Novi film, sa nostalgičnim naslovom, Povratak Žikine dinastije, premijerno je prikazan 2. decembra 2025. godine u Beogradu, a u bioskopima se našao već od 4. decembra. Očekivanja su bila velika, ali onda je usledilo pitanje: da li je ovo povratak iz potrebe da se ispriča neka nova priča ili se samo koristi staro ime kako bi privukao pažnju obožavaoca i obožavateljki.
Pokušaj spajanja nostalgije sa novom pričom i savremenim kontekstom uspeo je da privuče gledaoce i gledateljke širom Balkana. Glumačka postava donosi kombinaciju starih i novih likova, na čelu sa Nikolom Kojom, koji tumači čuvenog Mišu Pavlovića. Ova uloga nosila je sa sobom određeni izazov, ali čak ni njegova glumačka sposobnost nije uspela da nadomesti slabosti scenarija. Novi likovi nisu dovoljno razrađeni, a humor u filmu je većinski isforsiran.
Reference na stare delove serijala Žikina dinastija nisu bile suptilne, već direktne, i u filmu se pojavljuju momenti kako je nekad bilo. Iako je u bioskopskoj sali ponekad odjekivao smeh, nijedan nije zvučao dovoljno iskreno. Smatram da je publika prepoznala stari obrazac serijala koji im je nekada bio drag.
Foto: Promo (Arena Cineplex)
Takođe, sama muzika u filmu bila je poprilično loša. Izuzetno problematičan segment predstavljaju muzičke scene sa domaćom estradnom pevačicom Mahrinom, koja se pojavljuje niotkuda i kreće da peva u sceni dok se glavni lik Miša i njegovi sinovi voze u beogradskom autobusu. Umesto da doprinese atmosferi ili nekakvom razvoju priče, ona deluje kao estradni insert koji bi privukao pažnju mlađoj publici, što je možda i bila ideja marketinškog tima. Njeno prisustvo ne gradi likove i ne produbljuje odnose među njima.
Ipak, film nije u potpunosti bez vrednosti. Dominatno se provlačila tema starenja i nemogućnost prilagođavanja novim generacijama, sa kojim starija publika može da se poistoveti. Ti momenti nagoveštavaju da film ima potencijal za dublju priču, ali zbog lošeg scenarija, to je bio malo teži zadatak za ostvariti.
Simpatičan deo bilo jesuptilno provlačenje podrške studentima, aludiranjem na aktuelni društveni kontekst. Ta poruka se provlači kada Miša tj. Nikola Kojo stavlja novac u indekse studentima koji su se našli u istoj lokalnoj kafani u kojoj on redovno nastupa.
Na kraju filma, otvoreno se nagoveštava da sledi nastavak istog, što ponovo može da izgleda kao marketinški potez. Umesto da publika bude zadovoljna i da se radnja smisleno zaokruži, ovo pokazuje da su autori namerno želeli da zadrže publiku za naredni projekat bez pravog narativnog razloga.
Povratak Žikine dinastije ostaje zaglavljen između prošlosti i sadašnjosti. Nije bilo hrabrosti da se u potpunosti udalji od orginalnih delova, ali nije bio ni dovoljno promišljen kako bi se donela nova priča. Film svakako jeste primamio publiku koja je željna starih dana i poznatih motiva, ali malo je verovatno da će uspeti da privuče inovije generacije.
Nema komentara