Reč dužnost je imenica ženskog roda koja, u nedostatku sinonima koji je bolje objašnjavaju, može da se nazove obavezom ili zadatkom. Kada ispred nje postavimo građane, dobijamo termin „Građanska dužnost“. Šta je zapravo građanska dužnost? U kakvoj su građani obavezi, kome oni duguju? Ili je bolje pitanje šta? Šta građani jedne zemlje nekome mogu da duguju? Profesor fakulteta dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu, dr Radivoje Jovović, docent ovog fakulteta, prodekan za međunarodnu i stručnu saradnju na istom, politikolog i deveti na listi kandidata Srbije protiv nasilja za poslanike Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, za Univerzitetski odjek govorio je o tome šta je građanska dužnost, kako je izvršiti i šta su ciljevi na predstojećim izborima, kao i o tome kako se, nakon toliko godina, ujedinila opozicija.
Foto: Privatna arhiva sagovornika
Kako biste definisali građansku dužnost?
Ne bih je ovde definisao na posebno stručan način, već bih samo rekao bih da je to osnovna moralna obaveza prema nama samima, ali i ljudima oko nas, koje moramo poštovati, čije živote moramo poštovati. Mi imamo jedan problem što smo politiku počeli da shvatamo kao nešto odvojeno od nas, što postoji u nekim visokim sferama u kojima odlučuju za nas neki nedodirljivi, daleki ljudi, a politika je svuda oko nas. Politika predstavlja važan mehanizam društvenog života i svako koi ole želi da se pita u vezi sa svojom širom društvenom perspektivom mora imati osećaj da se bar minimalno bavi politikom.
Ponekad deluje da je ta konstrukcija postala floskula. Mislite li da su građani svesni njenog značenja?
„Građanska dužnost“ je danas postala jedna fraza za small talk, a trebalo bi da ima sveto, istaknuto mesto u našem razumevanju toga kako živimo naše živote. Mi moramo da, kada izađemo na ulicu, naprosto budemo svesni – ukoliko je prljavo na ulici, ukoliko u njoj nema osvetljenja, ukoliko kontejneri nisu na vreme ispražnjeni, ukoliko su ulice nebezbedne, da se sve to tiče našemoralne obaveze da utičemo na to da živimo u uređenijem društvu. Jer ako je čovekbiće koje kreativno promišlja, oseća i razume dostojanstvo i samopoštovanje, i ima alat da menja svoju društvenu stvarnost, onda nas kao ljude umanjuje činjenica da smo prečesto politički pasivni. Isto tako, mislim da postoji problem ako bavljenje politikom razumemo samo kao „dužnost“. Potrebno je da imamo na umu da je reč i o važnom pravu, i mogućnosti, da na lepši, korisniji i humaniji način uređujemo naše živote. Jer, ako sređujete svoju kuću samo zato što osećate obavezu, onda ste u opasnosti da propustite uživanje u tome. Isto je sa politikom; bez obzira na sve probleme i prljavštine naše politike, ja lično itekako uživam u političkoj i aktivističkoj borbi - radim dobre stvari zajedno sa dobrim ljudima, i nagrađen sam za to osećajem ogromne satisfakcije i toplim emocijama. Naravno, nije uvek lako, i podnosite velike rizike, ali verujem da bi nam svima bilo lakše kad bismo podelili te rizike. Ja konkretno biram da živim po misli Meše Selimovića: „Boj se ovna, boj se govna, kad ću živjeti?!“
Kako biste vi pozvali građane da, uslovno rečeno, izvrše svoju građansku dužnost?
Kao što sam pomenuo, ljudi vide politiku kao nešto potpuno udaljeno od sebe, dok ona podrazumeva mnoge veoma lako dostupne aktivnosti - glasanje, potpisivanje i raspisivanje peticija, proteste, demonstracije i štrajkove, ali i razgovor sa svojim komšijama, sugrađanima i prijateljima oko toga kako oni vide neke stvari. Politika podrazumeva svaku mogućnost našeg uticaja na druge ljude i na našu zajednicu kako bismo je učinili boljom, čistijom, uređenijom, pravednijom, i slobodnijom. Dakle, mislim da moramo da osvestimo jednu ključnu stvar, a to je da ukoliko se ne bavimo politikom, onda će se politika baviti nama (Ralf Nejder). A kad se politika bavi nama, mi nismo ti koji dobro prolazimo.
Šta biste definisali kao povod za ujedinjenje opozicije u jednu listu, listu Srbija protiv nasilja?
