TopVesti_3

Podzemna garaža "Modena" - projekat koji je probio sve rokove

Fri, 21 Aug 2026 10:36:35 GMT

Izgradnja podzemne garaže u centru Novog Sada od ulice Modene napravila je višegodišnje gradilište. Prošlo je više od četiri godine i garaža je konačno otvorena - ali građani i turisti i dalje moraju da zaobilaze mesto koje je nekada bilo omiljeno svima.

Negodovanje zbog razaranja cveća i zelenila koje je krasilo taj deo pešačke zone moglo se očekivati, međutim ono bi bilo mnogo tiše da je sve urađeno ozbiljno i vremenski tačno. Od početka bilo je jasno da će projekat promeniti izgled ulice, ali malo ko je mogao da predvidi da će se transformacija privremenog karaktera pretvoriti u višegodišnje čekanje.

Radovi su počeli još u maju 2022. godine, a Novosađani su na otvaranje garaže čekali sve do septembra 2025. - iako je kao prvobitni rok postavljen kraj 2023. Nije dovoljno samo reći da su postojale poteškoće. Važno je znati koje su to konkretne okolnosti dovele do kašnjenja, kada su nastale, da li je na njih moglo da se računa još pre početka radova i da li su mogle da budu sprečene pravovremenom reakcijom.

Građevinski inženjer Marko Klisurić smatra da je konstantno prekrajanje vremenskih okvira neprihvatljivo, uprkos delikatnim okolnostima koje okružuju radove na ovako prometnoj lokaciji.

„Kod podzemnih objekata uvek postoji određeni rizik da se radovi produže u odnosu na prvobitni plan, jer dosta toga zavisi od nepredvidivih uslova poput stanja tla, podzemnih voda, postojećih instalacija i uticaja iskopa na okolne objekte”, objasnio je Klisurić i dodao da je važno napomenuti da se radovi odvijaju u samom centru grada, te da je bezbednost okolnih zgrada i ljudi prioritet.

Inženjer je još napomenuo da višestruko pomeranje roka zahteva ozbiljnije objašnjenje.

„Ne bih mogao da kažem šta se konkretno dešavalo bez uvida u projektnu dokumentaciju i građevinski dnevnik, ali očigledno je da u ovom slučaju ne postoji opravdanje. Nije isto produžiti za nekoliko meseci zbog nepredviđenih radova i odugovlačiti nekoliko godina”, zaključio je Klisurić.

Punih 10 meseci garaža je bila otvorena bez naznake o partnerskim radovima i ponovnom otvaranju pešačke zone, da bi krajem jula konačno bili objavljeni planovi za uređivanje površine iznad objekta. Prema pisanju portala 021.rs, planirano je da preduzeće "Put-invest" obavi radove vredne oko 130.000 evra sa obračunatim porezima. Interesantno, uslov je bio da se radovi na uređenju prostora iznad podzemne garaže moraju izvoditi “ručno” i bez velike mehanizacije, kako ne bi došlo do oštećenja garaže. Rok je maj naredne godine, međutim građani mogu da očekuju novu vremensku korekciju poučeni prethodnim primerom.

Otvaranjem garaže priča nije završena, daleko od toga. Podzemni deo jeste stavljen u funkciju, ali površina iznad njega i dalje čeka da dobije konačan izgled. Ograđivanje radova gura pod tepih ono što se nalazi iza - zadivljala trava i žbunje, potpuni haos i površina koja ni ne podseća na nekada jedan od najlepših delova grada. Sa problemima se susreću i stanari okolnih zgrada, kojima je otežan ulazak u svoje domove i upropašten pogled sa terasa. Uz to, konstantna buka otežava svakodnevicu.

Foto: Petar Oljača

Prolaznicima je prethodnih godina omogućeno kretanje kroz ulicu, doduše znatno otežano i "ukrašeno" klimavim skelama. Ipak, deluje kao da je čitav projekat najviše nedaća doneo brojnim lokalima koji su predugo izmešteni, privremeno ili potpuno zatvoreni.

Konobar zaposlen u kafiću "Petrus" Aleksandar Branković rekao je da su radovi napravili veliki problem ugostiteljima.

„Nije to samo što se bašta pomerila pa izgleda drugačije, nego ljudi jednostavno manje dolaze. Kad imate baštu na mestu na kom je inače bila - ljudi prolaze, vide je, sednu na piće. Ovako smo sklonjeni sa glavne trase i dosta gostiju nas praktično i ne primeti. Ljudi koji dođu u centar često vide ograde, radove i zatvorene delove i jednostavno odu negde drugde”, rekao je Branković.

Zaposleni u kafiću "Petrus" naveo je da razume da veliki projekti traju neku vreme, ali da treba da postoji plan i za ljude koji žive od gostiju.

“Mi smo se sve vreme prilagođavali i pokušavali da radimo koliko možemo, ali nije moguće baš sve da nadoknadite. Imate troškove koji ostaju isti, a para nema kao ranije. Nama niko neće vratiti novac koji smo izgubili u trajanju radova”, istakao je Branković.

Ovakve posledice lako se zanemare kada se o velikim infrastrukturnim poduhvatima govori kroz prizmu brojki, rokova i iznosa. Garaža može da znači stotine novih parking mesta i rešavanje jednog od problema sa kojima se grad godinama suočava. Ipak, dok se projekat gradi, život u njegovoj okolini ne prestaje. Ljudi i dalje moraju da rade, lokali moraju da posluju, a građani žele neometan prolazak kroz strogi centar bez stalnog zaobilaženja prepreka i alternativnih ruta.

Pitanje odavno nije samo da li je Novom Sadu potrebna podzemna garaža - verovatno jeste. Pitanje je i da li je ona morala da se gradi na ovakav način i da li su rokovi od početka bili realno postavljeni. Ako je određeni projekat potreban gradu, onda bi njegovo sprovođenje trebalo da bude dovoljno dobro isplanirano da stanovnici ne moraju godinama da slušaju prazna obećanja.

Nije novost da nadležne institucije u ovakvim situacijama ostanu neme, zbog lenjosti, nemara ili nedostatka argumenata. Na pitanja poslata 6. avgusta do objave članka nismo dobili odgovor od Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije.

Novosađanima ostaje nada da će jedan od vesnika proleća biti i novo ruho ulice koja je nekada krasila razglednice, ali tu nadu nadjačava osećaj sumnje nametnut dosadašnjim iskustvom.

Srem Folk Fest 22. godinu zaredom okuplja čuvare tradicije

Wed, 19 Aug 2026 10:54:28 GMT

Dvadeset drugo izdanje Međunarodnog festivala folklora „Srem Folk Fest“ održano je od 11. do 14. avgusta u Sremskoj Mitrovici. Ovaj događaj već godinama predstavlja jednu od najznačajnijih kulturnih manifestacija u gradu, a njegov kvalitet potvrđuje i oznaka „Najbolje iz Vojvodine“. Tokom četvorodnevnog programa grad je ugostio 18 folklornih ansambala iz 12 zemalja sa četiri kontinenta. Kao i prethodnih godina, festival je tradicionalno održan na Žitnom trgu.

Svakodnevni program je počinjao svečanim defileom učesnika kroz centar grada, koji bi se završio na samom Žitnom trgu. Festivalska bina postavljena u blizini arheološkog lokaliteta Sirmijum ugostila je tradicionalne nošnje, igre, muziku i običaje različitih naroda.

Festival je otvoren nastupima folklornih grupa iz Čilea, Rumunije, Severne Makedonije i Grčke, kao i domaćeg folklornog ansambla „Branko Radičević“. Posebnu pažnju publike je privukao nastup Sjedinjenih Američkih Država (SAD) čiji ansambl se po prvi put našao na ovom festivalu. Na svečanom otvaranju, publici se obratio i humanoidni robot Toša koji je simbolično predstavljao spoj tradicije i savremenih tehnologija.

Značaj koji ovaj događaj ima za očuvanje kulture i tradicije istakao je jedan od dugogodišnjih posetilaca: „Ovo je tradicionalni festival i svake godine dolazimo. Mislim da je očuvanje tradicije veoma važno i da bi ovakvih događaja trebalo da bude više, ne samo u Sremskoj Mitrovici, nego i u drugim gradovima“.

Drugog dana „Srem Folk Festa“ održan je svečani prijem gostiju u Gradskoj kući, gde su učesnici razmenili poklone i iskustva. Večernji program obeležili su nastupi ansambala iz Grčke, Mađarske, Severne Makedonije i Turske, dok se ansambl iz Ekvadora vratio na festival nakon višegodišnje pauze. Mitrovačkoj publici su se po prvi put predstavili i učesnici iz Južne Koreje.

Foto: Ivana Cvjetković

Trećeg dana festivala po prvi put je organizovan i „Beach Sport Fest“ na gradskoj plaži. U sportskim disciplinama na pesku učestvovali su članovi svih domaćih i inostranih ansambala, sa ciljem druženja i međusobnog povezivanja van festivalske scene. Veče su ispunili nastupi ansambala iz Bosne i Hercegovine, Južne Koreje, SAD-a, Čilea i Srbije.

Zatvaranje „Srem Folk Festa“ 2026. obeležili su nastupi ovogodišnjih favorita publike: ansambli iz Čilea, Južne Koreje, Grčke i Kolumbije.

Pored kulturnog značaja, ovogodišnji festival bio je i predmet stručnog istraživanja naučnika sa Aristotelovog univerziteta u Solunu. Tokom festivala sprovedena je analiza među organizatorima, izvođačima i posetiocima sa ciljem da se utvrde ekonomski i turistički efekti koje manifestacija ostvaruje za Sremsku Mitrovicu.

Četvorodnevni nastupi ansambala pokazali su raznovrsnost folklornih tradicija i omogućili publici da se upozna sa kulturama koje joj nisu svakodnevno dostupne. Istovremeno, „Srem Folk Fest“ je nastavio da neguje ideju kulturne razmene kroz zajedničko predstavljanje i druženje učesnika.

Herceg Novi – Grad sa bezbroj stepenika

Mon, 17 Aug 2026 17:18:33 GMT

Impozantni Orjen. Staklasto Jadransko more. Šum i dodir toplog vetra. Poneki talas. Mnogo lica i osmeha. Još više stepenika. Dobro došli u prelepi i jedinstveni Herceg Novi.

Na samom ulazu u Boku Kotorsku, ili kako je najčešće samo zovu Boku, nalazi se Herceg Novi. Uprkos gorostasnom Orjenu koji ga grli sa jedne strane, ovaj divni gradić ima čak dvesta sunčanih dana u godini. Sa druge strane, zapljuskuje ga Jadransko more, koje privlači hiljade turista iz različitih krajeva sveta. Može se reći da je Herceg Novi prava mala slagalica sastavljena iz toliko šarenih delova.

Ovaj grad izdvaja jedinstvena arhitektura – bezbroj stepenika koji vas čikaju da ih pređete. Ulice su uvijene, kamenite, ponekad i strme. No, ništa ne sprečava znatiželjne da istražuju šta ovo mesto ima da ponudi i otkrije o sebi. Sa svih strana dopiru toliko različiti jezici, škljocanje fotoaparata i pogledi zabavljenih lokalaca.

Uprkos velikom izazovu koje stepenice predstavljaju, Herceg Novi je pun života i dobre atmosfere. Opština organizuje veliki broj kulturnih događaja, ali otvara vrata i mnogim pevačima za njihove koncerte. Tokom vrelih julskih večeri, može da se čuje glas Vlade Georgieva sa Kanli kule, da se kupi poneki roman na Međunarodnom sajmu knjiga, i na kraju učestvuje u pesničkim okupljanjima na centralnom trgu.

Naravno, na keju tokom sitnih sati se okupljaju svi oni koji ipak traže dobar provod. Na mirnoj vodi se tada prelamaju raznobojna svetla, vazduh ispunjavaju so i slatkasto voće iz koktela, a grli vas fenomenalno raspoloženje prisustnih.

Foto: Teodora Tešanović

Čari ovog toliko ljupkog grada još su blistavija na svetlosti dana. Stari grad mami najveći broj pogleda, i to sa punim pravom. Kamene zidine nose tragove brojnih istorijskih epoha i nemo svedoče bogatstvu svoga grada. Kaldrma će vas sigurno dovesti do Sat kule, koja uliva najviše znatiželje u prolaznike. Njena lepota se ne krije samo u arhitekturi, već i u zanimljivom običaju da je još uvek čuvaju tradicionalno obučeni stražari. Njihova smena je vrlo simbolična ceremonija, događa se u večernjim časovima i svakako vredi osetiti taj trenutak na svojoj koži.

