SANDRA PETRUŠIĆ: Od zakona su napravili farsu, mogu šta i kako hoće

autor: Stefan Palešćak 677 pregleda 0

Pre nekoliko dana, redakcija Radija 021, nakon što im je u dve presude višeg suda u Beogradu naloženo da plate skoro 800.000 dinara zbog kršenja autorskih prava, izjavila je da je „cilj sudskih presuda da uguše medije koji se još uvek bave svojim poslom.“

Samo nekoliko dana pred novogodišnje odbrojavanje i vatromet u ponoć, javnost u Srbiji prisustvovala je svojevrsnom pravosudnom presedanu kada je aktuelni Ministar policije Nebojša Stefanović kao privatno lice dobio presudu protiv nedeljnika NIN, njegovog glavnog i odgovornog urednika Milana Ćulibrka i novinarke Sandre Petrušić zbog teksta „Nebojša Stefanović: glavni fantom iz Savamale”. Nakon prvog ročišta, NIN-u je najavljena presuda do Nove godine, što se i dogodilo, pa je tako ovaj nedeljnik dobio da plati 300.000 dinara nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti Nebojše Stefanovića. I Radiju 021, i Nedeljniku NIN, sudio je isti sudija.

O ovoj temi razgovarali smo sa novinarkom NIN-a i jednoj od „osuđenih“ Sandrom Petrušić. Prema njenim rečima, državni službenici su od svih zakona napravila farsu, zbog čega mogu da rade šta žele.

Šta je to trulo u državi Danskoj, kada se od aprila prošle godine i rušenja u Savamali (što su  krivična dela) tapka u mestu bez sudskog epiloga, a novinarima i listovima se donose instant presude zbog iznetih pretpostavki o odgovornosti državnih organa za smutne radnje?

– Volela bih da delim vaše mišljenje da se radi o presedanu, ali bojim se da će to postati pravilo i da je NIN samo prvi na kom je diktatura počela ogoljeno da deluje. Teško da je bilo ko mogao da ima iluzije da će biti drugačije ako se još uvek seća 1999. godine, Vučićevog Zakona o informisanju i represije vlasti koja nije mogla da se suoči sa činjenicom da joj se kraj nazire. Sada ta ista vlast, s obzirom da su isti igrači u koaliciji,  ponovo postaje nervozna. A kada je ona nervozna, uvek neko mora da strada a nije loše da to bude sloboda misli i govora, ljudska prava, a što ne i cela demokratija.

Nakon što je u Evropskom parlamentu otvoreno pitanje ne samo Savamale već i prisile nad medijima kao i zavisnosti sudstva, više nije postojao nijedan razlog da se zadrže maske demokratičnost. Za samo mesec dana ne samo da je kažnjen NIN, već su nam prikazane partijske sudije koje će taj posao nastaviti revnosno da obavljaju, kao što su to učinile sa Radiom 021 i kao što će učiniti sa Peščanikom. Prikazana nam je stranačka policija koja neće istraživati „fantome iz Savamale“ jer su oni, za razliku od nezavisnih medija, dobri momci i demonstrirano da su tužioci svedeni na status ne mnogo bolji od onog koji uživaju botovi.

Ministar Stefanović, tužio vas je kao privatno lice Nebojša Stefanović, iako se tekst jasno odnosi na Nebojšu Stefanovića kao Ministra policije, dakle javnog službenika. Budući da su javni službenici dužni da istrpe kritiku na sopstveni rad, znači li to da bi onda svaki državni službenik mogao da tuži novinare kao privatno lice, i time smanji mogućnost kritike sopstvenog rada?

– Naravno. Mogu šta hoće i kako hoće, od svih zakona i prava su već napravili farsu. Stefanović je tužio kao privatno lice, ali je u sudnici bilo pola predstavnika MUP-a a sudija ga je sve vreme tretirao kao ministra, kako u kontaktu tako i u presudi. Uostalom, kažnjeni smo zbog, kako piše u obrazloženju presude: „Objavljivanja spornih informacija kojima smo nesumnjivo doprineli povećanju tiraža svojih novina ali istovremeno narušili ugled tužioca kao političara i Ministra unutrašnjih poslova i doveli u pitanje njegov kredibilitet u pogledu daljeg učestvovanja u politici i rukovođenja ministarstvom“.

Samo iz te rečenice je sve jasno: imamo sudiju koji u presudi navodi da nam je tiraž porastao iako o tome nije bilo razgovora na sudu, i to zasniva na rekla-kazala, i imamo privatno lice Stefanovića koje je oštećeno u politici i rukovođenju ministarstva i imamo stvarnost u kojoj je taj isti Stefanović, nakon pisanja NIN-a, reizabran ne samo za ministra već je unapređen i u potpredsednika vlade. I da ne zaboravim, imamo i to privatno lice Stefanovića koji se požalio na duševnu bol za koju nije imao ni lekarsko uverenje ni svedoke, kao što je uobičajeno u ovakvim postupcima, ali mu je sudija poverovao na reč. I to ovako obrazložio: „Sud je u potpunosti poklonio veru iskazu tužioca obzirom da je sudu delovao kao jasan, logičan, životno uverljiv“.

Šta je Nebojša Stefanović naveo da mu je tačno povredilo lični ugled u tekstu „Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale“?

