gledali smo ispisivanje još jedne stranice istorije. Meč koji je igrao protiv Ože Alijasima trajao je pet sati i osamnaest minuta i postao najduže četvrtfinale odigrano na Vimbldonu. Pet setova i tri tajbrejka, gledali smo apsolutni spektakl na Centralnom terenu. Četrnaest godina mlađi Kanađanin nije mogao protiv iskusnog Đokovića i pokleknuo je u tajbrejku petog seta sa 10:4. Đoković je pokazao da i dalje nije rekao kraj vrhunskom tenisu.

U polufinalu čekao ga je prvi reket sveta Janik Siner. Videlo se da je Đoković bio iscrpljen i da nije mogao da pruži otpor kakav smo gledali u polufinalu Australijan opena ove godine. Italijan je sa po 6:4 u sva tri seta zakazao meč sa Aleksandrom Zverevom.

Šampion ovogodišnjeg Rolan Garosa izašao je pun samopouzdanja na teren protiv Sinera nakon što je u polufinalu savladao domaćeg tenisera Artura Ferija. Činilo se da Zverev može do nove titule, međutim nakon dva tajbrejka Siner je uzeo stvar u svoje ruke i uz po jedan brejk, nakon sedam mečeva osvojio Vimbldon rezultatom 3:1.

U ženskoj konkurenciji gledali smo duel između dve čehinje, sedme i sada šeste teniserke sveta. U tri seta 6:2, 5:7, 6:3 Linda Noskova bila je bolja od Karoline Muhove i osvojila prvu grend slem titulu. Iva Jović, teniserka srpskog porekla koja nastupa za Sjedinjene Američke Države svoj nastup završila je u osmini finala. Šampionka Rolan Garosa, mlada Mira Andreeva, takmičenje je završila u drugoj rundi, dok su Jelena Ribakina i Iga Švjontek zaustavljene u trećem kolu.

Naredni grend slem koji nas očekuje jeste Ju-es open koji će se u Njujorku odigrati od 23. avgusta do 13. septembra.

Orlovi ubedljivi na krilima Jokića

Wed, 08 Jul 2026 15:47:13 GMT

Кošarkaška reprezentacija Srbije uspešno je završila prvu fazu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2027. godine, pošto je u poslednja dva kola ostvarila pobedu protiv Švajcarske i Bosne i Hercegovine. „Orlovi“ su najpre slavili na gostovanju u Friburgu rezultatom 97:73, a zatim su pred domaćom publikom u Beogradu savladali Bosnu i Hercegovinu sa 94:81 i tako overili plasman u narednu fazu kvalifikacija.

Nakon dva poraza od Turske u prethodnim kvalifikacionim prozorima, naši momci su dobili veliko pojačanje u najboljem košarkašu današnjice, Nikoli Jokiću. On je kao kapiten predvodio ekipu sačinjenu od 12 košarkaša, koji su krenuli put Švajcarske.

Domaćini su u ovaj meč ušli motivisano, te su sa dobrim procentima šuta držali rezultatski egal sve do kraja treće četvrtine. Momirov i Tanasković su u tom trenutku našoj selekciji doneli prvo dvocifreno vođstvo na utakmici. U poslednjoj deonici, „Orlovi“ su potpuno preuzeli kontrolu, povećavali razliku iz minuta u minut i bez neizvesne završnice stigli do ubedljivog trijumfa – 97:73.

Najefikasniji u reprezentaciji Srbije bili su Nikola Jokić i Nikola Jović sa po 22 poena. Pored njih, dvocifreni su bili i Nikola Tanasković sa 16, Aleksa Avramović sa 13 i Stefan Momirov sa 11 poena.

Drugi test za izabranike Dušana Alimpijevića bila je reprezentacija Bosne i Hercegovine. Pred punim tribinama dvorane Aleksandar Nikolić, naši košarkaši su od samog starta utakmice nametnuli svoj ritam.

Foto: Boris Radić

Srbija je prvu četvrtinu dobila sa 27:15, a do odlaska na odmor prednost je povećana na 54:35. Iako je Bosna i Hercegovina u nastavku pokušala da se vrati u meč i dobila treću četvrtinu, domaća reprezentacija nije dozvolila neizvesnu završnicu i sigurnom igrom sačuvala dvocifrenu prednost do samog kraja susreta.

Najefikasniji igrač utakmice bio je Nikola Jović sa čak 32 postignuta poena, uz odličan šut za tri poena (7/9). Još jednu vrhunsku partiju pružio je Nikola Jokić, koji je ostvario tripl-dabl učinak od 20 poena, 10 skokova i 11 asistencija, potvrdivši ulogu lidera reprezentacije. Zapažen je bio i Nikola Đurišić sa 16 poena, dok je u selekciji Bosne i Hercegovine najbolji bio Luka Garza sa 16 poena.

Ovim pobedama Srbija je prvi krug kvalifikacija završila sa učinkom od četiri pobede i dva poraza, čime je obezbedila plasman u drugu fazu takmičenja. U toj fazi čekaju ih Italija, Litvanija i Island, reprezentacije koje su u grupi D zauzele prve tri pozicije.

Sledeći termin kvalifikacionih prozora predviđen je za kraj avgusta. U ovom terminu naši košarkaši prvo dočekuju Island, a zatim idu put Italije.

Ko je bio Edin Avdić?

Fri, 03 Jul 2026 17:12:03 GMT

Malo je sportskih komentatora čiji su prenosi ostali upečatljivi podjednako kao i sami mečevi. Navijači i nakon nešto više od 13 godina dobro pamte taj glas, uzvike “Teletović sa parkinga”, ali i “Kecmaan, ide trojka”. Tokom proteklog meseca upravo ove komentare mogli smo čuti nebrojano puta, ali uz podsećanje na nenadoknadiv gubitak. Sportski novinar i komentator Edin Avdić iznenada je preminuo 3. juna 2026. godine u Beogradu. Sećanja na njegov rad ostaće duboko urezana među ljubiteljima sporta, pa se zato danas prisećamo ko je zapravo bio i zbog čega su mnogi zahvaljujući njegovim prenosima zavoleli košarku.

Edin Avdić rođen je u Sarajevu 19. juna 1979. godine i bio je sportski novinar, komentator i kolumnista. Prve košarkaške korake u detinjstvu napravio je u sarajevskom klubu Bosna, gde je igrao na poziciji beka, a zatim i kao plejmejker.

Foto:screenshot/X&O's chat/youtube

Ljubav prema košarci opstala je i van terena, pa je tako u Sarajevu završio novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Prvi posao dobio je na Federalnoj televiziji, nakon čega je prešao na OBN televiziju. Od 2009. godine je radio na televiziji Arena Sport. Zajedno sa Nenadom Kostićem stasao je kroz prenose mečeva NBA lige.

Jedan od najupečatljivijih trenutaka zajedničke karijere desio se 25. aprila 2009. godine u Zagrebu. Tada je Dušan Kecman postigao istorijsku trojku sa tri četvrtine terena za pobedu Partizana protiv Cibone u finalu ABA lige, a Edinov i Nenadov urlik oduševljenja ostao je ukorenjen među poznavaocima košarke.

Početkom 2026. godine dobio je otkaz na Areni Sport, a nagađa se da su glavni razlozi za to bili politički. Iako se Avdić nije direktno oglašavao po ovom pitanju, u jednom od svojih podkasta zahvalio se javnosti na podršci i naveo da nema sve informacije o situaciji, te da ne želi da iznosi spekulacije dok ne bude imao potpunu sliku.

Avdić je sa kolegom Milošem Jovanovićem bio domaćin košarkaškog podkasta „Udvajanje“, dok je imao i svoj autorski podkast „X&O’s chat“ na TV Una. Ovaj podkast bio je veoma popularan, a Edin je uspevao da dođe do najvećih košarkaških zvezda i trenera. Među njima su Nikola Jokić, Željko Obradović, Svetislav Pešić, Jan Veseli, Vasilis Spanulis...

Edin Avdić ostaće upamćen kao jedan od najpoznatijih sportskih novinara na ovim prostorima. Iako više nećemo imati priliku da čujemo nove mudrolije iz enciklopedije, ostaće zahvalnost na tome što smo imali priliku da slušamo njegova ljubavna pisma upućena košarci.

U tišini dubina ispisana istorija: Završeno Svetsko prvenstvo u ronjenju na dah

Mon, 22 Jun 2026 11:56:04 GMT

Novi Sad je prethodnog vikenda bio domaćin Svetskog prevenstva u ronjenju na dah. Tokom prvenstva koje je trajalo četiri dana, na bazenu u Futogu, takmičari iz više od 30 zemalja oborili su brojne rekorde.

Ovo takmičenje okupilo je 250 sportista iz 34 zemlje, sa svih pet kontinenata, koji su se na novootvorenim bazenima u Futogu nadmetali za titulu najbolje/g. Neki od najboljih takmičara u ovoj grani sporta su pokazali da iznova mogu da pomeraju granice ljudskih mogućnosti. Bilo to ronjenje na jedan uzdah, preko celog bazena, u dinamika disciplini ili u mestu, za njih nije predstavljalo problem. Gurala ih je strašna želja da ostanu što duže ispod vode, a potomi da sudijama pokažu da su uprkos ogromnim naporima, ostali svesni svega.

Ostvareni su brojni uspesi na ovom takmičenju, a oboreno je čak 11 svetskih rekorda. Novi svetski rekord za žene u disciplini DYN-BF (dinamika sa perajima) postavila je hrvatska roniteljka Mirela Kardašević preronivši neverovatnih 278,5 metara na jedan udah, nadmašivši prethodni rekord koja je postavila Magdalena Solih. Hajke Šverdtner (Heike Schwerdtner) iz Nemačke je postavila novi rekord u disciplini zadržavanje daha u mestu. Njeno pobedničko vreme je iznosilo neverovatnih 9 minuta i 39 sekundi, čime je nadmašila prethodni rekord od 9:30.

Foto1: foto by Boris Radić

Uspesi nisu zaobišli ni reprezentacije iz regiona. Hrvatska je opet potvrdila status svetske sile u ovom sportu, a pored Mirelinog istorijskog zlata, zabeleženi su odlični rezultati u muškoj i ženskoj konkurenciji. Slovenački ronilac Luka Pengov je ostvario fantastičan rezultat preronivši 229,5 metara u disciplini „Dinamika sa monoperajom“. Srpski ronilac Nenad Pavković zauzeo je peto mesto na ukupnoj rang listi takmičara na ovom prvenstvu. Najefikasniji su bili Mateuš Malina iz Poljske, Rolando Salgado sa Kube, Gijom Burdila iz Francuske ali i Tomin Mugita Kastiljo iz Španije. Ovo je za našeg ronioca veliki uspeh čime se našao u društvu najboljih.

Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin zvanično je otvorio prvenstvo i istakao da je ronjenje na dah jedan od najfascinantnijih sportova današnjice jer na jedinstven način spaja fizičku spremnost i mentalnu snagu. On je dodao da su ovi sportisti primer pomeranja granica ljudskih mogućnost. Predsednica Saveza organizacija podvodnih aktivnosti Srbije (SOPAS) Božana Ostojić i predsednica Svetske federacije podvodnih aktivnosti (CMAS) Ana Arzahanova naglasile su da novoizgrađeni bazen u Sportskom centru Futog ispunjava najviše svetske standarde za organizaciju ovako masovnog planetarnog šampionata.

Pored Pavkovića i naše reprezentativke su ostvarile odlikovanja. Ženska reprezentacija Srbije u sastavu naših najboljih takmičarki uspela je da u izuzetno jakoj svetskoj konkurenciji izbori treće mesto i bronzanu medalju. Tokom trajanja šampionata, srpske reprezentativke su u bazenu u Futogu postavile i novi nacionalni rekord Srbije u ženskim bazenskim disciplinama, čime su dodatno podigle lestvicu za domaći podvodni sport. Muški i ženski deo našeg tima zabeležio je izuzetno visok procenat „belih kartona” (tehnički potpuno ispravnih zarona bez diskvalifikacije nakon izlaska na površinu), što potvrđuje vrhunsku mentalnu i fizičku pripremljenost celog sastava pod vođstvom stručnog štaba.

Ragbi, sport koji ne traži pažnju ali je zaslužuje

Mon, 15 Jun 2026 09:49:19 GMT

Na terenu bez mnogo publike igra se sport koji od igrača traži izdržljivost, snagu i poverenje u saigrače. Iako u Srbiji postoji više od sedam decenija, ragbi je za mnoge velika nepoznanica. Ragbi savez Srbije osnovan je 1954. godine i na sportskoj sceni opstaje zahvaljujući zajednici koja u njemu vidi više od samog takmičenja.

