Mladi smatraju da se o temi seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja nedovoljno govori, a većina tvrdi da se nikada nije susrela sa organizovanom edukacijom na ovu temu. U procesu izgradnje sistema podrške i pomoći žrtvama SUU krovnu ulogu trebalo bi da imaju fakulteti ali bi radi poštovanja njihove anonimnosti prostorije službe trebalo fizički izmestiti sa fakulteta, procenjuju oni.
Foto: Filozofski fakultet u Novom Sadu
Ovi podaci predstavljeni su na prezentaciji projekta „Bezbednost i poverenje za sve: percepcija problema seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja među studentima i zaposlenima na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitnja Novi Sad”. Istraživanje koje je uključilo fokus-grupe sa studentkinjama i studentima, kao i anketno istraživanje na studentima i zaposlenima sa Filozofskog fakulteta i Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, sprovedeno je od februara do maja 2022. godine i u njemu je učestvovalo ukupno 1182 studenta i studentkinje, kao i 215 zaposlenih sa oba fakulteta.
Studentkinje su svesne svoje ranjivosti koja proishodi iz njihove rodne pripadnosti
U istraživanju su učestovali studenti i studentkinje sa svih nivoa studija, te se u njihovim odgovorima jasno vidi razlika u iskustvu i godinama provedenim na fakultetu. Najčešće navođeni primeri seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja su neprimereni pogledi, dobacivanje na račun fizičkog izgleda, neželjeni prilasci, neželjene poruke na društvenim mrežama i snimanje mobilnim telefonom. Kao mesta ispoljavanja SUU učesnice i učesnici fokus-grupa locirali su društvene mreže, školu, parkove, ulicu, noćne klubove, autobuska stajališta, autobus kao prevozno sredstvo i konačno fakultet koji predstavlja okosnicu njihove svakodnevnice ovoj životnoj fazi.
Jedan od glavnih utisaka jeste da su i studentkinje i studenti u velikoj meri upoznati sa značenjem sintagme seksualno uznemiravanje i ucenjivanje. Ipak, tokom diskusije oni češće pribegavaju terminu nasilje i odgovarajući na pitanja oni samoinicijativno koriste reč seksualno nasilje. Njihove najčešće asocijacije na ovu sintagmu su sajber nasilje, fizičko nasilje i verbalne uvrede, objašnjava prof. dr Ivana Milovanović sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja.
„Dominantan rezultat je da devojke ne znaju kome bi se obratile za pomoć. Dominantno je i njihovo uverenje da ne bi naišle na razumevanje i poverenje zaposlenih na sopstvenom fakultetu u slučaju prijavljivanja. Reč je o društvenom fenomenu koji prožima njihov život ne isključivo u akademskom kontekstu, nego i njegove različite segmente”, navodi ona i dodaje da su mladići takođe u velikoj meri senzibilisani po pitanju ovog problema i da pokazuju visok nivo znanja o onome šta SUU predstavlja.
Foto: Filozofski fakultet u Novom Sadu
Najveći broj studenata i studentkinja, između 40 i 50 procenata u zavisnosti od oblika uznemiravanja, navelo je da nikome ne bi priznali šta im se desilo. Veoma mali broj njih navelo je da je nakon ovakvih iskustava potražilo stručnu pomoć, a neki ispitanici su nakon istih promenili fakultet ili napustili studije, kaže doc. dr Bojana Bodroža.
„Svi tipovi seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja podjednako su zastupljeni kod muškaraca i devojaka, dakle govorimo o ličnim iskustvima i tome da li se njima nešto od ovoga desilo. Čak vidimo kada je u pitanju neverbalno uznemiravanje da studenti prepoznaju da su nešto češće imali ovakvo iskustvo. To je rezultat koji jeste iznenađujući, naročito kada imamo u vidu da većina drugih istraživanja govori da žene jesu češće žrtve seksualnog uznemiravanja”, objašnjava ona i dodaje da svi podaci idu u prilog činjenici da ova tema i dalje predstavlja tabu i da studenti nemaju dovoljno poverenja u nadležne kako na fakultetima, tako i u institucijama.
Filozofski fakultet prvi na Univerzitetu u Novom Sadu usvojio pravilnik o prevenciji i zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja
Da na univerzitetu nema mesta nasilništvu, a posebno seksualnom uznemiravanju i ucenjivanju, te da ono shodno tome mora biti obuhvaćeno pravilnikom i zaštitom žrtava, kaže prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.
„Važno je da pokažemo mnogo više odlučnosti. Verujem da ovakvim istraživanjem pokazujemo našu odgovornost i kao intelektualci, ali i kao ljudi koji pre svega humanistički gledaju na budućnost univerziteta”, navodi on i dodaje da je nužno pravovremeno reagovati i diskutovati na ovu temu jer će univerzitet uvek počivati na etici i moralu.
Ipak, ni crveno svetlo na semaforu neće sprečiti nekoga da pređe ulicu kada je ono upaljeno, upozorava prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekanica Filozofskog fakulteta i rukovoditeljka programa.
„Ovo mora da bude stalna tema jer naš pravilnik ima u svom nazivu reč koja je ključna a to je prevencija”, naglašava ona i dodaje da je nužno da ovaj projekat posluži kao buduća inspiracija i drugim fakultetima, navodeći primer da je nekoliko meseci nakon usvajanja pravilnika na Filozofskom fakultetu i beogradski univerzitet usvojio krovni pravilnik.
Istraživanje „Bezbednost i poverenje za sve...” je obavljeno, a publikacija je objavljena u izdanju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost. Elektronsku brošuru moguće je pronaći na fakultetskom sajtu, kao i na njegovim društvenim mrežama.
Nema komentara