Regionalna manifestacija Noć Knjige održana je sinoć u knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca, a jedan od njenih najuspešnijih pisaca, Piter V. Bret, u intervjuu za Odjek govori o svom stvaralaštvu.
Photo: Laguna
Američki pisac epske fantastike Piter V. Bret posetio je ove godine beogradski Sajam knjiga, kako bi predstavio svoje novo delo Utroba zemlje. To je ujedno i završnica njegovog najčitanijeg serijala Demonski ciklus, koji je preveden na 25 jezika širom sveta.
Bret kaže da su pravac njegovog pisanja odredile knjige epske fantastike koje je čitao tokom odrastanja, ali i stripovi i igra Dungeons and dragons. Počeo je da piše rano, sa šesnaest godina, te je do 35. godine, kada je objavio prvu knjigu Noć demona, u rukavu imao još tri – Pustinjsko koplje, Presto od lobanja i Sunčani rat.
Sa knjigom Utroba zemlje zatvorili ste krug koji je otpočet pre deset godina. Da li će likovi Arlen, Liša i Džardir nastaviti da žive u vašoj mašti?
– Mislim da će ti likovi zauvek živeti u mojoj glavi. Jedna od prednosti toga što sam pisac je da uvek mogu ispričati još priča. Čak ni prostor ni vreme ne mogu me sprečiti. Kada mi nedostaje neki lik koji je umro, uvek se mogu vratiti u prošlost i ispričati priče dok su bili živi. Krećem da pišem i novi serijal, koji započinje 15 godina nakon završetka Demonskog ciklusa. U njemu će biti fokus na novim, mlađim junacima, ali svakako će se pojavljivati i omiljeni likovi iz starog serijala.
Koliko je bilo teško izabrati likove koje ćete žrtvovati zarad dobre priče i kakve su bile reakcije čitalaca na to?
– Umrli su oni junaci čiju smrt je priča zahtevala. Nije bilo teško napraviti takve odluke, za većinu sam se odlučio još dok sam pisao prvu knjigu; tu spadaju čak i oni koji su umrli mnogo kasnije. Čitaoci su ponekad bili uznemireni, neki jer sam im ubio omiljenog heroja, a neki jer nisam ubio omraženog lika, ali ne dopuštam da to utiče na moje pisanje.
Kroz vaše knjige provlače se teme o ljubavi, magiji i porodici, a žene imaju značajno mesto. Da li su junakinje poput Liše, Inevere i Rene vaše nasleđe koje ostavljate ženama širom sveta?
– Smatram da su književnost i mediji stvorili lažnu stvarnost iz koje su isključena dostignuća žena. One su oduvek bile deo svetskih dešavanja, vodile su poslove, borile su se u ratovima i predvodile nacije od početka civilizacije. Prilično je frustrirajuća ta slabost književnosti uopšte, a pogotovo fantazije, da su po pravilu heroji muškarci, jedino ukoliko ne postoji jako uverljiv razlog da to ne budu. Ja želim da ženama bude ugodno u mojim avanturama koliko i muškarcima.
Photo: Sajam knjiga
Kada ste prvi put osetili ljubav prema fantastici i šta mislite o piscima tog žanra danas?
– Prva knjiga koju sam sebi kupio i pročitao bila je Hobit od Tolkina, tada je započela životna ljubav prema fantaziji, koja me je odvela ka hiljadama drugih knjiga, uključujući tu i mitologiju sveta. Priče o magiji i zamišljenim mestima imaju bogatu istoriju u svakom svetu, kulturi i civilizaciji, sa zajedničkom temom o pitanjima naše ljudskosti, naših života i uverenja. Pre nego što sam išta objavio, omiljeni autori su mi bili Teri Bruks, Naomi Novik, Stiven King, Robert Džordan i Silija S. Fridman. Svi su oni uticali na moj rad, ali najviše je to bio Džordž R.R. Martin. Njegove knjige Igre prestola promenile su način na koji gledam na to za šta su romani uopšte, a pogotovo romani fantazije, sposobni. Ovih dana među moje omiljene autore spadaju: Mike Kol, Rebeka F. Kuang, Pirs Braun, Ketrin Arden, Kevin Hirn i Džo Aberkrombi.
Kakve ste utiske poneli sa Beogradskog sajma knjiga?
– Beogradski sajam knjiga je vrlo poznat, ali nisam mislio da ću imati razloga da ga posetim. I tako mi je drago što jesam! Čak i moj izdavač nije bio siguran šta da očekuje, pa je zakazao potpisivanje u trajanju od jednog sata, međutim odazvalo se trista ljudi! Ostao sam do kasno i uspeo svima da posvetim malo pažnje, bilo je to užurbano poslepodne. Zatim su tu bili kosplejevi, maskirani u likove iz Demonskog ciklusa, u takmičenju u kom sam bio sudija, što je bilo krajnje neverovatno.
Nema komentara