,,Ragbi u Srbiji je amaterski sport, u pravom i potpunom smislu te reči. Ljudi se bave ragbijem zbog ljubavi prema sportu, drugarstva, osećaja pripadnosti i ličnog užitka. To je ujedno i najlepša i najizazovnija stvar. Igrači plaćaju članarine, opremu, teretanu, suplemente. Žongliraju između privatnog života, posla i bavljenja sportom sa jajastom loptom. Klubove vode entuzijasti, dugogodisnji članovi kluba, veterani, sve volonteri. U razgovoru sa njima od svakog možete čuti da to rade jer su zahvalni ragbiju na svemu što im je pružio u igračkim danima, da su tu stekli prijatelje, formirali se kao ličnosti i žele da i naredne generacije imaju šansu da se bave ragbijem“, rekao je trener regionalnog tima ragbi kluba ,,Rad“, Aleksandar Nedeljković, ,,Definitivno bi dodatno finansiranje svima drastično olakšalo funkcionisanje i poboljšalo uslove.“

Treninzi ragbija se cele godine obavljaju napolju, na temperaturi ispod nule, snegu, kiši ili velikim vrućinama. Ovakvi uslovi su fizički izuzetno naporni, ali uprkos njima mališani i stariji uspevaju da isprate taj tempo, rekao je Aleksandar: ,, Da bi ti se ragbi dopao kao detetu moraš da budeš hrabar, da ti se dopadne izuzetan izazov koji ragbi predstavlja u svakom smislu. Ragbi je sport na kom nekog oboriš i ustaneš, na kom te neko obori i ustaneš... Mladima je prvo motiv da igraju za seniorski tim svog kluba i juniorsku reprezentaciju, oni koji to postignu kreću se ka ultimativnom cilju, a to je igranje za senorski nacinalni tim i potencijalni odlazak u inostranstvo i profesionalne vode.“

Foto1: preuzeto sa instagram profila @rugby.serbia

Možda se u Srbiji na ovaj sport i igrače ne obraća puno pažnje, ali druge države zasigurno neguju njegovo postojanje. Naši igrači često zaigraju u reprezentaciji drugih zemalja, uglavnom jer idu putem koji im omogućava igranje uz školovanje. ,,Ono što je moj neki najveći uspeh je predstavljanje reprezentacije od 2011. godine, dve godine zaredom. Posle toga sam debitovao za seniorski tim od jeseni 2013. godine i evo dan danas sa nekim kraćim pauzama, zbog studiranja i posla, igram za reprezentaciju. Moj cilj je da budem neki mentor igračima koji polako dolaze iz tih nekih mlađih kategorija i dobijaju neku svoju šansu da predstavljaju Srbiju na internacionalnim takmičenjima.” rekao je Milan Marinković, ragbista poreklom iz Beograda, kome je sport otvorio vrata ka životu u Škotskoj, nastupajući za srpsku reprezentaciju.

,,Ono što pravi problem trenutno je to što ljudi misle da je ragbi američki fudbal. Najviše zbog toga što je u američkim filmovima i serijama, koji su bili prikazivani na televiziji, ko god da je tu radio prevod sa engleskog na srpski je pisao za američki fudbal da je to ragbi, iako to nije tako”, dodao je Milan.

Foto2: preuzeto sa instagram profila @rugby.serbia

Njegovi klubovi, treneri i igrači konstantno ređaju uspehe, ali nedovoljan medijski prostor, manjak finansijske podrške i publike ga ostavlja nevidljivim u Srbiji. ,, Teško ja naći medijski prostor i pre svega razbijati predrasude kod ljudi koji o tom sportu ne znaju gotovo ništa, naročito roditeljima koji treba da pošalju decu na ragbi i misle da će dete odmah da se povredi opasno, što nije baš tačno. Povreda svakako ima, ali ništa više nego u drugim sportovima. Drugo, teško je doći do sponzora i to ostaje manje više u domenu ličnih kontakata aktera ragbija“, izjavio je predsednik Ragbi saveza Uroš Babić.

Babić je dodao i da je jedan od problema što za ragbi ne postoji odgovarajuća infrastruktura, tereni ili oprema, koja može da unapredi ovaj sport: ,,Ovde je državna pomoć posebno bitna jer čak i u profesionalnim sportovima gde je mnogo više novca od sponzora i drugih izvora prihoda, sportski savezi i klubovi se uglavnom oslanjaju na pomoć države kada je u pitanju sportska infrastruktura, a kamoli u amaterskim sportovima gde su prihodi mnogo manji. Osim infrastrukture sledeća stvar u koju bi država mogla više ulagati je edukacija kadrova u saradnji sa sportskim obrazovnim ustanovama.“

,,Još par razloga koji utiču na to da ragbi bude nevidljiv je, kao i kod drugih sportova, što ne dobijaju velika ulaganja i velike količine novca, ne dobijaju nažalost toliku podršku od države. Isto tako bi osvojili neko takmičenje i kada bi jednostavno dobro bili rangirani na toj svetskoj lestvici. Verovatno bi ragbi postao mnogo popularniji, ali nažalost teško je ostvariti takve rezultate kada nam ova dva faktora nisu uzeta u obzir”, dodao je Marinković.

Iako se ragbi u Srbiji često meša sa američkim fudbalom, ovaj sport uprkos finansijskim i infrastrukturnim problemima ostvaruje značajne uspehe širom Evrope. Ako ragbi ima ogromnu budućnost i mogućnost u drugim državama, zašto ne može i u Srbiji? Zahvaljujući snazi timova, posvećenosti igrača i njihovoj ljubavi prema sportu, ragbi opstaje i nastavlja da raste.

Zverev konačno zasijao u gradu svetlosti

Mon, 08 Jun 2026 14:10:45 GMT

Nemački teniser Aleksandar Zverev osvojio je Roland Garos nakon pobede nad Flavijom Кobolijem 6:1, 4:6, 6:4, 6:7 (5-7), 6:1. Do svog prvog grend slem trofeja u karijeri, Nemac je došao nakon više od četiri sata borbe na stadionu Filip Šatrije.

Foto: Roland Garros

Pre početka samog turnira, drugi teniser sveta i branilac trofeja, Кarlos Alkaraz, obavestio je javnost da zbog povrede neće biti u mogućnosti da se bori za odbranu trofeja.

Već u ranim rundama počeli su da padaju favoriti. Teniski svet ostao je u šoku jer je prvi reket sveta, Janik Siner, eliminisan već u drugoj rundi.

Nedugo zatim, usledio je još jedan zemljotres. Novak Đokovic, čovek koji je dve decenije predstavljao sinonim za Grend slem uspehe, zaustavljen je već u trećem kolu. Žoao Fonseka uspeo je da se vrati iz deficita od 2-0 u setovima i tako izbaci trostrukog osvajača ovog takmičenja.

Od tog trenutka, Zverev je postao prvi favorit turnira. Bez Sinera koji ga je u poslednje vreme često zaustavljao i Đokovića koji ga je prošle godine eliminisao na ovom turniru, Zverev je dobio zlatnu priliku da dođe do prve grend slem titule.

On je do finala stigao relativno sigurno, bez većih padova u ranim rundama, gde je rutinski rešavao Bonzija i Mahača. Prvi izgubljen set usledio je u trećoj rundi od francuza Alisa, ali je i ovu prepreku prebrodio.

U nastavku turnira podizao je nivo igre, a u četvrtfinalu je dominantno savladao Hodara, koji je ranije bio jedno od iznenađenja turnira.

U polufinalu je protiv mladog Jakuba Menšika morao da odigra najzahtevniji meč do tada. Izgubio je set, ali je kontrolom i iskustvom slomio ritam rivala i obezbedio plasman u finale.

Sa druge strane žreba, Кoboli je do svog meča karijere došao sa neverovatnim kvalitetom igre.Turnir je otvorio sigurnim pobedama u ranim rundama, gde je bez većih problema eliminisao Pelegrinija, Vua i Tiena, ne gubeći ni set u tim mečevima.

Prvi problemi usledili su u osmini finala, gde je protiv Svajde morao da spašava set i igra taj-brejk završnicu, ali je pokazao pribranost u ključnim momentima.

Najveći trenutak njegove karijere do tada stigao je u četvrtfinalu, gde je eliminisao četvrtog nosioca Feliksa Ožer Aliasima posle velike borbe.

U finale je ušao bez borbe zbog povlačenja Matea Arnaldija, što mu je omogućilo da odmoran dočeka najveći meč u karijeri.

Prvi set protekao je potpuno u znaku Zvereva. Nemac je od starta nametnuo ritam, koristio nervozu debitanta u Grend slem finalu i veoma brzo stigao do ubedljivih 6:1. U tim trenucima delovalo je da bi finale moglo da bude jednosmerna ulica.

Međutim, Кoboli je pokazao zašto je najveće iznenađenje turnira. U drugom setu zaigrao je mnogo agresivnije i bolje, pa je napravio ključni brejk za 6:4, čime je potpuno vratio meč u egal.

Igralo se gem za gem u trećem setu sve do rezultata 5:4 za Zvereva, gde Кoboli, od činilo se sigurnog gema, i 30:0 na svom servisu, dopušta četiri poena rivalu i set se završava u korist Nemca 6:4.

U četvrtom setu imao je prednost. Zverev se vraćao, publika je bila potpuno uključena u meč, a odluka je pala u taj-brejku. Italijan je ostao mirniji u najvažnijim poenima i osvojio taj-brejk sa 7:5, izborivši odlučujući peti set.

Posle izgubljenog četvrtog seta Zverev nije psihološki pao. Naprotiv, u odlučujućem delu meča odmah je napravio brejk, zatim još jedan, poveo sa 4:0 i potpuno slomio otpor umornog Кobolija. Poslednji set završio je sa ubedljivih 6:1 i tako zakazao slavlje do duboko u noć.

Roland Garos 2026. obeležili su neizvesni mečevi, iznenađujući rezultati i uspon novih tenisera. Na kraju je Saša Zverev ipak pokazao da se trud, požrtvovanost i naporan rad na kraju uvek isplate.

NOVI/STARI ŠAMPIONI EVROPE – Pregled svih evropskih klupskih takmičenja

Tue, 02 Jun 2026 20:54:25 GMT

U subotu je Pari Sen Žermen (PSG) odbranio titulu šampiona Evrope, gde su u velikom finalu u Budimpešti posle boljeg izvođenja jedanaesteraca savladali engleski Arsenal rezultatom 4:3. Međutim, Pariz nije jedini grad koji će imati zvanje Grad evropskog šampiona ovog leta.

Nakon prvih 90 minuta rezultat na „Puškaš areni“bio je 1:1. Arsenal je poveo golom Kaia Haverca u šestom minutu, a izjednačenje za Parižane je doneo osvajač Zlatne lopte Usman Dembele u 65. minutu. Rezultat posle 120 minuta je ostao nepromenjen, pa je utakmica prešla na penal seriju u kojoj je tragičar bio brazilski defanzivac Gabriel, poslavši Topdžije kući u suzama.

Parizu je ovo druga titula u klupskoj istoriji, ali i što je najvažnije, ovo im je druga titula u nizu, što ih čini jednim od veoma retkih klubova kojima je ovo pošlo za rukom. Treneru Pariza, Luisu Enrikeu, ovo je treća titula najprestižnijeg klupskog takmičenja i druga sa timom iz Grada svetlosti. Enrike je ovim uspehom ušao u „klub menadžera“ koji su uspeli da osvoje Ligu Šampiona dva puta zaredom.

Foto 1: preuzeto sa sajta Gettyimages.com

Za najboljeg igrača u finalu, UEFA je dodelila nagradu portugalskom fudbaleru Vitinji zbog sjajnih partija na sredini terena za ekipu PSG-a. Utakmicu je pratilo mnogo poznatih ličnosti poput Dejvida Bekama i Travisa Skota, ali je na stadionu bio i najbolji košarkaš na svetu, Nikola Jokić.

Liga šampiona ove sezone nam je donela brojne uspomene, iznenađenja, ali odlične utakmice. Najzapaženije iznenađenje je bio norveški klub Bodo/Glimt, koji je u ligaškoj fazi pobeđivao velikane poput Mančester Sitija i Intera, ali se i kvalifikovao skroz do osminefinala gde ga je zaustavio Sporting iz Lisabona. Sporting je prvi put igrao četvrtfinale ovog takmičenja još od sezone 1982/83. Arsenal je sam po sebi iznenađenje, jer niko nije mogao da predvidi da će klub iz Londona stići do finala. Najbolji strelac ove sezone je napadač Real Madrida Kilian Mbape sa 15 golova, a nagradu za najboljeg igrača dobio je gruzijski napadač Kviča Kvaračkelia, a najbolji mladi igrač je turski reprezentativac Arda Guler.

Iako Arsenal nije doneo titulu šampiona u Englesku, drugi klubovi jesu. U finalu Lige Evrope u kojem su se sastali engleska Aston Vila i nemački Frajburg, kao pobednik je izašao tim iz Birmingema. Vila je pobedila nemački klub rezultatom 3:0 i ostvarila prvi evropski trofej još odnjihove titule u Ligi špampiona sezone 1981/82. Njhov menadžer Unai Emeri je ovom pobedom postao trener sa najviše titula u ovom takmičlenju, sa čak 5 od 6 titula koje je mogao osvojiti. Aston Vila će naredne sezone igrati Ligu Šampiona posle osvajanja turnira, dok će Frajburg zbog solidnog plasmana u ligi igrati Ligu konferencija.