Herceg Novi je čuven i po nekoliko tvrđava. Forte Mare gotovo da dodiruje more i pruža neverovatan pogled na veliki deo obale. Nešto dalje, nalazi se Kanli Kula. Ova tvrđava je najposećenija među svim, zbog činjenice da je česta žiža okupljanja ljubitelja kulture i umetnosti. Kanli Kula idealna je lokacija za koncerte tokom vedrih letnjih noći, ali se ponekada tamo emituju i aktuelni filmovi. Poslednja tvrđava na spisku znamenitosti jeste Tvrđava Španjola, koju odlikuje orijentalna arhitektura.

Ipak, šetajući i tražeći ili novu avanturu ili idealan hlad na obali mora, svako prolazi čuvenim šetalištem neobičnog imena. Staza „Šetalište pet Danica“ dobilo je svoj naziv po istoimenim devojkama koje su se hrabro borile tokom Drugog svetskog rata. Odlikuje ga brojno rastinje, žamor koji dolazi sa okolnih plaža, pogled koji se gubi u nepreglednom plavetnilu, ali i brojne okolne stepenice i stazice koje vas vraćaju u centar grada.

Ostaje pitanje šta to sve čini gradić u srcu Boke Kotorske? Da li su to izlasci, manifestacije, monumentalni objekti, kaldrmisane ulice, nepregledne stepenice ili kristalno more? Ili je to samo pogled na neuhvatljivo sunce, atmosfera koja osvaja i beskonačan mir koji nekako leži među svim tim kamenim kućama? Možda je to ipak neobjašnjiv osećaj ljubavi koji ostaje utisnut u srce, čak i kada odete daleko od jednog, jedinog Herceg Novog...

Ulepšavanje života jednim klikom

Fri, 07 Aug 2026 16:27:05 GMT

Prva stvar koju uradimo čim otvorimo oči i poslednja koju uradimo pre nego što ih sklopimo – ulazimo na Instagram da vidimo šta ima novo, a zapravo ulazimo u sve veću zamku za psihu koju nam Instagram krišom plasira. Dok skrolujemo kroz objave i storije prijatelja na Instagramu, scene se smenjuju kao na traci: ogromne dnevne sobe okupane jutarnjim suncem u kojima nema ni trunke nereda, sve je na svom mestu, a nameštaj je po poslednjoj modi, devojke besprekornog tena i savršeno isklesanih tela koje prikazuju nemoguće izvodljivu dnevnu rutinu, parovi koji se smeju na elitnim destinacijama i uspešni mladi ljudi koji već u dvadesetim vode sopstvene biznise i koji su kupili svoj prvi stan. Sve izgleda lepo, lako, dostupno i – savršeno.

Međutim, iza estetski privlačnih filtera i pažljivo odabranih kadrova krije se kompleksna psihološka zamka koja najsnažnije pogađa one najranjivije – mlade. Instagram je od platforme za deljenje trenutnih fotografija i beleženje uspomena, evoluirao u globalni izlog idealnih života i poligon za takmičenje ko će bolje da odglumi savršenstvo.

Foto:unsplash

Danas se od korisnika ne očekuje samo da zabeleže trenutak, već da ga obavezno i koriguju, osvetle, izobliče, provuku kroz filtere, iseku, tako da izbace svaku nesavršenost. Rezultat toga je paralelna stvarnost, u kojoj niko nema loš dan, celulit, finansijske probleme niti porodične nesuglasice. U toj nepostojećoj stvarnosti, lekarski rezultati su svima ispravni, mentalno zdravlje je perfektno, vaga je uvek na idealnoj kilaži, a ormani su puni brendirane garderobe. Za mlade ljude koji su u fazi formiranja identiteta, ovo konstantno „savršenstvo” postaje ogledalo u kojem se ogledaju, a problem nastaje kada shvate da njihova svakodnevica – sa malim džeparcem, ispitnim rokovima, nesigurnostima i običnim sobama – ne liči na ono što vide na ekranu.

Kako bismo dublje razumeli ovaj fenomen, važno je osvrnuti se na reč struke. Psihološkinja Dragana Ivanović, koja radi u srednjoj školi, objašnjava da ljudi imaju urođenu potrebu za poređenjem i uklapanjem kako bi potvrdili sopstveni uspeh i vrednost.

“Živimo u veoma brzom vremenu, a društvene mreže postale su prostor u kojem se ljudi predstavljaju drugima. Mladima je važno da ostave dobar utisak, budu prihvaćeni i prikazani kao zanimljivi i uspešni. Međutim, Instagram svakodnevno nameće nove standarde i očekivanja koja su za većinu tinejdžera teško dostižna, naročito imajući u vidu da najveći broj njih potiče iz porodica srednje klase. Kada nisu u mogućnosti da ispune te standarde, kod mladih se može razviti osećaj manje vrednosti, koji vremenom može prerasti i u ozbiljnije dijagnoze”, navodi Ivanović.

Psihološkinja ističe da se u svom radu često susreće sa mladima, naročito devojčicama, koje osećaju stid zbog svog porekla ili zanimanja svojih roditelja, najčešće zato što ne mogu da priušte odeću i modne dodatke koji su trenutno popularni na društvenim mrežama. U želji da njihova deca ne budu izložena odbacivanju, podsmehu ili osećaju manje vrednosti, roditelji se često upuštaju u dodatne troškove i finansijska odricanja:

“Trenutno je veoma popularno da se punoletstva organizuju gotovo kao svadbe. Međutim, motiv često nije porodično okupljanje ili želja za proslavom, već potreba da se događaj predstavi na društvenim mrežama. Mladima je važno da njihovi pratioci vide fenseraj, raskoš i glamur, jer se to često povezuje sa društvenim statusom i uspehom”, objašnjava Ivanović.

Ona dodaje da je samo tokom ove godine više osoba iz njenog okruženja podiglo kredit kako bi finansiralo proslavu punoletstva svog deteta.

Jedan klik i nekoliko sekundi doterivanja fotografije kreiraju iluziju koja kod mladih izaziva dubok osećaj nesigurnosti. Kada konstantno gledate savršena tela, skupe brendove i uspešne veze, podsvesno počinjete da verujete da svi ostali žive bolje od vas, što vodi ka anksioznosti, depresivnim raspoloženjima i hroničnom manjku samopouzdanja. Mladi često zaboravljaju da na Instagramu ne vide nečiji stvarni život, već pažljivo režiranu selekciju najboljih trenutaka.

Foto:pexels/helenalopes

U cilju proveravanja kako ova teorija funkcioniše u praksi, putem platforme Google upitnik, sprovedena je i mini-anketa među korisnicima društvenih mreža, uzrasta od 18 do 25 godina.

Rezultati pokazuju jasno poklapanje sa teorijom, jer iako su svesni da je reč o iluziji, mladi i dalje snažno podležu njenom uticaju. Čak 80% ispitanika priznalo je da svesno koristi filtere ili aplikacije za obradu fotografija – najčešće Lightroom ili FaceApp pre nego što objavi sliku, navodeći kao glavni razlog želju da sve izgleda privlačnije i da se uklopi u trenutni trending na Instagramu. Na pitanje da li se nakon gledanja tuđih profila osećaju lošije u vezi sa sopstvenim životom, 68% mladih je odgovorilo potvrdno, pri čemu su najveći okidači tuđi uspesi u ljubavnim odnosima, karijeri i savršen fizički izgled.

Pored toga, više od polovine ispitanika proverava broj lajkova u prvih deset minuta nakon objavljivanja sadržaja, što ukazuje na to da potvrda na mrežama direktno hrani ili urušava njihov ego i da je korisnicima mreža neophodna potvrda drugih da je nešto lepo.

Jedna od učesnica ankete, Tamara Božičević, studentkinja treće godine medicine, otvoreno govori o tome kako, iako je svesna da influenseri često provode sate uređujući i montirajući sadržaj i da iza „savršene slike“ stoji stvarnost koja je nevidljiva, ipak ponekad oseća tugu i preispituje sebe. Kako navodi, to se posebno dešava kada uči za ispite u svojoj maloj sobi u studentskom domu, dok na društvenim mrežama prati prikaze „idealnih“ dnevnih rutina svojih vršnjaka:

“Spremam ispit iz patologije već mesecima. Često spavam po nekoliko sati dnevno jer ne uspevam sve da stignem da naučim, a onda na Instagramu vidim kako nečiji dan izgleda savršeno: trčanje, masaža, pedikir, kafa sa drugaricama, večera u restoranu, pa uveče brzinski prelistavanje skripte i sutradan desetka. To su čiste laži i ulepšavanja koja te izbace iz ravnoteže”, objašnjava Božičević.

Život se sve manje živi zbog samog iskustva, a sve više zbog toga kako će to iskustvo izgledati u aplikaciji i koliko će lajkova imati. Ulepšavanje života jednim klikom neće nestati jer su tehnologija i algoritmi previše napredovali, pa ključ leži u razvijanju digitalne pismenosti i kritičke svesti. Mladi moraju aktivno da biraju sadržaj koji konzumiraju, a Instagram može biti prostor za inspiraciju, ali samo onda kada naučimo da povučemo oštru granicu između ekrana i stvarnosti, jer se na kraju dana pravi život ne meri lajkovima, a najlepši trenuci obično ostanu neuslikani, zabeleženi u pamćenju, a ne na telefonu.

Ko danas vaspitava roditelje?

Mon, 27 Jul 2026 17:47:08 GMT

Sve veći broj roditelja, tokom poslednje decenije, savete o vaspitanju dece pronalazi na društvenim mrežama, gde influenseri i drugi kreatori sadržaja bez stručnih kvalifikacija često postaju relevantan izvor informacija. Stručnjaci to dovode u vezu sa dostupnošću digitalnih platformi i potrebom za brzim odgovorima na roditeljske dileme. Odgovornost za takvu praksu dele i kreatori sadržaja koji svoje iskustvo predstavljaju kao univerzalno rešenje i roditelji koji informacije ne proveravaju. Stručnjaci kao moguće rešenje ističu razvoj medijske pismenosti i oslanjanje na proverene izvore i kvalifikovane eksperte.

Nekada su roditelji prve savete o odgajanju dece tražili od svojih roditelja, pedijatara ili patronažnih sestara. Danas je dovoljno nekoliko sekundi pretrage na Instagramu, TikToku ili Jutjubu da algoritam ponudi na desetine video snimaka sa naslovima poput „Pet grešaka koje svaki roditelj pravi“, „Kako da dete zaspi za pet minuta“ ili „Metode koje garantuju poslušnost deteta“.

Takvi sadržaji imaju stotine hiljada pregleda, dok pojedini profili posvećeni konkretno roditeljstvu imaju više pratilaca od stručnih udruženja psihologa ili pedijatara. Iako deo autora jasno naglašava da je njihov ceo narativ oblikovan isključivo na temelju ličnog iskustva, u velikom broju objava granica između iskustva i stručnog saveta ostaje nejasna. Upravo u tome psiholozi vide jedan od najvećih problema. Psihološkinja Gordana Nikić, koja se bavi porodičnim savetovanjem, kaže da roditelji danas dolaze na razgovor sa unapred formiranim stavovima koje su usvojili na društvenim mrežama.

“Internet može biti koristan izvor informacija, ali algoritam ne poznaje razvojnu psihologiju niti specifične potrebe svakog deteta. Ono što je pomoglo jednoj porodici ne mora biti odgovarajuće za drugu”, objašnjava Nikić.

Nikić dodaje da se u praksi sve češće susreće sa roditeljima koji zbog kontradiktornih saveta postaju nesigurniji nego pre nego što su počeli da ih prate.

Foto: pixabay

Prema istraživanju Pew Research Center-a iz 2023. godine, gotovo polovina roditelja dece mlađe od 18 godina koristi društvene mreže kako bi pronašla informacije o roditeljstvu ili razvoju dece. Istovremeno, istraživanje pokazuje da veliki broj ispitanika priznaje da im različiti saveti često izazivaju dodatnu nesigurnost, jer nisu sigurni koji izvor je stručan, a koji nije.

Sličan trend beleže i evropska istraživanja. Organizacija EU Kids Online već godinama upozorava da digitalne platforme postaju jedan od glavnih izvora zdravstvenih i obrazovnih informacija, zbog čega raste značaj medijske i digitalne pismenosti odraslih, a ne samo dece.

Da društvene mreže mogu biti i izvor podrške i dodatnog pritiska potvrđuju i iskustva roditelja. Tatjana Mijić, majka trogodišnjeg dečaka, kaže da je nakon porođaja gotovo svakodnevno pratila profile koji se bave roditeljstvom.

“Imala sam osećaj da svi znaju bolje od mene. Svaki novi video govorio je da nešto radim pogrešno i počela sam da sumnjam u sopstvene odluke. Nakon razgovora sa pedijatrom, prestala sam da tražim odgovore isključivo na internetu i počela sam da informacije proveravam iz više izvora”, navodi Mijić.

