„Assassin’s Creed“ je još jedna u nizu adaptacija popularnih video-igara. Takvi filmovi uglavnom razočaraju novu i postojeću publiku. Među njima su „Hitmen“, „Lara Kroft“ i „Princ Persije“, čije su filmske franšize stale posle jednog ili dva filma. Što se kvaliteta tiče, ni „Assassin’s Creed“ nije izuzetak.
U centru filma je Kalum Linč, koga odlično igra Majkl Fesbender. On je već sarađivao sa režiserom Džastinom Kurzelom na filmu „Magbet“. Kaluma Linča od smrtne kazne spašava misteriozna organizacija Abstergo, koja je moderna verzija Templara. Abstergo želi da pronađe Rajsku jabuku, drevni artefakt koji će izlečiti svet i dovesti do mira.
Kalum Linč je lik koji nije bio u video-igrama, ali je deo njegove priče inspirisan Dezmondom Majlsom. Linč preko mašine animus ulazi u sećanja svog pretka Agilara de Narhe da bi pronašao Jabuku u Španiji krajem 15. veka. Što se duže izlaže uticaju mašine, sve više počinje da kopira razne veštine, poput penjanja, skakanja i borbe tajnim oštricama. Okvir samog filma čini sukob dve vrlo stare organizacije: Templara i Asasina, koji će, nadajmo se, biti dublje istražen u nastavcima.
Za razliku od video-igara, veći deo radnje filma se odvija u sadašnjosti, dok je manji deo posvećen događajima u 15. veku. Možda je upravo u tome nedostatak ovog filma. Video-igre su bile zanimljive jer su nas uvlačile u intrige i događaje iz prošlosti, dok su se mnogo manje bavile sadašnjošću. One su i osmišljene kao alternativna istorija, a kao filmska adaptacija inspirisana njima, morala bi da sadrži više scena u prošlosti.
Još jedna mana filma je vrlo tanka i predvidiva priča. Glumački i produkcijski je vrlo dobro urađen, mada je pomalo kratak jer je izbačeno čak 30 minuta materijala. Akcione scene su dobro realizovane, a posebno se ističu kaskaderi, koji su izveli skok sa 38 metara, što je najveći slobodan pad na filmu posle 35 godina.
Devet video-igrica su do sada pratile Altaira u 12. veku u Jerusalimu, Ecia u renesansnoj Italiji, Konora u dobu Američkog rata za nezavisnost, Edvarda u dobu pirata, Šeja u Sedmogodišnjem ratu, Arnoa za vreme Francuske revolucije i blizance Fraj u viktorijanskom Londonu.
Iako ima bolju glumačku postavu od većine adaptacija video igara (Majkl Fasbender, Marijon Kotijar, Džeremi Ajrons), „Assassin’s Creed” je bolje igrati nego gledati. Možda će zato i biti zanimljiv onima koji nisu igrali video-igre, ali oni koji jesu znaju da je sve moglo mnogo bolje biti urađeno.
Ostavljeno je mesta i za nastavke, koji su već najavljeni, a prema prvim informacijama, radnja drugog dela će se odvijati za vreme Hladnog rata.
Ocena 60/100
Nema komentara