Uprkos Arsenalovom porazu, London će ipak imati klub sa nadimkom „Evropski šampion“, jer je Kristal Palas u finalu Lige konferencija pobedio španski Rajo Valjekano rezultatom 1:0. Utakmicu je odlučio francuski napadač Žan-Filip Mateta u 51. minutu. Ovo je timu iz Južnog Londona treći trofej u dve godine i najveći uspeh u klupskoj istoriji. Naredne sezone će praviti društvo timovima u Ligi Evrope, dok tim iz Španije neće igrati nijedno evropsko takmičenje.

Što se tiče klubova iz Srbije, Crvena Zvezda se takmičila u Ligi Evrope i završila ligaški deo na 15. mestu, ali su u prvoj fazi doigravanja izgubili od francuskog Lila i time završili učešće. Crvena Zvezda će se kroz kvalifikacije boriti za plasman u Ligu šampiona naredne sezone, dok će novosadska Vojvodina svoj prvi plasman u evropsko takmičenje tražiti kroz kvalifikacije za Ligu Evrope. Partizan i Železničar Pančevo će pokušati da se kvalifikuju u Ligu Konferencija, što bi Pančevcima bilo prvo evropsko takmičenje u modernoj istoriji.

Vilbal i svibor: Savremeni sportovi iz Srbije

Mon, 25 May 2026 14:47:38 GMT

Da li ste do sada čuli za sportove u Srbiji koji spajaju tradiciju i kreativnost? To su upravo vilbal i svibor. Iako nisu toliko popularni u javnosti, sve više pažnje privlače kroz takmičenja i manifestacije. Vilbal, iako na prvi pogled podseća na fudbal, ima svoja pravila koja ga čine nepredvidivijim. Sa druge strane, svibor je inspirisan viteškim borbama i srednjovekovnim nasleđem. Oba sporta doprinose njihovom razvoju i promociji na svetskom nivou.

Vilbal je srpski sport nastao 27. novembra 2013. godine. Njegovi osnivači su Predrag Jović Džo i Vladan Vučković Vlaja iz Vladičinog Hana. Predrag i Vladan došli su na ideju da osmisle novu igru zato što su bili razočarani sudijskim odlukama na lokalnoj fudbalskoj utakmici. Vilbal je upravo zbog toga najsličniji fudbalu, ali uz određene varijacije u pravilima.

Za početak, na teren koji je pravilnog kružnog oblika i podseća na arenu izlaze dve ekipe od po sedam igrača. Utakmica ukupno traje 60 minuta i podeljena je u tri segmenta od po 20 minuta. Svaka ekipa ima pravo na napad od 20 sekundi dok samo golman može imati loptu najviše 7 sekundi. Broj izmena u toku utakmice je neograničen što omogućava visok tempo igre.

Na kružnom terenu postoji tri načina za postizanje golova. Prvi način je ukoliko igrač pogodi jedan od dva centralna okvira gola odnosno kapije koju čuva golman i nalaze se jedna naspram druge. Tada ekipa koja je postigla pogodak dobija dva boda. Na vrhu luka kapije nalazi se i obruč odnosno vil čiji pogodak nosi najviše poena odnosno tri. Treći način jeste pogodak neke od četiri baze. Baze predstavljaju bočne golove i svaki pogodak donosi jedan bod, ali i eliminaciju jednog protivničkog igrača sa terena radi dinamike.

foto: https://wheelball.rs/

Kao i u fudbalu, tako i u ovom sportu utakmicu nadgledaju tri sudije po istom principu. Međutim, glavna razlika jeste što u vilbalu ne postoji ofsajd. Igrač može u svakoj trećini da napravi najviše tri faula, ali ako uđe u bonus, svaki faul se sankcioniše kaznenim udarcem. Ukoliko je faul napravljen u trouglu jedne od baza šutira se na prazan gol sa 30 metara, a ako je ispred kapija izvodi se deveterac i tom prilikom golman može da interveniše.

U vilbalu ne postoji nerešen rezultat, jer kako kažu Predrag i Vladan, smisao sporta jeste da postoji pobednik i pobeđeni.

Osmišljavanjem ove igre oformljen je i Srpski vilbal savez (SVS) koji predstavlja krovnu nacionalnu sportsku organizaciju za vilbal u Srbiji koja je član Sportskog saveza Srbije. Njegovo sedište nalazi se u Sremskim Karlovcima. Ovaj sport se nije zadržao samo u Srbiji, već je SVS otišao korak dalje i osnovao Svetsku vilbal asocijaciju (WIWA).

Savez u potpunosti rukovodi Prvom vilbal ligom u kojoj igraju profesionalci i Ligom vilbal diletanata u kojoj igraju amateri. Takođe, zadužen je za reprezentaciju Srbije u ovom sportu, ali i za udruženje sudija i razvoj omladinskih akademija. Prvi licencirani vilbal klub u Srbiji jeste Vojvodina.

Svibor, odnosno Srpsko viteško borenje je sport zasnovan na borilačkim veštinama u srpskoj tradiciji. Radivoj Radulović je zvanično oformio Svibor 1991. godine uz blagoslov Patrijarha Pavla.

foto: instagram/sviborvitezovi

U okviru Srpskog viteškog borenja postoji 12 disciplina nazvanih po junacima iz srpskih epskih pesama. Neke od tih disciplina su Miloševo kamenje (bacanje kamena sa ramena), Markovo topuzanje, Reljino letenje (skakanje uvis preko mačeva ili vrljika), Šipčićevo veranje, Novakovo penjanje, Oblačićevo trčanje, Radoičino plivanje, Strahinjino ščepanje… Penjanje, jahanje, goloruke borbe i borbe srednjovekovnim oružjem samo su neke od veština viteških sposobnosti na kojima moraju da rade učesnici. Vežbanje takvih borbi odvija se u klubovima, u prirodi, ali i na Vojnoj akademiji.

Svibor iz godine u godinu učestvuje u različitim tradicionalnim manifestacijama u Srbiji kao što su Vidovdanske viteške igre, Bogojavljensko plivanje za Časni krst, Đurđevdanski uranak, Hodočašće od Beograda do manastira Ostrog… Karakterističan upravo za ovaj sport jeste i viteški turnir na Duhove koji se svake godine organizuje na Kalemegdanskoj tvrđavi, i to 50 dana posle Uskrsa.

Šta se dešava sa srpskim vaterpolom?

Mon, 18 May 2026 14:03:40 GMT

Srpski vaterpolo trenutno prolazi kroz najveću krizu u poslednjih nekoliko godina. Nakon ostavke selektora reprezentacije Uroša Stevanovića, reprezentaciju je napustilo i 11 igrača. Oni su saopštili da neće nastupati za nacionalni tim dok je Slobodan Soro na poziciji predsednika Vaterpolo saveza Srbije.

Kriza je počela neposredno nakon izbora za predsednika Saveza krajem aprila, kada je na to mesto postavljen bivši golman reprezentacije, Slobodan Soro. Nedugo nakon toga, selektor „delfina” Uroš Stevanović podneo je neopozivu ostavku, navodeći da se njegova vizija budućnosti tima razlikuje od planova koje ima novo rukovodstvo.

Situacija je dodatno eskalirala kada su igrači reprezentacije Dušan Mandić, Strahinja Rašović, Sava Ranđelović, Đorđe Lazić, Nemanja Vico, Nikola Dedović, Viktor Rašović, Petar Jakšić, Radoslav Filipović, Radomir Drašović i kapiten Nikola Jakšić objavili zajedničko sopštenje u kojem navode da neće nastupati za selekciju Srbije dokle god je Soro na čelu Saveza. Kao razlog naveli su da je Soro svojim izjavama omalovažavao uspehe reprezentacije, uključujući Olimpijske i Evropske titule koje su vaterpolisti osvojili prethodnih godina.

"Nakon mnogo razmišljanja i međusobnih razgovora, doneli smo jednoglasnu odluku da se povučemo iz igranja za vaterpolo reprezentaciju Srbije, dokle god je na njenom čelu Slobodan Soro i njegov tim ljudi. Ova odluka je bila veoma teška, jer je igranje za reprezentaciju za nas uvek predstavljalo najveću čast i privilegiju i san svakog mladog sportiste. Ipak, smatramo da je neophodno da mi lično podignemo glas protiv svih onih koji žele da diskredituju i unište teško stečene uspehe vaterpolo reprezentacije zarad svojih ličnih interesa", poručili su oni.

Slika 1: Preuzeto sa sajta pexels.com

Soro je u svojim izjavama opisivao uspeh vaterpolista kao „plod trenutne inspiracije“, što su reprezentativci ocenili kao uvredu za godine rada i odricanja. Igrači su u saopštenju naveli da se ovakve stvari ne dešavaju po prvi put, te da su i ranije Soro i njegov tim pokušali da naškode reprezentaciji kroz poteze u VK Novi Beograd. Miloš Ćuk, Milan Glušac, Nikola Lukić i Vasilije Martinović, koji čine deo ekipe sa Novog Beograda, nisu doneli odluku o povlačenju. Soro je predsednik tima sa Novog Beograda, što govori o tome kakav uticaj njegov tim ima na igrače koji nisu potpisali saopštenje.

U saopštenju koje je objavio Savez nema reči razumevanja za odluku niti se pominju planovi za budućnost tima. Štaviše, ono je pokazalo koliko malo poštovanja Savez ima prema sportistima, nazivajući ih „bivšima“ i dolivajući ulje na već postojeću vatru.

„Da li nisu bili pozvani zbog svojih godina, loše forme, smene generacija ili nekog drugog razloga, mi u to ne želimo da ulazimo, ali želimo da konstatujemo da je to činjenično stanje i da se oni nisu našli na spisku tadašnjeg selektora Uroša Stevanovića. Stoga smo smatrali da je javnost dužna da bude obaveštena i da, ako se već insistira na tome da su igrači reprezentativci, što svakako oni svi jesu bili u različitim periodima svoje karijere, da se onda precizno kaže ko su aktuelni, a ko bivši reprezentativci, jer je upravo Uroš Stevanović taj koji je o tome odlučivao kada je pravio spisak igrača za poslednje takmičenje na kojem je vodio reprezentaciju Srbije“, navode iz Saveza u saopštenju.

Slučaju Slobodana Sora dodatnu pažnju privlači i činjenica da je trener VK Novi Beograd aktuelni gradonačelnik Beograda i bivši reprezentativac Srbije, Aleksandar Šapić. Pojedini sportski analitičari ocenjuju da prisustvo političkih istaknutih ličnosti u vrhu klubova i saveza dodaje utisku da politika ima značajnu ulogu u trenutnim dešavanjima u srpskom vaterpolu.

U javnosti su se pojavile spekulacije o novim regionalnim ligama, kao i o uticaju vlasti u Savezu. Deo sportske javnosti upozorava da bi aktuelna siituacija mogla ozbiljno da ugrozi budućnost najtrofejnijeg srpskog sporta.

Dok traje sukob između igrača i rukovodstva Saveza, ostaje neizvesno kako će izgledati budućnost reprezentacije Srbije i da li će doći do pomeranja pred sledeća međunarodna takmičenja.

Šta se dešava u Madridu?

Wed, 13 May 2026 13:37:17 GMT

Fudbaleri Real Madrida završiće još jednu godinu bez osvojenog trofeja, a navijači Los Blankosa krivicu svaljuju na jednog od najboljih fudbalera današnjice, Кilijana Embapea. Pored situacije koja se trenutno dešava sa njim, u Madridu su se kroz sezonu desile stvari koje ne priliče klubu ovakvog renomea.

Sezonu su u Madridu počeli sa novim licem na klupi, Šabijem Alonsom, koji je nakon uspešne epizode u Nemačkoj, došao u španskog giganta sa ciljem da svoju fudbalsku viziju prenese i na stadion Santiago Bernabeu.

Alonso nije uspeo da uspostavi autoritet u svlačionici, a narušeni odnosi sa ključnim igračima i loša atmosfera u ekipi direktno su se odrazili na razočaravajuće rezultate. On je sa klupe otišao nakon poraza u finalu Superkupa Španije od Barselone.

Na njegovo mesto došao je Alvaro Arbeloa, takođe bivši igrač ovog kluba, koji je u prvoj utakmici na klupi izbačen iz Кupa Španije od niželigaša. Tako su Galaktikosi završili učešće u dva od četiri takmičenja.

U domaćem prvenstvu Real Madrid je potpuno podbacio u odnosu na očekivanja sa početka sezone. Ekipa koja je važila za glavnog favorita za osvajanje La Lige često je gubila bodove protiv znatno slabijih protivnika, dok je u derbijima delovala nemoćno i bez ideje.

Sve karte bačene su bile na Ligu Šampiona, a prvi protivnik bio je Mančester Siti. Prva prepreka u nokaut fazi je iznenađujuće lako preskočena, prvenstveno zbog sjajnog Federika Valverdea koji je u prvom meču najprestižnijeg evropskog takmičenja postigao het-trik već u prvom poluvremenu.

Nada da će Los Blankosi po šesnaesti put postati šampioni ovog takmičenja ugašena je već na sledećoj stanici, gde ih je čekao Bajern iz Minhena.

Nakon eliminacije postalo je jasno da problem nije samo u jednom lošem rezultatu, već u čitavom sistemu koji se raspao tokom sezone. Loši rezultati na svim frontovima prouzrokovali su bes kod navijača koji nisu navikli da gube, a taj gnev se prelio i na same igrače ovog kluba.