Prelomna tačka bila su masovna ubistva u „Ribnikaru“ i u Mladenovcu, kao jedan stravičan momenat kada smo kristalno jasno osvestili neophodnost ujedinjavanja u jedan široki front – doneta je odluka da pošto-poto spasimo ovo društvo dok se još može spasiti. Stoga smo ostavili po strani sve međusobne razlike, pa i bitne programske razlike, fokusirajući se na ono ključno, a to su zdrav razum i puka samoodbrana od režima nasilja, mržnje, kriminala i mafijaških organizacija.
Smatrate li da je, zbog toliko različitosti, ideološki i u delovanju, lista reprezent čuvenih catch all politika?
Ne, naročito zbog toga što ova lista nije zamišljena kao nešto što će tokom dužeg perioda sprovoditi zajedničke programske politike, već je zamišljena kao grupacijakoja za zadatak ima da obezbedi minimalne preduslove normalnog političkog života, a to pre svega znači oslobađanje medijskog i političkog prostora, pravljenje pravnog, institucionalnog i svakog drugog terena za prve slobodne i poštene izbore koji će uslediti godinu dana nakon rušenja ovog režima.
Mislite li da će podržavaoci zelenih politika glasati za kolonu u kojoj su, između ostalih, i dosta desni-centar orijentisanih stranaka i obratno?
Pre svega, razumem probirljivost. Razumem potpuno i izvesnu dozu gadljivosti kada je reč o izboru bilo kakve koalicije koja u sebi sadrži desničarske elemente. Ali, sa druge strane, računam na racionalnost velikog broja birača. To je jedna vrsta racionalnosti koju smatram da i sam posedujem, gde je ključni cilj da rešimo ono što je uslov bez kog se ne može, a to je elementarno oslobađanje našeg društva, čime će da počne poštena rivalska borba ovih organizacija oko ideja, vrednosti i planova za naše društvo.
Koji je glavni izborni cilj Srbije protiv nasilja?
Prvo ću govoriti na nivou istraživanja javnog mnjenja – pobeda je jako blizu u Beogradu, a kao što svi znamo, kad autokratski režimi krenu da padaju, uglavnom prvo padaju u glavnom gradu i ubrzo zatim počnu da se krune i na svim drugim nivoima. Dakle, to je ono što istraživanja pokazuju. Pokazuje takođe i osećaj, koji kroz razgovor sa ljudima širom Srbije govori da je Beograd veoma „zreo“ da padne. S druge strane, ukoliko do toga ne dođe na nivou Republike, opet smatram da ćemo značajno narušiti dosadašnju političku moć ovog režima. Suzićemo im manevarski prostor, prisiliti ih na saradnju sa više aktera, te će se stranke lažne opozicije morati otvoreno „autovati“. Mislim da je ovo početak kraja za njih.
Malopre ste pomenuli osećaj. Kakav je on u Vojvodini?
Kada pogledamo Vojvodinu, do pre nekoliko meseci u velikom broju mesta ljudi nisu prilazili našim štandovima, nisu prilazili da razgovaraju sa nama. Osećali smo izvesnu vrstu odbojnosti od strane nekih, ali prevashodno značajnu dozu straha, kod drugih, ljudi. Sada, poslednjih nekoliko nedelja, koliko redovno i konstantno putujemo po Vojvodini, vidim da daleko veći broj ljudi prilazi, oslobođen straha. Mislim da je, u poslednje vreme, u slučaju sve većeg broja ljudi, gnev pobedio strah.
Šta biste Vi poručili građanima, u sklopu ovog izlaska na izbore i same građanske dužnosti o kojoj ste govorili?
Građanima i građankama bih mogao da poručim dve ključne stvari – prva je da pozivam sve iole racionalne, informisane, obaveštene ljude da, čak i ukoliko osećaju da u ovoj koaliciji ima nekih stavki koje im se ne dopadaju, razumeju kakvi su nam politički prioriteti, i daju podršku istoj. Isto tako da razumeju da imaju sa naše strane, sa strane mnogih od nas iz ove koalicije, jedno čvrsto obećanje dosledne borbe za ciljeve i vrednosti za koje se zalažemo, od koje nikada nećemo odustati. S moje strane, to je borba za društvo socijalne pravde, radničkih i socijalnih prava, zaštite životne sredine, decentralizacije, antifašizma i sekularizma. Zeleno, levo, normalno.
Nema komentara