Fudbal kao kulturološko nasleđe

autor: Nemanja Janošev 513 pregleda

Da je fudbal najbitnija sporedna stvar na svetu, kako mnogi njegovi obožavaoci smatraju, potvrđeno je mnogim primerima godinama unazad. Na veliku žalost ljubitelja ovog sporta, on je postao žrtva biznisa i marketinga i sve češće svodi se samo na to. I pored svega, ljudi širom sveta jednostavno ne mogu da žive bez te doze adrenalina koju donose 22 čoveka „gurajući“ loptu po travnatoj podlozi.

Kako se u Brazilu i Portugaliji doživljava fudbal, čitaocima „Odjeka” približile su Aline Zanetti i Renata Guerra, studentkinje koje su proteklog semestra bile na programu razmene na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ljubav prema fudbalu stekle su uz očeve i braću, što je u njihovim državama, kako kažu, normalna stvar za gotovo svaku žensku osobu.

Tokom Mundijala su, donekle očekivano, navijale za svoje zemlje, a Aline kaže da je očekivala da će Brazil pobediti Srbiju. Njih dve bile su u prilici da upoznaju kulturu praćenja sporta, prvenstveno fudbala, u Srbiji i svojim rodnim zemljama, a svoje zaključke podelile su sa nama.

ALINE: Teško je objasniti koliko Brazilcima znači fudbal. To je deo kulture. Svi vole fudbal u Brazilu. U našoj zemlji trenutno nije baš najbolja politička situacija, ali u ovom trenutku, kada treba da počne Svetsko prvenstvo, niko ne mari za to. Nakon Svetskog prvenstva, počećemo da mislimo o svojim problemima, koji nisu mali. Kod nas – fudbal je svugde. Odrastaš uz oca ili brata gledajući fudbal i to je nešto normalno.

RENATA: U Portugaliji je uglavnom ista situacija, deo je kulture. Fudbal sam počela da gledam sa ocem, a sada imam godišnju kartu za lokalni klub koji gledam kad god sam u mogućnosti. Kada igra reprezentacija na nekom međunarodnom takmičenju, čak i ljudi koji nisu toliki ljubitelji fudbala, gledaju to i navijaju. Sećam se da se 2004. godine, kada se Evropsko prvenstvo održalo u Portugaliji i kada je naša selekcija ušla u finale, svaki dan tokom trajanja šampionata na prozorima svih kuća mogla videti naša zastava. Sve to čini da zavoliš ovu igru.

Odbojka i košarka su, posle fudbala, vrlo popularne igre u ove dve zemlje. Iako i one neminovno ujedinjuju naciju, kako su nam potvrdile sagovornice, ne prate se sa tolikom dozom adrenalina i žarom kao što je to slučaj sa fudbalom.

Kao dve velike fudbalske nacije, Brazil i Portugalija iznedrile su mnoge igrače koji su postali legende svetskog fudbala. Upravo zbog toga, nije lako odlučiti koga od tih brojnih imena izdvojiti, ali Aline i Renata su ipak otkrile ko su u njihovim zemljama najveće ikone.

ALINE: Za mene su to Ronaldo i Ronaldinjo, ali je objektivno najznačajniji Pele. On je naša legenda i najveće ime ikad. Danas imamo Nejmara, ali to nije kao ranije. On izgleda kao „hodajuća reklama“, bitan je imidž i mnogi to danas samo tako i vide.

Renata je uz svoj izbor imala i zanimljivu anegdotu koju je podelila sa nama i koja nije toliko poznata ovdašnjoj javnosti.

– U Portugaliji, rekla bih da je to Euzebio. Imamo Kristijana Ronalda, ali Euzebio je bio gospodar fudbala u svakom smislu. Zanimljiva priča nas veže za njega i to je postalo kultno u našoj zemlji. Kada je Euzebio stigao u Portugaliju, prvenstveno je trebalo da potpiše za Sporting iz Lisabona, ali na aerodromu ga je presreo predsednik njihovog najvećeg rivala Benfike i bukvalno ga ukrao. Bio je toliko dobar igrač da su ga navijači svih Benfikinih najvećih rivala poput Porta i Sportinga voleli. Ponosni smo na naš tim i na naše igrače u svakom pogledu, ali Ronaldo kod nas nije shvaćen kao tolika legenda. Ljudi ga mnogo vole, ali takođe misle da je sebičan i da mu je bitno samo kako će izgledati, baš kao i Nejmaru u Brazilu. Mislim da, i pored toga što je u Brazilu bilo mnogo velikih igrača posle Pelea, kao i u Portugaliji posle Euzebija, niko neće dostići tu veličinu i poštovanje kao što su oni.