Nezadovoljstvo navijača Real Madrida prema Кilijanu Embapeu dostiglo je vrhunac nakon što je pokrenuta online peticija pod nazivom Mbappe Out. Na naslovnoj fotografiji nalazi se Embapeova slika u dresu Real Madrida uz veliki crveni natpis “FUERA”, što na španskom znači “napolje”.

Glavni razlog nezadovoljstva među pristalicama jeste činjenica da klub od dolaska francuskog napadača nije uspeo da osvoji nijedan veliki trofej, iako on beleži odlične individualne brojke.

Cilj peticije je bio da skupi dvesto hiljada potpisa, a na dan objavljivanja teksta broji više desetina miliona, uz dozu rezerve i sumnje da je mnoštvo ovih klikova ipak botovano.

Španski mediji su u prethodnim danima govorili da je u svlačionici baš loše, a da je „trula“ atmosfera svoju kulminaciju dobila fizičkim obračunom prvotimaca Oreljena Čuamenija i Federika Valverdea.

Foto: Getty Images

Ozbiljnost situacije dovela je do hitnog sastanka kompletne ekipe odmah nakon sukoba. Nijedan fudbaler nije napustio trening centar dok je uprava pokušavala da pronađe način da zaustavi dalju eskalaciju problema koji sve više utiču na rezultate i atmosferu u timu.

Situacija je završena novčanim kažnjavanjem od strane kluba, a oba pojedinca su se za svoje nedolično ponašanje izvinili putem društvenih mreža

U ovakvoj situaciji, u kojoj su rezultati pali, svlačionica podeljena, a autoritet trenera je izgubljen, sve se glasnije pominje ime koje u Madridu uvek izaziva posebnu pažnju - Žoze Murinjo. Ako se kriza nastavi, povratak “Posebnog” mogao bi postati opcija za klub koji traži izgubljeni identitet i put nazad ka vrhu evropskog fudbala.

Završnice sezona: Šta nas očekuje u fudbalu i košarci pred letnju pauzu?

Mon, 27 Apr 2026 18:40:02 GMT

Sportska sezona 2025/26 bliži se kraju. Ušli smo u samu završnicu najelitnijih takmičenja u dva najpraćenija sporta na svetu, fudbalu i košarci. Ljubitelji sporta moći će da uživaju u kvalitetnom sportu i nakon plej-of faza s obzirom da predstojeća letnja pauza donosi nove i uzbudljive mečeve na reprezentativnom nivou.

U ligama petica čini se da su pobednici već odlučeni. Italijanska Serija A će najverovatnije dobiti novog-starog šampiona Inter koji trenutno ima 9 bodova više od drugoplasiranog prošlogodišnjeg šampiona Napolija. Ekipu Kristijana Kivua očekuje i meč finala Kupa Italije protiv Lacija koji će na programu biti 13. maja. Veliko iznenađenje ove godine priredio je Fudbalski klub Komo koji se bori za plasman među četiri najbolje ekipe i mesto u Ligi šampiona. Ovaj lombardijski klub se pre samo devet sezona nalazio u četvrtom rangu italijanskog fudbala sa veliki finansijskih problemima, dok danas teži da napravi najveći uspeh u istoriji kluba. FK Komo nizao je uspehe i u Kupu gde ga je nakon odličnih partija u polufinalu zaustavio upravo Inter.

Svoju dominaciju u Nemačkoj nastavlja Bajern Minhen koji je ove sezone već uzeo 35. titulu Bundeslige. U francuskoj Ligi 1 tri kola pre kraja na prvoj poziciji nalazi se Pari Sen Žermen (PSŽ) sa šest bodova više od Lensa. PSŽ i Bajern su prvi polufinalni par ovogodišnje Lige šampiona, dok će se za drugo preostalo mesto u finalu boriti Atletiko Madrid i Arsenal. Prve utakmice odigraće se već 28. aprila, dok će se veliko finale održati 30. maja u Puškaš areni u Budimpešti.

Atletiko Madrid trenutno se nalazi na četvrtoj poziciji La lige, a pre desetak dana poražen je u finalu Kupa kralja (Copa del Rey) od Real Sosijedada nakon penala. Prvu poziciju čvrsto drži Barselona sa 11 bodova više od Real Madrida i iščekuje drugu titulu za redom. Ubedljivo najzanimljiviju završnicu ove sezone imaće Premijer liga. Mančester Siti i Arsenal nalaze se na svega 3 boda razlike, dok Mančester Siti, Liverpul i Aston Vila dele naredne tri pozicije sa istim brojem bodova (58). Siti će na Vembli stadionu u finalu FA kupa (Football Association Cup) igrati protiv Čelsija.

U Mozzart Bet Super ligi Srbije uveliko je u toku plejof. Od osam najbolje plasiranih u toku regularnog dela sezone oformljena je nova grupa u kojoj se timovi bore za prve tri pozicije i plasman u kvalfikacije za Ligu šampiona i Ligu konferencija. Devetu uzastopnu sezonu Crvena Zvezda ponela je titulu najuspešnije ekipe u Srbiji.

Foto:pixabay

U ženskoj Ligi šampiona iz godine u godinu je bez prevelikih iznenađenja. Kao i prošle sezone Barselona, Lion i Arsenal su među polufinalistima, dok je na mesto Čelsija ove godine uskočio Bajern. Finale se očekuje 23. maja na Uleval stadionu, nacionalnom stadionu norveške reprezentacije u Oslu.

Odmah nakon završetka klupskih obaveza kreće period okupljanja reprezentacija s obzirom da nas od 11. juna pa sve do 19. jula očekuje Svetsko prvenstvo u Kanadi, Meksiku i Sjedinjenim Američkim Državama. Naredno Svetsko prenstvo za dame održaće se sledeće godine u Brazilu od 24. juna do 25. jula.

Evroliga i NBA (National Basketball Association) ušli su u plej-of fazu prošlog vikenda. Ekipa Crvene Zvezde nakon što je završila na desetoj poziciji poražena je od Barselone i na taj način izgubila šansu da se nađe među osam najboljih. Ista situacija desila se i prethodne sezone kada je u produžecima bolja bila ekipa Bajerna. Košarkaški klub Partizan sezonu 2025/26 završio je na 15. poziciji. Za mesto na fajnal-foru boriće se parovi: Olimpijakos-Monako, Valensija-Panatinaikos, Real Madrid-Hapoel Tel Aviv i Fenerbahče-Žalgiris. Završnica Evrolige održaće se u Atini od 22. do 24. maja. Saša Vezenkov, igrač Olimpijakosa i bugarski reprezentativac proglašen je za najkorisnijeg igrača Evrolige za ovu sezonu. MVP nagradu već jednom je osvojio 2023. godine.

Finale ženske Evrolige organizovano je u Saragosi u Španiji. Ekipa Fenerbahčea bila je bolja od Galatasaraja rezultatom 68:55. Domaći tim uspeo je da osvoji treće mesto pobedom nad Uni Đironom jednim košem razlike.

Parovi osmine finala NBA lige su: Oklahoma Siti Tander – Finiks Sans, Los Anđeles Lejkers – Hjuston Rokets, San Antonio Spurs – Portland Trejl Blejzers, Denver Nagets – Minesota Timbervulvs, Detroit Pistons - Orlando Medžik, Klivlend Kavalirs – Toronto Raptors, Boston Seltiks – Filadelfija Seventisiksers i Njujork Niks – Atlanta Hoks. Prvi finalni meč planiran je za 3. jun, dok bi potencijalna peta utakmica bila odigrana 15 dana kasnije.

Ženska nacionalna košarkaška asocijacija (WNBA - Women’s National Basketball Association) za razliku od NBA startuje od 9. maja i traje tokom celog leta, sve do kraja septembra kada počinje plej-of. S obzirom da su mečevi preko leta, igračice najčešće između jeseni i proleća igraju u Evropi nakon čega odlaze u Ameriku. Svetsko prvenstvo u košarci za žene biće odigrano od 4. do 13. septembra pri čemu će devojke morati da dobiju dozvole svojih klubova kako bi u toku sezone mogle da odu i nastupe za reprezentacije. Među njima biće i Angela Dugalić, srpska košarkašica koja je ove sezone kao deveti pik na draftu izabrana od strane Vašington Mistiksa.

Muška košarkaška reprezentacija Srbije ovog leta će odmarati s obzirom da u planu nije nijedno veliko takmičenje. Naredne godine, ukoliko naša ekipa prođe kvalifikacije, očekuje nas Svetsko prvenstvo u Kataru koje će trajati od 27. avgusta do 12. septembra.

Pored fudbala i košarke, očekuje nas uzbudljivo leto kada su u pitanju i odbojka i tenis. Ženska i muška odbojkaška reprezentacija Srbije počele su sa pripremama za Ligu nacija. Ovo takmičenje naizmenično traje od 3. juna pa sve do 2. avgusta nakon čega sledi Evropsko prvenstvo. Odbojkašice Srbije, trostruke šampionke Evrope i srebrne na prethodna dva prvenstva, boriće se za zlato od 21. avgusta do 6. septembra. Odmah nakon žena i odbojkaši će pokušati da ponove rezultat iz 2019. godine.

Drugi grend slem u sezoni, Rolan Garos održaće se na šljaci u Parizu od 24. maja do 7. juna. Ono što je poznato do sada jeste da drugi teniser sveta, Španac Karlos Alkaraz neće nastupiti i braniti titulu usled povrede ručnog zgloba. Janik Siner imaće otvoren put kao novoj tituli i učvršćivanju prvog mesta na svetskoj rang-listi. Pored ovoga, neizostavni za pogledati biće definitivno Vimbldon i Ju-es open.

Skupljanje sličica – od hobija do privilegije

Mon, 20 Apr 2026 16:50:17 GMT

Polako se približava Svetsko prvenstvo u fudbalu, a kao i svaki put, tu je i tradicija koja prati fanatike fudbala, ne samo mlade, već i one starije koji ovo takmičenje prate ovo već dugo - skupljanje sličica. Ovaj hobi od statusa najpopularnijeg među obožavaocima polako poprima čari inflacije i postaje samo deo kolekcionarske avanture za privilegovane.

Godinama unazad ovaj vid zabave postojao je sve skuplji, da bismo došli do cifara od kojih ni onima sa velikim novčanicima neće biti baš komotno da počnu popunjavanje ovog albuma samolepljivih sličica.

Znamo sigurno da će ova kolekcija za Mundijal u SAD-u, Meksiku i Kanadi, zbog povećanja rekordnog broja timova, biti najveća od svih. Prema podacima koji su se pojavili u prodaji, album će imati 112 strana i ukupno 980 sličica, što ga čini najvećim Paninijevim albumom za Svetsko prvenstvo. U prevodu, navijače i kolekcionare čeka ozbiljan posao ako žele da popune album.

Na scenu sada stupa i računica. Broj sličica se po prvi put povećao u odnosu na prethodna izdanja, sa pet na sedam komada, što u neku ruku olakšava posao entuzijasta. Međutim, cena kesica će umesto prethodnih 90 dinara poskupeti na iznos između 120 i 150 dinara. U ostatku Evrope je poznato da će kesice koštati jedan i po evro. Mada bi, prema zvaničnim informacija, kesice trebalo da budu jeftinije nego u Evropi, što nas vraća na prethodnu cenu.

Prema računici novinara Arene sport, za popunjen album bez ijednog duplikata je potrebno 140 kesica, što je nemoguće jer su duplikati sastavni deo sakupljanja. Na nekim tržištima se pojavljuju kutije sa po 50 paketića za više od 100 dolara, dok kolekcionarska izdanja idu i preko 200 evra. Kada se odradi računica, jasno je da bi oni koji budu želeli da album popune isključivo kupovinom mogli da dođu do iznosa od nekoliko stotina evra. Drugim rečima, Panini za Mundijal 2026 neće biti samo rekordna kolekcija po broju sličica, već vrlo verovatno i jedna od najskupljih kompletiranja do sada.

U Srbiji će pored poskupljenja sličica biti i tradicionalne menjaže koje su se uvek održavale u velikim gradovima, kako bi pomogli fanovima da što pre popune album. U Beogradu se ona tradicionalno održavala ispred Hotela Moskva, a u Novom Sadu u Katoličkoj porti.

Prvi zvaničan album Panini je objavio za Svetsko prventsvo u Meksiku 1970. godine. Od tada ne propuštaju nijedno takmičenje. Reprezentacija Srbije se možda nije kvalifikovala, ali to neće sprečiti kolekcionare da izdvoje novac sa strane kada euforija skupljanja počne. Tačno vreme izlaska albuma u prodaju još nije poznato. Predviđa se da će to biti krajem aprila, kao i do sada, ili krajem maja, što bi bilo izuzetno kasno u odnosu na prethodne godine.

Novo lice na klupi, isti rezultati – Totenhem tone ka Čempionšipu

Mon, 13 Apr 2026 14:14:16 GMT

Fudbalski klub Totenhem nalazi se u zoni ispadanja u Premijer ligi, i postoje realne šanse da ih sledeće sezone gledamo u Čempionšipu, takmičenju koje su poslednji put igrali u sezoni 1977/78. Klub koji je prošle sezone igrao finale Lige Evrope danas izgleda kao tim bez identiteta i plana.

