TopVesti_4

Drugo izdanje medijskog festivala „Voices"

Mon, 03 Mar 2025 21:33:26 GMT

Drugo izdanje Evropskog festivala novinarstva i medijske pismenosti pod nazivom Voices održano je prošle nedelje u Zagrebu i trajalo je tri dana. Festival je okupio stručnjake za medijska pitanja iz cele Evrope, a značajnu ulogu imali su i studenti, pretežno zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti, ali i studenti medijskih studija iz Osijeka, Splita i Dubrovnika. Upravo su oni drugog dana festivala prekinuli program kako bi kolegama iz Srbije pružili podršku.

Festival je svečano otvoren u četvrtak, 27. februara, u Muzeju suvremene umjetnosti. Uvodnu reč dali su, između ostalih, i Đovani Melolji, koordinator festivala, Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara i Nina Obuljen Koržinek, ministarka kulture i medija.

Foto: Milica Stevanović

Šarolik prostor Muzeja ispunile su interaktivne radionice, paneli i diskusije, kao i projekcije filmova. Pored toga, drugog dana festivala u velikoj sali odigrana je predstava po imenu They blew her up, na temu života, rada i ubistva malteške novinarke Dafni Karuane Galicije.

Istog dana, hrvatski studenti su u 11.52 časova prekinuli program kako bi kratkim govorom i petnaestominutnim ćutanjem izrazili solidarnost sa kolegama iz Srbije, a na kraju programa se prisutnima obratila i studentkinja novosadskog Filozofskog fakulteta.

Foto: Tijana Doroški

Voices od svojih početaka neguje uključivanje mladih u svoj rad, te je samom festivalu prethodio nagradni konkurs, od čega je pet nagrada uručeno za dostignuća u polju novinarstva i pet za uspeh u domenu medijske pismenosti. Pored toga, tokom sva tri dana, studenti nisu samo prisustvovali događajima, već su ih i moderirali, snimali i intervjuisali učesnike.

Cilj festivala ogleda se u okupljanju stručnjaka i zainteresovanih građana u svetu gde se informacije vešto prikupljaju, ali i filtriraju, on slavi uspehe u izveštavanju profesionalaca i informisanju građana. Ide u korak sa društvom u kom se visokim tempom menja protok novosti i alati saznanja, i teži da o tome edukuje prisutne.

Dodeljene godišnje nagrade NDNV - dobitnici deset novosadskih novinarki i novinara

Fri, 07 Feb 2025 21:49:57 GMT

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) dodelilo je godišnju nagradu za novinarsku izuzetnost i posvećenost profesiji desetoro novosadskih novinarki i novinara.

Predsednica NDNV-a Ana Lalić izjavila je na svečanosti da su nagrađeni novinari i novinarke podigli standard profesije i pokazali izuzetnu solidarnost u službenim izveštavanjima tokom proteklih meseci.

"Ove godine nagradu dodeljujemo Dragani Prici Kovačević, Nataši Kovačev, Aleksandru Latasu, Zlatku Čonkašu, Žarku Bogosavljeviću, Sanji Eker, Kseniji Pavkov, Sanji Kosović, Petru Alimpijeviću i Daliboru Stuparu", rekla je Lalić.

Foto: Božidar Milovac

Dodala je da je, zbog vanrednih okolnosti, NDNV ove godine odustao od tradicionalnog raspisivanja konkursa i odlučio da godišnju nagradu dodeli novosadskim novinarima koji su posvećenošću i profesionalizmom doprineli zaštiti javnog interesa.

"Tokom tromesečnog izveštavanja o događajima u Novom Sadu, uključujući pad nadstrešnice na železničkoj stanici i pogibiju 15 ljudi, novosadski novinari su neprekidno informisali javnost i izveštavali sa svih događaja", kazala je Lalić.

Prema njenim rečima, rad novosadskih novinara i novinarki u vezi sa tragedijom i studentskim i građanskim protestima koji su usledili doprineo je formiranju kritičke javnosti.

"Njihov doprinos profesiji i društvu je ogroman, zbog čega im ove godine dodeljujemo godišnju nagradu NDNV-a za novinarsku izuzetnost i posvećenost profesiji", naglasila je ona.

U ime nagrađenih, novinarka Nataša Kovačev zahvalila je NDNV-u i ocenila da priznanje predstavlja podsticaj za dalji rad.

"Ovo budi nadu da solidarnost u društvu i dalje postoji. Drago nam je što se ta reč vratila i što je prepoznajemo u svim segmentima društva", rekla je Kovačev.

Dodala je da nagrađeni čine neformalnu grupu "Novosadska redakcija", koju čini osam različitih redakcija i da veruje da se ta redakcija "neće raspustiti":

"Naša 'Novosadska redakcija' pokazala je da solidarnost postoji i u novinarstvu. Prenositi događaje iz Novog Sada i objašnjavati publici širom zemlje zbog čega je važno da informacije budu tačne i proverene bio je izazov".

Dan koji traje tri meseca: Novinarska tribina "Mi, dopisnici"

Thu, 06 Feb 2025 23:42:07 GMT

Udruženje novinara Srbije organizovalo je juče, 5. februara, tribinu "Mi, dopisnici“ u prostorijama knjižare Bulevar Books.

Govornici su bili znameniti novinari i novinarke – Sanja Kosović, dopisnica televizije N1, Nataša Kovačev, dopisnica Al-Džazire Balkans, Milan Srdić, dopisnik Radio-televizije Srbije i Aleksandar Savanović, dopisnik agencije Anadolija. Moderator diskusije bio je Predrag Rava, predsednik Društva novinara Vojvodine, ogranka Udruženja novinara Srbije (DNV-UNS).

Tribina je započeta razgovorom o aktuelnom izveštavanju, tempu rada i takozvanom fenomenu burnout, koji je kasnije tokom večeri detaljnije raspravljan. Govorilo se o izazovima sa kojima se dopisnici suočavaju u različitim situacijama i različitim načinima kanalisanja stresa:

"U ovom poslu nemoguće je isključiti se. Neobično je imati slobodan dan, sve vreme razmišljam o dešavanjima, pratim ih i teško mi pada što nisam tamo“, konstatovala je novinarka Sanja Kosović.

U velikoj meri govorilo se i o radu RTS-a tokom godina, i u kontekstu ovog mediju – o evoluciji cenzure i njenoj kulminaciji. Pre nekoliko nedelja, Milan Srdić, jedan od učesnika tribine i dopisnik RTS-a uputio je otvoreno pismo uredništvu našeg najvećeg javnog servisa i glavnom i odgovornom uredniku informativnog programa Nenadu Lj. Stefanoviću. U tom pismu on se žalio na rad RTS-a, poručivši:

"Naš informativni program ne liči više na balansirani javni servis, već sve više na žutu štampu“.

Foto: Tijana Doroški

U toku ove diskusije, raspravljalo se i o značaju javnog servisa kao takvog, kada se u diskusiju uključio i nekadašnji generalni direktor pokrajinskog javnog servisa – Radio-televizije Vojvodine, Siniša Isakov i govorio o svom mandatu, koji je trajao od 2011. do 2013. godine.

Učesnici tribine prethodno su pojasnili koliko su značajne ove godine bile, kako u pogledu novinarstva u celosti, tako i u pogledu promena koje je RTV doživljavao tada.

Kako su publiku u velikoj meri činili takođe iskusni novinari, jedan od njih istakao je štrajk Radio Beograda 1992. godine, nasuprot iznetom argumentu da servis takve frekvencije iz različitih razloga ne bi mogao da stupi u štrajk, za razliku od nezavisnih medija.

U jeku aktuelnih studentskih i građanskih protesta u Srbiji, može se reći da živimo u doba velikih novinarskih zadataka, ali i raznih izazova sa izveštavanjem i filtriranjem količine informacija plasirane na dnevnom nivou. Govornici su se složili da je ovo doba za dopisnike najkompleksnije u poslednjih trideset godina.

Novinarka Al-Džazire Nataša Kovačev najbolje je sumirala slojevitost vremena u kom živimo i pokušala je da dočara u kojoj meri jedna tema može i jeste okupirala pažnju javnosti:

"Mi već tri meseca proživljavamo isti dan. Od prvog novembra, tema pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu ostala je do danas jednako aktuelna“.