– Sam naslov tekst „Glavni fantom iz Savamale“ koji je on uz velikodušnu pomoć sudije predstavio kao dokaz da ga je NIN optužio da je, ne samo organizovao, već i sa fantomkom najrevnosnije od svih lično rušio tuđu privatnu imovinu po Savamali, iako to baš nigde nije pisalo. Takođe ga je povredio moj zaključak da je teško da je takva akcija (od nepostupanja policije, ignorisanja uviđaja,  do isključenja struje) mogla da se obavi bez znanja i pomoći nekog sa samog vrha, odnosno ministra policije. Taj deo povređenosti nisam u potpunosti razumela jer ga je obrazlagao svojom nenadležnošću. Ne povređuje ga što je potpuno nenadležan za rad policije a prima platu ministra policije, ali ga povređuje kada novinar pretpostavi da ministar ima veze sa ministarstvom na čijem je čelu?! Žao mi je ako sam ga svojim pisanjem obrukala jer sam pokazala da je samo pion bez ikakve moći, ali onda bi tužba morala da bude tako formulisana.

Šta je navedeno u obrazloženju presude, kako su to tekstom u NIN-u povređeni ugled i čast privatnog lica Nebojše Stefanovića?

– Ni 29 strana literarnog rada sudije Keranovića nije bilo dovoljno da se neko seti časti privatnog lica jer je ministar uspeo sve da zaseni svojom pojavom. Ali, da ne tumačim ja, daću vam citat: „Po oceni suda, tuženi su u naslovu i tekstu objavljenom u nedeljniku NIN, dana 16. 6. 2016. godine, objavili neistinite i nedopuštene informacije o tužiocu podobne da povrede njegovu čast i ugled“.

Skrenula bih vam pažnju na nešto mnogo strašnije iz obrazloženja presude od činjenice da smo iz nje izgubili „privatno lice“ koje je izgubilo ugled. A to je okrivljujuća okolnost po mene na koju je sudija Keranović ukazao – nisam tokom pisanja teksta kontaktirala stranku kojoj Stefanović pripada i nisam kod SNS-a proverila da li je on „glavni fantom iz Savamale“. Ako nam sude sudije koje traže sud vladajuće partije, onda smo svi u mnogo većoj nevolji nego što mislimo da jesmo.

Kakva se poruka ovom presudom šalje ostalim medijima koji nameravaju da kritički izveštavaju o radu vlasti u Srbiji?

– Toliko jasna, glasna i zastrašujuća da se, srećom, pretvorila u sopstvenu suprotnost. Svima je postalo jasno šta će se dogoditi ako se uplašimo i povučemo, što je i bio razlog da nam ljudi ponude novčanu pomoć u plaćanju kazne i to javno i pod punim imenom i prezimenom.  Konačno je reagovala i EU, komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks izrazio je zabrinutost zbog presude NIN-u, a nemačka državna televizija je poslala ekipu da napravi emisiju o suđenju i slučaju Savamale. To je veoma bitno imajući u vidu da je Nemačka do sada bila oslonac aktuelne vlasti, ali da je upravo ova zemlja najglasnije progovorila poslednjih dana o kršenjima ljudskih prava u Srbiji. Nema sumnje da nam svim sleduje veoma težak period, da će se nezavisni mediji finansijski iscrpljivati i da će neke to možda i uništiti. Postoji solidarnost, nadam se da će oni koji su nudili pomoć NIN-u sada pomoći i Radiju 021, ali ovakvih tužbi će biti sve više a ljudi koji misle svojom glavom baš i nisu među najbogatijima u ovoj zemlji. I neće moći u beskraj da pomažu. Ali tom periodu se nazire kraj jer što je represija veća on je bliži.   

Nameravate li da idete do kraja i da u Strazburu potražite pravdu?

– Naravno i iskreno se nadam da ćemo NIN, Milan Ćulibrk i ja imati prilike da stignemo do Strazbura. Volela bih da čitava ova farsa baš tu dobije epilog  jer bi to bila korisna lekcija za sve koji misle da su iznad zakona i Ustava Srbije. Takođe, svi režimi jednom prođu i ne bi bilo loše da na sigurnom mestu, u Strazburu, budu sačuvani podaci ko je i kako služio ovom režimu i koliko je zarad toga unizio svoju profesiju. Ali, pre toga postoje i druge instance u Srbiji koje moramo da prođemo od Apelacionog do Ustavnog suda. Možda ni to nije loše, kao novinara me interesuje da pročitam svaku od tih presuda i vidim tačno gde živim. 

Da li vas je ova presuda malo pokolebala? Hoćete li i dalje nastaviti da radite svoj posao kao i do sada?

Ako bih drugačije radila svoj posao, onda to više ne bi bio moj posao. Ne prihvatam ničije opravdanje tipa: moram da služim režimu ili tabloidu da ne bih ostao bez posla jer izdržavam porodicu. Niko nema pravo da uništava novinarstvo i ako nije spreman za njega neka ide i radi nešto drugo. Kada ne bih imala gde da objavljujem tekstove kao ove koje pišem, pre bih otišla na selo i gajila kokoške nego skrnavila profesiju. I sebe, naravno.

Foto: Radio Slobodna Evropa

Nema komentara

Napišite komentar


;