Žar-ptica je ptica iz ruskog narodnog predanja s blistavim perjem koje gori poput plamena, u čiju potragu se upućuju mnogi. Na osnovu ovog motiva napisano je dosta ruskih bajki, a ona je upravo i centralni motiv knjige „Zlatni kavez“ Suzane Kirsli.
Knjiga prati paralelu dveju priča. Priču Nikole, devojke koja radi u galeriji i koja poseduje dar da dodirom nekog predmeta vidi prošlost svih onih u čije je ruke zapao. Kada jednog dana u galeriju uđe žena i donese drvorez žar-pticu koja govori da potiče od ruske carice Katarine, Nikola, nemajući dokaze za to odlučuje da se sa Robom, muškarcem prema kom gaji izvesna osećanja, a koji ima mnogo veći dar od nje, uputi u potragu za istorijom priče o drvorezu.
Druga priča je prati Anu Mari, devojčicu koja je bila prinuđena da napusti svoju porodicu tokom revolucije protiv kralja koji je nepravedno došao na presto Engleske. Ana je bila temelj i početak jedne velike tradicije drvoreza donesenim iz carske Rusije.
Preplitanje engleske, škotske, irske istorije i spoljni odnosi tadašnjih država Zapada sa Rusijom daju osećaj saradnje kakvu u današnjoj politici retko vidimo. U knjizi se upoznajemo sa trudom cara Petra Velikog da od Sankt Peterburga napravi novo središte velike Rusije, da svoj narod digne iz teškog perioda, zaostalog feudalizma i da ga ponovo vrati na noge kulturom zapada kojom je bio opčinjen.
Svojom skromnošću pridobio je srca ruskog naroda koji su ga smatrali ocem Rusije. Knjiga nam govori o caru Petru manje nego o njegovoj ženi carici Katarini, kojoj je vladala Rusijom nakon njegove smrti, ali kada autorka govori tako, shvatamo da je on želeo i dao Rusiji sjaj, skidajući ga sa sebe – nije voleo i nije živeo u raskoši koju je ostavio za sobom.
Stilom, koji autorka koristi, jasno se vidi ljubav za istorijom i priprema u koju se dala kada je želela da stvori ovo delo. Osim toga, autorka je, upravo kao i junaci ove knjige, pošla u potragu za žar-pticom, a dobila nešto bolje – prestižnu RITA nagradu za knjige žanra romansne fantastike.
Autorka na kraju knjige obrazlaže pažljivo izabrane likove ovog dela koje je porodičnim vezama uspela da stopi i uklopi u revolucionarne godine. Mnogi od njih zapravo su postojali, dok su ostali samo lepo upakovana fikcija. Čitalac se tokom prvog dela knjige utapa u kompleks i pokušava da shvati šta je i kako je moguće posedovati takav dar, dok se u drugom delu potajno nada da će glavni junaci pronaći materijalne dokaze kako bi pomogli oboleloj ženi koja je čitav svoj život na prvo mesto stavljala život drugih ljudi, dok je kraj nje njen prolazio.
Suzana Kirsli je najprodavanija kanadska spisateljica kratkih priča iz oblasti fantastike. Ona u svojim delima kombinuje istorijske motive sa misterijom, a autorka je i nekoliko triler romana pod pseudonimom Ema Kol.
Nema komentara