Iskustva roditelja pokazuju da problem nije samo u tačnosti informacija, već i u načinu na koji se one predstavljaju. Kratki video snimci nude jednostavna rešenja za složena pitanja, dok algoritmi favorizuju sadržaje koji izazivaju emocije i veliki broj reakcija. Takav način komunikacije ostavlja malo prostora za objašnjenje da razvoj deteta zavisi od uzrasta, porodičnog okruženja, zdravstvenog stanja i drugih individualnih okolnosti.

Foto: Vitolda Klein

Brojni influenseri savete o roditeljstvu povezuju sa promocijom različitih proizvoda- od knjiga i onlajn kurseva do dodataka ishrani, edukativnih igračaka ili programa za uspavljivanje dece. U takvim slučajevima roditelji često ne mogu lako da razlikuju preporuku zasnovanu na iskustvu od plaćene marketinške kampanje.

Takvu praksu deo stručne javnosti vidi kao problem ne samo zbog mogućnosti širenja neproverenih informacija, već i zbog toga što se autoritet gradi na popularnosti, a ne na stručnim kompetencijama. Influenseri neretko odbacuju tvrdnje da preuzimaju ulogu psihologa ili pedagoga. Većina navodi da njihovi sadržaji predstavljaju lična iskustva i da ne mogu biti odgovorni za način na koji će ih publika protumačiti. Influenserka Ena Čubrilo smatra da javnost često pogrešno tumači sadržaj koji objavljuje.

“Nikada nisam rekla da sam psiholog niti savetnik. Govorim o onome što je pomoglo mojoj porodici i uvek preporučujem da se roditelji za ozbiljna pitanja obrate stručnjacima”, objašnjava Čubrilo.

Ona ističe da društvene mreže omogućavaju roditeljima da razmenjuju iskustva i međusobno pružaju podršku, što, kako kaže, ne bi trebalo poistovećivati sa stručnim savetovanjem.

Iako društvene mreže nisu regulisane tako da zabranjuju korisnicima da dele lična iskustva o roditeljstvu, granica između iskustva i stručnog savetovanja nije uvek jasno vidljiva. Kada se sadržaj predstavlja kao univerzalno rešenje za probleme u razvoju deteta ili kao stručna preporuka, otvara se pitanje odgovornosti autora, posebno ukoliko on nema odgovarajuće kvalifikacije.

U Srbiji oblast psihološkog savetovanja uređuje Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti. Tim zakonom psihološka delatnost definiše se kao stručna delatnost koja se zasniva na naučnim saznanjima psihologije, dok je psihološko savetovanje prepoznato kao jedan od poslova koje mogu obavljati psiholozi koji ispunjavaju zakonom propisane uslove.

Zakon propisuje da se psihološka delatnost mora obavljati u skladu sa pravilima struke i Kodeksom etike psihologa, se zabranjuje obavljanje psiholoških postupaka koji nisu zasnovani na naučnim saznanjima. Istovremeno, zakon ne zabranjuje građanima da javno govore o sopstvenom iskustvu roditeljstva, zbog čega se najveći problem pojavljuje upravo u situacijama kada granica između iskustva i stručnog savetovanja postane nejasna. Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da najveći deo odgovornosti ostaje na korisnicima i njihovoj sposobnosti da procene verodostojnost izvora.

Foto: pexels

Prema podacima UNICEF-a, digitalna pismenost više ne podrazumeva samo sposobnost korišćenja interneta, već i razvijanje kritičkog odnosa prema informacijama koje korisnici svakodnevno dobijaju putem društvenih mreža. Organizacija upozorava da su roditelji, jednako kao i deca, izloženi velikom broju neproverenih informacija koje mogu uticati na donošenje odluka važnih za razvoj i dobrobit deteta.

Bez obzira na različite stavove, sagovornici se slažu da su društvene mreže postale nezaobilazan izvor informacija za roditelje. Razlika nastaje u proceni ko snosi odgovornost za posledice. Psihološkinja Gordana Nikić zaključuje da odgovornost ne može biti isključivo na jednoj strani.

“Influenseri imaju odgovornost da jasno razgraniče lično iskustvo od stručnog saveta, platforme imaju odgovornost da označavaju plaćeni sadržaj, a roditelji da provere informacije pre nego što ih primene. Nijedan od ta tri faktora ne funkcioniše dovoljno dobro ako druga dva izostanu”, kaže Nikić.

Nikić ukazuje i na to da se najveći problem javlja kada roditelji, zbog poverenja koje imaju u kreatore sadržaja, počnu da odlažu obraćanje stručnjacima ili zanemare preporuke pedijatara i psihologa.

Upravo su zato stručnjaci usaglašeni oko stava da razvoj medijske pismenosti treba da obuhvati i odrasle, a ne samo decu. Kritičko vrednovanje izvora, provera kvalifikacija osobe koja daje savet i razlikovanje marketinga od stručne preporuke predstavljaju osnovne korake u odgovornom korišćenju digitalnih platformi.

Iako informacije na brojnim onlajn platofrmama mogu biti korisne i brzo dostupne, često nije jasno da li dolaze iz stručnih izvora ili iz ličnog iskustva autora. Zbog toga je važno da roditelji ne prihvataju sve što vide na internetu kao tačno, već da dodatno provere informacije i posavetuju se sa stručnjacima kada je to potrebno. Najveći izazov biva upravo u tome da se pronađe ravnoteža između brzog pristupa informacijama i kritičkog razmišljanja o njima.

Rodos: Ostrvo Sunca

Fri, 24 Jul 2026 14:11:49 GMT

Nekada davno, pre više hiljada godina, Zevs bog groma, delio je zemljište bogovima kako bi na njima izgradili život i uređivali ih po svom ukusu. Svi bogovi su se okupili, osim jednog. Helios, bog sunca, za to vreme je lebdeo nad zemljom obilazeći je. Kada se vratio kod Zevsa i saznao je šta je propustio, Zevs mu je rekao da može jedino da mu da jedno malo ostrvo koje je tek izašlo iz vode. On je to ostrvo uredio da pristaje njegovom imenu i nazvao ga, po nimfi koju je tamo upoznao, Rodos. Zbog silne povezanosti sa ovim grčkim bogom ovo ostrvo još nosi nadimak Ostrvo Sunca.

Ovako grčki mitovi opisuju kako je Rodos nastao i dobio ime. I na prvi pogled stvarno tako i izgleda. Kada kročite u glavni grad, koji se zove isto kao i samo ostrvo, možete videti ogromne zidine koje okružuju grad. Stičete utisak kao da ste u srednjem veku i kada uđete očekujete vitezove, kraljeve iplemiće. Međutim, u stvarnosti vas dočekuju trgovci i vrlo srećni lokalci, koji vas svojim ručnim radom i rashlađenim prostorijama pozivajuda uđete uprodavnice i doživite njihovu kulturu iz drugog ugla.

Foto: Boris Radić

U samom centru grada Rodosa se prožima neverovatna arhitetkura koja oslikava bogatu istoriju grada. Ostrvo Rodos je kroz istoriju bio pod vlašću raznih istorijskih sila. Od Arapa do Osmanlija, pa čak i Rimljana i na kraju naravno Grka. Sve ove nacije su ostavile svoj upečatljivi arhitektonski pečat. U jednoj posebnoj ulici to se najviše ističe, a to Ulica Vitezova. U njoj su u vreme srednjeg veka vitezovi boravili kada bi bili poslati da brane ostrvo od strane svojih država. Danas se na vratima zgrada mogu videti simboli koji su oni imali kako bi se razlikovali od ostalih ratnika.

Ipak, Rodos nije samo istorija. Dovoljno je udaljiti se nekoliko kilometara od gradskih zidina i pred posetiocima se otvaraju dugačke peščane plaže i kristalno čisto more, kroz koje prolaze ogromni kruzeri koji svaki dan dovode nove turiste na ostrvo. More je mirno i tirkizno, idealno za porodice i ljubitelje plivanja, dok zapadna obala, izložena vetrovima, privlači zaljubljenike u jedrenje na dasci i kajt-surfing. Na krajnjem jugu nalazi se Prasonisi, mesto gde se susreću Egejsko i Sredozemno more, stvarajući jedinstven prizor koji privlači sportiste iz celog sveta.

Foto: Boris Radić

Kad spomenemo istoriju, ne možemo a da ne spomenemo antičko nasleđe. Rodos je pre bio poznat kao dom jednom od sedam svetskih čuda, a to je Kolos sa Rodosa. Bronzana statua visoka 30 metara stajala je na ulazu u luku grada. Niko nije znao kako je napravljena, ali svi znaju priču kako je uništena. Veliki zemljotres je pogodio ostrvo i statua se srušila i sa dolaskom osvajača raštrkana je po celom svetu. Danas se na njenom mestu nalaze statue jelena. U pitanju su jelen Elafos i košuta Elafina, koji predstavljaju zaštitnike ostrva i znak dobrodošlice onima koji ulaze u luku.

Sve u svemu, ostrvo Rodos predstavlja sjajnu destinaciju za ljubitelje istorije, kulture i zabave. To je mesto na kojem se slojevi istorije čitaju u svakom kamenu, gde se antičke legende prepliću sa svakodnevnim životom, a užurbani ritam turista smenjuje mir malih ulica čim se napravi nekoliko koraka dalje od glavnog trga. Okružuju ga veliki brodovi, unutar njega se turisti i lokalci zabavljaju, a sve to sa neba posmatraju bogovi zbog kojih je ovo ostrvo toliko poznato. Rodos predstavlja jedan od najinteresantnijih ostrva zbog svog kulturnog bogatsva, što idalje privlači posetioce da sve više dolaze na ovo divno ostrvo. Rodos predstavlja posebnu kulturnu baštinu koja država Grčka čuva već vekovima i obezbeđuje turistima mogućnost da je vide onako kako zapravo jeste.

Kreativno izražavanje kod osoba sa autizmom - „Podržite ih jer oni podržavaju druge!“

Sat, 18 Jul 2026 11:38:10 GMT

Osobe sa autizmom su sve ređe deo kulturnih manifestacija u Srbiji. Uglavnom se obeležava međunarodni dan borbe protiv autizma, kao način podsećanja na ljude koje svakodnevno vidimo, ali nema baš svako prilike da nekoga novog sa autizmom upozna. U Srbiji sve počinje od požrtvovanih roditelja, koji obezbeđuju svojoj deci što adekvatnije uslove za život. Treba pomenuti da to nije nimalo jednostavan zadatak i da razumevanje samog autizma zahteva mnogo više posvećenosti, podrške i više medijske pažnje.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), poremećaji iz autističnog spektra su raznolika grupa stanja koje odlikuje određeni stepen teškoća u socijalnim interakcijama i komunikaciji. Tu se ubrajaju obrasci ponašanja, kao što su teškoće sa prelaskom sa jedne aktivnosti na drugu, fokus na detalje i neobične reakcije.

Defektolog, logoped i specijalista reedukator psihomotorike Ljiljana Ćirović objašnjava da su neke od ključnih karakteristika pervazivnih poremećaja poteškoće u komunikaciji i govoru, otežana socijalna interakcija i ponašanje koje prati atipična interesovanja i često prisustvo određenih rutina koje im pružaju osećaj sigurnosti:

– Teško je takvim osobama da razumeju emocije drugih, šale, pravila razgovora ili skrivena značenja u semantičkom smislu. Osobe sa autizmom otežano uspostavljaju kontakt sa drugima, teže dele pažnju i nedovoljno jasno razumeju neverbalnu komunikaciju poput mimike i gestova. Ovo nikako ne znači da osobe sa autizmom nemaju potrebu za bliskošću, već emocije doživljavaju i pokazuju na drugačiji način. Autizam nije bolest, već stanje ličnosti koje drugačije doživljava svet, reaguje na okolinu i komunicira, iznela je Ćirović.

Novi načini komunikacije i sagledavanja savremenog sveta, omogućavaju nove umetničke izraze rado korišćene kao poziv za profesiju i karijerno usavršavanje. Veštine često otkrivene u detinjstvu, pomažu osobama sa autizmom da lakše iskažu svoja interesovanja.