Nekada su navijači ovog kluba verovali da je finale Lige šampiona početak njihove dominacije evropskim fudbalom, a danas se pitaju kako je klub za manje od decenije od evropskog vrha stigao do borbe za opstanak u domaćem takmičenju.

Totenhemovi neuspesi nisu posledica jedne loše odluke, već gomilanja pogrešnih izbora i promašaja. Od trenerskih rotacija, preko loše strukturiranog kadra, do lošeg igračkog kadra.

Od odlaska Maurisija Početina, Totenhem je ušao u ciklus stalnih promena na klupi bez jasne ideje šta zapravo želi da bude.

Prvo je došao Žoze Murinjo, sa očekivanjem da će „pobednički mentalitet“ pretvoriti dobre igrače u šampione, ali se priča završila pre finala Liga kupa i bez ijednog ligaškog iskoraka koji bi opravdao rizik.

Posle kratke epizode Nuna Espirita Santa, na klupu je seo Antonio Konte, koji je bio predviđen kao dugoročno rešenje za vrelu klupu londonskog kluba.

Umesto dugoročne saradnje, sve se završilo u eksploziji frustracije. Konte je javno prozivao igrače da ne žele da igraju pod pritiskom, da traže izgovore i da je „priča Totenhema uvek ista“.

Angelos Postekoglu je doneo drugačiju energiju, i pre svega napadački fudbal koji je ipak ostavljao velike posledice po odbranu njegove ekipe, koja je rezultovala jako lošim rezultatima u ligi u kojoj je jedva uspeo da “preživi“.

Ironično, baš u sezoni u kojoj se raspao u ligi, osvojio je Ligu Evrope i doneo prvi veliki trofej Totenhemu posle 17 godina.

Nakon njega stigao je Tomas Frank, zamišljen kao trener koji će uneti disciplinu i stabilnost.

Umesto stabilnosti, bivši trener Brentforda nastavio je da tone sa Totenhemom i nakon 8 meseci na klupi vreme je bilo da se pronađe, još jednom, novi trener. Njegov naslednik je bio Igor Tudor, koji nije uspeo ni dva meseca da izdrži na klupi.

Kratka epizoda Igora Tudora dodatno je naglasila koliko je svlačionica „slomljena“. Već posle jedne utakmice, Hrvat je otvoreno govorio da igrači moraju da se pogledaju u ogledalo, promene navike i „postanu ozbiljan tim“.

Sada je vreme za Roberta De Zerbija da vadi kestenje iz vatre, ali je i on, u svojoj prvoj utakmici na klupi, zabeležio poraz.

Kristijan Romero je jedan od retkih koji karakterom pokušava da prodrma ekipu. Argentinac je emotivan, agresivan i spreman da ide glavom gde drugi neće nogom.

Ali kada i on, kao kapiten, krene da puca pod pritiskom, skuplja kartone, pa na kraju zaplače izlazeći sa terena u Sanderlendu, jasno je da teret prevazilazi snagu pojedinca.

Foto: Getty Images

Neuspeh Totenhema se ne meri samo porazima, već i načinom na koji se oni predstavljaju.

Većina bivših trenera i igrača govori istu stvar, a to je da se tim ruši na prvi ozbiljniji pritisak i da ekipa deluje kao da joj je najlakši izlaz da pronađe izgovor umesto rešenja.

Antonio Konte je otvoreno govorio da igrači „ne žele da igraju pod pritiskom“ i da je priča Totenhema uvek ista.

Igo Loris, legendarni čuvar mreže koji je 12 godina branio boje ovog tima, izjavio je da njegovi saigrači tokom najvećih momenata delovali kao da su zadovoljni time što su „samo tu“, umesto da veruju da tu pripadaju i da mogu da pobede.

Кombinacija nedostatka liderstva, stalnih rotacija i prevelikog broja „solidnih“ umesto vrhunskih igrača stvara svlačionicu u kojoj niko nije dovoljno jak da preokrene atmosferu.

Totenhem je ove sezone pogođen dugotrajnim izostancima ključnih kreativaca: Džejms Medison je praktično van stroja zbog teške povrede kolena, a pridružio mu se i Dejan Kuluševski koji deli istu muku.

Uz njih, duže periode odsustvovali su, ili odsustvuju: Ben Dejvis, Destini Udogi, Radu Dragušin, Dominik Solanke, Mohamed Kudus, Rodrigo Bentankur i još nekoliko standardnih prvotimaca, pa treneri retko imaju stabilnu „prvu postavu“ na raspolaganju.

Kada se sve spoji, razlozi za neuspeh mogu se svesti na tri ključne stavke: prečeste promene trenera bez jasnog plana, igrački kadar bez pravih vođa, te povrede koje su razbile i ono malo kontinuiteta što je postojalo. Ipak, nije sve tako crno za navijače “Pevaca” (pogotovo ukoliko Arsenal ponovo “prospe” titulu) jer je do kraja ostalo šest kola, a prvi iznad im beži “samo” dva boda.

Sunovrat bivšeg šampiona - Lester na ivici ispadanja u treću ligu

Mon, 23 Mar 2026 18:01:51 GMT

Fudbalski klub Lester nalazi se u zoni ispadanja u drugom rangu engleskog takmičenja. Bivši šampion Premijer lige nalazi se u velikoj rezultatskoj, ali i finansijskoj krizi zbog koje su mu oduzimani bodovi, pa ispadanje u Ligu jedan nije košmar, već realna opcija.

Jedna od najlepših fudbalskih bajki dobila je svoj epilog pre 10 godina, kada su fudbaleri Lestera, na čelu sa Klaudijem Ranijerem podigli trofej namenjen šampionu Premijer lige za sezonu 2015/16. Fudbalski svet je bio bogatiji za majstore kao što su Vardi, Kante, Marez, i na još nekolicini igrača, od kojih su neki otišli za velike količine novca, koji je Lesteru dao arsenal da kupuje igrače boljeg renomea.

Imali su nakon Ranijerija navijači Lestera motiva za slavlje i pod trenerskom palicom Brendana Rodžersa, koji je sa ovim timom osvojio FA kup, takođe doguravši i do polufinala Lige konferencije.

Nakon ispadanja u drugu ligu prošle sezone, predviđanja su bila da će se “Lisice“ brzo vratiti u najjači rang Engleskog takmičenja. Ipak, sitaucija iza kulisa nije tako jednostavna, jer se Lester nalazi u velikoj finansiskoj krizi.

Foto: BBC

Nakon sjajne sezone u Čempionšipu i ulaska u Premijer ligu, Enco Mareska odlazi sa klupe Lestera u junu 2024. godine. Njegov, kao i odlazak Kirnana Duzberi-Hola u Čelsi, ostavili su velike rupe koje su se teško mogle adekvatno popuniti.

Njegov naslednik bio je engleski strateg Stiv Kuper. Od samog starta stvari nisu bile najbolje, a Kuper je uspeo da „izdrži“ do novembra, ostavivši klub na šesnaestom mestu na tabeli.

Rud Van Nistelroj je dobio zadatak da, kako zna i ume, Lisice ostavi u najvišem rangu engleskog takmičenja. Dobro je Holanđanin počeo svoj mandat na klupi, pobedivši u svojoj prvoj utakmici, ali je povratak u realnost brzo usledila, a realnost je bila poprilično tamna. Oboreni su negativni rekordi Premijer lige, a navijači su svoje nezadovoljstvo fokusirali na upravu.

Promene u upravi su se desile, ali su se loši rezultati nastavili, ove sezone u Čempionšipu. Loš odabir igrača, imenovanje trenera samo 3 nedelje pred početak sezone, podeljenost navijača oko bitnih pitanja u klubu, stvorile su lošu energiju koja se i trenutno pokazuje na terenu.

U februaru je Lester kažnjen oduzimanjem šest bodova zbog kršenja pravila o profitu i održivosti u trogodišnjem periodu do sezone 2023/24. Кaznu je izrekla nezavisna komisija u sklopu Engleske fudbalske lige, nakon što je utvrđeno da je klub premašio dozvoljeni prag gubitaka za više od 20 miliona funti.

Кlub aktivno traži novog glavnog trenera, tehničkog direktora, komercijalnog direktora i CEO-a kako bi stabilizovao situaciju nakon finansijskih problema i ispadanja.

Ostalo je još 7 utakmica do kraja šampionata a prvi iznad „crte“ je Portsmut sa bodom više. Moraju pod hitno pronaći formu i zajednički jezik na terenu, kako bi izbegli istorijsko ispadanje u Ligu jedan, diviziju koju su poslednji put igrali u sezoni 2008/09.

„Od emancipacije do medijskog mraka“: Šta se dešava sa srpskim tenisom?

Thu, 12 Mar 2026 17:44:09 GMT

Za srpski sport ove godine izdvajaju se novčana sredstva u iznosu od 2.368.027.200 dinara, odlučilo je Ministarstvo sporta. Teniski savez Srbije ostao je bez 50 miliona. Ovogodišnji budžet za Savez, koji je predstavnik jednog od naših najuspešnijih sportova, pao je na cifru od 30 miliona dinara.

Poražavajuće je uopšte porediti ovu cifru sa, na primer, iznosom koji se izdvaja za džep Fudbalskog saveza, koji duže vreme nema ni približnog uspeha kao tenis. Postavlja se pitanje – da li je politika do te mere umešala prste u sport, da smo u stanju da potkopavamo tolike uspehe i sportistu kao što je Novak Đoković?

Zbog podrške studentima, Novak je potražio dom u drugoj zemlji. I ne samo to, već je u zemlji, kojoj je toliko sreće doneo proglašen „propalim“. Pumpanjem na Vimbldonu, najbolji svih vremena je servirao as, dok režim napadom na njega uporno pogađa aut, kako ocenjuju stručnjaci.

Smiljan Banjac, komentator Eurosporta, uz čiji glas pratimo prenose mečeva najvećih teniskih turnira, nema nikakvu sumnju da je ovakva odluka o izostanku novčanih sredstava, direktno prouzrokovana Novakovom podrškom studentima, ali i prethodno podržanim protestima protiv kompanije Rio Tinto.

„Aktuelna situacija u Teniskom savezu Srbije usko je povezana sa odnosom države, odnosno, predsednika i njegovih saradnika, prema najboljem teniseru na planeti svih vremena. Gle čuda, on kao građanin ne sme da ima, svoje mišljenje. Vlast ogledana i personifikovana u liku i (ne)delu Aleksandra Vučića, odriče se javno preko svojih poltrona, sportiste, kojeg bi svako u svetu prigrlio, istog momenta. To je lični pokušaj vrha vlasti da poruči građanima „ovo vam je Novak uradio, on je kriv“.

„U to, naravno, niko iole normalan neće poverovati“, kaže Banjac.

Foto: EPA

On smatra da je nova teniska sezona već interesantna i dodaje da je to tako jer je pripremni period sve kraći.

„Pripremni period je sada sve kraći – podsetimo da je prethodna sezona završena u novembru prošle godine. Za mene je Australian Open istinski „Happy Slam“. Nadmeću se najbolji teniseri i teniserke na planeti. Neki posle dvonedeljnih pripremnih turnira, a neki bez, igrajući samo egzibicije“.

Kako izgledaju njegove pripreme za prenos jednog meča i da li je to težak posao, sagovornik kaže da je to sada već postala rutina.

„Posle dvadesetak godina to je sada neka prirodna rutina. Kolege koje produkcijski pripremaju mečeve i statistički ih obrađuju su, kolegama i meni ogromna pomoć. Do nas je koliko ćemo čega reći u prenosu. Uvek se treba pridržavati onog „svetog“ pravila: ne pričaj preko poena. Ostalo je, uglavnom, u redu.

„Posao za koji mnogi tvrde da bi ga radili od šale i često nas, komentatore, psuju za neki promašaj svog favorita. Ali sve to ide u rok službe i normalno je. Nema ljutiš“, navodi komentator.

Miodrag Dimitrijević, sportski novinar koji govori ispred teniskog tima i podkasta „Reketiranje“, istog je stava i navodi da će ovakva odluka imati katastrofalne posledice na razvoj srpskog tenisa. Kao glavni problem ističe činjenicu da se Teniski savez ni jednog trenutka nije oglasio o aktuelnoj situaciji i da je najbolje pitati njih, ali da, nažalost, oni ponosno ćute.

„Savez je zarobljen u rukama SNS-a ili ljudi kojima tenis nije nikakav interes dok god su džepovi puni. Srpski tenis se dugo nalazi u ogromnom problemu, jer nema sistemskog rešavanja, zbog toga što ne može da se uradi bilo šta kako treba. Uostalom, najbolje je pitati direktno TSS, ali nažalost oni ponosno ćute. Srpski tenis sigurno srlja u ispodprosečnost, da ne kažemo propast“, objašnjava Dimitrijević.

Na upit da neko iz Saveza prokomentariše aktuelna dešavanja, u odgovoru su naveli da im je drago što se interesujemo za temu, jer to, kako su napisali, daje nadu da će sportsko novinarstvo još dugo pratiti uspehe naših sportista, ali konkretan odgovor nemaju.