Koalicija za slobodu medija: ,,Odjek je najvažnije glasilo studenata"

Fri, 20 Dec 2024 16:50:07 GMT

Novinarka i predsednica NDNV-a (Nezavisnog društva novinara Vojvodine) Ana Hegediš Lalić danas je posetila Filozofski fakultet kako bi pružila podršku studentima u blokadi i tom prilikom istakla značaj Univerzitetskog Odjeka kao "najvažnijeg studentskog glasila".

Razgovor sa prisutnima vodila je ispred Koalicije za slobodu medija, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres“, Fondacija Slavko Ćuruvija i granski sindikat kulture, umetnosti i medija Nezavisnost.

Foto: Norbert Šinković

Studenti su imali priliku da razgovaraju sa novinarkom o važnosti pravovremenog i proverenog izveštavanja sa blokada, a Lalić je posebno istakla Univerzitetski Odjek kao jedino studentsko glasilo studenata.

Naglasila je njegov značaj zbog ekskluzivnih informacija koje su dostupne samo onima koji imaju pristup fakultetu.

Izjavila je i da ona i organizacije koje predstavlja žele da pruže podršku studentima i pomognu da njihov glas bude što glasniji.

Za Odjek je izjavila da smatra da je važno da se izveštaji o odlukama donetim na plenumima šire kako bi javnost imala jasniju predstavu o funkcionisanju blokada.

"Kako borba ne bi imala smisla bez podrške građana i tačne medijske slike, od velike je važnosti redovno komunicirati sa javnošću" - pojasnila je ovaj stav.

Tokom razgovora sa Anom Lalić na fakultet je stigao još jedan vid podrške – grupa prosvetnih radnika koja je sa transparentima i donacijama došla da pozdravi sve prisutne.

Profesori su u svojim govorima istakli značaj demokratije i obrazovanja i "stalnog društvenog napretka".

Pokrenut prvi podkast o lokalnim medijima u Srbiji: „Glas lokala"

Tue, 17 Dec 2024 21:08:43 GMT

U Srbiji je pokrenut prvi podkast posvećen lokalnim medijima pod nazivom Glas lokala, koji slušaocima približava izazove s kojima se susreću novinari i novinarke u manjim sredinama.

"Mala sredina nosi velike pritiske, te tako i mali mediji imaju velike izazove, kojih okolina često nije ni svesna. Ovaj serijal ima za cilj da edukuje, informiše i zabavi pričama u kojima su glavni junaci lokalni mediji“, navodi se na sajtu Podcast.rs.

Foto: Podcast.rs

U prvoj epizodi, autorka podkasta Milica Mihajlović razgovarala je sa generalnom sekretarkom Lokal presa Snežanom Milošević, istraživačicom Tijanom Blagojev, glavnom urednicom leskovačkog Jugpress-a Ljiljanom Stojanović i direktorom Sremskih novina Draganom Đorđevićem. Tema razgovora bila je neizvesnost projektnog sufinansiranja, autocenzura i pritisci, koji su prepoznati kao najveći izazovi za rad lokalnih medija.

Glas lokala realizuje se u okviru projekta EUcast, koji je podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije kroz program MATRA.

Nova epizoda podkasta biće dostupna svakog meseca, a detaljnije informacije dostupne su na zvaničnim profilima podkasta na društvenim mrežama.

Budućnost novinarstva - Tehno novinari?

Fri, 25 Oct 2024 22:08:01 GMT

Novosadski Filozofski fakultet ugostio je juče i danas projekat "Mreža za talente i inovacije u medijima“.

Ovaj događaj je drugi u nizu i predstavlja deo programa, prvi svoje vrste kod nas, namenjen obrazovanju mladih studenata i "lidera“ čiji je cilj primenjivanje efektnih trendova i inovacija u poslovanju nezavisnih medija.

Fokus predavanja u Novom Sadu je bio na digitalnoj transformaciji medija i izazovima sa kojima se neke od najvećih novinarskih organizacija suočavaju tokom tranzicije iz tradicionalnog funkcionisanja štampanih medija u digitalnu sferu. Presedan za uspeh nezavisnih medija danas jeste implementiranje novih tehnologija u stvaranju priča, proučavanju publike i promene uredničke uloge u medijima kako bi se stvorio efektniji i kvalitetniji sadržaj.

Učesnici imaju priliku da ostvare veštine u vođenju novih projekata koji mogu doprineti opštem napretku medija i razvoju nezavisnog novinarsta u digitalnom svetu što predstavlja jedini način opstanka ove profesije. Tehnološki napredak omogućava originalne načine izveštavanja koji mogu doprineti vrhuncu novinarskog dostignuća.

Pomoću intervjua sa urednicima iz najpoznatijih novinarskih kuća poput Njujork Tajmsa, koje je uradio docent sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu Marko Nedeljković, učesnici projekta su imali priliku da nauče jasne metode koje efektivno mogu poboljšati rad nezavisnih medija i prilagoditi ga digitalnom dobu ali i ispraviti mnogobrojne greške koje su mediji pravili.

Prilagođavanje medija i inovacije podrazumevaju blisku saradnju sa inženjerima iz sfere informacionih tehnologija, nove metode monetanizacije i naplaćivanja medijskog sadržaja.

Novinari i dalje ostaju u centru profesije ali njihove veštine se moraju širiti u nedruštvena znanja, jer upravo takva znanja će ih približiti publici.

U novinarstvu kao i u ostatku društvenih delatnosti vlada, slobodno se može reći, neka vrsta straha od veštačke inteligencije koja čeka da još malo poraste i opameti se pa da nam svima uzme posao. U praksi to ipak nije slučaj, ove tehnologije upravo mogu povećati efikasnost novinara, pomoći da oformimo publiku, analiziramo ogromne količine podataka pa da ih, naravno etički, koristimo za stvaranje boljih priča.

"Neće vam veštačka inteligencija uzeti posao, već onaj novinar koji koristi veštačku inteligenciju bolje od vas“, rekao je na predavanju Vladimir Trkulja, Inovator i kosultant u UNICEF-u.

Teorijski deo ovog projekta se ostvaruje na predavanjima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Organizatori su predavači sa beogradskog, novosadskog i niškog Univerziteta u saradnji sa nezavisnim medijima poput "Radio 021“, novinska agencija "FoNet“, "Južne vesti“, podkast "Tampon zona“ i drugi.

Tradicionalni biznis modeli medija (prvenstveno štampani i lokalni mediji) ne može da konkuriše besplatnim izvorima informisanja na internetu pa samim tim nezavisni mediji moraju sami da stvaraju publiku, adaptiraju se tehnologiji i koriste je kako bi stvorili ne samo alternativu za informisanje već pozdan i superioran način informisanja.

Predavanje u Novom Sadu je drugo u nizu, projekat se nastavlja sa radionicama i predavanjima u Nišu i Beogradu.

Sledećeg januara učesnici će testirati svoja novostečena znanja u rešavanju zadataka ali i mogućem plaćenom radu u nekoj od nezavisnih medijskih kuća sa kojima će sarađivati tokom teorijske edukacije.

U toku su prijave za 9. Međunarodni festival studenata novinarstva „On the Record“

Tue, 16 Apr 2024 12:10:43 GMT

U toku su prijave za 9. Međunarodni festival studenata novinarstva „On the Record“ koji će biti održan od 29. i 30. maja 2024. godine na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Foto: On the record

Na festivalu su zastupljene sledeće kategorije:
- Kratke audio forme do 5 minuta (problemski TV paket)
- Kratke audio forme do 5 minuta (problemski radio paket)
- Članak i reportaža (štampa/online)
- Istraživačke priče (dokumentarne TV i radio reportaže do 20 minuta i istraživački tekstovi (štampa i multimedijalne online priče sa svim dostupnim on-line alatima)

Propozicije festivala dostupne su na sledećem linku: Propozicije – Festival "On the record" (uns.ac.rs)

Prijavljivanje za festival vrši se popunjavanjem online formulara: https://forms.gle/fVPWoUpevGa2BDEv7

Prijave za učešće na festivalu podnose se najkasnije do 12. maja 2024. godine.

Sve dodatne informacije i pitanja mogu se dobiti putem e-mail adrese ontherecord018@gmail.com.