Dr Jasminka Marković, specijalista dečije psihijatrije, sistemski porodični psihoterapeut i geštalt savetnik, navodi da se rekreativne aktivnosti i umetnički pravci kod dece sa autizmom najčešće biraju u skladu sa njihovim posebnim interesovanjima i senzornim profilom:

– Neka deca pronalaze sigurnost i zadovoljstvo u crtanju, muzici ili modelovanju jer im takvi oblici izražavanja omogućavaju komunikaciju bez velikog verbalnog opterećenja. Druga se opredeljuju za aktivnosti koje imaju jasnu strukturu i pravila, poput slaganja, brojanja, digitalne umetnosti ili muzike. Važno je razumeti da umetničko izražavanje kod dece sa autizmom nije samo „hobi“, već često način regulacije emocija, smanjenja anksioznosti i uspostavljanja kontakta sa okruženjem. Nekada dete kroz crtež, muziku ili pokret izrazi mnogo više nego što može rečima. Kreativnost ne mora uvek izgledati „tipično umetnički“. Ona se može videti i kroz neobičan način rešavanja problema, izuzetno pamćenje detalja, originalne ideje ili duboku posvećenost određenoj oblasti, objašnjava Marković.

Specifične i kreativne crte izražavanja su vidljive u ranom dobu detinjstva, gde roditelji uglavnom dobro izaberu aktivnost koja odgovara njihovoj deci. Savetovanja pomažu u usklađivanju i otkrivanju njihovih mogućnosti i skrivenih talenata.

Preporuke stručnjaka, pored običnih umetničkih izraza, podrazumevaju i rekreativne aktivnosti, poput borilačkih sportova. Takvu sugestiju psihologa dobila je porodica Vučković, čiji se najmalađi član Damjan, dečak sa autizmom, bavi kik-boksom. Njegova majka Irena Vučković objašnjava:

– Na preporuku psihologa dobili smo predlog da Damjana uključimo u neki borilački sport, u nekoj individualnoj varijanti. Najpre smo tražili tekvondo, ali smo na kraju uspeli naći trenera kik-boksa koji je sa njim radio personalne treninge. Damjan se ne uklapa u kolektivne igre i sve sportove koje voli da radi, radi samostalno. Velika pokretljivost ruku i lupanje bili su neki pokazatelji da on ima potencijala za sport.

S druge strane, roditelji su često limitirani mogućnostima koje im sistem pruža, naročito onima koji žive u manjim i siromašnijim sredinama, tvrdi Ljiljana Ćirović:

– Ako prevladamo ovu otežavajuću okolnost, vidimo da roditelji aktivno ,,osluškuju“ svoju decu i prate koje su to aktivnosti u kojima njihova deca jačaju samopouzdanje, razvijaju kvalitetnije socijalne veštine. Njihovi radovi predstavljaju mnogo više od samog crteža, skulpture, muzike ili neke druge forme stvaranja. Oni su njihov najdublji unutrašnji izraz. Uče nas da primećujemo detalje, boje, zvuke ili strukture na precizniji i intenzivniji način koje okolina najčešće ne ume da prepozna. Kao logoped, iz ugla komunikacije, njihove umetničke izraze doživljavam kao svojevrsno sredstvo povezivanja sa drugim ljudima i svetom uopšte bez velikog verbalnog pritiska.

Foto: handinhandqc.org

Pored muzike, plivanja, raznih sportova i slikarstva u tradicionalnom smislu, vizuelna kompjuterska grafika podrazumeva neke note modernog i savremenog izražavanja komandama, klikom i digitalnim stilskim postupcima.

Jedan od primećenih i popularnih autora ovog izraza je Bogdan Jovanović, poznat pod umetničkim imenom Boggy Art. Njegova majka, Danijela Jovanović, takođe članica regionalnog udruženja ,,Autizam Južni Banat“ kaže:

– Bila sam u šoku kada sam videla toliko interesovanje za njegov rad. Zatim, kada je počela prodaja, bila sam u šoku da su mu umetnički radovi toliko traženi. Zapazila sam dominantnost jednog mladog čoveka sa autizmom nad opštom populacijom i to nisam očekivala. I kada sam svima govorila koliko je autizam lep, kreativan, izazovan, gledali su me svi u šoku, ćutali su, nisu znali šta da kažu, jer majke obično očajavaju, a ja sam se trudila da ih sve osnažim i prenesem poruku da se isplati truditi se.

Vrlo retko se dešava da osobe sa autizmom dobiju priliku da budu deo kulturnih manifestacija u Srbiji, navodi Danijela Jovanović:

– To se dešava ukoliko su zapaženi u školi ili u sklopu udruženja koja zastupaju prava osoba sa autizmom u Srbiji čiji su predsednici roditelji. Dakle, sva vrata otvaraju roditelji i sve zavisi od roditelja. Deca su sjajna, ali put je veoma težak. Svako osvešćivane zajednice, podizanje svesti, da smo svi ljudi, da se nikada ne zna kome može autizam da se dogodi, da je ljudski pomagati, motiviše druge da budu zajedno sa nama jer i mi smo tu za sve druge. U vezi sa ovim, mogu reći da je prodajom Bogdanovih razglednica donirana personalna asistencija osoba sa invaliditetom i lični pratioci u APV. Zar to nije dovoljno da ih podržite jer i oni podržavaju druge? Samo tako možemo svi zajedno napred.

Prema godišnjem izveštaju Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRIA-S) za 2025. godinu o pravima osoba sa invaliditetom, uprkos razvijenom zakonskom okviru, i dalje postoje prepreke u ostvarivanju njihovih prava.

Da mlade osobe sa autizmom posle završene srednje škole gube sve vidove podrške, postaju nevidljivi za sistem i ostaju u matičnim porodicama koje su već ostarele i umorne od svakodnevne brige za člana porodice koji ima autizam, svedoči Rada Gajanović, članica Udruženja i socijalnog preduzeća ,,Svetionik u plavom“, gde se mladi sa autizmom bave proizvodnjom recikliranog papira od potrošenih paklica cigareta i proizvoda od papira.

– U Srbiji je inače jako teško zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a pogotovo osoba sa autizmom, jer je autizam i dalje tema o kojoj se većinom samo priča, a sistem i država ne daju skoro nikakvu podršku. Trebalo bi da se ustanovi da i odrasle osobe imaju lične pratioce, ili personalne asistente i radne terapeute koji bi im pomagali da mogu da rade. Svaka osoba sa invaliditetom može da učestvuje u nekom procesu rada ili proizvodnje, pa tako i osobe sa autizmom. Samo im treba pronaći adekvatan posao spram njihovih mogućnosti, kao i adekvatnu podršku i asistenciju na poslu. Takođe, trebalo bi i zakonske regulative da se menjaju, da bi svaka osoba mogla na adekvatan i zakonski način da se zaposli.

Pojedinačna podrška i širenje svesti o problemu može pomoći u rešavanju sistemsih nedostataka i pokazati da pored svih razlika koje nas dele, svako dete ili odrasla osoba ima pravo na svoje kreativno izražavanje imala autizam ili drugu poteškoću.

Odluka doneta tajnim glasanjem: profesor Mihić ostaje bez posla

Tue, 14 Jul 2026 17:50:09 GMT

Prošireni Senat Univerziteta u Novom Sadu danas je odbio prigovor profesora Vladimira Mihića na ranije donetu odluku da ne bude reizabran u zvanje vanrednog profesora. Zbog ove odluke, profesor Mihić je ostao bez posla.

O celokupnoj situaciji, odlučivalo je 27 članova Senata putem tajnog glasanja. Od toga 7 je glasalo za reizbor u zvanje, 18 protiv, a dve osobe su bile uzdržane.

Profesor Vladimir Mihić, usled donete odluke, najavio je dalju borbu i podnošenje tužbe Upravnom sudu. U izjavi koju je dao za FoNet, profesor Mihić je istakao da i dalje ne zna zbog čega mu nije odobren izbor u zvanje.

Njemu su podršku pružili brojni građani, kolege, članovi akademske zajednice i „Slobodnog univerziteta“, koji su se danas okupili ispred zgrade Rektorata u Novom Sadu.

Foto: 021.rs

Današnja sednica je ponovljena, jer je prethodna prekinuta napuštanjem članice Bosiljke Zirojević Lečić, profesorice na Akademiji umetnosti, zbog odluke da se glasanje obavlja tajno. Iz tog razloga, juče su se članovi Senata okupili da ponovo zasedaju o tome kako će se glasanje obaviti. Međutim, i ovog puta odluka većine bila je da se pitanje reizbora profesora Mihića ne obavlja javno.

Članica neformalne akademske mreže "Slobodan univerzitet" Jelene Kleut je pre današnje sednice izjavila za N1 da je tajno glasanje problematično, jer prema usvojenom pravilniku treba da bude javno. Kleut je i sama na sličan način ostala bez posla na Univerzitetu u Novom Sadu.

Prema njenim rečima, u ovakvim situacijama, oni o čijem zvanju se odlučuje treba da dobiju decidna objašnjenja zašto nisu izabrani. Ona dalje objašnjava da kada su glasanja tajna, postoji veća mogućnost da se izmisle neakademski razlozi i da se ne formulišu objašnjena, koje treba da budu vrlo precizna.

Profesor Vladimir Mihić je vanredni profesor na Odseku za psihologiju na Filozofskom fakultetu. O reizboru njegovog zvanja se prvi put odlučivalo 4. juna ove godine. Pošto je glasanje bilo tajno, profesor Mihić je uložio žalbu i zbog toga je sednica ponovljena.

“Ako se budemo plašili zavladaće mrak” - održan skup podrške porodici Gruhonjić

Tue, 23 Jun 2026 12:52:42 GMT

U subotu uveče polupan je i oštećen auto Davida Gruhonjića, sina novinara, programskog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine i univerzitetskog profesora, Dinka Gruhonjića. Ovaj čin vandalizma, jedna je u nizu dugogodišnjih pretnji upućenih Gruhonjiću i njegovoj porodici.

U subotu uveče, na novosadskom naselju Liman, trojica muškaraca razbila su auto marke Škoda, koji pripada Davidu Gruhonjiću. Tom prilikom teško je oštećena šoferšajbna, retrovizori, prednja sedišta auta i limarija, prenela je Beta.
Svedoci su, kako prenosi agencija Beta, rekli da misle da su počinioci mlađe osobe, kao i da su odavali utisak da su znali koji im je auto bio meta napada.
Više desetina ljudi juče je došlo na skup podrške porodici Gruhonjić, a okupljenima obratili su se Dinko Gruhonjić i istoričar Milivoj Bešlin.
Dinko Gruhonjić zahvalio se okupljenima na prisustvu, rekavši da porodici Gruhonjić i njemu puno znači što nisu sami: “Svi znamo da smo mi samo jedni od mnogih, da smo danas mi na redu, da će sutra neko drugi biti na redu. Ne smemo da se povlačimo, ne smemo da se plašimo jer ako se budemo plašili zavladaće mrak, a ako zavlada mrak oni će nas pojesti u mraku. Smrt fašizmu, sloboda narodu” poručio je Gruhonjić okupljenima.

Foto: Marko Antić

Istoričar Bešlin okupljenima je poručio da je završni čin ekstremizma ponovno targetiranje Dinka Gruhonjića i da, kasnije, neko drugi može biti targetiran.
“Važno je da slobodni građani i građanke poruče da se nisu uplašili. Onaj koji nas sve targetira i oni koji u njegovo ime targetiraju i crtaju mete neće uspeti da nas zastraše. Ima nas više, to ćemo uskoro i pokazati”, naglasio je Bešlin u svom obraćanju, osvrćući se da je, kako kaže, partija koja je početkom devedesetih zasnovala svoj politički rad na etničkom čišćenju, ratnim zločinima i targetiranju, preimenovana i jednako targetira medije i ljude drugih nacionalnosti danas.

David Gruhonjić i ranije je bio meta kampanja diskreditacije, kada su se o njemu u tabloidima širile optužbe da radi za Sigurnosno-obavještajnu agenciju Republike Hrvatske (SOA). Tada je Dinko Gruhonjić bio primoran da se pismom obrati predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću, predsedniku vlade Hrvatske i ministru spoljnih i evropskih poslova traživši zaštitu za Davida zbog negativnih komentara tadašnje ambasadorke Srbije u Hrvatskoj, Jelene Milić, što je za posledicu imalo targetiranje njegovog sina u pro-vladinom tabloidu Informer.
David Gruhonjić za Betu je izjavio da misli da je njegov auto targetriran zbog zagrebačkih registarskih tablica ili kao nastavak već postojećih pretnji sa kojima se suočavala porodica Gruhonjić.

Incident razbijanja auta Davida Gruhonjića usledio je nekoliko dana nakon što je Dinko Gruhonjić prijavio Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija (ANEM), da ga nepoznate osobe prate i fotografišu.

Brojne medijske organizacije osudile su čin targetiranja porodice Gruhonjić. Među njima je i Evropska federacija novinara (EFJ), Nezavisno društvo novinara Vojvodine, mreža WestBalkanNet, Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novon Sadu i akademska mreža Slobodni unuiverzitet, a Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji okarakterisao je napad kao politički motivisan akt zastrašivanja.