„Zvanično, Teniski savez Srbije se neće oglašavati povodom umanjenja budžeta od strane Ministarstva sporta Republike Srbije“, stoji u odgovoru Saveza.

Prvo teniski tereni, zatim turnir koji se igrao u Beogradu, a onda je i sam Novak novi dom potražio u Atini. Na pitanje da li je smanjenje budžeta TSS upravo posledica političkih pritisaka posle Đokovićeve podrške studentima, Dimitrijević kaže da jeste, ali u nekoj meri, jer je to obračunavanje i iznošenje novca, kako bi se dalo Zvezdi, Partizanu, boksu ili nekom trećem.

„SNS se sveti svakome ko ne upada u njihov „omerta način razmišljanja“, pa makar on bio i najbolji sportista Srbije ikada, potencijalno i sveta. Đoković je napadan manje ili više stalno. Od protesta za zdrav vazduh do danas, a Savez nikada nije bio primer kičme. Uostalom , niko od njih ne bi preživeo 30 godina u toj fotelji da je ikada imao kičmu. Ali, dolaze bolji dani sa studentima i svima koji im daju podršku“, kaže on i otkriva:

„Vrlo, vrlo uskoro očekujemo da bude objavljena i jedna neverovatna podrška iz inostranstva“.

Mihajlo Piper, popularni tiktoker, upućen u rad Saveza zbog mnogobrojnih volontiranja na turnirima, tokom ovogodišnjeg prvog grend slema u Australiji istakao se svojim detaljnim teniskim analizama na društvenim mrežama.

Kaže da je prekrajanje budžeta za srpski tenis katastrofalna odluka, da je tenis godinama unazad u Srbiji bio u velikom problemu i da sada ne može ni da zamisli, kakva bi tek situacija mogla da bude.

„Srpski tenis se i onako ne razvija, tako da će situacija biti još gora. Zbog toga ćemo sve češće imati prilike da vidimo tenisere i teniserke na -IĆ, kako se probijaju na turnirima, ali pod drugim zastavama. Kao što smo na AO imali prilike da vidimo Ivu Jović u četvrtfinalu turnira. Ogromna šteta za državu iz koje je potekao najbolji teniser u istoriji“, navodi on.

Smatra i da je jedini razlog za ovakvo ophođenje prema belom sportu Novak, odnosno da je sve ovo politički potez. Podseća da je predsednik Saveza Goran Đoković, Novakov stric i, da ne vidi nijedan drugi razlog za ovoliko umanjenje novčanih sredstava.

„Ovakva situacija je pogrešna na više nivoa, ali nažalost, odražava realnost u kojoj trenutno živimo. Upravo zato mi nije bio jasan pritisak naroda na Novaka i očekivanja da se glasnije, češće i direktnije, oglašava po pitanju studenata, uz obrazloženje da on „nema šta da izgubi“. Iako možda lično nema, njegova porodica, kao i sport kome je posvetio čitavu karijeru u sopstvenoj državi, i te kako imaju“, kaže Mihajlo.

Pored umanjenja finansija za tenis u Srbiji, čini se da je „cenzura“ ovog sporta počela još ranije. Početkom aprila prošle godine, sve prenose mečeva otkupio je Telekom Srbija, čime je Sport Klub kao televizija, prestao da postoji. Da li je prebacivanje na TV Arena Sport još jedan vid gušenja jednog od naših najuspešnijih sportova? Dok smo teniske turnire, pa čak i one najmanje, mogli redovno da pratimo na kanalima Sport Kluba, sa Arenom to nije slučaj. Da bismo pristupili mečevima, moramo imati poseban TV paket, koji sadrži kanal Arena Tenis.

Miodrag Dimitrijević kaže da je sve ovo posledica odnosa stranke na vlasti i Novaka Đokovića:

„To je direktna posledica savremenog medijskog mraka i unižavanje sporta koji je doneo toliko radosti. Arena ekspresno uništava mogućnost da se gleda tenis, a teniska kultura se aktivno urušava na ovaj način“.

Dodaje da se ideja teniske kulture može videti na njihovom sajtu Reketiranja (Reketiranje.net), koja to radi besplatno i kako navodi, po ugledu na to kako se to radi u Australiji, koja prednjači.

„Arena će više prostora dati karlingu nego tenisu, a dečaci i devojčice više ne mogu da gledaju svoje idole. To je direktna suprotnost Sport klubu koji je imao najviše sati prenošenog tenisa na svetu…Od teniske emancipacije do teniskog mraka“, zaključuje on.

S obzirom na težinu trenutne situacije u Savezu, postavlja se pitanje da li uopšte postoje nove nade tenisa, koje mogu doneti uspeh i da li je u stvari, podrška TSS, ključna. Posle Novaka Đokovića, Jelene Janković, Ane Ivanović i ostalih, imamo li nove nade srpskog tenisa?

Miodrag Dimitrijević, kaže da naslednike tenisa u Srbiji niko ne može da prognozira, kao i da Savez pomaže sa stipendijama, ali nedovoljno.

„Nakon što je budžet skresan, pitanje je kako će to izgledati uopšte. Naslednici srpskog tenisa su, trenutno, Ognjen Milić, Branko Đurić i Luka Ćeramilac, najbolji u kategoriji do 16 godina u Evropi. Ostaje da se vidi kako će preći u profesionalni svet. Kod devojčica je situacija malo bolja sa Teodorom Kostović, Enom Ilić, Lunom Vujović…Naravno, pitanje je kako će do kraja izgledati prelazak u profesionalne vode, a mnogo se očekuje i od Lole Radivojević, koja bi mogla da dođe i do prvih 100“, kaže novinar.

Da bismo mogli da kažemo da vidimo mlade nade u srpskom tenisu, treba da postoje i turniri, kojih je pre bilo znatno više, nego što je slučaj danas.

Miodrag Dimitrijević kaže da bi srpski tenis bio u nokdaunu, da nema fjučersa u Kuršumlijskoj Banji.

„Turniri za mlade su dovoljno brojni, ali nemamo turnire da mlađi igrači pređu u profesionalne vode. Nemamo nijedan čelendžer, što je ponovo krivica TSS“.

Piper kao budućnost izdvaja dosta mlađih tenisera, ali posebno jednu teniserku, koja ga, kako kaže, podseća na Anu Ivanović.

„Izdvojio bih Lunu Vujović. Imao sam prilike da gledam njen trening sa Marijanom Vajdom tokom turnira u Beogradu prošle godine, dosta me je podsetila na Anu. Udarci su tu, još da istraje sa treningom i da okupi pravi tim oko sebe. Vidim je kako uskoro vlada ženskim tenisom“, navodi Piper i dodaje da u muškoj konkurenciji postoji više njih, koji mogu da dostignu veći uspeh, kao i da konkretno Savez nije ključan u njihovom uspehu.

„Gledao sam Marka Maksimovića, Branka Đurića i Ognjena Milića. Videćemo kako će izgledati njihov prelazak na profesionalni nivo. Što se tiče podrške Saveza, ni Novak je nije imao, pa je tu gde jeste danas. On je sa 12 godina otišao kod Nikole Pilića na akademiju. Stoga, ne smatram da je podrška TSS ključna, ali bi im olakšalo da je imaju, svakako“, kaže Piper.

Kada govorimo o dubl tenisu, on globalno nije fenomen, kao što je slučaj sa mečevima u singlu. Međutim, imamo veliku istoriju i u dublu. Aleksandra Krunić je od ove nedelje u TOP10 najboljih ženskih dublova na svetu, posle osvojenog turnira u Dohi. Jedan od članova Reketiranje tima kaže da je ženski dubl jedini trofej, koji Srbiji nedostaje.

„Dubl tenis je potpuno nezavisna disciplina. Poseban raritet tenisa, a to se treba negovati. U Srbiji ne postoji dovoljno poštovanja za ovu disciplinu, a Krunić je dovoljno elokventna da podigne svest. Njen kvalitet i teniski IQ je neosporan i ne sumnjamo da ćemo je uskoro videti sa grend slem peharom“, kaže sagovornik.

Iz Mihajlove perspektive, dubl tenis je sve manje važan.

„Ne znam da li je to zbog ekspanzije padela, ali jednostavno ljude ne zanima. Ja sam lično prestao da pratim od kako Zimonjić i Nestor ne igraju, ali imam utisak da je generalno opalo interesovanje. Aleksandra Krunić je bila u finalu AO, to uopšte nije ispraćeno sa tolikom pažnjom kod nas“, smatra on.

Kaže i da je US Open prošle godine uradio dobru stvar sa all-singles-star-mix dubl turnirom.

„Igralo se u dva dana, a Artur Eš je bio pun oba dana. Pretpostavljam da je to bio pokušaj da malo podignu svest o dublu“, navodi tiktoker.

U Davis Cup-u srpska reprezentacija nema većeg uspeha od 2010. godine, kada je reprezentacija predvođena selektorom Bogdanom Obradovićem osvojila salataru. Početkom februara, srpska teniska reprezentacija doživela je sva tri poraza od Čilea. Dimitrijević ističe da je dobra vest što je debitovao Ognjen Milić, koji je, kako kaže, trenutno najveća nada muškog tenisa u Srbiji.

Piper Davis Cup posmatra kao takmičenje, koje je, kako kaže potpuno izgubilo smisao i čar prebacivanjem na final 8 format, ali reprezentaciju uvek podržava.

„Mislim da se uopšte ne prati kao pre, isto kao i dubl. Samim tim je i odziv igrača manji. Top igrači se tamo pojavljuju samo kako bi ispunili kvotu za Olimpijske igre. Ja našima svakako, kao i uvek, pružam podršku“, ističe sagovornik.

Na ovogodišnjem Australian Open-u nam je Novak pokazao da ne planira uskoro da stane.

Štaviše, treći je na svetu, pored Karlosa Alkaraza i Janika Sinera, koji su trenutno najveće teniske zvezde. Novaku je malo falilo da dosegne tu 25. Grend slem titulu.

Svi sagovornici se slažu u jednom. Novak Đoković je i dalje tu i spreman da se takmiči na najvišem nivou.

Mihajlo Piper kaže da je Novak bio na samo dva seta od toliko željenog trofeja, sa svojih skoro 39 godina.

„Pokazao je da je i više nego spreman da pobeđuje i Sinera i Alkaraza. Da li će na narednim grend slem turnirima imati istu količinu želje i okolnosti koje bi mu išle u prilog - nisam siguran. Svakako, ja nikada ne odustajem od 25. Grend slem titule i želim da verujem da bi ona mogla da se dogodi na Vimbldonu, ili eventualno na US Open-u, ukoliko dođe do zamora kod njegovih glavnih rivala do kraja sezone“, završava Mihajlo.

Miodrag Dimitrijević na pitanje da li ove sezone taj jubilarni trofej možemo da očekujemo kaže da Novak to definitivno može, ukoliko se neke stvari poklope i da bi najrealnije bilo da osvoji Vimbldon.

„Ovo je pravo ohrabrenje, pokazao je da i dalje može da pravi čuda. Samo je pitanje da li može da ih ređa iz dana u dan. Razbio je Sinera i spasio čak 16 brejk lopti, to su stvari koje pokazuju kakva je veličina“, smatra Dimitrijević, ali ipak podseća da ne treba zaboraviti onaj slabi dan kada je Novak srećom prošao, a Lorenco Muzeti osvojio dva seta i povukao se zbog povrede.

Foto: Clive Brunskill/Getty Images

„Novak može da uradi svašta, samo je pitanje da li to može da uradi u dva meča zaredom i sruši Alkaraza i Sinera“, zaključuje novinar i jedan od dva osnivača „Reketiranja“.

„Šampion je svež, odmoran i motivisan da se ravnopravno ove godine nadmeće sa najvećim rivalima, znatno mlađim od sebe. Biće drugačije, bolje nego prošle sezone. Svestan sam da su Karlos i Janik izuzetni, gotovo perfektni, ali dozvolimo Novaku da im otkine još koji slem. Za njih ima toliko vremena“, kaže za kraj Smiljan Banjac.

Posle tri poraza srpske reprezentacije u prvom kolu kvalifikacija u Čileu, čini se da se tenisu ne smeši lepa budućnost. Uostalom, to da smo u grupi za opstanak, dovoljno govori o trenutnom stanju u Teniskom savezu Srbije.

Ipak, može se reći da je srpski tenis postao i ostao popularan zbog pojedinaca, a ne sistema. Ili pojedinca. Da li će srpski tenis moći da nastavi istim putem, kada veliki šampion ode? U Srbiji, Novak nije samo sportista, već simbol upornosti i borbe.

I zato možda mogu da se ulože napori da se tenis diskredituje i na neki način uruši, ali znajući da imamo igrača kao što je Novak Đoković, u tome se nikada neće uspeti. Tenis u Srbiji se ne može ispričati bez Novaka, jer je najbolji svih vremena njegov simbol.