S obzirom na to da u Srbiji provode već nekoliko meseci, ove dve devojke imale su prilike da malo bolje upoznaju sprski fudbal, ali su šansu za tako nešto imale i u svojim domovinama, što su i iskoristile.

– Jedina stvar sa kojom sam upoznata što se tiče srpskog fudbala jeste Dejan Rambo Petković, koji je ikona u našoj zemlji. Nije uopšte čest slučaj da neki fudbaler iz Evrope dođe u Brazil i stvori takvo ime. Obično je suprotna stvar. Veoma je popularan tamo, on je kao evropski Pele u Brazilu. Nešto neverovatno za jednog stranca. Kada sam rekla svojim prijateljima da idem na studije u Srbiju, svi su spomenuli njegovo ime – rekla je Aline i ostala u čuđenju kada je saznala da on nikada nije nastupao za srpski nacionalni tim, jer nikada nije dobio poziv.

Iako su brojne legende evropskog i svetskog fudbala potekle upravo iz ovih zemalja, to ne znači da im je bilo lako, ni njima, a ni budućim momcima koji sanjaju da dotaknu zvezde nakon što poniknu u Portugaliji ili Brazilu.

ALINE: U Brazilu postoji mnogo momaka koji igraju fudbal i koji žele time profesionalno da se bave. Postoji previše mogućnosti za klubove i neki, nažalost, otpadnu. Postoji i dosta primera da momci dođu iz siromašnih krajeva, koji su kod nas poznati kao favele - i uspeju. Mnogo, zaista mnogo ljudi živi u favelama u Brazilu, ne možete to ni da zamislite, tako da je to, po mišljenju mnogih, puka sreća.

RENATA: Ljudi kod nas su ludi za fudbalom i svako dete igra fudbal. Čim napune četiri-pet godina, počnu da treniraju fudbal i žele da igraju za neke od najvećih portugalskih klubova kao što su Porto, Benfika ili Sporting. Teško je, pogotovo ako dolazite iz malog grada kao što je moj. Zato su u prednosti oni koji žive u velikim mestima. Ukoliko nemate novca, malo je verovatno da ćete uspeti. Ima primera, ali ih je jako malo i nisu poznati široj javnosti.

I pored svega, fudbal nije stvar broj jedan o kojoj se brinu u Portugaliji. Ono što mladima predstavlja prioritet jeste obrazovanje, koje cene i neguju pojedini fudbalski klubovi u ovoj državi.

– Imamo jedan tim u Portugaliji koji se zove Akademika Guimbra i to je je jedan od najpriznatijih i najstarijih Univerziteta u našoj zemlji. Svi fudbaleri iz tog tima, ako žele da igraju, moraju da se obrazuju. Praktično su primorani na to, i iz tog kluba smatraju obrazovanje kao jednu od najbitnijih stavki – rekla je Renata.

Južnoamerikanci su, između ostalog, poznati po temperamentu koji poseduju. To se oseti i preko malih ekrana, kada miljama odavde posmatramo prenos neke utakmice koja se igra na tom kontinentu, s akcentom upravo na zemlju sambe i kafe. Ako je neko mislio da je problem sa navijačkim incidentima velik samo na Balkanu – nije tako, potvrdile su nam obe sagovornice.

ALINE: Neredi u Brazilu predstavljaju veliki problem. Fudbal treba da bude shvaćen kao tip razonode, da ljudi uživaju, ali oni to ipak shvataju previše ozbiljno. Tuku se, na utakmice se unose flaše i razne alatke kako bi povredili navijača suprotnog tima. Nije toliko izraženo na stadionima, koliko na ulicama pre i posle meča. Nema izuzetaka, kada se igra derbi između dva velika tima, uvek ima incidenata na ulicama. To je problem sociološke priode i tu ne treba da se leče neki lični hirovi.

Kako su kroz primere predočile naše sagovornice, fenomeni i problemi koji u poslednje vreme karakterišu fudbalsku scenu zajednički su gotovo svim državama. Ipak, još nešto što se može naučiti iz njihove priče i što je mnogo važnije, jeste da fudbal definitivno spaja ljude širom sveta.

Ne, nije vic. Sedeli jednom Srbin, Portugalka i Brazilka i razgovarali o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

Foto: Marija Stojadinović

    Napišite komentar