Podsećamo, Dinko Gruhonjić i njegova porodica bili su izloženi brojnim pokušajima targetiranja, kampanja blaćenja u tabloidima. Dinko je dobijao i pretnje smrću zbog svog novinarskog angažmana, a na ulazu zgrade u kojoj živi pojavljivali su se uvredljivi grafiti.

(Ko se krije) iza „Plave burke"

Sat, 20 Jun 2026 09:28:07 GMT

Avganistan, država gde mačka ženskog pola može osetiti sunčeve zrake na svom licu, ali žene tu „privilegiju“ nemaju, mesto gde životinja ima više prava od ljudskog bića.

Iz dana u dan, napadi Talibana na osnovna prava žena u Avganistanu sve su drastičniji i agresivniji. Pre samo pet godina, devojčice i devojke te islamske države mogle su slobodno da uče, rade i žive bez konstantnog straha. Međutim 30. avgusta 2021. godine, Talibani su vratili svoju kontrolu i od tada, svakim novim danom, zabrane koje se isključivo odnose na ženski deo populacije sve su veće.

U maju ove godine „Zakonik krivičnog suda“ stupio je na snagu u svim provincijama Avganistana, što je sa sobom donelo niz novih restrikcija za žene. One više ne smeju da izađu iz svog doma bez mahrama – muškog pratioca, medicinska pomoć im nije dozvoljena bez njegovog odobrenja, uvek moraju biti pokrivene burkom i njihov glas se ne sme čuti u javnosti. Takođe, nasilje u porodici je legalizovano, to jest, jedino je kažnjivo ukoliko su povrede vrlo ozbiljne i vidljive. S obzirom na to da je potrebna pratnja za izlazak žene iz kuće i saslušanje ispred sudije, praktično je potpuno dozvoljeno fizičko zlostavljanje žena.

Foto: NBC News

Avganistan je jedina zemlja u svetu u kojoj je ženama posle dvanaeste godine obrazovanje zabranjeno, osim veoma malom broju koji se školuje u posebnim „Religioznim školama“ čiji je kurikulum odobren od strane Talibana. Preko 3.8 miliona devojčica moralo je da prestane da pohađa časove zbog ovih restrikcija, što ih trenutno sprečava u procesu obrazovanja, a u budućnosti u procesu zaposlenja i njihovoj samostalnosti, ali i doprinosu ekonomiji zemlje. Prema podacima Ujedinjenih nacija, država gubi 84 miliona američkih dolara godišnje zbog zabrana obrazovanja devojčica i žena. Do 2030. godine procenjuje se da bi Avganistan mogao da izgubi oko 20 hiljada ženskih profesora i oko 5 hiljada medicinskih radnica. U pitanju je gubitak trenutnih, ali i sprečavanje budućih školovanih radnica da dođu na njihovo mesto.

Najskorija i najdrastičnija promena je legalizovanje dečijeg braka. Do sada je najniža starosna dob za stupanje u brak bila 16 godina, međutim granica je sada spuštena na 9 ili 10 godina, ukoliko devojčica tada uđe u period puberteta. Portparol Talibana Zabullaih Mujahid rekao je: „Prosidba je nešto zbog čega devojčica može biti stidljiva ili pomalo osramoćena, i možda neće moći otvoreno da kaže da pristaje da se uda. Stoga se njeno ćutanje smatra pristankom“. Takođe, bespogovorni razvod braka može tražiti jedino muškarac, dok ukoliko ga zatraži njegova supruga mora postojati pristanak sa druge strane da bi do razvoda moglo doći.

Ovaj problem veoma je aktuelan i informacije su stigle do svih delova sveta. Pokrenute su mnoge debate, rasprave i pozivi na borbu i pomoć, kako u svetu ljudi sa političkom moći, u različitim institucijama, tako i na društvenim mrežama. TikTok je jedna od aplikacija gde je ova tema veoma zastupljena i nedavno se pojavila pesma „Blue Burkha“ snimljena 2003. godine od strane ženskog benda „The Burkha Band“. Pesma je vrlo brzo postala viralna i najkorišćenija u videima koji obrađuju ovaj problem. Stihovi koji su otpevani prikazuju realnost situacije skrivanja iza tkanine plave boje.

Svi sada nosimo burke,
Ne zna se ko je ko,
Ako želiš da upoznaš svoju sestru,
To može biti i tvoj ujak.

Pesma je nastala u vreme kada je bilo vrlo opasno protestovati protiv obaveznog nošenja burke. Činjenica da je ona posle više od dve decenije ponovo aktuelna pokazuje da je situacija opet izmakla kontroli i da nije ništa drugačija nego tada. Možda je i gora. Pesma se izvodi u nametnim burkama, što Talibanima znatno otežava da otkriju ko se krije iza melodije. Kako da pronađu autorke i izvođače pesme i kazne ih, ukoliko se ne vidi nijedan deo njihovog tela? Identitet svih članica i dan danas je nepoznat, ali je njihova poruka prenesena širom sveta, sa vrlo jasnim značenjem.

Žene Avganistana ostale su bez identiteta, glasa, bez mogućnosti da iznesu kritičko mišljenje i bez osnovnih ljudskih sloboda, ali nisu ostale bez nade i snage da se bore. Svaka devojčica, devojka ili žena koja se suprotstavi biće uhapšena. Protesti koji se održavaju u avganistanskim gradovima neretko se završavaju otvorenom vatrom i izgubljenim životima. Život ovih žena mnogo je bliži smrti nego življenju kakvo je zagarantovano „Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima“, što je poraz za ljudsko društvo u njegovoj celosti.

Trenutno za sve avganistanske devojčice snovi ostaju samo snovi, bez ikakve mogućnosti da ih ostvare.

TikTok - Digitalna čaršija emocija

Thu, 21 May 2026 18:07:26 GMT

Šta su trendovi u kontekstu današnjeg digitalnog sveta i kako su oni evoluirali tokom vremena? Kako njihova promena utiče na naša mišljenja i pažnju?

Razvoj industrije brze mode (fast fashion) postavio je temelje današnjim kratkotrajnim trendovima još krajem 20. i početkom 21. veka. Naime, u to vreme su modne kompanije ubrzale proizvodnju do te mere da se nove kolekcije danas smenjuju gotovo iz nedelje u nedelju. Na sličan način funkcioniše i ritam aktuelnosti na internetu.

Prema podacima organizacije United Nations Environment Programme, modna industrija proizvodi oko 100 milijardi komada odeće godišnje, dok se veliki deo te garderobe nosi svega nekoliko puta pre nego što završi kao otpad. Brza moda zato nije samo pitanje stila, već simbol kulture u kojoj brzina i količina često imaju veću vrednost od kvaliteta, trajnosti i zanatskog rada.

Ta logika se preselila i na društvene mreže, gde algoritmi svakodnevno oblikuju ono što gledamo, želimo i kupujemo. Što duže zadržimo pažnju na nekom sadržaju, veća je verovatnoća da će nam platforma ponuditi još sličnih objava. Na taj način korisnik stalno dobija utisak da postoji novi trend koji mora da isprati, novi proizvod koji treba da kupi ili nova verzija sebe kojoj treba da teži.

Algoritmi funkcionišu tako što prate obrasce ponašanja — koliko dugo gledamo video, šta lajkujemo, delimo ili komentarišemo. Oni ne razumeju emocije, značenje ili ljudsko iskustvo, već samo podatke o pažnji. Zbog toga čovek u digitalnom prostoru često postaje sveden na niz reakcija i navika. Ako se na nekom videu zadržimo tri sekunde duže, algoritam to registruje kao signal interesa i odmah nudi još sličnog sadržaja. Čovek se tako posmatra kroz broj klikova i reakcija, a ne kroz složenost njegovih stvarnih potreba i osećanja.

80.lv Gloria Levine

U toj borbi za pažnju posebno se izdvajaju zajednice poput TikTok fenomena BookTok, ColorTok ili PerfumeTok. Na prvi pogled, one deluju kao spontana okupljanja ljudi sa sličnim interesovanjima. Međutim, iza njih stoji ista logika vidljivosti — sadržaj koji izaziva više reakcija dobija veću popularnost i nameće nove trendove.

BookTok je dobar primer ovog fenomena. Zahvaljujući viralnim preporukama na TikToku, pojedini romani prodavali su se u milionima primeraka i godinama nakon objavljivanja. Knjige poput The Song of Achilles ili It Ends with Us postale su globalni fenomen upravo zahvaljujući kratkim emotivnim video-snimcima korisnika.

Ipak, problem nastaje kada knjiga počne da se svodi na ukras identiteta umesto da se govori o iskustvu čitanja. Umesto da bude nešto što se polako doživljava i promišlja, knjiga sve češće postaje predmet koji se fotografiše, pokazuje na polici ili uklapa u određenu estetiku profila. Važno postaje kako knjiga izgleda u kadru, a ne šta ostavlja čitaocu.

Na sličan način funkcionišu i druge „tok“ zajednice. Hobiji koji su nekada bili privatni i opuštajući danas postaju deo javnog prikazivanja. Čak su i bojanke, koje su mnogima služile za odmor od svakodnevnog stresa, pretvorene u sadržaj za poređenje — od toga koje markere neko koristi do toga kako estetski izgleda završena stranica. Umesto odmora, i slobodno vreme počinje da nosi pritisak vidljivosti.

TikTok zato ne proizvodi samo trendove, već i kratkotrajne identitete. Jedne nedelje popularan je „clean girl“ stil, sledeće „coquette“ estetika, a zatim potpuno novi obrazac ponašanja i izgleda, što korisnicima stvara pritisak da neprestano prilagođavaju novim pravilima vidljivosti kako ne bi ostali „van trenda“.

Na površini sve deluje raznovrsno — moda, knjige, hobiji, rutina, estetike — ali iza toga često stoji isti princip: pažnja mora stalno da se održava i obnavlja. Zato trendovi traju kratko, a interesovanja se brzo smenjuju. Zbog toga ljudi kupuju knjige koje možda nikada neće pročitati, garderobu koju će obući svega nekoliko puta i započinju hobije koje napuštaju čim algoritam ponudi nešto novo.

U tom procesu, moda, knjige i slobodno vreme gube deo svoje unutrašnje vrednosti i postaju deo iste ekonomije pažnje. Digitalni kapitalizam danas ne prodaje samo proizvode — prodaje način života, osećaj pripadanja i sliku o tome ko bismo mogli da budemo.

Zbog toga postaje sve teže razlikovati sopstvene želje od onih koje su oblikovali algoritmi. Granica između iskrenog interesovanja i digitalno usmerenog izbora danas je mnogo nejasnija nego što se na prvi pogled čini.

Koliko košta život u Srbiji?

Wed, 20 May 2026 19:02:12 GMT

Svakodnevni život u Srbiji postaje sve skuplji, od cena namirnica u prodavnicama do računa za struju i vodu - troškovi su sve veći, dok primanja prosečnog građanina to jedva uspevaju da pokriju. U međuvremenu, aktuelna vlast se diči rekordnim BDP-om, nikad višim prosečnim platama i najvećom stopom rasta u Evropi.

Prema podacima Ministarstva finansija, od 1. januara 2026. godine, mesečna minimalna zarada iznosi 64.554 dinara neto, što je, bar na papiru, dovoljno da pokrije minimalnu potrošačku korpu koja iznosi 58.000 dinara, sa malim viškom. Minimalna potrošačka korpa predstavlja najneophodnije troškove života, samo ono što je dovoljno „da preživimo“. Dakle, bez hobija, putovanja i kvalitetne garderobe. Međutim, ako želimo „da živimo“, a ne samo „da preživimo“, potrebno nam je mnogo više.

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji je približna cifri od 112 hiljada dinara, što je skoro duplo više od minimalne plate. Takođe, ni prosečna srpska plata, koja se približava cifri od 109 hiljada dinara, nekad nije dovoljna za cifru prosečne korpe.

Ako uzmemo u obzir i činjenice da su svi troškovi u velikim gradovima bar od 5 do 10% viši od proseka, kako piše Naš portal (na primer, prosečna korpa u Beogradu iznosi otprilike 120 hiljada dinara) i da dobar deo građana Srbije prima dosta manju platu od prosečne, to velikoj većini domaćinstava predstavlja ozbiljan izazov.

Bivši guverner Narodne banke Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu profesor doktor Dejan Šoškić izjavio je za Odjek da su enormno visoka primanja u pojedinim sektorima državnog aparata i rukovodećim mestima javnih preduzeća znatno podigla prosečnu srpsku platu u odnosu na medijalnu, to jest onu koju prima većina građana.