Tamna strana Svetskih prvenstava

Mon, 09 Mar 2026 19:06:33 GMT

Svake četiri godineimamo privilegiju da gledamo planetarnu igru na najvišem nivou. Uzbudljive utakmice, idilična atmosfera, pa i putovanja i uspomene stvorene tamo, predstavljaju lepu stranu ove globalne manifestacije. Ovo je samo ono što turisti, navijači i mediji opisuju. Iza kulisa, krije se i tamna strana ove tradicije.

Od 2014. godine, takmičenje poznato kao Svetsko prvenstvo u fudbalu praćeno je ne samo velikim brojem protesta već i ogromnim skanadalima. Fudbal koji bi trebalo da nosi naziv „The Beautiful game“ubrzo je dobio i novo – „The Ugly game“.

Sve je počelo u leto 2013. Svetsko prvenstvo je za samo godinu dana, i to ne bilo gde,već u kolevci fudbala, Brazilu. Legendarni stadioni poput Marakane bili su spremni da ugoste 32 zemlje i hiljade i hiljade navijača. Međutim, nije sve prošlo tako veselo.

U navedenom periodu. brazilska vlada je na izgradnju stadiona i navijačkih prostora za ovo takmičenje potrošila znatnu veću količinu sredstava nego što je prethodno najavljeno,što će dovesti do znatnog povećanja stope nezaposlenosti i gubitaka plata na radnim mestima. Narod Brazila organizovao je niz protesta protiv ovog režima. Protesti su praćeni nasiljem i korišćenjem suzavaca,a povređen je velik broj ljudi, kao i novinari. Predsednik Brazila u to doba istakao je da ove investicije nisu važne samo za prvenstvo, već i za budućnost zemlje.

Foto 1: Preuzeto sa sajta newsoveraudio.com

Ovde se priča ne završava. Već 2018. godine, prvenstvo se seli u Rusiju.Već od samog objavljivanja da će najveća zemlja na svetu po površini biti domaćin,pojavilo se veliko nezadovoljstvo zbog korupcije i načina na koji su Rusi uopšte dobili domaćinstvo. Zvanična istraga je pokrenuta, ali se ništa nije dokazalo.

Korupcija nije bila jedini problem, FIFA-i je već bilo poznato da su ruski navijači skloni korišćenju rasističkih uvreda prilikom navijanja. Mnogi igrači koji dolaze iz Afrike, kao i Južne Amerike, bili su predmet omalovažavanja. Najpoznatiji primer je slučaj bivšeg igrača Obale Slonovače i Mančester Sitija, Jaja Turea, koji je posle gostovanja ruskom CSKA apelovao na bojkot prvenstva zbog rasističkih povika.

Povrh svega, ništa ne može da prevaziđe ono što se dešavalo na Bliskom istoku, konkretno u maloj državi na obali persijskog zaliva, Kataru. Kao i Rusija, i oni su osumnjičeni za upotrebu korupcije kako bi došli do pozicije domaćina, samo što je za njihsituacija bila nešto drugačija.

Dok je Rusija imala svoju davno ustaljenu i jaku ligu, kao i istorijski uspeh na reprezentativnom nivou, popularni „Maruni“ nisu imali ništa od toga. Njihova liga je bila jako loša, bez ijednog poznatog fudbalera u njoj, loša infrastruktura, dok je njihov nacionalni tim bio jedan od najgorih na svetu. Ali Katar je bio voljan da ulaže. Što je dobro. Ono loše je sledeće što je usledilo.

Katar je kao radnu snagu angažovao migrante iz Nepala, Bangladeša i Indije, kako bi na vreme mogli da izgrade sportske objekte. Mnogi radnici su se žalili na loše uslove smeštaja u kojima su stanovali, sa naglaskom na loš odnos između poslodavaca i radnika. Mnogi radnici nisu dobijali plate na vreme, uzimani su im pasoši pri dolasku u zemlju, što im je kasnije onemogućilo da odu u posetu svojim porodicama. Mnogi mediji su ovo nazivali modernim robovlasništvom, zbog eksploatisanja ljudi radi višeg cilja.

Kako prenosi Gardijan, u periodu između 2011. i 2020. godineu Kataru je preminulo ukupno 6500 južnoazijskih radnika. Kao glavne uzroke smrti navode se toplotni udari, srčani udari i otkazivanje bubrega.Vlada ove zemlje nije porekla da su ljudi umrli, ali je izveštaje o njima okarakterisala kao apsurdne, tvrdeći da među preminule svrstavaju ne samo one koji su radili na infrastrukturi, već i druge. Sve u svemu, Svetsko prvenstvo u Kataru bilo je jedno od najpraćenijih u poslednjih nekoliko godina, ali po cenu života poštenih i siromašnih ljudi koji su želeli da svojim porodicama obezbede bolje sutra.

Sledeće takmičenje se održava na tlu Severne Amerke. Ostalo je još manje od 100 dana do otvaranja, a FIFA se već susreće sa ogromnim problemima. Meksiko ima problema sa bezbednošću, zbog situacije sa kartelima i njihovim okršajima u Gvadalahari, kao i činjenice da su nadogradnje na stadionima daleko od gotovih.

Ne možemo da ne spomenemo Sjedinjene Američke Države i predsednika Donalda Trampa. Zbog novonastalog konflikta između SAD-a i Irana, reprezentacija iz Centralnog dela Azije ozbiljno razmišlja o tome da se povuče sa takmičenja, ali ona nije jedina.Zbog sankcija koje je Tramp uveo za određene države, neki navijači, bez obzira na istorijski uspeh njihovih zemalja, neće moći da podrže svoju zemlju uživo. Najpoznatiji primer je Haiti i upravo Iran, koji neće uopšte moći da računa na podršku njihovih navijača.

Mundijal će se održati u periodu od 11. Juna do 19. Jula u SAD-u, Meksiku i Kanadi. Vreme će pokazati kako će ove zemlje uspeti da osiguraju bezbednost, ne samo za igrače, već i za navijače, ali bez obzira na okolnosti o kojima se priča, ovo Svetskoprvenstvo ima potencijal da prođei lošije od prethodnih.

Retrospektiva Zimskih olimpijskih igara 2026. godine

Mon, 02 Mar 2026 18:14:28 GMT

Olimpijske igre su najveće sportsko takmičenje i san svakog sportiste. Kroz istoriju su na njima oboreni brojni rekordi i zapisani nezaboravni momenti. Velika očekivanja ispunile su i ovogodišnje Zimske olimpijske igre u Kortini i Milanu, održane od 6. do 22. februara.

Prve Zimske olimpijske igre održane su 1924. godine u Šamoniju (Chamonix), u Francuskoj. Pre nego što ih je Međunarodni olimpijski komitet priznao kao zvanične ZOI, nazivale su se „Međunarodna nedelja zimskih sportova“. Sve do 1994. godine, zimske i letnje igre održavale su se iste godine, kada je uveden dvogodišnji razmak između njih.

Po prvi put u njihovoj istoriji, ove godine olimpijski plamen je istovremeno upaljen u dva gorionika, u Milanu i u Kortini. Italija je ranije bila domaćin dva puta: 1956. godine upravo u Kortini i 2006. godine u Torinu.

Foto: olympics.com

Igre obuhvataju 16 sportova: alpsko skijanje, biatlon, karling, sankanje, bob, nordijske kombinacije, skijaško trčanje, skijaške skokove, fristajl (freestyle) skijanje, snobording (snowboarding), umetničko klizanje, brzo klizanje, brzo klizanje na kratkim stazama, hokej na ledu, skeleton i skijaško planinarenje.

Srbiju su na ovim igrama predstavljali Anja Ilić i Miloš Milosavljević u nordijskom skijanju, kao i Aleksa Tomović u alpskom skijanju. Od sticanja samostalnosti pa do danas Srbija nije osvojila nijednu medalju na ovom međunarodnom takmičenju.

Norveška je predvodila ZOI sa ukupno 41 osvojenom medaljom, uključujući 18 zlatnih, dok su na drugom i trećem mestu bile Sjedinjene Američke države i Italija. Pojedinac sa najviše medalja bio je norveški skijaš Johanes Husflot Klebo (Johannes Høsflot Klæbo) koji je uzeo čak 6 zlatih odličja u skijaškom trčanju (kros-kantri) i time sa ukupno 11 zlatnih medalja postao drugi najuspešniji olimpijac odmah iza Majkla Felpsa.

U Milanu i Kortini oboreni su brojni rekordi, međutim dogodio se i niz kontroverznih situacija koje su izazvale veliku pažnju javnosti i medija.

Sportisti iz Rusije i Belorusije već četiri godine ne nastupaju pod nacionalnim zastavama na velikim međunarodnim takmičenjima. Pojedinci koji su prošli dodatne provere poput utvrđivanja da nisu javno podržali invaziju na Ukrajinu mogli su da nastupe kao „Individualni neutralni sportisti" bez svoje zastave, himne i nacionalnih obeležja. Ova odluka izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama s obzirom na to da je na igrama Izrael nastupio bez ikakvih restrikcija. Određeni broj sportista promenio je sportsko državljanstvo kako bi najnormalnije mogli da nastave da se takmiče.

Jedan od najpoznatijih klizača današnjice, Ilija Malinin (Ilia Malinin), Amerikanac ruskog porekla i prvi takmičar koji je uspešno izveo četvorostruki aksel, važio je za glavnog favorita za zlato u muškoj konkurenciji. Iako je u ekipnom takmičenju osvojio zlato, u pojedinačnoj konkurenciji zauzeo je osmo mesto, što predstavlja jedno od većih iznenađenja turnira.

U ženskoj konkurenciji zlato je Sjedinjenim Američkim Državama donela Alisa Lu (Alysa Liu) prvo posle 24 godine, dok je Japanka Kaori Sakamoto osvojila srebro. Sakamoto je najavila povlačenje na kraju sezone, pa će joj olimpijsko zlato ostati neostvarena ambicija, s obzirom na to da je u Pekingu 2022. godine stigla do bronze.

Francuski plesni par Lorans Furnije Bodri (Laurence Fournier Beaudry) i Gijom Sizeron (Guillaume Cizeron) osvojio je olimpijsko zlato u umetničkom klizanju, ali je njihovu pobedu zasenila polemika koja se vezuje za njihove bivše partnere. Furnije Bodri je prethodno nastupala sa Nikolajem Sorensenom (Nikolaj Sørensen), koji je suspendovan na šest godina zbog optužbi za seksualno zlostavljanje. Iako je javno izjavila da veruje da on nije kriv, odlučila je da promeni partnera kako bi nastavila karijeru. Sizeron, olimpijski šampion iz Pekinga 2022. godine sa Gabrijelom Papadakis (Gabriella Papadakis), takođe se našao u centru pažnje nakon što je njegova bivša partnerka u knjizi njihov odnos opisala kao neravnopravan kao i da se često bojala da ostane nasamo sa njim. Francuski klizač odbacio je te tvrdnje i pokrenuo pravni postupak, dok je Papadakis, nakon objavljivanja knjige, ostala bez angažmana na En-Bi-Si-ju (NBC - The National Broadcasting Company).

Slovenska porodica Prevc jedna je od najpoznatijih sportskih porodica u skijaškim skokovima. Braća Peter, Domen, Cene i najmlađa sestra Nika godinama beleže vrhunske rezultate. Peter je karijeru završio 2024. godine i tokom nje osvojio četiri olimpijske medalje (zlato, dva srebra i bronzu). Peter i Cene su u Pekingu 2022. osvojili srebro u muškoj ekipi, dok su Domen i Nika u Milanu 2026, u miks takmičenju, doneli Sloveniji zlato. Pored toga, Domen je postao olimpijski šampion na velikoj skakaonici, dok je Nika sa samo 20 godina osvojila srebro na maloj i bronzu na velikoj skakaonici.

Foto: REUTERS/Kai Pfaffenbach

Jedna od najboljih alpskih skijašica, Amerikanka Lindzi Von vratila se skijanju prošle sezone nakon šest godina pauze. Neposredno pred početak Olimpijskih igara doživela je ozbiljnu povredu kolena, tačnije rupturu prednjih ukrštenih ligamenata. Uprkos povredi, devet dana kasnije odlučila je da nastupi. Međutim, prilikom spusta izgubila je kontrolu i pala pri čemu je doživela prelom već povređene noge. Sudeći po njenim izjava ovo je verovatno bio potpuni kraj njene karijere.

Norveški biatlonac Sturla Holm Lejgreid (Sturla Holm Lægreid), nakon osvajanja bronzane medalje na ZOI u trci na 20 km, izazvao je pažnju javnosti priznanjem uživo na televiziji da je prevario svoju devojku. Lejgreid, koji je osvojio svoju prvu olimpijsku medalju u pojedinačnoj konkurenciji, rekao je da se iskreno kaje i da bi učinio sve da joj se vrati. Navodeći da je upoznao „ljubav svog života“ pre šest meseci, priznao je da ju je pre tri meseca prevario, opisujući to kao „najveću grešku“ i da je ovo njegova najgora nedelja u životu iako je osvojio olimpijsku medalju.

