Roda Roda – Lepa slova propagande

autor: Z. Strika 118 pregleda 0

Knjiga “Roda Roda - srpski dnevnik izveštača iz Prvog svetskog rata” Gordane Ilić Marković predstavljena je Novosađanima. Ovo delo objavila je novosadska Izdavačka kuća “Prometej" u okviru svoje edicije “Srbija 1914-1918”, a govori o satiričaru i ratnom izveštaču Šandoru Fridrihu Rozenfeldu, poznatijem kao Roda Roda.


Foto: Teodor Majerhofer

Iako se kaže da je Drugi svetski rat bio medijski rat, sasvim je jasno da su države bile svesne moći medija i 1914. godine. Presbiroi radili su punom parom ne bi li izvestili o pobedama njihove vojske, a među onima koji je izveštavao od prvog do poslednjeg dana rata bio je i Roda Roda. 

Rođen je u Češkoj, ali je odrastao u Osijeku. Bio je satiričar, kao i vojno lice. Međutim, zbog pisanja humoreski o vojsci izgubio je čin. Autorka knjige o ovom piscu kaže da je bio “majstor poentiranja”.

– To je vrhunska propaganda koja je izašla iz njegovog pera, ne zato što je on propagandista, već zato što je on jednostavno dobar humorista, majstor kratke forme. On je to mogao tako da uradi. Pisao je on humoreske i ovima i onima. Pri aneksiji Bosne i Hercegovine, dok je još bio humorističar koji ne pripada mašineriji ratne propagande, kaže da mu to liči na situaciju kada dvoje znaju da će da se razvedu, pa to ne čine jer su iznenada dobili dete. Onda zaključuje da je Austrougarska dobila blizance Bosnu i Hercegovinu – priča Ilić Marković i dodaje da je samo Roda Roda ispunio sve odrednice propagande. 

Jedna od najpoznatijih parola “Serbien muss sterbien” (“Srbija mora da umre”), napisana uz karikaturu, pripisuje se Rodi Rodi, iako za to ne postoje pisani tragovi.

Istoričar Goran Vasin kaže da kada govorimo o Srbiji u Velikom ratu obično imamo sliku stradalne Srbije ili velikih pobeda iz 1914. godine, koje će usloviti mnoge događaje kasnije. Međutim, primećuje da ono što je Roda Roda radio odstupa od ustaljenog razmišljanja u Srbiji.

– Uvek imate jednu specifičnu situaciju, a to je da on prolazi kroz okupiranu Srbiju 1915. i onda počinju njegovi 'spontani' razgovori sa stanovništvom koje je preostalo, koje se predalo, sa ponekim starim obrenovićevcem u Kraljevu, Čačku i onda njemu daju svoje impresije o dinastiji Karađorđević, Nikoli Pašiću, naravno uvek vrlo kritički. Uvek su to nekakva razmišljanja da je Pašić dobar samo kada agituje, kralj Petar je star i nesposobana, regent Aleksandar je ovakav ili onakav. Roda Roda pronalazi jednu vrlo suptilnu notu te opšte slike i na taj način se pokazuje kao izvanredan majstor propaganda”, primećuje Vasin.

Tako, kada piše o okupaciji Beograda, tekst počinje rečenicom da je “ušće Save jedno od najlepših mesta na svetu”. Nema mržnje, nego se okupiranje predstavlja kao kulturna misija.

– On napiše: ‘Jadan ovaj srpski narod’. Posle toga ide: ‘Sami su krivi kada su verovali kralju Petru’. To je perfektna propaganda, jer on žali narod zato što je verovao. Bez prve rečenice ova druga ne bi bila toliko snažna propaganda – zaključuje autorka knjige.

Nema komentara

Napišite komentar


;