Foto: CorD Magazin

„Nažalost, prosečna plata koja se isplaćuje u Srbiji nije i najčešća koja se isplaćuje u našoj zemlji, jer su pojedini sektori državnog aparata kao što su policija, državne agencije i javna preduzuća, posebno za rukovodeća mesta, sa znatno višim platama od najčešćih plata u Srbiji. Tako je zvanična prosečna plata zapravo viša od one koju prima najveći broj građana, takozvane medijalne plate. I prosečna i medijalna plata su najčešće niže od prosečne potrošačke korpe. Ovde ima nekada i nepreciznosti jer se podatak o platama objavljuje mesečno, a podatak o prosečnoj potrošačkoj korpi ume da kasni i po nekoliko meseci“, objašnjava Šoškić.

Prosek plate, koji je dobar samo na papiru, vladajući režim koristi kako bi tehnikom perfidne propagande sakrio realno stanje života u Srbiji i obmanuo sopstvene građane, tvrdi profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, profesor doktor Ognjen Radonjić.

„Jasno je da su u Srbiji u poslednjih desetak godina značajno porasle nejednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva, pa je samim tim siromaštvo i dalje veliki problem što vlast pokušava da sakrije kroz svoje, već standardne, tehnike propagande i opsenarstva. Ako pogledamo širu kategoriju, zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je stopa rizika od siromaštva poslednjih godina oko 19–20%, odnosno oko 1,3 miliona ljudi. Kada se ovoj grupi doda i socijalna isključenost dolazimo do ukupnog udela od oko 25% stanovništva“, navodi Radonjić.

On dodaje da podaci iz najveće svetske baze za praćenje nejednakosti u raspodeli bogatstva (World Inequality Database) pokazuju da je 2024. godine jedan odsto najbogatijih građana posedovao čak 24% ukupnog bogatstva u Srbiji, dok je polovina najsiromašnijih raspolagala sa skoro pet puta manje, tačnije 4,8% tog bogatstva. Profesor se posebno osvrnuo na političku pozadinu finansijske nejednakosti, naglasivši da su „erupcija nejednakosti i siromaštva u najvećoj meri posledica bujanja organizovanog kriminala i korupcije sakrivenog iza slogana Srbija pobeđuje“.

Profesor Šoškić kao svoj savet za opstanak mladima u aktuelnom sistemu navodi ulaganje u znanje i zdravlje, ali naglašava i značaj sistemske promene koja bi to osigurala.

„Potrebne su ozbiljne promene privrednog i društvenog sistema u našoj zemlji, koje bi u centar pažnje stavile razvojni put naših građana od njihove mladosti, preko karijernog razvoja, stanovanja i porodične zrelosti, do penzijske i zdravstvene zaštite“, navodi sagovornik.

On je posebno istakao i činjenicu da bi naša država po tom pitanju mogla da se ugleda na na dobra rešenja koja već postoje na svetu i dodao da ulaganje u sopstveno znanje i zdravlje smatra dugoročno najisplativijim.

„Ulaganje ovde ne treba shvatati kao finansijsko ulaganje, već sistematsko ulaganje truda i vremena za sopstveni kvalitetni razvoj. Pojedinac sa puno znanja, stalno rastućeg znanja, i očuvanim zdravljem ima ključne preduslove i za dobru karijeru i kvalitetan život“, objašnjava on.

Na pitanje kako bi mogao da se reši problem sve skupljeg života u Srbiji, profesor Ognjen Radonjić je istakao činjenicu da su našem društvu ozbiljne promene institucija preko potrebne.

„Preduslov bilo kakvog zaokreta su institucije koje štite običnog čoveka, a ne moćnike. To znači institucije koje obezbeđuju ličnu bezbednost, štite od nasilja, garantuju osnovna ljudska prava i štite slabije, ne tako što ih pretvaraju u socijalne slučajeve, već tako što im omogućavaju ravnopravno učešće u društvu. Tek kada se uspostavi takav institucionalni okvir, u kome se poštuju pravila, i u kome javni sistem funkcioniše predvidljivo, oslobađaju se društvene sile koje podižu životni standard. Zato su ključni stubovi tog institucionalnog okvira pristup kvalitetnom javnom zdravstvu, obrazovanju koje ne reprodukuje poslušnost već kritičko mišljenje,tačnim i proverljivim medijima, kao i drugim uslugama koje određuju kvalitet svakodnevice. Tamo gde su ove usluge potrošene, ili privatizovane u korist uske elite, društvo počinje da se raspada iznutra. Dostojanstven život podrazumeva ne samo pun stomak, već osećaj da postoji pravda, da zakoni važe podjednako, da je moguće ostvariti svoje pravo bez straha i poniženja“, zaključuje profesor Radonjić.

„Obrazovanju i mogućnostima nema kraja“: Panel diskusija na temu spoja neformalnog i formalnog obrazovanja

Sun, 10 May 2026 14:20:25 GMT

U petak, 8. maja, u Galeriji Matice srpske održana je panel diskusija pod nazivom Neformalno obrazovanje u formalnom sistemu – Izazovi i mogućnosti u sklopu stručnog skupa koji je organizovao Centar Žil Vern, udruženje građana, škola francuskog jezika i bilingvalni vrtić u Novom Sadu.

Govornice su bile Jelena Glamočanin, direktorka ustanove, Milica Francuz, nastavnica francuskog jezika u Karlovačkoj gimnaziji i profesorka Bojana Kovačević Petrović sa Odseka za italijanske i iberoameričke studije Filozofskog fakulteta, a moderatorka Jovana Ružić, koordinatorka međunarodnih projekata i nastavnica francuskog jezika u Centru Žil Vern.

Foto: Majda Radonjić

Na panelu se govorilo o mogućnostima implementacije neformalnih metoda učenja u cilju podstreka motivacije kod učenika različitih uzrasta. Dok najviše prostora za prilagođavanje programa ima u vrtiću i radu sa najmlađima, čini se da u srednjim školama i na fakultetu ipak postoji rezerva i mišljenje da se ponajviše treba držati ustaljenog programa, kako su navele panelistkinje.

„Kada se formalno i neformalno učenje sretnu, postiže se inkluzija na visokom nivou, učenici su motivisani i angažovani, čak i oni koji sebe smatraju nedovoljno uspešnima, jer nema formalnog ocenjivanja“, smatra Milica Francuz i dodaje da je važno da se ovakve saradnje ipak formalizuju, kako bi nastavnici imali slobodu da prilagode program.

Profesorka Bojana Kovačević Petrović naglasila je značaj uloge profesora na fakultetu, insistirajući na tome da se ona ne završava održavanjem časa, već da motivisanje studenata predstavlja obavezu i odgovornost svakog od njih. Ona je na panelu navela primere aktivnosti koje oni na Odseku sprovode, poput Servantesove nedelje, ugošćavanja ambasadora latinoameričkih zemalja i upoznavanja sa njihovom kulturom, organizacija različitih kulturnih događaja.

„Svako iskustvo je dragoceno, a nadogradnja prethodnih iskustava, sve što radimo je konstrukcija naše ličnosti. Obrazovanju i mogućnostima nema kraja“, rekla je ona.

Panel diskusiji prisustvovali su nastavnici, vaspitači, studenti i volonteri.

„Zahvalna sam što sam dobila priliku za učešće jer sam želela da pored gradiva na fakultetu proširim svoje znanje i na praktične primere“, rekla je učesnica skupa Romana Roganović, studentkinja četvrte godine francuskog jezika i književnosti.

Foto: Majda Radonjić

Pored panela, učesnici su prvog dana imali priliku da saznaju više o drugim aktuelnim Erazmus+ projektima, kao i o European Solidarity Corps (ESC) programu koji su predstavili francuski volonteri. Drugi dan skupa održan je u subotu u prostorijama organizatorske ustanove, a tema je bila pripovedanje kao alat za neformalno učenje koji je koristan za razvijanje jezičke sposobnosti kod najmlađih, ali je i pogodan za rad sa svim uzrastima, kako je navela Jelena Glamočanin.

„Jedna pripovedačica koja me je umnogome inspirisala rekla je jednom prilikom – sve su bajke za odrasle, a samo neke za decu. Verujem da bajka i pripovedanje mogu služiti i kao alat za prevazilaženje unutrašnjih konflikata, a uz to su interesantne za rad na svim nivoima školovanja. Sve one nose važne pouke“, ocenjuje sagovornica.

Panel Neformalno obrazovanje u formalnom sistemu je deo stručnog skupa koji predstavlja završni deo dvogodišnjeg projekta u kojem je Centar Žil Vern učestvovao u saradnji sa drugim organizacijama, sa krajnjim ciljem stvaranja zajedničkog pedagoškog priručnika.

DVD Petrovaradin - Oaza altruizma na lokalu

Thu, 07 May 2026 12:00:04 GMT

Šta nam se javlja u glavi kada pomislimo na hobi? Nešto zabavno, smirujuće, kreativno; ona jedna stvar posle dugog dana na poslu koju radimo samo za sebe, izmoreni od razmišljanja o drugima. Sport, filmovi, knjige i pletenje, međutim, nisu ni nalik hobiju koji neguju dobrovoljni vatrogasci, jer njihovo slobodno vreme nije isto što i vreme za rasterećenje. Potpuno besplatno, oni daju sve od sebe za sugrađane u nevolji i ne očekuju ništa zauzvrat.

Foto: Jovan Pajić

Oko Vatrogasnog saveza u Novom Sadu je okupljeno 14 dobrovoljnih vatrogasnih društava koji pripomažu u akcijama profesionalne vatrogasne službe kad god je moguće. Među njima je i DVD Petrovaradin - ovde se nalazi oko trideset obučenih vatrogasaca koji održavaju kulturu humanitarnosti i neformalne pomoći, a njihov posao ne obuhvata samo gašenje požara. Da bismo bolje razumeli njihovo funkcionisanje, Igor Sić, predsednik DVD Petrovaradin objašnjava motive i metode rada ove grupe. Osnovna delatnost društva je, naravno, zaštita od požara, ali naš sagovornik navodi i važnost preventivnog delovanja - edukacije stanovništva u školama, vrtićima, fakultetima, firmama i razgovori sa svim zainteresovanim stranama.

„Kad razgovaramo sa građanstvom to je kroz savete - kako i šta mogu da urade da prvenstveno svoje domaćinstvo učine što bezbednijim. Prvo kako učiniti svoju sredinu bezbednijom, onda ako se ipak nešto desi - kako postupati. Razne obuke korišćenja aparata, hidranata, evakuacija i kako se ponašati u uslovima požara. To nam je neki cilj” - navodi.

Volonteri u DVD Petrovaradin su pomagali sugrađanima i oko nešto običnijih problema kao što su seča stabala, čišćenje ili sređivanje krovova, dvorišta, pokretanja humanitarnih akcija i skupljanja novca, priključivali su se sportskim manifestacijama i iznajmljivali svoju salu Doma za razne događaje. Planiraju da nastave da doprinose zajednici u bilo kojoj formi. „Ako ćemo samo da odemo da se družimo sa nekim - pa nekome i to puno znači.” - kaže predsednik Društva. Ranije je organizovana i akcija „Deda Mraz vatrogasac”, kada su članovi društva među sobom skupljali novac za poklon-paketiće koje su zatim delili najmlađim Petrovaradincima.

Interesantna je činjenica da ovaj vatrogasni dom postoji još od 1875. godine i održava ga relativno mala grupa ljudi - komšije, porodica, građani dobre volje. Tako je Igor Sić, na primer, treća generacija dobrovoljaca ovde. Uprkos dugovečnosti i važnosti Društva, 150. godišnjica nije propraćena mnoštvom sadržaja, najviše zbog finansijskih nedostataka. Naime, dobrovoljna vatrogasna društva se pretežno održavaju od donacija članova, građana i ostalih udruženja u vidu novca, praktičnih usluga ili opreme, uz određenu godišnju sumu koja se dobija iz budžeta grada Novog Sada. Ove brojke su retko dovoljne za pokrivanje svih potreba Društva, pa tako raste već ogroman problem stanja objekata. Krovovi na zgradama su u opasnosti od rušenja, a pojedini strukturni delovi nisu menjani još od 19. veka.

Iako ljudi iz DVD Petrovaradin ne zahtevaju novac u zamenu za svoje usluge, jasno je da je ponekad potrebna pomoć zajednice u svrhu temeljnog obavljanja ovakve društvene uloge. Iz tog razloga su članovi nedavno otvorili račun preko kog građani mogu da doniraju novac za obnovu objekata i rad Dobrovoljnog vatrogasnog društva Petrovaradin. Nastavlja Igor Sić - „Dobrovoljno vatrogastvo je prvenstveno svima nama hobi - nešto što nas ispunjava kao bilo koji drugi vid aktivnosti. Ako ćemo ovo da nazovemo sportom, onda je to vrlo zahtevan, vrlo opasan i vrlo skup sport. Svi kažu da je tenis možda i najskuplji sport za trenirati, a ovo je mnogo skuplje od toga.”

