Nakon dva uspešna operska koncerta u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu početkom godine, Dušan Svilar trebalo je da održi i treći, ali zbog pandemije koronavirusa on je odložen.
Foto: Fondacija Novi Sad 2021
Od prošle godine glumi u operi, a uloge Fantoma iz opere i Apisa obeležile su njegovu dosadašnju karijeru. Dok čeka nove termine za koncerte, u razgovoru za Univerzitetski odjek otkrio je kako je gradio svoje uloge, kao i koliko je kultura bitna u današnjem vremenu za jedno društvo.
Početkom godine bili ste specijalni gost u programu Rock opere u Novom Sadu. U Beogradu je na takvom koncertu bilo prisutno preko 100 hiljada ljudi. Šta ste vi lično očekivali od Novog Sada, kakvu atmosferu?
– Buduće da sam po prvi put učestvovao u projektu “Rock opera”, očekivao sam pozitivnu energiju i uzbuđenje. Najbitnije je da smo opsednuti inspiracijom i adrenalinom, a sve ostalo prođe super.
Dva rasprodata koncerta u Novom Sadu, a zatim prekid zbog korone. Koliko je teško vratiti se operi posle pauze?
– Ne bih to nazvao povratkom operi, od nje nikada ni ne odlazite. Niko od nas nije očekivao ovo što se desilo, ali šta je tu je. Svi smo se malo ulenjili, ali sa velikim nestrpljenjem vratili radu i sada se prilagođavamo uslovima. Čekamo termin za Novi Sad, ali očekujem da će to biti pred Novu godinu.
Koliko se novogodišnji koncerti razlikuju od svih drugih, kakve emocije bude u Vama?
– Novogodišnji koncerti bi trebalo da budu retrospektiva godine u kojoj pevamo, da se setimo svih značajnih trenutaka i poželimo da naredna bude još bolja po sve nas. Vera u bolje sutra.
Od 23. marta trebalo je da igrate i naslovnu ulogu u “Fantomu iz opere”. Pre tri godine igrali ste i u mjuziklu “Tajna crne ruke”. U kom komadu ste se više pronašli?
– Suština ne leži u pronalasku i poistovećivanju sa određenim likovima koje bi trebalo da tumačimo. Naslovne uloge u muzičko-scenskim delima poput “Tajne Crne ruke” i “Fantoma iz Opere” su odlične prilike i privilegije da se predate izazovima u vezi sa stvaranjem, a zatim interpretiranjem ideje o zadatim likovima.
Što se tiče samog igranja u pozorištu, da li ste kroz vreme primetili napredak kod sebe i da li mislite da postoje još uvek neki elementi na kojima možete da radite i da ih poboljšate?
– Čovek se uči dok je živ.
Na koji način ste gradili dva tako različita lika, Fantoma i Apisa? Da li po Vama oni imaju neku sličnost i koliko su bliski današnjici?
– Priprema svakog od likova zahteva potpunu posvećenost koja podrazumeva prikupljanje i analiziranje svih dostupnih podataka o njima. Nakon toga možete da krenete da razmišljate o izradi ideje o protagonisti. Kada pričamo o sadašnjosti i o prošlosti - ljudi su isti otkad je sveta i veka. Emocije su iste. Menjala se samo tehnologija. Svi smo kroz život imali, imamo, imaćemo nešto zajedničko sa dva gore navedena lika: bili zaljubljeni, izdani, odbačeni i razočarani. Zar ne? To ih čini vanvremenskim. Zbog toga će “oni” živeti u svakom od nas i u svakom posle nas.
Nekoliko puta nastupali ste i na manifestacijama posvećenim zavičaju, običajima i tradiciji. Koliko je po vama tradicija bitna za jedno društvo?
– Kultura je DNK, ako bih tako mogao da se izrazim, jednog društva i nacije. Nešto što je postojalo i razvijalo se od davnina, a postojaće i posle nas. Naše je da to prenesemo sledećim generacijama, kao što su nas prenele generacije pre.
Dušan Svilar – pevač. Dušan Svilar – glumac. U čemu se više pronalazite i u kom pravcu biste više voleli da nastavite da gradite svoju karijeru?
– Volim da istaknem da sam u službi muzičke umetnosti, bilo da je to koncert na sceni ili uloga u muzičkom teatru. Podijumi su vrlo slični, zadaci takođe, jer mi pevamo o životu i o emocijama. Najzahvalnije u svemu je jezik kojim se mi služimo. On je univerzalan. To je jezik i moć muzike.
Nema komentara