„Kapetan Fantastični“ jedan je od ovogodišnjih skrivenih blaga u režiji Meta Rosa. Priča prati integraciju porodice u društvo nakon deset godina života u šumi. Ovo je takođe priča o različitim načinima pomirenja sa gubitkom.
U središtu priče je Ben (Vigo Mortensen) koji se sa ženom Lezli i decom preselio u šumu pre desetak godina nakon što im se smučio kapitalizam. Tamo žive sa šestoro dece, tri dečaka i tri devojčice. Nijedno od njih nije išlo u školu, već su ih Ben i Lezli obrazovali „kod kuće“ u najrazličitijim domenima. Naučili su da love, da se brane, matematiku, istoriju, filozofiju, politiku… Nakon majčinog samoubistva u bolnici, Ben vodi decu na njenu sahranu kada će deca konačno upoznati baku i deku, koji su mu zabranili da se pojavljuje pod pretnjom hapšenja.
Sva deca imaju neobična imena. Najstariji je Bodevan koji sanja da pohađa neki fakultet. Tu su i Kjelir, Vespir, Relijan, Zaja i Naj. Svi su vični penjanju, lovu i ostalim veštinama potrebnim za preživljavanje u divljini, ali ne i u gradu.
Porodica Keš živi vrlo slobodnim životom, te se njihovi postupci mogu činiti čudnim ljudima koji su odrasli u „civilizaciji“. Ben će vrlo lako dokazati da njegova deca znaju više stvari od dece njegove sestre koja su išla u školu. Benovi tast i tašta ne odobravaju njegovu otvorenost prema deci u pogledu Lezline smrti i misle da nije u redu da im kaže baš sve detalje njenog samoubistva. Još jedan izvor sukoba je Lezlin testament u kojem je naložila da želi da je kremiraju, što nije u skladu sa uverenjima njenih roditelja i što će dovesti do vrlo čudnih peripetija.
Film se bavi temama etičnosti, roditeljstva i izolacije. Benova deca su navikla na neke stvari na koje nisu deca iz grada i obrnuto. Tako su spremna za svaku moguću situaciju u šumi, ali ne i za život u gradu. „Kapetan Fantastični“ odiše mističnošću. Zbog toga se za muziku pobrinuo Aleks Somer, jedan od članova islandske post-rok grupe Sigur Rós.
Ben ne slavi Božić, već Dan Noama Čomskog, čija učenja je preneo na svoju decu. Za „praznik“ im poklanja oružje i ubeđuje ih da uzmu hranu iz supermarketa. Postavlja se pitanje da li deca slušaju oca jer ne znaju ni za šta drugo? Da li su tako odrasli da prihvataju njegovo mišljenje bez ikakve rezerve? Da li je iskrenost prema deci važnija od njihove sigurnosti? Film nam nudi neko univerzalno rešenje: presudite sami.
Nema komentara