AI kao saveznik – novi vid ratovanja

Tue, 05 May 2026 15:43:48 GMT

Vojska Sjedinjenih Američkih Država je u zajedničkom napadu na Iran sa Izraelom 28. Februara ove godine navodno koristila Klod (Claude), veštačku inteligenciju kompanije Antropik (Anthropic) za prikupljanje informacija u napadu na Iran, uprkos odluci predsednika Donalda Trampa da se prekine korišćenje alata.

Kako prenosi Vol Strit Žurnal, američka vojska je koristila Klod u obaveštajne svrhe, kao i za pomoć pri odabiru ciljeva i sprovođenju simulacija na bojnom polju. Nedugo pre napada na Iran, Tramp je naložio da svi njegovi saveznici odmah prekinu da koriste Klod. Jedan od ključnih razloga je to što je od kompanije Antropik zahtevao da se ograniči upotreba njihovih modela u autonomnom naoružanju.

Kompanija Antropik sa sedištem u San Francisku 2024. godine stavila je na raspolaganje svoj model veštačke inteligencije u okviru američkog Ministarstva odbrane i drugih agencija za nacionalnu bezbednost kako bi ubrzala ratno planiranje. Antropik je imao ugovor sa Ministarstvom odbrane Sjedinjenih Država u kojem je navedeno da sistem ne sme da se koristi za masovni nadzor nad američkim građanima, niti da služi kao autonomno oružje koje donosi odluke o razornim napadima bez direktnog i finalnog ljudskog koraka.

Veštačka inteligencija koristi svoje resurse i mogućnosti tako što koristi veliku i akumuliranu količinu podataka kako bi proračunala i predložila sledeći potez vojske. Takođe, bavi se i kontrolom mašina poput dronova, koji imaju za ulogu praćenje i obaveštavanje poput samih vojnika, ali na efikasniji i brži način iz vazduha.

Pored uloge u ratovanju i pomaganju vojsci da obavi svoje zadatke efektivnije, AI je u ovom sukobu imao još jedno polje delovanja. Na društvenoj mreži Iks pojavio se niz viralnih veštački generisanih video snimaka i fotografija koji su zajedno prikupili stotine miliona pregleda. Najzapaženiji snimci su snimci raketnog napad na Tel Aviv, ali i snimci solitera Burdž Kalifa koji se nalazi u plamenu.

Iako su svi ovi materijali u potpunosti sintetički, softver koji je ugrađen u društvenu mrežu, konkretno Iks, u većini slučajeva pogrešno potvrđivao korisnicima da su snimci autentični. Platforma Iks je najavila privremenu suspenziju komercijalizacije za kreatore koji objavljuju neobeležene AI snimke sukoba.

Procenjuje se da viralni AI sadržaji postaju mašine za zaradu jer platforma plaća solidnu svotu novca po milionskom pregledu za verifikovane korisnike. Eksperti ističu da ovakvi snimci pogubno utiču na poverenje javnosti i onemogućavaju dokumentovanje stvarnih dokaza sa terena.

Neadekvatna reakcija društvenih mreža omogućava da sporni i obmanjujući sadržaji dosegnu milione pregleda pre negošto uopšte budu označeni kao netačni, a do tada šteta već uveliko bude učinjena. Ovakva praksa otkiva zabrinjavajući i opasnu dimenziju savremenog ratovanja, u kojoj masovna upotreba novih tehnologija, naročito veštačke inteligencije, služi kao moćno sredstvo za širenje propagande.

Slučaj N1: Kadrovske promene ili jačanje medijske (ne)slobode

Sun, 26 Apr 2026 13:30:16 GMT

Televiziju N1, koja je godinama važila za primer nezavisnog novinarstva u Srbiji, potresaju do sada neviđene kadrovske promene koje bi mogle zauvek promeniti medijsku scenu u Srbiji. Novo rukovodstvo kompanije Adria News Network-a (ANN) sa Brentom Sadlerom na čelu ističe da nema nameru da menja uređivačku politiku N1, čak i da bi se tome otvoreno usprotivilo. Međutim, zaposleni strahuju upravo od toga. Šta je tome prethodilo?

U avgustu prošle godine, nakon brojnih spekulacija o tome da aktuelna vlast u Srbiji želi da se obračuna sa nezavisnim medijima, istraživačke mreže OCCRP i KRIK došle su do audio snimka razgovora između Stena Milera, generalnog direktora preduzeća Junajted grupe (UG) i Vladimira Lučića, direktora Telekoma Srbije. Lučić u razgovoru govori Mileru da se zahteva smena Aleksandre Subotić, jedne od ključnih zaposlenih Junajted grupe pod čijom upravom radi većina srpskih nezavisnih medija, i to po nalogu predsednika Srbije.

„Razumem da Vas je predsednik zvao i da je veoma uznemiren, i mogu to da razumem, ali moram da nađem način da to uradim brzo i efikasno“, rekao je u Miler direktoru srpskog Telekoma. Pet meseci kasnije, Aleksandra Subotić je i zvanično otpuštena.

Sledeći na udaru bio je Igor Božić, bivši programski direktor N1. Njegovo ime je sklonjeno sa mesta zakonskog zastupnika televizije, i od 7. aprila i zvanično izbrisano iz Agencije za privredne registre (APR). Na njegovo mesto su došli Brent Sadler, izvršni direktor za informativni program ANN, i Valter Hovelingen, viši korporativni predstavnik ANN-a. Božićev trenutni status u redakciji televizije N1 je  „zaposlen ali neraspoređen“, o čemu je posle 5 godina na mestu programskog direktora obavešten putem imejla.

Mladen Savatović, reporter televizije N1 i bivši urednik Univerzitetskog Odjeka, izjavio je da je svaki zaposleni na N1 u Božiću video pre svega mentora i prijatelja, i da je on predstavljao garant nezavisnosti i profesionalizma u redakciji koju je vodio.

„Dok je bio zaposlen, Božić je svima pre svega bio mentor, kolega i prijatelj. Bio je oslonac i zaštitnik mnogima, naročito kada smo doživljavali targetiranje od državnih zvaničnika i propagandne mašinerije režima. Bio je tu i kada su neki od nas fizički napadani. Sa njim u redakciji smo znali da ćemo moći da radimo profesionalno, nezavisno i u skladu sa najvišim standardima struke. Toga sada nema, njegovo odsustvo “može se seći nožem”. Redakcija je, recimo to tako, “obezglavljena”. Takođe, Božić je, kao i prethodni menadžment, znao da mediji nisu samo profit, novac, već da su odgovorni javnosti i javnom interesu. Videćemo da li je to jasno i rukovodstvu ANN-a“, objašnjava on.

Savatović je posebno istakao zabrinutost zaposlenih povodom određenih poteza novog rukovodstva ANN-a, dodavši da svoje postupke nisu najavljivali, a da su zaposleni za njih saznali iz drugih medija, te da sindikat zaposlenih čeka zvanični Sastanak sa Sandlerom.

“Zaposleni još nisu dobili pisane garancije da se po pitanju uređivačke politike i profesionalnog pristupa poslu ništa neće menjati. A sve što se izdešavalo, usledilo je nekoliko meseci nakon što je isplivao snimak razgovora direktora Junajted grupe Stena Milera koji direktoru državnog Telekoma, Vladimiru Lučiću, obećava praktično uništavanje medija Junajted grupe, to jest današnjeg ANN-a, a sve na zahtev predsednika Aleksandra Vučića. A da ne spominjemo to što je Vučić još prošle godine najavljivao smene i otkaze u medijima UG. Dakle, situacija nije ni najmanje naivna“, rekao je Savatović za Odjek.

foto: n1info.rs

Na pitanje kako izgleda budućnost nezavisnih medija u Srbiji s obzirom na promene na toj televiziji i sve češće napade i pretnje novinarima, reporter N1 odgovorio je u pesimističnom tonu, posebno naglasivši činjenicu da je obračun sa nezavisnim medijima jedan od važnijih ciljeva aktuelne vlasti.

„Vlast očigledno ima svoju agendu koju gura bez obzira na posledice, kao što je bio slučaj i sa Mrdićevim zakonima. Znaju da će da usledi reakcija, da može da im se “obije o glavu“, ali prioritet im je da urade zacrtano, verovatno kako bi kupili određeno vreme“, navodi Savatović, i dodaje, „ako padne N1, pitanje je vremena kada će pasti i ono malo preostalih nezavisnih medija, poput Insajdera i medija na lokalu, koji već sada jedva preživljavaju. A kada se dogodi potpuni mrak, pitanje je kada ćemo i da li ćemo uopšte ikada ponovo moći da upalimo svetlo.“

Novinari nezavisnih medija (N1, Danas i Insajder) sprečeni su da izveštavaju sa otvaranja Počasnog konzulata Rusije u Novom Sadu 23. aprila. Akreditacija im je odbijena zbog „pojačanih mera bezbednosti“, kako im je rečeno iz ruske Ambasade. Portal Razglas news je došao do snimka na kome žena iz protokola govori policajcu da ne pusti novinare N1 na događaj pod izgovorom da „nemaju akreditaciju“ iako su neke televizijske ekipe takođe bez akreditacije nesmetano prisustvovale otvaranju.

Prema najnovijim informacijama, novi programski direktor N1 je Branislav Šovljanski koji je na tu poziciju došao 24. aprila, nakon prethodne smene Igora Božića. Šovljanski je zaposlen na televiziji N1 od početka njenog poslovanja, gde se istakao izveštavanjem sa brojnih kriznih i ratnih područja, kao i autorskom emisijom „360 stepeni“.

„Prihvatio sam, u trenutku koji je posebno delikatan za društvo u celini, i naročito za slobodne medije, da preuzmem vodeću ulogu u redakciji N1, mediju koju sam gradio zajedno sa svojim kolegama od samog početka. Uveren sam da će i naša publika i naši kritičari vrlo brzo videti da je N1 ostaje posvećen profesionalnom novinarstvu, možda čak i više nego ranije, jer se pred nama nalazi ozbiljan i zahtevan period. Uvek smo najbolje radili pod pritiskom“, izjavio je Šovljanski povodom dolaska na čelo redakcije N1.

U saopšenju kompanije Adria News Network navodi se da je Branislav Šovljanski imenovan na rukovodeću funkciju u N1 koja je po saopštenju ANN-a privremena, što je takođe izavalo brojne sumnje kod njihove publike.

Temišvar - „Mali Beč“ u srcu Banata

Tue, 21 Apr 2026 20:58:40 GMT

Najveći grad Banata i kulturni centar Rumunije, jedan, jedini – Temišvar. Ovo mesto krije mnogo toga, a otkriva još više: nizove zgrada u stilu secesije, parkove istkane bujnim lalama i neponovljivi šarm. Uoči Uskrsa, ovaj simpatični gradić, sav okićen i ukrašen, dobio je neki poseban sjaj.

Iako je Temišvar dobio ime po reci Tamiš, on zapravo leži na Begeju. Naravno, nije došlo ni do kakve zabune, u pitanju je samo promena nastala vremenom. Naime, Tamiš je zaista prolazio kraj najvećeg grada Banata, ali je njegov tok veštački preusmeren u sasvim drugom pravcu.

Govoreći o Begeju, njegova obala je izuzetno mirna i posećena. Neka mesta postaju čarobna kako se proleće probudi. Takav je i Temišvar. Sa prvim zracima svetla, mnogo se ljudi šeta i odmara kraj ove osvežavajuće i nežne obale. Nedaleko od ovog keja, pruža se raskošan park protkan najrazličitijim bojama prelepih lala.

Penjući se ka izlazu ovog malog prirodnog raja, nazire se pogled na Rumunsku sabornu crkvu Sveta Tri Jerarha. U pitanju je jedna od najviših katedrala u Rumuniji i izrađena je krajnje neobičnim, ali izuzetnom originalnim stilom. Šareni kamen i impozantna visina dovoljni su da je obeleže kao jedan od simbola Temišvara.

Trg Slobode, koji se prostire na platou ispred crkve, vrveo je od gužve na dan katoličkog Uskrsa. Šarenilo lala mešalo se sa veselom gužvom. Već primećenu lepotu upotpunjavao je radosni žamor i niz originalnih ukrasa u duhu aktuelnih praznika. Tu se nazirao i veliki zec od trave i cveća, koji je privlačio pažnju najmlađih. Oni nešto stariji stajali su u redu za slikanje kraj nekih postolja od ruža i satenskih mašni.

