Milica Radovanović pohađa masterske studije na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, ali trenutno se nalazi u Haenu, gradu u Španiji. Tamo je stigla sredinom februara preko Erasmus+ programa. Posle samo nešto više od dve nedelje njenog boravka u Španiji, situacija je počela da se menja zbog pandemije virusa Kovid-19. Uvedeno je vanredno stanje, koje će trajati bar do 26. aprila.
Foto: Milica Radovanović
- Ja sam stigla 13. februara u Španiju i plan je bio da provedem ovde pet meseci. Međutim, situacija je krenula da se menja zbog pandemije koronavirusa početkom marta i već 16. nastupilo je vanredno stanje za celu državu. Od tog trenutka nama su zatvoreni fakulteti, to jest ceo univerzitet. Zatvorene su i sve radnje, osim marketa i apoteka.
S obzirom na to da je vanredno stanje proglašeno i u Srbiji, da li su iste mere zaštite preduzete i od strane Španije? Odnosno, da li je u Španiji uveden policijski čas?
- Što se tiče toga, u srpskim medijima je pogrešno preneta informacija da je ovde zabranjeno kretanje. To nije tačno. Mi možemo da se krećemo, ali nikako u grupi. Dozvoljeno je da jedna osoba šeta ulicom, ali nikako dvoje. Vojska i policija stalno patroliraju i prosto imaju pravo da zaustavljaju ljude i da ih opominju.
Foto: Milica Radovanović
Da li u prodavnicama i apotekama u Haenu ima dezinfekcionih sredstava, maski i rukavica?
- Ja sam juče bila do apoteke i tražila sam četiri maske, a dobila sam dve. Tražila sam i rukavice, njih nije bilo, ali pri ulasku u market obavezno je staviti rukavice koje se dele na samom ulazu.
S obzirom na to da si u Haenu preko Erasmus+ programa, kako sada funkcioniše nastava u Španiji?
- Oni su se u relativno brzom roku organizovali. Mi smo pre onlajn predavanja imali onlajn komunikaciju sa profesorima sa fakulteta koji su objasnili kako će sve to da funkcioniše. Dobijamo materijal i uputstva onlajn, moramo da kačimo domaće zadatke i sve se to ocenjuje.
Da li su te možda kontaktirali iz Ambasade Srbije povodom eventualnog evakuacionog leta?
- Pa znaš kako, prvobitno su neki od nas bili obavešteni. Kada sam kontaktirala ljude, skapirala sam da nisu svi bili informisani. Ja 24. februara dobila poziv od Katarine koja radi u Ambasadi. Ona mi je rekla da će biti evakuacionog leta za Srbiju. Tu mi je postavila par pitanja – kako se osećam, da li planiram da se vratim, i tome slično. Tada nije mogla da mi kaže ništa preciznije, odnosno kada će se let desiti. Samo je znala da ćemo biti obavešteni kada let bude bio organizovan i da će let biti iz Madrida. Ujedno me je obavestila da ću biti u karantinu 28 dana ako se vratim, što se meni nikako nije svidelo jer bi karantin podrazumevao vojne ustanove u blizini Šida. Ja sam im pre desetak dana ponovo poslala mejl i rekli su mi da nemaju apsolutno nikakve nove informacije što se tiče leta. Ponuđena nam je opcija da letimo iz Barselone do Budimpešte, s tim što se taj let naravno plaća, a plaća se i taksi prevoz od Budimpešte do granice sa Srbijom 150 evra. Tako da, za sada, ipak ostajem ovde. Ne zna se kada će i da li će taj let do Beograda biti organizovan, a ni da li će biti besplatan.
S obzirom na to da živiš u smeštaju sa studentima iz različitih zemalja, da li su se neki od njih vratili svojim kućama?
- Da, kada sam došla, nas četiri je živelo u ovom stanu. Jedna devojka je iz Malezije, druga iz Estonije, treća iz Bosne i Hercegovine i ja iz Srbije. Sticajem okolnosti sve su se vratile svojim domovima. Uhvatile su te neke evakuacione letove i vratile su se kući. Evo baš pre deset dana ispratila sam i poslednju cimerku.
Da li bi morala da vraćaš stipendiju koju si dobila ako bi se vratila za Srbiju?
- Nemam proverenu informaciju, ali pročitala sam negde da, sve dok ispunjavaš obaveze oko ispita koje su onlajn, ništa ne vraćaš. Međutim, ako se desi da vrate face to face predavanja, u obavezi si da se vratiš ovde i da se pojaviš, inače moraš da vraćaš neki deo. To se naravno neće desiti. Mi smo dobili obaveštenje od fakulteta da više neće biti klasičnih predavanja.
Foto: Milica Radovanović
Nalaziš se u jednom od žarišta epidemije i daleko od kuće. Kako se osećaš?
- Svako od nas različito doživljava ovakve situacije. Iskreno, nisam uplašena i trudim se da maksimalno budem u izolaciji, da što manje imam kontakta sa ljudima i da što manje izlazim. Izlazim isključivo i samo do apoteke ili marketa, i to naravno ne svakodnevno, već na nekih 5-6 dana kada mi ponestane hrane. Nisam zabrinuta, ali svesna sam situacije jer ovo nije nimalo naivno.
Nema komentara