Deveti međunardoni festival LGBT filma „Merlinka“ otvoriće svoja vrata svim zainteresovanima od 7. do 13. decembra u Domu Omladine Beograd, a o selekciji filmova razgovarali smo sa direktorom festivala i urednikom gej magazina "Optimist" Predragom Azdejkovićem.
Foto: YouTube/ Radio Slobodna Evropa
Ovogodišnji festival nosiće slogan „Zaljubi se zatvorenih očiju“ i predstaviće gledaocima preko 70 kratkih i dugometražnih filmova svih žanrova iz svih delova sveta. U intervjuu za „Odjek“ Azdejković priča o počecima Merlinke, gej populaciji, kako filmovi menjaju sliku o LGBT populaciji...
Kako je i s kojim ciljem Merlinka festival nastao pre osam godina?
– Merlinka festival je nastao kao rezultat organizovanih filmskih večeri na kojima smo puštali filmove LGBT tematike. Kada se kaže „gej film“ ljudi pomisle na porno film, te je postojala potreba da se to promeni i ukaže na jedan filmski žanr, koji mnogi još uvek smatraju nepostojećim. Sve je više filmova LGBT tematike koji nikada ne stignu do naših bioskopa, filmskih festivala i televizija, tako da je Merlinka festival jedino mesto gde se mogu pogledati. U ovom slučaju filmska umetnost ima moć da osnažuje LGBT ljude, ali i doprinosi smanjenju homofobije u društvu. To su negde glavni ciljevi Merlinka festivala.
Ovogodišnji festival nosiće slogan „Zaljubi se zatvorenih očiju“. Kakvo značenje taj slogan ima za vas?
– Fokus ovogodišnje selekcije Merlinka festivala je ljubavni film. Endi Vorhol je rekao da treba da se zaljubljujemo zatvorenih očiju, te smo njegove reči iskoristili za naš slogan. Smatrali smo da smo postali previše opterećeni vizuelnim kada je ljubav u pitanju, da ne kažem površni. Što je naročito prisutno u gej populaciji. Sva ta opterećenost savršenim telima, mišićima, fizičkom lepotom, modom, mladošću, Instagram filterima… Zato je poruka ovogodišnje Merlinke da se treba zaljubljivati zatvorenih očiju, jer ljubav je dublja od fizičkog izgleda, pola, rodnog identita…
Merlinka festival ljudima pruža priliku da pogledaju priče o LGBT populaciji iz različitih kultura. Primećuju li se razlike kada na primer režiseri i scenaristi iz Azije obrađuju takve teme u odnosu na one sa zapada?
– Ove godine imamo filmove koji nam dolaze iz Indije, Irana, Jermenije… nema mnogo filmova koji dolaze sa istoka, ali im je svima zajedničko prisustvo straha. Kada gledate filmove koji dolaze iz, hajde da ih tako nazovemo, homofobičnih zemalja, tu uvek očekujemo da će LGBT junake zadesiti neka nesreća. Naravno, to se ne dešava u svakom filmu, ali mi to očekujemo, možda zbog naših predrasuda ili što čitamo samo negativne vesti sa tih prostora vezanih za LGBT. Fokus tih filmova su problemi sa kojima se suočava LGBT populacija, a tog fokusa je sve manje u LGBT filmovima sa zapada. Znate, ne mogu Francuzi da snimaju film o tome kako lezbejski par beži iz zemlje jer mogu da budu osuđene na smrt, kao što je to tema filma koji nam dolazi iz Irana.
Koji je Vaš kriterijum prilikom odabira filmova za festival?
– Ono što je meni važno kao selektoru festivala jeste pre svega kvalitet teme, pa tek onda tehnički kvalitet filma. Ove godine imamo preko 70 filmova, najviše kratkih, od horora do animiranih i porodičnih dečijih filmova. Mene je najviše potresao brazilski film „Shala“ („Lutka“) o dečaku iz sirotišta koji želi da bude usvojen, ali ga parovi izbegavaju jer vide da se igra sa lutkama. Takođe, pri selekciji vodim računa da imamo filmove iz svih krajeva sveta i da imamo reprezentaciju svih slova u LGBT korpusu.
Ove godine imaćemo priliku da vidimo francuski film „BPM (Beats per Minute)“ koji je dobio prestižnu nagradu „Grand Prix“ na ovogodišnjem Kanu. Koje filmove biste još izdvojili u ovogodišnjoj selekciji?
– Kad smo već kod filma „120 otkucaja u minuti“, koji je nagrađen u Kanu, ali i nominovan za Najbolji evropski film, reditelj Robin Kampiljo će doći u Beograd da predstavi film i razgovara sa publikom. Pored njega u Beogradu će biti kanadski režiser Brus LaBrus koji će predstaviti svoj film „Mizandristkinje“ o lezbejskoj terorističkoj grupi koja želi da svrgne patrijarhat, kao i dokumentarac „Kvirkor: Kako pankovati revoluciju“ o LGBT pankerima, što je posebno interesantno jer se LGBT populacija mahom vezuje za disko, pop, Cece, Jecu… Tu je i finski kandidat za nagradu Oskar „Tom od Finske“ o crtaču homoerotskih crteža, koji se proslavio u Americi i postao najpoznatiji Finac. Ja uvek ističem Maraton kratkog filma koji će biti 10. decembra na Dan ljudskih prava od podneva do ponoći sa velikim brojem odličnih filmova. Tu su i dokumentarac o Federiku Lorki i njegovom grobu koji još uvek nije pronađen „Rasprava oko kostiju“, dokumentarac o dreg kraljicama koje su nastupale u Brazilu pre 50 godina za vreme vojne diktature „Divne dive“, islandski horor „Sumrak“ sa prelepim kadrovima islandskih predela, jermenski film „Voćnjak kajsija“ o jednoj veridbi koja ruši tradiciju. Festival će otvoriti hrvatska komedija „Lavina“ koja je otvorila ovogodišnji Pulski filmski festival o Franji koji se vraća iz mrtvih, kao homoseksualac.
Na prošlogodišnjem festivalu srpska filmska ostvarenja „Otvorena“ i „Tranzicija“ su bila nagrađena zbog svojih autentičnih interpretacija LGBT života u Srbiji, što je na neki način označilo veliki pomak srpske LGBT kinematografije. Mislite li da trenutna atmosfera u Srbiji i Balkanu daje više prostora da se ovakve priče čuju i budu viđene?
– Sve je više filmova i serija u kojima je LGBT tema glavna ili ima LGBT likova, što je ogroman napredak. Na ovogodišnjem festivalu imamo kratke filmove „Slutnja anđela“ i „Želim nešto da vam kažem“ iz Srbije, sam Merlinka festival se organizuje u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Sarajevu, Tuzli i Podgorici… Mislim da će vremenom sve više biti LGBT tema u balkanskom filmskom i televizijskom mejnstrimu. Ja čekam srpsku seriju Vil i Grejs, mislim da smo na to kao društvo spremni.
Koja je važnost LGBT filmova za društvo?
– Ljudi koji imaju negativan stav prema LGBT osobama ne poznaju nijednu LGBT osobu, tako makar pokazuju istraživanja. Filmovi i serije doprinose da indirektno upoznaju neku LGBT osobu i da se taj negativan stav vremenom izgubi. Tu vidim važnost LGBT filmova za društvo. Naravno, mi još uvek kuburimo s tim da ne možemo da nateramo domaće televizije da nakon Merlinka festivala otkupe i prikažu neki film koji smo prikazali, ali mislim da će se i to vremenom promeniti.
Nema komentara