Foto: Teodora Tešanović

Nešto niže niz Trg, kraj velike zgrade Opere, bila je postavljena neverovatna umetnička postavka oslikanih jaja. Stilovi umetnika bili su raznoliki, a mamili su pogled svih koji makar i u žurbi prođu Trgom Slobode.

U uzanom pasažu koji vodi do Trga Pobede, nalazi se nekoliko simpatičnih poslastičarnica i suvenirnica. Tu je gužva najveća, ali bez ikakvog pritiska i žurbe, samo radosna lica ljudi koji su ili uživali u Uskrsu ili u novom gradu koji vide po prvi put.

U tom prazničnom duhu, bile su postavljene i drvene kućice, ispunjene svakojakim suvenirima, ručnim radovima i slatkišima. Bio je to mali praznični market oivičen igrama za decu, čarobnim mestima za fotografisanje i simpatičnim ovcama od belih i ružičastih cvetova. Možda su upravo one najviše krale pažnju mališana, koji su veselo pružali svoje ručice ka njima i molili roditelje da ih baš tu uslikaju.

Na Trg Pobede, poslednju veću turističku atrakciju, nadovezuje se Trg Ujedinjena. Upravo na tom mestu je nekada davno mnogo toga počelo – niz pobuna i političkih dešavanja. U datom trenutku počeo je šareni defile, koji je vrlo brzo ispunio ogroman plato između dve crkve – pravoslavne i katoličke. Na središtu dve toliko različite strane, nalazio se čitav skup onih koji slave veliki praznik i onih koji su se jednostavno tu našli i uživali u pogledu. Festival je bio zaista poseban – vazduh je ispunjavao miris ukrasnih buketa i zvuk gajdi.

Foto: Boris Radić

Na tek kasnije raščišćenom kamenom Trgu, jasnije su se izdvojili neki biseri Temišvara. U samom središtu, bela i nedirnuta, izdiže se statua Bogorodice i Svetog Jovana Nepomuka – simbol pregurane kuge i boljeg početka. Spram nje, stoji u baroknoj palati, ogromni Nacionalni muzej umetnosti. No, veću pažnju turista ipak privlači niz kuća najrazličitijih boja, urađenih u stilu secesije. Ovaj pravac u arhitekturi u samom srcu grada stajao je kao podsetnik nekadašnjeg uticaja Austrugarske, ali veoma bogate istorije Rumunije.

Glavni grad Banata ima mnogo toga da ponudi. On odiše nekim uglađenim sjajem, isprepleten je lepom arhitekturom, ukusnom hranom, bogatom prirodom i omeđen nežnim Begejem. To su samo neke njegove otkrivene tajne. Postoje još neke koje je tek trebalo otkriti.

„Temišvar je, u moje vreme, bio varoš raskošna, moderna, sa širokim avenijama, velikim parkovima, veslačkim klubovima, na vodama, ali i industrijskim predgrađima. Imao je nadimak Mali Beč“, govorio je veliki Miloš Crnjanski opisujući Temišvar, grad u kojem je odrastao i školovao se. Neka ove reči još malo dočaraju ono što inače samo oko može.

Heklač Viktor i najveći ćilim na svetu

Tue, 21 Apr 2026 14:36:17 GMT

Prethodnih nekoliko dana na društvenim mrežama je stekao veliku popularnost, dečak Viktor, koji je odlučio da ishekla najveći ćilim na svetu tako što će isplesti jednu petljicu za svakog pratioca.

Foto: Preuzeta sa društvenih mreža

Njegov profil na Instagramu Heklač Viktorrrr trenutno broji 353 hiljade pratilaca, a njegov ćilim u ovom momentu ima 40.500 hiljada petljica.

Prema Ginisovoj knjizi rekorda najveći ručno rađeni ćilim na svetu se nalazi u džamiji Sheikh Zayed u Abu Dabiju, dugačak 133 metara, a širok 48 metara. Na ovom ćilimu radilo je više od hiljadu umetnika.

Ono što sve zaista čudi je munjevita brzina kojom je ovaj dečak stekao ogromnu popularnost i veliki broj pratilaca. Shodno tome, mnogi su se odlučili da komentarišu poduhvat na koji se ovaj dečak odlučio.

Od anonimnih profila na Reddit-u koji su ga nazivali potencijalnim "udbinim" projektom, do sveštenih lica koja smatraju da dečak koji hekla nije podoban za srpsko društvu, jer muškarci, kako smatra otac Stefan Rajčić ne treba da heklaju.

Naime on je objavio fotografiju ovog dečaka i naveo kako to što on radi ne predstavlja srpsku tradiciju: "Stop stvaranju lažnih idola i uzora! Uzor nam mogu biti ona deca koja od najmanjih nogu cepaju drva, čuvaju krave i ovce, voze traktore poset i pričešćuju se", napisao je u objavi otac Stefan Rajčić.

Potegla se opšta rasprava na internetu, što među crkvenom zajednicom, što među pratiocima, a jedan od glavnih argumenata je bio kako monasi u manastiru upravo uče pletenje i heklanje. Nakon ovog argumenata, otac Stefan Rajčić je obrisao objavu gde kritikuje heklača Viktora.

Iz dana u dan broj pratilaca raste, a po svemu sudeći, Viktor je pokupio velike simpatije među ljudima i reklo bi se da svi sa velikim uzbuđenjem očekuju da ovaj dečak uđe u Ginisovu knjigu rekorda.

Genocid u Sudanu, tri godine konflikta

Thu, 16 Apr 2026 15:36:47 GMT

Najmanje 150.000 ubijenih i 13 miliona raseljenih – Sudan je danas zemlja najveće humanitarne krize na svetu. Građanski rat koji je zadesio ovu državu pre tri godine u početku nije izgledao kao više od lokalnog sukoba dva vojna komandanta i bivša saveznika, ali je prerastao u brutalna ubijanja civila, praćena masovnim silovanjem, pljačkom i mučenjem zarobljenika.

Prema izveštaju koji su objavile Ujedinjene nacije, Snage brze podrške (RSF) su počinile akt genocida nad nearapskim etničkim grupama Zagava, Fur i Masalit. Opsada grad u kojem su se nalazile grupe trajala je 500 dana. U izveštaju se još navodi da je opsada podrazumevala sistematično oslabljivanje u vidu gladovanja, lišavanja slobode, zadavanja trauma i zatvaranja u domove.

Preuzeto sa sajta: vijesti.me

Konflikt u Sudanu je počeo 15. Aprila 2023. godine, kada je počela borba za vlast između Sudanskih oružanih snaga (SAF) i njihovih bivših saveznika, paravojne grupacije RSF. Rat se od tad širi na veliki deo zemlje, a civili nose teret urbanog ratovanja, uključujući pomeranje linija fronta i kolaps osnovnih usluga. Borbe se vode na naseljenim delovima gradova, zbog čega su vodovod, struja i bolnice često među prvima na udaru. Kako infrastruktura propada, svakodnevni život postaje sve teži.

Zagava i Fur su jedne od najvećih nearapskih etničkih grupa u regiji Dafur. Obe grupe su se susrele sa diskriminacijom i bile ciljane za vreme ranijih talasa početkom dvehiljaditih. Mnoge porodice unutar i oko grada El Fašer su već nekoliko puta bile premeštane pre najskorijih konflikata.

U izveštaju UN-a se još navodi da je u El Fašeru po danu nastradalo u proseku 6.000 ljudi. Konflikt je stvorio najveću svetsku krizu raseljenja, jer milioni beže do granica komšijskih država, najviše prema Čadu i Egiptu. Kriza je viđena kao nastavak akcija iz 2003. godine, jer RSF ima korene u bivšoj vojnoj policiji koja se zvala Džandžavid.

Tokom 19. i prve polovine 20. veka, Sudan je bio pod upravom Ujedinjenog Kraljevstva i Egipta. Kolonijalna vlast je podelila zemlju, gde je severni deo bio favorizovan od strane vlasti, dok je jug ostaopotpuno zapostavljen. Nakon proglašavanja nezavisnosti 1956. godine, Sudan ulazi udug period nestabilnosti– dva građanska rata, od kojih se za drugi kaže da je najkrvaviji u istoriji. Kulminacija je došla potpisivanjem mirovnog sporazuma 2005. godine, što je uslovilo nastanak nove države – Južnog Sudana, 2011. godine.

Četvrta godina rata je na pragu, a izlaz iz sukoba se ne nadzire. Počele su istrage koje su prikupile dokaze za zločin protiv čovečnosti i genocid. Dok broj žrtava raste, a milioni ljudi ostaju bez osnovnih uslova za život, odgovornost međunarodne zajednice postaje sve izraženija.Bez hitne reakcije, konkretnih mera i trajnog političkog rešenja, postoji opasnost da se nasilje produbi, a patnja civila nastavi.

Misija Artemis III: Novo poglavlje u istoriji čovječanstva

Wed, 15 Apr 2026 10:18:18 GMT

Nakon više od pola vijeka od posljednjeg ljudskog koraka na Mjesecu, čovječanstvo se ponovo nalazi na pragu nove ere istraživanja svemira. Kroz savremeni Artemis program, razvija se niz misija čiji cilj nije samo povratak na Mjesec, već i uspostavljanje dugoročnog ljudskog prisustva izvan Zemlje. U tom procesu, misije Artemis II i Artemis III imaju ključnu ulogu, jer predstavljaju prelaz od testiranja ka konkretnom istraživanju i uspostavljanju održivih svemirskih misija.

Za razliku od misija iz vremena Apollo programa, koje su bile ograničene kratkotrajnim boravkom i političkim ciljevima, Artemis program ima dugoročnu viziju. Njegov krajnji cilj je razvoj održivih tehnologija koje će omogućiti čovjeku ne samo da posjeti Mjesec, već i da na njemu ostane, koristeći ga kao polaznu tačku za buduće misije ka Marsu.

Misija Artemis II već je realizovana kao prvi uspješan korak u tom pravcu. Tokom ove misije, astronauti su u kapsuli Orion spacecraft obišli Mjesec i bezbjedno se vratili na Zemlju, čime je potvrđena pouzdanost sistema za let u duboki svemir. Poseban značaj ove misije ogleda se u tome što je prvi put nakon više od pedeset godina ljudska posada napustila Zemljinu orbitu i uputila se ka Mjesecu. Time su u realnim uslovima testirani ključni elementi misije od rakete Space Launch System do sistema za održavanje života, navigacije i komunikacije. Artemis II je, dakle, predstavljao neophodnu fazu provjere i potvrde da su savremene tehnologije spremne za naredni, znatno složeniji korak.

Dobrodošlica za astronaute misije Artemis II nakon rekordnog putovanja

Sljedeći korak uključuje misiju Artemis III, koja je prema prvobitnom planu imala ambiciju da ponovo spusti čovjeka na površinu Mjeseca, posebno u oblast njegovog južnog pola. Međutim, plan misije je izmijenjen u februaru 2026. godine, tako da Artemis III sada predstavlja misiju sa posadom u Zemljinoj orbiti, usmjerenu na testiranje ključnih tehnologija za buduća slijetanja na Mjesec.

U okviru ove misije, astronauti će testirati spajanje kapsule Orion sa lunarnim landerima koje razvijaju kompanije SpaceX i Blue Origin. Poseban fokus biće na ispitivanju sistema pogona, održavanja života i komunikacije, kao i na testiranju novih svemirskih odijela Axiom Extravehicular Mobility Unit koja će se koristiti tokom budućih misija na Mjesecu.

Planeri misije razmatraju različite orbitalne profile, uključujući nisku i visoku Zemljinu orbitu, pri čemu svaka opcija ima svoje prednosti u pogledu testiranja uslova sličnih onima u blizini Mjeseca. Konačne odluke o profilu misije i detaljima izvođenja još uvijek zavise od razvoja tehnologija i spremnosti komercijalnih partnera.

Artemis II lansiran iz svemirskog centra Kenedi 1. aprila 2026. u 18.35 po istočnom vremenu (Fotografija: Boeing)

Kada se posmatraju zajedno, Artemis II i Artemis III predstavljaju logičan i pažljivo planiran slijed događaja. Dok je Artemis II potvrdio da je čovjek ponovo sposoban da bezbjedno putuje do Mjeseca i nazad, Artemis III ima zadatak da taj uspjeh pretvori u konkretne tehnološke osnove za buduće misije slijetanja. Njihov značaj, međutim, ne završava se na Mjesecu. Ove misije predstavljaju temelj za buduće ekspedicije ka Marsu i dalje, čime otvaraju novo poglavlje u istoriji čovječanstva.

U tom smislu, Artemis program ne predstavlja samo nastavak ranijih istraživanja, već i njihov razvoj u pravcu dugoročnog i održivog prisustva u svemiru.