Media 2040: Jasna vizija za budućnost novinarstva u regionu

Sun, 25 Feb 2024 12:31:04 GMT

Regionalni sastanak učesnika projekta „Media 2040: Empowering Youth Advocates for Press Freedom in Western Balkans“ održan je od 24. do 28. januara 2024. godine u Skadru u Albaniji. Učesnike projekta čine studenti i njihovi profesori sa šest univerziteta iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Kosova i Severne Makedonije.

Foto: Jovana Lovre

Radi se o projektu koji je započet u novembru 2023, a čiji je cilj formiranje i razvijanje ideja o budućnosti medija u regionu do 2040. godine, kada se pretpostavlja da će učesnici već uveliko biti profesionalni novinari. Na skupu su studenti svoje individualne ideje usavršavali, a potom ih sjedinili u jedinstveno očekivanje koje detaljno opisuje uslove pod kojima budući novinari žele da rade 2040. godine i došli do konačne vizije:

„U 2040. godini, profesionalni i nezavisni novinari uživaju slobodu i sigurnost od štetnih uticaja. Odgovorno korišćena tehnologija ima ključnu ulogu u pomaganju medijima da ispune svoju dužnost javnosti i da postanu glas građana u društvu koje je dobro informisano, inkluzivno i demokratsko.“

Foto: Jovana Lovre

Uvodnu reč imali su profesori iz Albanije i Srbije koji su bili u ulozi organizatora, kao i članovi Holandske ambasade u Beogradu. Pored njih studentima se obratila i rektorka Univerziteta u Skadru „Luiđ Gurakući“ Rajmonda Kečira, koja je osim pozdrava imala i reči ohrabrenja:

„Ovaj forum je početak dinamične misije koja otvara mogućnosti za veće medijske slobode, jaku javnu sferu, a celokupna misija ne služi samo da se prošire znanja, već i unapredi celokupno društvo. Projekat osim stručnih znanja omogućava i dalju saradnju između šest univerziteta sa kojih su učesnici.“

Foto: Jovana Lovre

Pored formalnog dela studenti su imali prilike da čuju i predavanje prof. dr Boguslave Dobek-Ostrovske, profesorke emerite iz Poljske sa Univerziteta u Vroclavu. Ona je studentima poželela da postanu dobri novinari koji mogu da rade za nezavisne medije. Fokus njenog rada koji je prezentovala je odgovor na veoma mali broj regionalnih naučnih radova o medijima na engleskom jeziku.

„Ideju za ovu knjigu dobila sam kada sam pre dve godine bila u Srbiji i odmah sam zaključila da se radi o dinamičnoj sredini. Međutim, kada sam potražila naučne radove gotovo nijedan nije bio preveden na engleski.“
Ona dodaje da ne možemo očekivati od stranaca da poznaju situaciju u ovom regionu, ukoliko smo naučno, a čak i jezički, nedostupni za njih.

„Ovakvi projekti otvaraju vrata za upoznavanje regiona koji su nam manje poznati, zato sam ja veoma počastvovana što sam pozvana da učestvujem i sarađujem sa mladim ljudima koji imaju želju i viziju da promene društvo.“

U projektu učestvuju studenti sa Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta Crne Gore, Univerziteta u Skoplju „Sv. Ćirilo i Metodije“, Univerziteta u Sarajevu, Univerziteta u Prištini i Univerziteta u Skadru „Luiđ Gurakući“. Projekat se realizuje pod pokroviteljstvom Ambasade kraljevine Holandije u Beogradu, a nastaviće se i u narednom periodu.

Poziv na 8. Međunarodni festival studenata novinarstva "On the Record"

Fri, 07 Apr 2023 11:10:59 GMT

Pozivamo vas da se prijavite na 8. Međunarodni festival studenata novinarstva „On the Record“ koji će biti održan od 26. do 28. maja 2023. godine u Novom Sadu.

Na festivalu su zastupljene sledeće kategorije:

•   KRATKE VIDEO FORME do 5 minuta (problemski TV paket)
•   KRATKE AUDIO FORME do 5 minuta (problemski radio paket)
•   ČLANAK i REPORTAŽA (štampa/online)
•   ISTRAŽIVAČKE PRIČE (dokumentarne TV i radio reportaže do 20 minuta i istraživački tekstovi (štampa i multimedijalne online priče sa svim dostupnim on-line alatima)

USLOVI UČEŠĆA I PRIJAVLJIVANJE ZA FESTIVAL:

http://medijskestudije.ff.uns.ac.rs/otr/propozicije-festivala/

Prijavljivanje za festival vrši se popunjavanjem online formulara

https://docs.google.com/forms/d/1ueYl8QTjKrKLry_ydrNRej_xiZsAiv9KuGxKxTSHHlw

Prijave za učešće na festivalu podnose se najkasnije do 15. maja 2022. godine.

Sve dodatne informacije i pitanja mogu se dobiti putem e-mail adrese ontherecord021@gmail.com.

FB https://www.facebook.com/ontherecordfest

YOUTUBE https://www.youtube.com/user/FestivalOnTheRecord

Instagram https://www.instagram.com/medijske_studije/

****

We are inviting you to apply for participation at the 8th International Journalism Students’ Festival “On the Record,” which will take place in Novi Sad, 26-28 May 2022.

The following categories will be represented at the Festival:

•   SHORT VIDEO FORMS up to 5 minutes long
•   SHORT AUDIO FORMS up to 5 minutes long
•   ARTICLE, REPORTAGE/FEATURE (press and online formats)
•   INVESTIGATIVE STORIES(radio and TV form up to 20 minutes and multimedia online stories)

FESTIVAL PROPOSITIONS AND INFORMATION ON APPLICATION PROCESS can be found on the link

http://medijskestudije.ff.uns.ac.rs/otr/propozicije-festivala/

Application form can be found on the link:

https://docs.google.com/forms/d/1ueYl8QTjKrKLry_ydrNRej_xiZsAiv9KuGxKxTSHHlw

Application deadline is 15 May 2023.

For any further information, please contact us at ontherecord021@gmail.com.

FB https://www.facebook.com/ontherecordfest

YOUTUBE https://www.youtube.com/user/FestivalOnTheRecord

Instagram https://www.instagram.com/medijske_studije/

Konkurs za učešće u programu plaćenih praksi za studente novinarstva

Tue, 03 May 2022 08:05:27 GMT

Slavko Ćuruvija fondacija poziva studente i studentkinje novinarstva da se prijave za program plaćene studentske prakse u partnerskim medijima Fondacije.

Foto: www.slavkocuruvijafondacija.rs

Stipendija podrazumeva dvomesečnu plaćenu praksu u informativnim redakcijama lista Danas, Novinske agencije Fonet, Cenzolovke, novosadskog Radija 021 i leskovačkog portala JugPress. (Jugpress će angažovati studenta/kinju Niškog univerziteta koji tokom prakse boravi u Leskovcu, Nišu ili Vranju)

Za one koji budu primljeni na praksu obezbeđena je mesečna stipendija u iznosu od 200 američkih dolara bruto, u dinarskoj protivvrednosti.

Za program plaćenih studentskih praksi mogu da se prijave studenti novinarstva III i IV godine studija novinarstva na univerzitetima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Pet najboljih biće izabrano da učestvuje u programu, svako u po jednom od pet partnerskih medija.

Program plaćenih studentskih praksi podrazumeva dnevni praktični angažman u partnerskim redakcijama na definisanju i realizaciji novinarskih zadataka, u saradnji sa urednicima. Angažman će biti prilagođen obavezama studenata na fakultetima. Izabrani studenti imaće mentorsku podršku urednika i novinara u partnerskim medijima. Uspešni kandidati će dobiti priliku da steknu neposredno iskustvo u praćenju događaja i proizvodnji informativnih medijskih sadržaja.

Program prakse biće realizovan u periodu od 1. jula do 31. avgusta 2022. godine. Praksa se odvija u redakcijama partnerskih medija. Partnerski mediji ostavljaju mogućnost da, ukoliko se eipidemiološki uslovi u vezi sa kovidom 19 pogoršaju, program rada prebace na online režim.

Zainteresovani studenti treba da pošalju motivaciono pismo i CV na adresu konkurs@slavkocuruvijafondacija.rs, najkasnije do 15. maja 2022. u 23.59. Prijave koje stignu nakon navedenog roka ili budu nepotpune, neće biti uzete u razmatranje.

