Samostalna izložba master studentkinje vajarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Isidore Miljanić biće otvorena u ponedeljak, 8. aprila u galeriji „Suluv“ u Novom Sadu.
Photo: Privatna arhiva
Isidora inspiraciju pronalazi u prirodi, a za svoje skulpture najčešće koristi drvo u kombinaciji sa staklom. Svoje znanje i veštine deli i sa decom u „Školici crtici“ u Vrbasu, gde polaznike podučava različitim likovnim tehnikama.
Ovo je tvoja treća samostalna izložba. Šta ćeš ovog puta predstaviti posetiocima?
– Izložiću nekoliko skulptura, fotografije drveća i crteže na staklu, gde sam prikazivala godove.
Kada si shvatila da je umetnost ono čime želiš da se baviš?
– Od malena sam volela da crtam, vajam, čak sam imala i grnčarski točak. Uživala sam u igri sa glinom i volela sam da pravim razne predmete, ali tada nisam mislila da bi to mogao da mi bude životni poziv. Tek sam pred kraj srednje škole shvatila da je to ono što me zaista interesuje. Nisam odustala ni od pevanja i glume, time se još uvek bavim amaterski, ali razmišljam da jednog dana i to podignem na viši nivo.
U čemu pronalaziš inspiraciju?
– Priroda je svakako nepresušni izvor inspiracije i ideje crpim iz nje. Kroz radove izražavam svoj stav prema prirodi i ukazujem na loš odnos čoveka prema njoj.
Koje materijale najviše voliš da koristiš i zbog čega?
– Najviše se bavim skulpturom i od materijala koristim drvo, koje kombinujem sa staklom. Kroz radove želim da skrenem pažnju na važnost samog drveća, stoga biram drveće koje je već trulo i koje je moralo biti isečeno, a kroz skulpturu želim da mu udahnem novi život.
Kako izgleda proces nastanka jednog tvog dela?
– Uglavnom uzmem komad drveta i na licu mesta smišljam šta bih mogla od njega da napravim, retko imam skice po kojima radim. A kada smislim, sama sečem na cirkularu, brusim, urezujem i sve ostalo što je potrebno, a zatim sečem staklo i povezujem ih, pravim celinu.
Photo: Privatna arhiva
Da li, osim predstojeće izložbe, spremaš još nešto u bliskoj budućnosti?
– Trenutno spremam i master rad i master izložbu, ostalo mi je još malo do kraja, a u novembru ću imati još jednu samostalnu izložbu u Kuli.
Već neko vreme radiš sa decom u „Školici crtici“ i podučavaš ih crtanju, slikanju, vajanju i ostalim likovnim tehnikama. Kakvi su tvoji utisci?
– Imamo sreću što u „Školicu crticu“ dolaze zaista talentovana deca, koja su sama odlučila da svoje slobodno vreme koriste na pravi način, umesto da igraju igrice na kompjuteru i slično. Predivan je osećaj posmatrati ih kako napreduju iz časa u čas, koliko su i vredni i istrajni. Pored toga što učimo, uvek odvojimo vreme da razgovaramo i o drugim temama, muzici, ostalim predmetima koje imaju u školi, o životinjama, tako da imamo jako lep odnos.
U toku je i osnivanje vajarskog ateljea za decu u kojem ćeš im držati časove. Šta očekuješ od ovog projekta?
– Veoma sam srećna što će to napokon biti realizovano i što ću deci moći da prenesem svoje znanje i ljubav prema vajarstvu. Ima već nekoliko zainteresovanih, a iz dosadašnjeg iskustva verujem da će iz našeg ateljea izlaziti veoma kvalitetni radovi.
Šta bi ti, kao neko ko je već ostvario mnogo, poručila drugim mladim umetnicima koji se bore da razviju svoje karijere?
– Teško mi je da odgovorim na ovo pitanje, jer sam i ja još uvek neko ko tek počinje da gradi svoju karijeru. Smatram da treba da budemo istrajni, da radimo na sebi u svakom pogledu, da se borimo za svoja uverenja i, naravno, da podržavamo jedni druge.
Nema komentara