Slušajući razgovore starijih ljubitelja pank muzike možemo doneti subjektivan zaključak da nijedan grad u Srbiji nema tako široko rasprostranjenu i razvijenu pank scenu kao što ima Novi Sad. Ovu tezu potvrđuje i činjenica da svake godine Srpska Atina ugosti veliki broj pank izvođača i posetilaca na čuvenom „To be punk“ festivalu koji se već godinama održava u novosadskom Kulturnom centru „Fabrika“, a zatim i kompilacija „Hardcore Novi Sad“, na kojoj mesto zauzimaju najkvalitetnije pesme lokalnih bendova i koju ljubitelji ove muzike svake godine željno iščekuju.
Foto: Privatna arhiva
Novosadski prvenci u akustik emo pank pravcu See it my way koji čine gitarista Mihajlo Zorić i frontmen i gitarista Dušan Đukić kroz svoju kratku, ali poprilično bogatu istoriju bili su deo i festivala „To be punk“, kao i „Hardcore Novi Sad“ kompilacije. Ovaj dvojac je nastao uoči raspada pank benda Get off my property u kom su obojica svirali. Iza sebe imaju EP pod nazivom „111“, a tu je i nekoliko singlova od kojih su poznatiji „Dirt.“ i „Firestarter“. Ovaj autentičan dvojac pre dve nedelje objavio je pesmu „Burst and decay“, koja za kratak vremenski period ima već preko hiljadu pregleda.
Gitarista benda See it my way Mihajlo Zorić, koji je autor teksta ove i mnogih drugih pesama benda, kaže da je pesma „Burst and decay“ napisana za jedan dan i da je nastala pre čak tri godine, ali je svetlost dana ugledala tek nedavno.
– „Burst and decay“ predstavlja pismo koje sam napisao svom tadašnjem najboljem prijatelju s kojim sam prestao da se družim. Pesma govori o tome koliko treba vrednovati međuljudske odnose, bili oni ljubavni ili prijateljski. Mi ljudi uzimamo sve zdravo za gotovo, često se svađamo bez nekih ozbiljnih razloga i onda te svađe zaboravljamo i razilazimo se zbog sitnica. Desilo mi se da se saosećam sa svojim tekstom. Ova pesma nije bila deo našeg EP-a „111“ zato što nisam mogao nikako instrumentalno da je završim. Bio sam istrošen od snimanja EP-a i kompilacija i Dušan i ja smo odlučili da dosta pesama stavimo u rezervu i da ih jednog dana snimimo. „Burst and decay“ je bila već jako dugo na čekanju i napokon je došla na red za snimanje. Za vreme karantina sam spremio kompletan instrumental i nedelju dana nakon karantina otišao sam kod Dušana i snimili smo kompletnu pesmu za pet dana. Pesma je dobila potpuno novi smisao.
Prethodni spot koji ste objavili za pesmu „Dirt.“ bio je prepoznatljiv po simbolici crnog balona. Kako ste došli do ideje za spot za pesmu „Burst and decay“?
– Hteli smo da stavimo veći akcenat na samu pesmu. Pesma je prepuna simbola koje razumeš tek nakon nekoliko slušanja. Današnje vreme je takvo da ako hoćeš da dospeš do više ljudi, moraš imati spot. Odlučili smo da odemo negde gde nikad nismo snimili, pa smo se spakovali i otišli u Kamenički park. Iz jedne anime serije pokupio sam lep i inovativan način prikazivanja simbola, gde oni tugu, strah i anksioznost prikazuju kroz kadrove prirode praćene minimalističkim tekstom. Bilo mi je važno da neke stihove ljudi čuju i razumeju pa sam ih kroz ove kadrove naglasio. Po prvi put sam montirao spot i zvučalo mi je jako teško na prvu loptu, ali kad sam počeo da montiram ideje su se samo pojavljivale. Cilj mi je da motivišem i podstaknem ljude da rade video materijal koji će ići uz kvalitetnu muziku, ali da im skrenem pažnju da nije dovoljno imati samo dobru muziku.
Koliko postoji prostora za razvoj pank scene i u kom gradu je scena najrazvijenija?
– U Novom Sadu ima najviše prostora za svirke i generalno razvijanje pank scene, ali koliko mogu da primetim, Gornji Milanovac je poprilično jak, dok je Kragujevac živnuo. I dalje je potrebno mnogo više prostora za svirke. Potrebno je da se više akcentuju svirke. Nemoguće je održati brutalnu svirku bez brutalne promocije. Imali smo situaciju da smo u Beogradu svirali sa novosadskim bendom Ground zero, bendom Mindprison iz Kragujevca i Bronze iz Beograda gde smo svi povukli naše prijatelje i ljubitelje naše muzike iz svojih gradova, i još kad se pojavila publika iz Beograda, prostor je bio krcat. Krajem iste te godine smo Dušan i ja svirali u istom tom prostoru sa italijanskim bendom Lineout i sa beogradskim Citizen X i bilo je svega 50 ljudi. Bez kvalitetne promocije nema dobre svirke. Mi smo svirali kad je bila podrška za Crnu kuću i svirka je bila u sredu, ali su se ljudi uželeli svirke i hteli da podrže opstanak Crne Kuće i bilo je krcato.