VIDEO: Bezbednost novinara

Sun, 20 Jun 2021 15:13:08 GMT

Međunarodna organizacija Reporteri bez granica u najnovijem izveštaju za tekuću godinu smestila je Srbiju na 93. mesto indeksa slobode medija, od 180 zemalja u kojima se vrši posmatranje. To je u odnosu na 2019. godinu pad za tri mesta, kada je Srbija bila na 90. mestu u svetu. Loše stanje u medijima je višedecenijski problem, a poslednjih godina, sa padom medijskih sloboda beleži se i rast nasilja prema novinarima.

MILICA KRAVIĆ AKSAMIT: Strah od osude i stigmatizacije žrtvu drži prikovanu za nasilnika

Wed, 20 Jan 2021 19:30:50 GMT

Stvaranje svesti o fenomenu i krivičnom delu trgovine ljudima jako je važno, jer sve dok imamo oduzimanje života i sloboda nekim ljudima, društvo u kome živimo ne može dobro i zdravo funkcionisati. Novinarka Milica Kravić Aksamit u svojoj radijskoj emisiji „Žena u kutiji“ uspela je da kroz surove priče žrtava trafikinga razbije predrasude koje su se vezivale za ovaj fenomen, ali i da izbegne stigmatizaciju osobe koja je to preživela.

Foto: Lična arhiva sagovornice

Novinarstvo je diplomirala 2011. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a dalje svoje obrazovanje nastavlja devetomesečnim specijalističkim studijama iz oblasti interkulturalnosti u Švajcarskoj. Mlada novinarka, aktivistkinja i feministkinja završila je obuke Zavoda za ravnopravnost polova i Mreže žene protiv nasilja za rodno osetljivo medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama. Aktivistkinja je pokreta „Podrži RTV“ kao odgovor na političke pritiske i gušenje medijske slobode u ovoj javnoj medijskoj ustanovi. Već sedam godina je zaposlena na Radio-Televiziji Vojvodine, bila je voditeljka Jutarnjeg programa „Dobro jutro, Vojvodino“, a danas je autorka emisije „Žena u kutiji“ u kojoj je pokrenula serijal „Trgovina ljudima“ sa ciljem da kroz priče žrtava predstavi ovaj fenomen, stvori svest i na taj način pomogne sprečavanju širenja trafikinga.

Šta je to trgovina ljudima i kakva je zapravo svest o tome?

– Temu trgovine ljudima jako je važno da sagledavamo u novinarstvu kao kompleksan fenomen i krivično delo, a ne kao pojedinačan slučaj. To znači da su nam potrebni analitički tekstovi i priče koje se bave uzrocima za činjenje tog krivičnog dela, profilima žrtava i trafikera, kao i posledicama po žrtvu, ali i svest da to može nekome koga poznajemo da se dogodi. Glavna predrasuda je da se to ne dešava u Srbiji, ali je situacija potpuno drugačija. Srbija je zemlja vrbovanja, tranzita ali i konačne destinacije. Drugim rečima, trgovina ljudima se dešava doslovno u našem komšiluku, u našem gradu, susednom selu ili na drugom kraju zemlje, a ne tamo negde daleko nekim ljudima sa kojima ne delimo ništa. To mogu da budu vaše sestre, izbeglice, migranti, ali i vaši prijatelji, očevi ili svako od nas. To je ono što kroz novinarski posao treba da govorimo, poručujemo i dokazujemo pričama. Važno je da utičemo na podizanje svesti i objašnjavanje rizika. Jednom rečju – prevencija. Eto to je zapravo naša najvažnija uloga kao novinara i novinarki – da damo podršku nevladinom sektoru i institucijama koje se time bave. Evropska komisija je 2007. godine proglasila 18. oktobar za Dan borbe protiv trgovine ljudima. Poslednjih 10 godina u Srbiji se ovaj datum obeležava, kao i u drugim zemljama Evrope, konferencijama, tribinama i drugim relevantnim aktivnostima koje dodatno rasvetljavaju problem pred očima javnosti.

U vašoj emisiji „Žena u kutiji“ snimili ste serijal na temu trgovine ljudima. Šta je na vas ostavilo najveći utisak tokom snimanja?

– Serijal o trafikingu koji smo emitovale u okviru naše radijske emisije „Žena u kutiji” sastojao se od šest istinitih priča, ispovesti žrtava trgovine ljudima. Kako bismo izbegle retraumatizaciju tih osoba, koristile smo objavljene priče sa sajta NVO „Atina” i prilagodile ih radijskom formatu. Potom su priče interpretirale glumice sa Novosadske Akademije, uz važne audio efekte. Najvažnije nam je bilo da ispričamo te surove i teške priče, a izbegnemo patetiku, što je ujedno i najkomplikovanije. Takođe, želele smo da kroz konkretne priče zapravo sve vreme nudimo informacije o samom fenomenu, uzrocima i posledicama, a nikako senzacionalizmu, detaljima ili okrivljavanju žrtve. Kroz taj rad mnogo toga smo naučile, jer su i same priče potresne i važne, kao i informacije i znanje koje su sa nama podelili sagovornici iz policije, zdravstva, Sigurne ženske kuće, nevladinih organizacija, školstva, i sudstva i tužilaštva. Saznanje do kog sam došla kroz ovaj proces, a koje je na mene ostavilo najveći utisak, jeste da mnoge devojke koje su preživele trafiking svedoče tu mračnu istinu da su maltene prvi put u svom životu tretirane sa poštovanjem i da im se neko obraćao sa dostojanstvom, upravo u „Astri” i „Atini” (nevladinim organizacijama koje nude pomoć žrtvama) u trenucima kada su upitane kako se osećaju, šta žele i kako može da im se pomogne.

Da li je rečenica „Sama si kriva” zapravo to čega se žrtva boji da će dobiti kao reakciju?

– Apsolutno je strah od osude i stigmatizacije ono što žrtvu u nekoj traumatičnoj situaciji dodatno drži prikovanu za nasilnika ili trafikera. Često osobe u krizi ni nemaju osobu na koju će da se oslone ili podršku sredine da reše problem i izbore se za svoju slobodu. Okrivljavanje žrtve simptomatično je i u sredinama kojima žive, komšiluku, porodici, ali i u institucijama kao što su policija, domovi zdravlja, na kraju i sudovi, koji u nizu pitanja koje iznova i iznova postavljaju osobi koja je preživela strašnu traumu, nesvesno i iz neznanja dodatno traumatizuju tu osobu. Nesenzibilisanim pitanjima poput „Zašto niste prijavili nasilje” ili „Kako niste uspeli da pobegnete od trafikera” stručna ili nestručna javnost odmaže ranjivim osobama i kod njih budi dodatan osećaj krivice.

Ko brine o žrtvi kada se ona izvuče iz lanca trgovine i kakva joj je šansa za dalji normalan život?

– Pre osam godina osnovan je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima u Beogradu. Pored toga, aktivisti i aktivistkinje nevladinih organizacija koje se bave pružanjem podrške preživelima trafikinga tvrde da je integracija u društvo moguća, kao i prevazilaženje trauma. Mnogo je priča iz njihovog iskustva sa srećnim krajem, uz naravno dugogodišnji rad sa žrtvama i trud celog sistema da se one izbore sa sopstvenom traumom i osudama društva, porodice, medija i svih stubova društva.

S obzirom da držite obuke mladim novinarima i novinarkama na temu izveštavanja o trgovini ljudima, koji je vaš savet kako da oni pravilno postupaju u takvim situacijama?

– Sedam je pravila za izveštavaje o osetljivim temama i to su moji saveti. Sada bih izdvojila da je pre svega bitno da nema senzacionalizma i da se čuva identitet žrtava. Takođe je jako bitno voditi računa da se kroz tekst nasilnik ne opravdava nekim osobinama ili sklonostima. I izdvojila bih da je biranje fotografija izuzetno važno – mora se paziti da slike ne pozivaju na nasilje ili ne retraumatizuju žrtvu.

ZORAN STRIKA: Nama su potrebne promene na nivou svesti čitavog društva

Tue, 22 Dec 2020 19:09:40 GMT

Zoran Strika je pet godina radio kao novinar portala 021, a avgusta meseca napredovao je do pozicije odgovornog urednika. U svojoj dosadašnjoj karijeri osvojio je veliki broj nagrada, a najznačajnije su bile nagrada za najboljeg mladog novinara u Novosadskoj školi novinarstva “Marina Kovačev” za 2019. godinu, kao i nagrada za izveštavanje o problemima životne sredine.

