Ljude širom sveta, naročito zaljubljenike u tatu umetnost, potresla je vest o iznenadnoj smrti modela Rika Dženesta, poznatog upravo po njegovim tetovažama. Ta vest ponovo je pokrenula društvenu debatu o poimanju lepog, ali i stereotipe o tetoviranim osobama koji, ispostaviće se, još uvek postoje.
Na pitanje šta je lepo ne postoji univerzalni odgovor, jer je "svaka definicija gubitak slobode", kako poručuje Obojeni program. I dok se pojedincima tetovaže mogu a i ne moraju dopadati, to nikako ne bi smeo biti slučaj na radnom mestu ili razlog zašto određena osoba nije dobila posao. Iako mnogi, među kojima je tatu majstor Oskar Veidt, smatraju da je ta tema prevaziđena, u praksi se takvi slučajevi još uvek dešavaju, što potvrđuje iskustvo naše sagovornice Eve Janković, koja u hotelu sa pet zvezdica nije dobila posao samo zbog svojih tetovaža, koje se nisu videle u uniformi.
Da je diskriminacija osoba sa tetovažama još uvek veliki problem, potvrdila nam je savetnica u kancelariji Poverenika za ravnopravnost Milica Pavićević, dodavši da ponekad uslovi koje poslodavci postavljaju mogu biti opravdani. Ipak, i zaposleni, ali i oni koji su u procesu traženja posla, mogu podneti pritužbu Povereniku ukoliko smatraju da su diskriminisani na osnovu svog izgleda.
Odakle potiču ti stereotipi, čitaocima „Odjeka“ objasnio je sociolog religije i kulture Žolt Lazar, a studenti Univerziteta u Novom Sadu podelili su sa nama svoje mišljenje o ovoj temi.
Poslušajte u prilogu:
Photo: Allef Vinicius
Nema komentara