Pored Jute Lerdam (Jutta Leerdam), koja je osvojila zlato i postavila olimpijski rekord u brzom klizanju na 1000 metara, dok je na 500 metara bila druga, veliku pažnju privukla je i Ajlin Gu (Eileen Gu). Amerikanka kineskog porekla koja ujedno i nastupa za Kinu postala je najtrofejnija skijašica slobodnog stila u istoriji ovog sporta. U njenoj kolekciji, računajući i medalje iz Pekinga, nalaze se tri zlata i tri srebra. Gu je dodatno privukla medijsku pažnju svojim iskrenim i zanimljivim odgovorima na konferencijama za medije. Pored uspeha u fristajl skijanju, bavi se i modelingom, a ujedno je i studentkinja Stenford univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Naredne Zimske olimpijske igre održaće se u Francuskim Alpima od 1. do 17. februara 2030. godine.

Košarkaški klub “Vojvodina”: Korak ka plej-ofu

Mon, 23 Feb 2026 17:34:17 GMT

Pobeda Košarkaškog kluba "Vojvodina" nad ekipom Skopja označila je važan korak ka plasmanu u plej-of ABA 2 lige i još jednom skrenula pažnju javnosti na rast i ambicije novosadskog kluba.

Upravo tim povodom razgovarali smo sa Ivanom Kontić, marketing menadžerkom KK "Vojvodina", kako bismo saznali na koji način klub komunicira svoje uspehe, gradi odnos sa navijačima i pozicionira se u javnosti u ključnim sportskim trenucima.

Foto: Linkedin

Nakon pobede nad ekipom Skopja, KK "Vojvodina" je korak bliže plej-ofu ABA 2 lige. Sa aspekta marketinga i odnosa sa javnošću, koliko takvi rezultati otvaraju nove mogućnosti za promociju kluba, privlačenje partnera i jačanje brenda?

Sportski rezultat je u direktnoj korelaciji sa atraktivnošću kluba za sponzore, partnere i širu javnost. Svaka pobeda na ovako velikoj sceni kao što je ABA 2 liga dodatno podiže vidljivost brenda KK "Vojvodina", povećava medijsku pažnju i otvara prostor za nove komercijalne saradnje. Jači partneri znače stabilnije finansije, a stabilne finansije znače mogućnost daljeg sportskog i infrastrukturnog razvoja. Za nas je važno da svaki sportski uspeh pretočimo u dugoročnu vrednost - ne samo kroz rezultat, već kroz jačanje imidža kluba kao ozbiljne, ambiciozne i profesionalne organizacije.

Koliko su promocija i marketing danas neophodni za sportski klub, bez obzira na rezultate koje ostvaruje?

Marketing danas nije dodatak sportu - on je njegov sastavni deo. Bez kvalitetne komunikacije klub praktično ne postoji u javnom prostoru. Društvene mreže, digitalni kanali i medijska prisutnost omogućuju nam da budemo u stalnom kontaktu sa navijačima, da gradimo emociju, poverenje i identitet kluba. Izazov je biti pravovremen, autentičan, kreativan i konstantan. Naš cilj je da KK "Vojvodina " ne bude prisutna samo kada pobeđuje, već da bude deo svakodnevice svojih navijača tokom cele sezone.

Da li iz PR i marketing perspektive smatrate da sponzori sa kojima klub sarađuje, poput MTS-a, Triglav-a i Mozzart-a dodatno doprinosi jačanju brenda kluba?

Apsolutno. Podrška velikih i respektabilnih kompanija je jasan signal da klub ima kredibilitet, stabilnost i ozbiljnu viziju. Takvi partneri ne ulažu slučajno - oni prepoznaju vrednosti, potencijal i dugoročnu strategiju. Od trenutka kada je pre tri godine promenjena uprava kluba, urađen je ogroman posao na finansijskoj stabilizaciji, vraćanju dugova i postavljanju jasnih sistema rada. Današnja saradnja sa renomiranim partnerima je potvrda da je klub na dobrom putu i da se Voša sistematski vraća na mesto koje joj pripada u srpskoj košarci.

U klub se dovode inostrani igrači. Da li takvo pojačanje povećava atraktivnost i jačanje imidža kluba u javnosti i medijima?

Naš primarni fokus ostaje na izgradnji tima kroz sopstveni sistem i razvoj domaćih igrača, posebno kroz rad sa mlađim kategorijama, jer upravo tu vidimo temelje budućnosti kako KK "Vojvodina", tako i srpske košarke u celini. Inostrana pojačanja su u ovom trenutku realna potreba i donose dodatno iskustvo, kvalitet i drugačije košarkaške perspektive koje pozitivno utiču na razvoj kompletnog tima. Sa aspekta imidža, naš dugoročni cilj je da se KK "Vojvodina " prepoznaje kao rasadnik mladih talenata - klub iz kojeg izlaze buduće zvezde srpske, evropske i svetske košarke, ali i sredina u kojoj se kvalitet, rad i karakter sistemski grade.

Da li je uspeh ostvaren u periodu rada Miloša Isakova Kovačevića pomogao u formiranju prepoznatljivog identiteta KK "Vojvodina" i kako se taj identitet danas nadograđuje?

Miloš Isakov Kovačević je kao mlad i perspektivan trener dobio priliku da vodi prvi tim, uz punu podršku uprave kluba. Nažalost, zdravstveni problemi su prekinuli njegov dalji rad, ali rezultati ostvareni u tom periodu ostavili su snažan trag i dali važan impuls razvoju kluba. Ti uspesi su postali važan deo identiteta KK "Vojvodina " kao ozbiljne i ambiciozne sportske organizacije.

Ipak, najveće zasluge za sveukupni preporod kluba pripadaju predsedniku Željku Rebrači, koji je svojom energijom, autoritetom i iskrenom ljubavlju prema Voši pokrenuo dubinske i dugoročne sistemske promene. Danas identitet kluba gradimo na profesionalizmu, stabilnosti, jasnoj strategiji, razvoju mladih igrača i postavljenim sportskim ciljevima.

KK "Vojvodina" je u prethodnom periodu, sa Milošem Isakovim Kovačevićem na mestu glavnog trenera, stigao do finala, čime su postavljeni visoki standardi i očekivanja. Da li taj rezultat danas stvara dodatni pritisak za klub i koliko je važno da PR i marketing obezbede osećaj stabilnosti i poverenja kod navijača i javnosti, posebno sada kada je tim ponovo u borbi za plej-of?

Visoki rezultati uvek podižu očekivanja, ali mi taj pritisak doživljavamo kao motivaciju, ne kao teret. Uloga PR-a i marketinga je da komunicira realne ciljeve, da gradi stabilnu sliku kluba i da navijačima pošalje jasnu poruku da se radi planski, dugoročno i odgovorno. Transparentna komunikacija, kontinuitet i doslednost su ključni kako bi se zadržalo poverenje javnosti, posebno u najvažnijim momentima sezone kada se odlučuje o plej-ofu i završnici takmičenja.

Na koji način klub koristi društvene mreže, kampanje ili druge aktivnosti da približi klub navijačima i široj javnosti, posebno u ključnim trenucima sezone?

Društvene mreže su naš najdirektniji kanal komunikacije sa navijačima. U ključnim momentima sezone fokusiramo se na jačanje atmosfere, podizanje emocije, motivaciju publike i poziv na zajedništvo. Kroz atraktivne video sadržaje, grafike, i interakciju sa fanovima gradimo osećaj pripadnosti. Naš cilj je da svaki navijač oseti da je deo tima, bez obzira da li je sa nama u Spensu ili prati utakmicu putem TV-a ili digitalnih kanala.

Na koji način planirate i realizujete promotivne aktivnosti kluba tokom sezone, a i van nje, kako bi održavali kontinuiranu komunikaciju sa navijačima?

Promocija kluba se ne završava poslednjom utakmicom. Tokom sezone fokus je na utakmicama, partnerstvima i navijačkom iskustvu, dok van sezone radimo na jačanju brenda, negovanju odnosa sa zajednicom, radu sa mladima, kampanjama koje povezuju klub sa gradom i javnostima. Planiranje se zasniva na godišnjoj strategiji, ali ostavljamo prostor za brzu reakciju u zavisnosti od sportskih rezultata i aktuelnih događaja.

Na koji način pratite reakcije javnosti i navijača?

Reakcije javnosti pratimo kroz detaljnu analitiku društvenih mreža, interakcije u komentarima i privatnim porukama, medijske objave, ali i kroz direktan kontakt sa navijačima u hali i na terenu. Povratna informacija publike nam je izuzetno važna jer nam omogućava da unapredimo način komunikacije, kvalitet sadržaja i celokupno navijačko iskustvo. Mi ne gradimo KK "Vojvodinu" samo za poziciju na tabeli - gradimo je za zajednicu koja klub iskreno voli, prati i živi sa njim iz dana u dan.

NBA Ol-star vikend

Mon, 16 Feb 2026 15:41:05 GMT

U Los Anđelesu je ovog vikenda održano 75. izdanje NBA Ol-Star utakmice, a pobedu na glavnom dešavanju odnele su “SAD Zvezde”. Od srpskih predstavnika videli smo Nikolu Jokića i Darka Rajakovića, deo jedne od tri ekipe koje su se takmičile na ovom događaju.

Već nekoliko godina unazad, Ol-star utakmice ne liče ni na šta. Neigranje odbrane, nezainteresovanost igrača, šutiranje sa pola terena, i najveći problem za biznis – veliki pad u gledanosti. Sve su ovo bili problemi koji su se morali pod hitno rešiti.

Porast kvaliteta igrača sa evropskog kontinenta navela je čelne ljude najjače košarkaške lige na svetu da razmišlaljaju o potencijalnoj utakmici Svet protiv SAD-a, a ove godine se to, u neku ruku, i ostvarilo.

Na ovogodišnjem mini-turniru učestovale su 3 ekipe. Tim “USA Stars”, grupa mladih američkih igrača; Tim “USA Stripes”, stara garda američkih igrača, i Tim “World”, sastavljen od međunarodnih igrača.

Odigrane su četiri utakmice od po 12 minuta, i svaka od njih je bila intenzivna i zanimljiva, izuzev finala.

Prva utakmica bila je između “Starsa” i Sveta. Meč je završen nakon produžetaka, 37:35 u korist Starsa, a trojku za pobedu postigao je Skoti Barns.

Već u ovoj utakmici smo videli nešto što nekoliko godina nismo – odbranu. Glavni “krivac” za ovo bio je mladi centar San Antonija, Viktor Vembanjama, koji je pokazao svima kako se igra Ol-Star utakmica, dajući elena, kako saigračima, tako i protivnicima.

Druga utakmica na repertoaru bila je između „Strajpsa“ i „Starsa“. Strajpsi su vodili skoro čitavu utakmicu ali pogotkom iz tranzicije Entonija Edvardsa su umalo ostali bez pobede.

Ipak, u njihovom poslednjem napadu su bili dovoljno strpljivi, lopta je kružila u napadu, pronađen je sam na trojci Diaron Foks koji je sa zvukom sirene pogodio trojku za konačnih, 42:40.

Treći meč bio je između Sveta i Strajpsa. Da bi se našli u finalu, međunarodnim igračima bila je potrebna pobeda od 3 poena.

Ipak, naišli su na tvrd orah, nesalomiv, reklo bi se. Bio je to neverovatni Кavaj Lenard, koji je ubacio čak 31 poen uz pogodak na 3 sekunde do kraja koji je rešio pitanje pobednika.

Bila je ovo dovoljna brojka za njegov blagi osmeh. Meč je završen rezultatom 48:45

Finale između Starsa i Strajpsa bila je jednosmerna ulica, rezultat je bio 47:21. Od samog starta su „Starsi” igrali mnogo bolje, pogađali otvorene šuteve, i time dokazali da oni tamo nisu došli za šou i zabavu, već po pobedu.

Pobednici ovog mini-turnira su: Кejd Кaningem, Tajris Meksi, Skoti Barns, Devin Buker, Džejlen Duren, Entoni Edvards, Čet Holmgren i Džejlen Džonson. Trener ekipe bio je Džej Bi Bikerstaf.

Nagradu za najkorisnijeg igrača turnira odneo je talentovani bek Minesote, Entoni Edvards.

Foto: NBA

INDIVIDUALNE NAGRADE

Dan ranije, takmičenje u brzom šutiranju trojki osvojio je Demijen Lilard, koji je u finalu bio bolji od Kona Nupela i Devina Bukera.

Buker je imao priliku da prestigne Lilarda, ali je sa poslednje pozicije promašio tri šuta uzastopno i time propustio priliku da se izjednači ili prestigne beka Portlanda.

Ovo je Lilardu treće osvojeno takmičenje iz ove kategorije.

Pobedu na takmičenju u zakucavanju odneo je košarkaš Majamija Kešad Džonson.

Iz godine u godinu takmičenje u zakucavanju gubi svoj kvalitet. Igrači ne žele da učestvuju, a navijači počinju da ga preziru.

Videli smo padove, umalo izbegnute povrede, kao i obična zakucavanja kojima nije mesto na Ol-star vikendu.

Ol-Star vikend nije važan samo zbog poena, trofeja ili statistike, već zbog atmosfere koju napravi jednom godišnje da nas podseti zašto uopšte volimo košarku. Ideje su dobro sprovedene u delo, ljubitelji košarke su većinom zadovoljni, a ovo izdanje može biti dobar zamajac za budućnost i poboljšanje kvaliteta ovog događaja.