Kako Strika naglašava razumevanje naroda jedan je od ključnih faktora dobrog novinarstva, kao i iskrenost i predstavljanje stvarnosti onakvom kakva jeste.

Kada si i kako shvatio da želiš da se baviš novinarstvom?

– Znao sam da želim da se bavim pisanjem na neki način i onda sam razmišljao o tome gde se najbolje pronalazim. Dosta toga me je oduvek zanimalo, muzika, sociologija, psihologija, politika, sport – ljudi jednostavno. Najpre sam razmišljao o književnosti, ali je neka "ekonomska" računica rekla da je možda bolje novinarstvo. Zapravo, radi se o tome da sam shvatio da mi novinarstvo pruža mogućnost da se izrazim onako kako želim u vezi sa onim što me interesuje u tom momentu. Otvara tu mogućnost "skakanja" iz oblasti u oblast i konstantno te tera da učiš, da saznaješ nove stvari i uzbudljivo je. U suštini, novinarstvo je bilo jedini racionalni korak koji sam mogao da načinim na kraju srednje škole.

U toku studija radio si i za naš portal, Univerzitetski odjek, za Žurnalist i za portal 021. Kako si uspevao sve da postigneš i da diplomiraš u roku?

– Mislim da sam na kraju malo otegao sa dikcijom, pa da nije bilo baš u roku, ali tu je negde. Iskreno, dosta stvari sam radio nekako stihijski, upao u gomilu toga možda jednim delom i nesvesno. Bilo je u nekim situacijama prilično naporno, jer sam zaista hteo da što više vremena provodim u redakciji 021, jer sam znao da je tamo preko potrebno iskustvo, a opet sam znao da je neophodno i znanje koje stekneš na faksu. Nekako sam uspeo da pomirim te dve potrebe, a i katedra je bila super i svi su izlazili u susret. Dobro je kada postoje ljudi koji primete neki rad i onda ga poguraju i usmere na neki način. I na Univerzitetskom odjeku i u Žurnalistu, na faksu, naravno i na 021, stvarno mi je bilo super, koliko god u nekim momentima delovalo naporno, jer su se dešavali dani kada ujutru idete na jezik, posle toga u redakciju, a onda recimo od 15 do 19 časova ste ponovo na predavanjima. Trudio sam se da gledam na to kao neku vrstu pripreme, da se jednostavno navikneš da se osećaš iscrpljeno možda u nekom trenutku, da se navikneš na rad i na to da možda nije uvek količina truda koji ulažeš u nešto proporcionalna nagradi koju dobiješ taj trud. Ali, sve je to u redu, na kraju dođe na svoje.

Koliko truda i napora ulažeš u svoj rad s obzirom da si od avgusta odgovorni urednik portala 021? Da li si aktivan samo u toku svog redovnog radnog vremena ili si ipak uvek u „akciji“?

– Ta nova pozicija jeste nešto čemu sam stremio, ali iskreno nisam očekivao da će to biti ovako brzo, posle pet godina rada u mediju i sa 24 godine života. Potrebno je tu još iskustva, pa je i ovo sve jedna škola za mene ponovo. Što se tiče toga da li sam "working hard or hardly working", nadam se da je ovo prvo. Izmenile su se dosta obaveze u odnosu na prethodni period. Trudim se da i dalje radim novinarski posao, da pišem priče, budem deo tima, tako da deo posla ponesem kući i tu ga nastavim, barem kada je reč o uređivanju tekstova, ali i drugi poslovi koji su došli sa tom novom "pozicijom". Koncept slobodnog dana je dobrim delom izbrisan, naporno je, ali je i zanimljivo. Postoje sitnice koje učine da se osećate dobro zbog onog što radite, pogotovo kada napravite neku kul stvar. Onda ste ponosni i to što radite ima smisla.

Koje iskustvo smatraš najznačajnijim? Šta misliš da li je formalno, fakultetsko, obrazovanje dovoljno za kvalitetnog novinara?

– Mislim da je dobro kada neko ima i diplomu da je novinar, ali daleko od toga da je to dovoljno ili presudno za bilo šta. Genijalni novinari su došli iz nekih potpuno "levih" oblasti. Jako je važno da je novinar osoba koja je u kontaktu sa narodom, sa ljudima na ulici, da je to neko ko razume šta mu govori komšinica Stana, jednako kao što razume kakvu maglu mu prodaje neki političar. Pit Hamil i Džimi Breslin legende su američkog novinarstva upravo zato što su uspevali da u sebi očuvaju tu vrednost razumevanja. Fenomenalni Veselko Tenžera bio je fenomenalan upravo zato što je znao da vam dočara miris bircuza u kom se šljaker sprema na put do stanice za prvi tramvaj preko Trešnjevke, pa onda vi to stavite u vama neki bliži kontekst i shvatite da su ljudske patnje, muke i problemi, isti kroz decenije i da se geografija tu malo toga pita. Nepravda je uvek načinjena, na novinarima je da je otkrivaju i da ispričaju sudbine ljudi, poštujući ih pri tome. Možda mediji u ovom trenutku mogu malo toga da učine, ali hajde barem da budu iskreni i da stvarnost predstave onakvom kakva zaista jeste. Onda će se možda nešto i dogoditi, jer je istina toliko neprijatna da vas jednostavno tera na reagovanje.

Dobar deo tvojih kolega sa fakulteta nakon završenih studija ipak odustane od novinarstva. Šta misliš zašto je to tako i šta bi im ti poručio?

– Činjenica je da redakcije u Srbiji ne mogu da prime sve novinarke i novinare koji u jednoj godinu steknu diplomu i zvanje diplomiranog novinara. Na desetine njih svake godine u Novom Sadu, Beogradu i Nišu završava fakultet, ali jednostanvo nemaju gde. To je šteta, jer među nama zaista ima kvalitetnih ljudi, koji bi bili odlični ukoliko bi im se pružila prava prilika i ukoliko im krila ne bi bila "skresana" odmah na startu. Jako važno je i to da se dozvoli mladima da greše, jer jedino tako mogu da uče, zbog toga je potrebno strpljenje starijih i iskusnijih. Nemam nikakvu poruku za one koji su odustali. Verujem da postoje i bolji životni putevi od novinarstva. Uostalom, važno je na kraju da radite ono što vas ispunjava ili što vam ostavlja vreme da uživate u životu. Sad, da li ćete sa diplomom novinara raditi u korisničkom servisu ili osnovnoj školi, ili pak ako sa diplomom matematičara upravo završavate priču o korumpiranom političaru, totalno je nebitno. Poenta je samo da ste zadovoljni time što radite ili da tražite put do onog što vas ispunjava.

Opiši nam u par rečenica novinarstvo u Srbiji iz tvog ugla i koje stvari bi voleo da promeniš.

– O novinarstvu u Srbiji je već toliko toga rečeno da se bojim da ću se samo ponavljati. Zaista je na niskim granama kada je u pitanju kvalitet, ali barem isplivaju oni koji vrede. Potrebno je građani da shvate da je potrebno da "dolivaju ulje na vatru" kod retkih baklji ovde koje osvetljavaju put. Društvo ne može bez slobodnog novinarstva, ali isto tako ni novinarstvo ne može bez građana koji će da pomognu pristojne medije. Nama su potrebne promene na nivou svesti čitavog društva, čitavih generacija. Ne možete očekivati da će građani biti spremni da izdvoje mesečno 500 dinara za neki onlajn medij, ako im je prethodno usađeno da je potrebno da mesečno plate račun kablovskom operatoru i da je čitavo prostranstvo interneta njihovo, besplatno, a uz to nemaju uslove i za neke druge osnovne stvari.

JELENA ZORIĆ: Da su novinari složniji i političari bi shvatili da nisu toliko moćni

Fri, 23 Oct 2020 18:19:27 GMT

Ovogodišnja povelja Srpskog filantropskog foruma za izuzetno profesionalno izveštavanje, kao i nagrada za hrabrost u izveštavanju, pripali su reporterki televizije N1 Jeleni Zorić.