Kao što si pomenuo, nedavno smo svedočili situaciji da je opstanak Omladinskog centra Crna kuća bio upitan, pa su održavane svirke u znak podrške Crnoj kući na jednoj od kojih ste nastupali. Šta za tebe znači Crna kuća?
– Crna kuća je meni sve. Crna kuća je prvo mesto gde sam bio u životu, mesto koje je jako bitno po pitanju kulture i obrazovanja. To mesto je stvorilo platformu za sopstveno izražavanje, bilo da je u pitanju muzika, film ili vizuelna umetnost. Ono mora da opstane. Dušan i ja nismo planirali uopšte da radimo svirke nakon karantina. Kada su nas kontaktirali da sviramo kao podrška za Crnu kuću, odmah smo prihvatili. Da me pozovu u tri ujutru da sviram besplatno tamo, otišao bih. To je mesto gde smo uvek imali najbolji zvuk. Tamo smo imali i prvu ozbiljnu svirku kao See it my way sa braćom iz Frozen Moonlight-a.
Koji je vaš konačni cilj kada stvarate muziku?
– Cilj nam je da dopremo do što većeg broja ljudi, da im pomognemo da razmišljaju svojom glavom i izvuku neku svoju pouku. Mi smo zadovoljni i da dvoje ljudi na svirci prvi put čuje See it my way i svidi im se i da nastave da slušaju. Meni je akcenat u muzici da ostavim nešto iza sebe i da nakon dvadeset godina mogu da se setim svirki i onoga što zapravo jesam. Muzika mi je mnogo pomogla kroz život i ono što su neki bendovi učinili za mene, ja želim da učinim za nekoga. Kada stvoriš pesmu, ona je tvoja i samo je ti čuješ. U momentu kad je objaviš, ona postaje svačija. Lepota muzike je što svako može da je interpretira na svoj način. U početku sam tekstove pisao metaforički i indirektno iz nekog odbrambenog mehanizma, dok sada biram da pišem tako jer ne želim da moja muzika bude kliše. Uvek se šokiram kada mi se neko javi nakon objavljivanja pesme i objasni mi kako je on razumeo pesmu jer to često bude totalno drugačije od onoga što sam ja zamislio. To je lepota muzike. Sviranje i komponovanje mi pomaže kroz život. Muzikom ne stvaraš samo publiku, stvaraš i prijateljstva i poznanstva. Uvek sam težio ka tome da budem jedno sa publikom. Svirka bez publike koja istinski voli i ceni to što radiš za mene nije svirka.
Svedočili smo tome da su mnogi muzičari baš tokom pandemije Koronavirusa i karantina u kom smo bili stvarali kvalitetnu muziku. Na koji način te je pandemija kao muzičara podstakla da stvaraš?
– Pomogla mi je da se baziram na nedovršene projekte od ranije i da ih oživim. Pošto sam imao viška slobodnog vremena, mogao sam da se posvetim pesmama koje nisu bile u potpunosti gotove. Muzičari su trenutno u ozbiljnom problemu jer su ljudi generalno nezainteresovani, jer živimo u društvu u kom se konstantno dešavaju problemi. Previše je negativne energije u našem društvu, pa samim tim muzičari ne izbacuju novu muziku jer dopiru do malog broja ljudi. Iz tog razloga smo izbacili pesmu „Burst and decay“. Jednostavno smo hteli da za promenu učinimo nešto lepo i sebi i drugim ljudima. Trenutno je neophodno da muzika izlazi. Potrebno nam je da mi muzičari budemo svetlo u ovom mraku.
Šta publika može da očekuje u narednom periodu od vas?
– Uskoro objavljujemo novi singl pod nazivom „Showdown“. „Showdown“, će biti nešto najbolje što nam se desilo i planiramo da se ozbiljno potrudimo oko spota. U narednom periodu planiramo da objavimo nekoliko obrada pesama muzičara i bendova koje volimo i koji nam predstavljaju izvor inspiracije. Planiramo da uradimo obradu pesme pokojnog američkog repera Meka Milera „Best day ever“ na godišnjicu njegove smrti. Nadamo se skorijem povratku na binu. Planiramo i veliku svirku sa ekipom iz novosnovanog benda Latebloom za Noć veštica, ali još uvek ne znamo koliko će to biti izvodljivo zbog aktuelne pandemije.
Nema komentara