Miris nasleđa

autor: Aleksandra Aleksić 690 pregleda

Naizgled očekivanom formom aktuelne lake beletristike roman Miris nasleđa brzo zaokuplja pažnju čitalaca. Međutim, nakon uvoda u samu priču, negde između prologa i psihološkog nijansiranja karakterizacije glavne junakinje u romanu, počinje prava avantura, koja briše granicu između mita i sadašnjosti, između daleke prošlosti i svakodnevice jedne nesrećne žene sa iskonskim idealima.

Rasplićući niti složene fabule, uvodeći nove, odnosno stare i svevremene likove, autorka Drina Štajnberg postiže potpuno rasplamsavanje mašte kod čitaoca, a tek na kraju romana donekle mu otkrivajući svet u koji je zašao unutar korica knjige. Svet starih Slovena, pre vremena hrišćanstva, vreme obožavanja kulta prirode i ljudskog tela.

Autorka se odlučila za formu pripovedanja iz prvog lica, vešto izbegavši ograničenja takvog pristupa – predočavanje samo onih događaja koje je doživela glavna junakinja Purpur Devan. Čitalac ne biva uskraćen za kontekst mitskih bića, slovenskih bogova, običaja, ali i sukoba u slovenskoj mitologiji. Konkretizacija ključnih elemenata priče uspešno je postignuta jednostavnim ali efektnim jezičkim izrazima. Posebnu draž ovom romanu daju zanimljivi dijalozi i opisi koji, zajedno sa isticanjem boja i mirisa, upotpunjuju atmosferu na baltičkom ostrvu Rigen, gde je nekada postojao grad Arkona, centar slovenske religije, na kojem su se do XII veka nalazili mnogi hramovi.

Osim dijaloga, vrednost ovom književnom delu daju i razmišljanja glavne junakinje, koja su utoliko realna i poznata, jer se ona susreće sa realnim problemima na koje nailazi žena srednjih godina, nesrećna u braku i neispunjena na poslovnom planu, sa potrebom da uguši strast prema čoveku kojeg je tek upoznala. Žena nazvana po boji u romanu prolazi kroz proces samospoznaje i hrabrosti, ona odrasta, te prihvata svoju intuiciju i prepušta se spletu neočekivanih okolnosti. Pored toga što je najveći fokus u romanu na ženi, kao rešenju mitološkog sukoba, dobro je predstavljen i psihološki profil dva muška lika ključna za epilog avanture. Koristeći savršeni prirodni antagonizam sadržan u slovenskom bogu rata i proleća Jarilu, autorka uspeva da povuče paralelu između suprotnosti - željenog i očekivanog. Budući da je Miris nasleđa tek prva knjiga neobične trilogije Purpur Arkone, veći efekat bi svakako imao malo nedorečeniji kraj, koji čitaocu ne bi u potpunosti ispunio horizont očekivanja, jer su likovi u knjizi postavljeni sa jasnim ulogama, iako na relaciji realnost – legende.

Sa druge strane, dinamičan kraj je odlična najava za sledeće dve knjige, u kojima će autorka moći pred čitaočevim očima da oživi zaboravljene likove i otkrije zašto je baš Purpur Devan odabrana.

    Napišite komentar