Foto: Nebojša Babić

Novinarstvom se bavi duže od dve decenije, a veoma često izveštava iz različitih kriznih situacija kao što su elementarne nepogode i demonstracije. Za televiziju N1 radi od 2014. godine, a prethodno se kao novinarka televizije Studio B istakla radom u crnoj hronici. Ove godine posebnu pažnju privukla je izveštavanjem za vreme građanskih protesta u Beogradu tokom jula, koji su obeleženi ogromnim količinama suzavca, ali i scenama nasilja. Takođe izveštavala je i iz takozvane crvene zone u kovid bolnici Bežanijska kosa, u vreme kada je bio najveći broj obolelih od virusa korona od početka epidemije, što je objedinjeno u emisiji „Glad za vazduhom“. Autorka je i drugih specijalnih emisija kao što su „Helikopter“, „Jovanjica“ i „Krušik“, u kojima se govori o različitim aferama iz našeg društva.

U razgovoru za naš portal Jelena Zorić, između ostalog, govori o poteškoćama i pritiscima kojima su novinari svakodnevno izloženi i o svom iskustvu kada je reč o izveštavanju u kriznim situacijama. Na početku razgovora ističe da su joj povelja Srpskog filantropskog foruma i nagrada za hrabrost veoma važne, jer su joj to ujedno i prva priznanja, budući da nikada nije konkurisala ni za jednu nagradu, iako su joj, kako kaže, kolege često predlagale da to učini.

– Želela sam ako ikada dobijem neko priznanje za svoj rad da se to desi upravo ovako, to jeste da neki ljudi sami osete potrebu i da mi daju do znanja da su nešto posebno zapazili u mom izveštavanju, i da je to takav utisak ostavilo na njih da smatraju da baš ja zaslužujem priznanje.

Kada izveštavate sa različitih događaja veoma se često desi neki incident. Da li je to slučajnost ili ipak vi više od ostalih volite da izveštavate s takvih dešavanja?

– Izveštavam uglavnom sa vanrednih događaja, o kriminalu, sa elementarnih nepogoda, demonstracija, pa je u tim situacijama i logičnije da dođe do nepredviđenih događaja. Iako volim da radim u dinamičnim situacijama, s podjednakom strašću sam kao mlada novinarka izveštavala i sa kulturnih događaja. Prosto volim novinarstvo. Najbolje su one priče koje se same dese, a ja ih samo prenesem. Nikada ne jurim priču, niti je predstavljam dinamičnijom nego što jeste. Pošto mi se najbolje priče, da tako kažem, same dese, izgleda da postoji i neki splet okolnosti koji nagrađuje one koji nastoje da budu iskreni u ovom poslu.

U centru pažnje posebno ste bili u julu za vreme građanskih protesta u Beogradu. Koliko je bilo teško i zahtevno izveštavati u toj situaciji s obzirom na to da je policija ispalila veliku količinu suzavca?

– Suzavac nije neobičnost na većim protestima. I snimatelj i ja smo to prihvatili kao okolnost u kojoj nije bas najlakše snimati i govoriti, ali to prihvatite kao tako i trudite se da se prilagodite koliko god možete, da na najbolji mogući način ispunite očekivanja gledalaca. Recimo, imam vrlo jaku alergiju na sunce, pa opet svako leto izveštavam. Posao novinara zahteva da sebe nikada ne stavlja u prvi plan, pošto je gledaocima ili čitaocima na usluzi. Tako sam sebi odavno rekla i onda lakše prihvatam bilo kakvu situaciju.

Tokom protesta mogle su se videti scene nasilja, kao i druge situacije koje izazivaju empatiju i bude različite emocije. Koliko je teško u takvim slučajevima odvojiti taj emotivni deo od profesionalnog i ostati dosledan novinarskom kodeksu, to jest izveštavati objektivno?

– Samo objektivno i istinito novinarstvo je novinarstvo. Emocije ne suzbijam već ih iskazujem. Smatram da je najiskrenije iskazivanje emocija odnosno empatije kada prenosite istinito šta se dešava, a zaključke donose gledaoci.

Budući da radite za televiziju N1 često ste i vi i vaše kolege na udaru vladajuće strukture. Kako se nosite s tim pritiskom i da li imate osećaj da vam je možda ugrožena bezbednost?

– Odnos političara prema novinarima u velikoj meri otežava rad, međutim i oni su samo jedna od okolnosti. Moje je da istrajem i da nastavim da tragam za odgovorima koliko god da mi neko otežava dolazak do njih. Obraćam pažnju, ali ne pridajem veliki značaj tom odnosu političara prema mojim kolegama i meni. Mi pitamo i radimo priče, a gledaoci sve sami shvate kako se ko od političara ponaša – da li izbegava odgovor ili posle pitanja pribegava čak i vređanju novinara. Gledaoci, to jeste građani sami će odlučiti šta će gledati, a naposletku će morati i sami da odluče za koga će glasati, to jeste kakva im politička opcija odgovara za život, pa i za odnos prema medijima u njihovoj zemlji. Kada je reč o bezbednosti, mogu da kažem da sam rešila da budem novinarka koja izveštava istinito i nepristrasno, tako da je to odavno stvar odluke, a o osećajima na tu temu prestala sam da razmišljam.

Foto: Nebojša Babić

U toku protesta moglo se videti i da su pojedini građani upućivali ružne reči na račun televizije N1. Da li ste tada osećali strah, s obzirom na to da su neki novinari bili izloženi i fizičkom nasilju?

– Uvrede me nisu omele, zaista nisu prijatne, ali verbalni delikt ne postoji. Često sam se trudila da čak dam priliku da u živom programu kažu šta misle i oni koji su nas vređali, jer me veoma interesuje i njihovo mišljenje. Lako je reći da je N1 televizija na kojoj nema zabranjenih sagovornika, ali ste obavezni da to prikažete i u praksi. Fizičkih napada na medijske ekipe je nažalost bilo i to je jedan od odraza u kom smo stanju kao društvo. Nije da nisam očekivala da snimatelja i mene može i to da snađe, ali to nije bio razlog da prekinemo s poslom.

Šta vas je motivisalo da odete u takozvanu crvenu zonu i izveštavate direktno iz kovid bolnice, iako ste bili izloženi opasnosti od zaraze?

– Motiv je bila obaveza i odgovornost prema gledaocima koji su izabrali da gledaju N1 i zahvaljujući njima primam platu, jer kako da pokažete koliko je virus korona opasan ako ne uđete u crvenu zonu? O riziku od zaraze nisam toliko razmišljala, novinarstvo jeste rizična profesija, ali sama sam je birala.

Koliko je bilo zahtevno snimiti materijal u kovid bolnici Bežanijska kosa, s obzirom na to da ste i vi i snimatelj bili u skafanderima i pod punom zaštitnom opremom?

– Brinuli smo o tome da ne narušimo etiku, da snimanjem ne uznemirimo ni pacijente ni lekare. Nositi skafandere nije prijatno, ali i to je jedna od okolnosti u epidemijskoj situaciji. Budete oznojeni, vruće vam je, teško dišete, pada koncentracija, ali prilagodite se i uradite posao najbolje što možete.

Svedoci smo stalnih pritisaka na novinare kod nas i u okruženju. Kako komentarišete trenutno stanje u novinarskoj profesiji u Srbiji i regionu?

– Situacija za novinare veoma je nepovoljna, izloženi su pritiscima, pretnjama, brizi o egzistenciji. To se neće promeniti preko noći. Nažalost, manjka i solidarnosti među novinarima, kada bi bili složniji bili bi i moćniji. Ovako su se mediji sveli na moćno oružje političara. Da smo složniji i da ne odustajemo kao esnaf od slobodnog novinarstva, mislim da bi političari shvatili da nisu toliko moćni, te bi se čestitije borili za glasove građana. Nažalost, moć profesije brojne kolege predale su bez borbe. Dok ne postanu hrabriji neće postati ni slobodniji.

Šta savetujete mladim novinarima i onima koji se uprkos svemu ipak opredele za ovaj posao?

– Budite časni i izveštavajte istinito i objektivno. Ne morate biti posebno kreativni, samo radite po pravilima i budite jako vredni. Ne srljajte, ali i ne odustajte! Budite kolegijalni kako biste očuvali profesiju i uvek služite čitaocima, slušaocima i gledaocima, jer oni su vaši jedini šefovi. Cenite ih, dajte im samo istinu, a oni će sami doneti zaključke. Ne zaboravite, budite uvek pristojni! Nekada će biti izuzetno teško, bićete nekada i usamljeni, ali pravićete sjajne priče i bićete novinari. Nikada bilo ko ne može da vas zaplaši koliko vi za istinu možete da istrajete.

AUDIO: Bezbednost novinara na demonstracijama

Sun, 11 Oct 2020 18:11:35 GMT

Zbog nastojanja da koriguje nepravilnosti jednog društva, novinarstvo kao profesija podložno je čestim napadima. Sami novinari koji obavljaju posao od javnog značaja neretko su mete nasilja. Prema izveštajima relevantnih međunarodnih organizacija broj napada na novinare raste, a ometanje njihovog rada se intenziviralo, pogotovo prilikom izveštavanja sa protesta.

Univerzitetski odjek · Bezbednost novinara na demonstracijama

VIDEO: TV reportaža o novinarki Milici Ćirić

Tue, 22 Sep 2020 06:38:07 GMT

Milica Ćirić vid je izgubila još kad je bila beba. Nasuprot preprekama na koje nailazi u svakodnevnici, ona se odlučila da njen životni poziv bude novinarstvo. Sa mnogo ljubavi prema profesiji i razvojem moderne tehnologije, nju ne sputava činjenica što ne vidi, jer uz pomoć tehničkih pomagala verno prenosi reči svojih sagovornika.

Konferencija „Izveštavanje o ekstremizmu i radikalizaciji“

Mon, 21 Sep 2020 14:07:24 GMT

Onlajn konferencija „Izveštavanje o ekstremizmu i radikalizaciji“ biće održana sutra, 22. septembra, od 18 časova na Fejsbuk stranici Novosadske novinarske škole (NNŠ).

Foto: Novosadska novinarska škola

Program će se sastojati iz dve sesije. U prvom delu, koji će trajati od 18 do 18:45 časova, o izazovima u edukaciji o izveštavanju o ekstremizmu i radikalizaciji govoriće novinarka televizije N1 Nataša Kovačev, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na odseku Žurnalistika Vladimir Barović i Predrag Mijatović iz NNŠ-a.

U drugoj sesiji, koja će trajati od 19 do 20 časova, o medijskoj praksi prilikom izveštavanja na pomenute teme govoriće novinar Daško Milinović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić i novinar VOICE-a Igor Išpanović.

Na kraju prve sesije biće proglašen i dobitnik nagrade za najbolju medijsku priču na temu ekstremizma, radikalizacije ili terorizma.

Organizator konferencije je Novosadska novinarska škola.

Diskvalifikacija Novaka Đokovića kroz objektive medija u Srbiji

Tue, 15 Sep 2020 18:24:50 GMT

Isključivanje Novaka Đokovića sa Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Američkih Država u svjetskim, ali i u medijima u Srbiji, podiglo je veliku buru. Vijest o ovakvoj odluci organizatora turnira u Njujorku prenijeli su momentalno gotovo svi dnevni listovi, svaka televizija, društvene mreže bile su prepune komentara na ovu temu, a u danima nakon toga mogli smo vidjeti nekoliko emisija posvećenih ovom događaju.

Foto: EPA/Jason Szenes

Ono što se zaista desilo na meču 4. kola Ju-Es opena, u duelu Pabla Karenja Buste i Novaka Đokovića jeste to da je, nakon izgubljenog brejka u završnici prvog seta, Novak izbacio lopticu iza sebe, koja je, kako sam Đoković kaže, sasvim slučajno pogodila linijsku sutkinju Loru Klark, pa je nakon toga odlukom glavnog sudije, ali i organizatora turnira, Novak Đoković diskvalifikovan.

Odmah po objavljivanju ove vijesti, pojedini mediji u Srbiji počeli su iznositi tvrdnje kako je kompletna situacija namještena, te da najbolji teniser svijeta nije zaslužio ovakav tretman, pa i to da je za sve kriva linijska arbitarka, zbog koje je Đoković diskvalifikovan.

Radio televizija Srbije (RTS) je dio svoje emisije „Oko magazin“ posvetila diskvalifikaciji Novaka Đokovića pod naslovom „Ko ne da Novaku na Ju-Es open i zašto?“. U toj emisiji prisutni su se više bavili sudijskom odlukom i posljedicama koje će ta odluka imati na samog Novaka, dok su sa druge strane određeni mediji komentarisali i samu sutkinju koja je primila udarac, baveći se njenim privatnim životom.

Većinom tabloidni dnevni listovi kao što su Kurir, Alo i Informer pisali su kako je pomenuta sutkinja veliki ljubitelj alkohola, te kako je zbog njenog navodno teatralnog nastupa sa turnira izbačen najbolji reket svijeta, uz to objavljujući njene privatne fotografije i komentarišući negativno njenu pojavu i karakter.

Predsjesnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković smatra da ovakav način izvještavanja u domaćim medijima nije ništa novo i kaže da su za takvu situaciju na javnoj sceni dijelom krivi i mediji koji sve manje praktikuju otvorenu komunikaciju sa građanima.

„Takvo izvještavanje na jedan ozbiljan način ugrožava privatnost jedne osobe. Ali moramo biti svesni toga da tu ima i odgovornosti medija, čiji je zadatak da stalno edukuju građane i potrebno je stalno objašnjavati šta je kvalitetno novinarstvo, a šta uopšte nije novinarstvo i građani moraju razumeti šta je medij a šta ne. Ali za sve to je potrebna otvorena komunikacija medija sa građanima“, kaže Šinković.

U razgovoru za portal Univerzitetski odjek, Šinković je podsjetio javnost i na to da je, u slučaju Lore Klark i sam Đoković sa društvenih mreža poslao poruku u kojoj ne podržava bilo kakav vid napada na nju i koji u potpunosti skida odgovornost sa nje.

Foto: pixabay.com

Svoju saglasnost sa ovom Đokovićevom objavom istkao je i novinar Sport Kluba Ivan Govedarica. On kaže da mediji prije svih trebaju pokazati odgovornost u ovakvim situacijama, kao i to da se informacija mora prenijeti i analizirati objektivno i argumentovano, bez nametanja mišljenja.

„Nametanje misljenja je veliki problem, zbog agresivnosti u načinu sprovođena agende. Pojedinim medijima je važno da pronađu krivca i da ga optuže jasno stavljajući se u službu jedne strane. U žurbi da u nekoga upere prst mediji često zaboravljaju svoj posao“, rekao je Govedarica.

Naš sagovornik Ivan Govedarica pored toga što je komentator na Sport Klubu takođe vodi i podkast Wish&Go posvećen tenisu, zajedno sa kolegom Nebojšom Viškovićem. Odmah nakon događaja koji se odigrao na centralnom terenu Ju-Es opena, objavljena je i specijalna epizoda ovog podkasta na Jutjubu.

Govedarica i Visković su iz više uglova posmatrali diskvalifikaciju Novaka Đokovića, a sagovornik Univerzitetskog odjeka je između ostalog kritikovao i tekst Informera u kojem stoji da je zemljak Rodzera Federera, inače jednog od najvećih rivala Novaka Đokovića i jedan od najboljih tenisera današnjice, ali i svih vremena, zapravo izbacio Đokovića sa turnira, aludirajući na to da je supervizor turnira Švajcarac, te da je Novaka diskvalifikovao da bi pomogao Federeru.

Ivan Govedarica kaže da takav vid senzacionalizma u novinarstvu nije poželjan te da se u potrazi za njim uvijek povlače neke veze kako bi sama vijest izgledala teatralnije i ističe da to nije dobro i profesionalno.

„Trebalo bi znati mnogo o temi o kojoj se piše, a ne samo paušalno, navijački oblikovati činjenice po nahođenju. Tada to prestaju biti činjenice i postaju nečije mišljenje. To je onda klasična inverzija, zamena teza u koju upadaju površni čitaoci i ostaju nepotpuno ili čak potpuno pogrešno obavešteni“, zaključio je Ivan Govedarica.

Novak Đoković se, osim objava na društvenim mrežama, nije obraćao medijima iako je po protokolu bio u obavezi da prisustvuje na konferenciji za medije. Međutim, kako je već spomenuto, Novak je pruzeo odgovornost na sebe i pozvao svoje obožavaoce da ne krive sudije i organizatore turnira.

Otvoreno prvenstvo Sjedinjenih Američkih Država održavalo se od 31. avgusta do 13. septembra, a najbolji srpski teniser i najbolji teniser svijeta izgubio je u 4. kolu od Pabla Karenja Buste diskvalifikacijom nakon što je lopticom pogodio linijsku arbitarku, prilikom rezultata 6:5 u prvom setu za Karenja Bustu.

VESNA RADOJEVIĆ: Snažne žene utirale put slobode, a na nama je da nastavimo dalje

Tue, 28 Jul 2020 11:11:49 GMT

Koliko je važna uloga novinara u pravovremenom i nepristrasnom izveštavanju o temama od javnog značaja postalo je jasno prve večeri protesta u Beogradu. Tada su novinarke televizije N1 Jelena Zorić, Tatjana Aleksić i Žaklina Tatalović satima izveštavale u veoma teškim uslovima.

Foto: Privatna arhiva

Sukob između policije i demonstranata tada je izazvao kišu kamenica i suzavaca koji su demonstranti i policija bacali jedni na druge, te je i izveštavanje u takvoj situaciji bilo veoma otežano, uzevši u obzir i činjenicu da je policija pokušala da spreči snimatelja da snimi kako tuku demonstrante. Situacija za novinarke nije bila bolja narednih dana pošto su policajci sprečili novinarku portala Nova S Milicu Božinović da priđe povređenom čoveku, a zatim je jedan policajac pendrekom udario po zadnjici, dok su je sutradan zajedno sa koleginicom Natašom Latković policajci napali jer su izveštavale sa protesta, iako su im pokazale novinarske legitimacije. Ovakve neprijatne scene otvaraju pitanje kakav je položaj žena u novinarstvu, a na pitanja odgovara Vesna Radojević, novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i urednica na portalu Raskrikavanje koji se bavi dekonstrukcijom lažnih vesti i dezinformacija. Vesna je novinarstvom počela da se bavi 2011. godine u Produkcijskoj grupi Mreža a potom nastavila rad u Istinomeru 2013. gde je radila do oktobra 2017. godine. Dobitnica je nagrade za istraživačko novinarstvo u oblasti elektronskih medija koju dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i ambasada SAD u Beogradu.

Kojom ocenom biste ocenili položaj žena u profesiji?

– U ekonomskom smislu ne bih razdvajala polove, već bih sveukupno dala nisku ocenu – u odnosu na zemlje iz regiona naši novinari i novinarke imaju manja primanja, bez kolektivnih ugovora i sigurnosti preko ugovora o radu. Uglavnom su u pitanju autorski ugovori i uz to ide i nesigurnost. U poslednjih nekoliko meseci, kada je u Srbiji otvoreno nekoliko novih medija, vidim da se situacija u ekonomskom smislu popravlja – jer je mala ponuda dobrih novinara, pa su više i plaćeni. Ipak, primetno je da je mali broj žena na čelu medijskih organizacija. Te bolje pozicije, uredničke i direktorske, obično zauzimaju muškarci.

U Srbiji se smatra da je novinarstvo „ženska“ profesija jer ima više novinarki, ali žene u većini slučajeva nisu na pozicijama odlučivanja (pozicija glavnog i odgovornog urednika ili urednici rubrika). Koliko to utiče na položaj žena u profesiji i da li je bitno da li je na mestu glavnog i odgovornog urednika muškarac ili žena i zašto?

– Žao mi je što ću razočarati neke starije muške kolege, ali vreme novinarstva iz kafane koje je rezervisano samo za muškarce je odavno prošlo. Kao i u svakom kolektivu, žene lideri mogu da doprinesu na mnogo načina – smirenije su i imaju više razumevanja. Naravno da će za bolovanja, decu i druge obaveze žene imati više razumevanja. Po mom iskustvu, žene i više rade i hrabrije su. Možda je to moja uobrazilja zbog malo muških kolega, ali to je utisak koji imam.

Da li ste se u svojoj dosadašnjoj karijeri osetili diskriminisano zbog svog pola?

– Sigurno je bilo nekih situacija, naročito dok sam bila na početku karijere. Kada imate želju i inat da radite posao profesionalno, ima starijih kolega koji će se tome podsmevati i samim tim neće vam dozvoliti da se iskažete dovoljno i ugrozite njihov položaj. Imala sam sreću da radim u malim kolektivima, gde smo se svi međusobno podržavali, tako da nisam imala mnogo problema. Vrlo često međutim dobijamo komentare od samih čitalaca koji se pitaju koliko je novinarki iz KRIK-a, na primer, udato i ima decu. To nije diskriminacija, ali jeste stavljanje u rodne uloge u kojima je žena rođena samo za to da ima decu, ali ne i karijeru. To je dominantan stav u muškom svetu u kakvom mi živimo, ali me takvi komentari svakako nimalo ne dotiču.

Koliko je opasna činjenica da nosioci javnih funkcija svojim ponašanjem daju primer kako se (ne) treba ophoditi prema novinarima a pogotovo novinarkama?

– Kao i u svakoj profesiji, zbog dominantnog paternalističkog stava, žene su u lošijem položaju. Kada jedan žandarm sebi da za pravo da nekog udari pendrekom po zadnjici, to samo znači da zna da za to neće biti kažnjen. Za mene je to i seksualno uznemiravanje, ali ovo društvo je visoko tolerantno na nasilje nad ženama. Komšije ćute kad vide nasilje, mnogi kažu „a možda je i zaslužila“ i tako se zatvara krug iz kog neke žrtve nikada ne mogu da izađu. Ako se dovoljno puta pokaže da država neće tolerisati bilo kakav vid nasilja, onda će se i svest mladih muškaraca promeniti. Nažalost, sve je potpuno drugačije. Kada to, pride rade muškarci koji zauzimaju neke javne funkcije koje za sobom vuku moć, stvar postaje mnogo gora po žene, jer se tim muškarcima gotovo uvek sve oprašta.

Ako ste se susreli sa diskirminacijom, kako ste se osećali i šta ste učinili po tom pitanju?

– Žene svakog dana osete neki vid uznemiravanja, mada ne mogu da se setim da nekad nisam dobila neki posao samo zbog toga što sam žena. A kada govorim o uznemiravanju, mislim na poruke čitalaca koji vas gledaju samo kroz tu prizmu pola i dozvoljavaju sebi mnogo više nego što bi to učinili sa nekim muškim kolegom.

Da li mislite da bi vam rad u profesiji bio lakši da ste muškog pola?

– Verovatno da, kao što bi mi bilo lakše u ovom muškom svetu, ali nikada se ne bih menjala za tako nešto. Snažne žene su utirale put nama da budemo slobodne, a mi ćemo samo dalje taj put da krčimo. To je jedna od boljih uloga koje imam u životu.

Međunarodni dan slobode medija

Sun, 03 May 2020 15:10:58 GMT

Sloboda medija odražava slobodu društva, te pritisci na medije ugrožavaju pravo građana da budu objektivno i pravovremeno informisani upozoravaju medijska udruženja na Međunarodni dan slobode medija.

Foto: Digital Buggu, Pexels

Nezavisno društvo novinara Srbije je saopštilo da svaka zemlja mora poštovati sopstvenu posvećenost slobodi medija i omogućiti okruženje u kojem novinari mogu da rade bez straha od cenzure, gubitka posla, zastrašivanja i bez straha za život.

„Hapšenje novinara, napadi na njih, kampanje mržnje kako u onlajn sferi, tako i svakodnevnom životu često i u samim institucijama države, kao i uništavanje autonomije redakcija – samo produbljuju krizu kroz koju novinarska profesija prolazi pojavom velikog broja dezinformacija i mera u suzbijanju pandemije koje se u Srbiji koriste za dodatno sužavanje slobode novinara, navodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

Za NDNV je danas u emisiju o slobodi medija govorio urednik portala Fejk njuz Tragač Stefan Janjić kada je izjavio da među mladim novinarima ima mnogo hrabrih i talentovnih. Gošća emisije je bila i novinarka Antonela Riha kojoj je lider radikala Vojislav Šešelj pretio smrću u februaru 2000. godine, zbog čega su tadašnji nezavisni mediji mesecima bojkotovali izveštavanje o aktivnostima Srpske radikalne stranke, te je ocenila da današnja situacija podseća na to vreme jer je na vlasti „Šešeljev skutonoša“ Aleksandar Vučić.

„Ukoliko mediji u određenom društvu nisu slobodni, oni ne mogu da ispunjavaju svoju ulogu kontrolora vlasti. Ukoliko nema kontrole vlasti, može da se postavi pitanje u kojoj meri je onda i samo društvo slobodno, odnosno zaštićeno od samovolje izabranih predstavnika.“