Prema novom Zakonu o duvanu, ali i novoj Direktivi Evropske unije o proizvodnji i predstavljanju duvanskih proizvoda, predstoji nam potpuna zabrana pušenja na radnom mestu, ali i na svim javnim mestima.
foto: maneleen.com
Takođe, pravila za pakovanje i izgled kutija biće znatno stroža – čak 65 odsto kutije pokrivaće upozorenje od štetnosti duvana sa slikom, proizvodnja „slim“ cigareta i cigareta sa ukusom mentola biće zabranjena, a biće regulisana i proizvodnja elektronskih cigareta.
Natpise na kutijama poput „Pušenje ubija – duvanski dim šteti ljudima u Vašoj okolini“ i „Pušači češće boluju od akutnih i hroničnih bolesti disajnih organa“ videli smo mnogo puta. Neki od nas su prevrtali očima, neki su se možda i zamislili nad njima. Koliko zavisnost od cigareta može stvarno da nam šteti, objasnio je direktor Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu Veselin Dickov:
„Pušenje uzrokuje različite vrste oboljenja kao što su oboljenja kardiovaskularnog i respiratornog sistema, a smatra se da je i glavni faktor ateroskleroze, pored povećanog holesterola, konzumiranje cigareta“, jasan je Dickov.
Istraživanja su pokazala da duvanski dim ne šteti samo njegovim vernim uživaocima, nego i ljudima u njihovoj okolini. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, nepušači koji žive s pušačima imaju od 20 do 30 odsto veći rizik za razvoj karcinoma bronhija i pluća, dok se povećani rizik za ovu lokalizaciju raka usled izloženosti duvanskom dimu na radnom mestu procenjuje na oko 12 od 19 odsto, а doktor Dickov objasnio je to na sledeći način:
„Ukoliko u blizini nepušača njih dvoje ili troje puši, to je automatski kao da još dvoje nepušača puši. Manji, zatvoren prostor utiče na koncentraciju kako nikotina, tako i drugih štetnih materija koje se dobijaju sagorevanjem cigarete.”
foto: wp.com
Novi Zakon o duvanu posebno će se odraziti i na ugostiteljske objekte. Nedeljko Brzak, vlasnik novosadskog Berliner pub-a podržava apsolutnu zabranu pušenja:
„Ne smeta mi, što bi neko ko ne puši morao da trpi duvanski dim? U našem lokalu je dozvoljeno pušenje. Što se prometa tiče, verovatno bi bilo nekih problema na početku, ali prilagodili bismo se. Na Zapadu to funkcioniše – izađu ljudi napolje, zapale cigaretu i to je to.“
Mišljenja studenata o zabrani pušenja na javnim mestima su podeljena. Nemanja Ćetković, student Fakulteta tehničkih nauka, smatra da je potpuna zabrana pušenja neizvodljiva:
„Na određenim mestima, poput javnog prevoza, škola i bolnica treba da postoji zabrana pušenja. Zakon bi uticao mnogo na moje navike, kao i na navike mnogih pušača jer postoje pušači koji ne vole da puše u svom domu i ja sam jedan od njih“, izjavljuje Nemanja Ćetković i dodaje da ne bi mogao ni bez cigareta u kafanama jer bi se izgubila atmosfera.
Studentkinja pravnog fakulteta Ivana Martinovićipak zastupa suprotno mišljenje:
„Podržavam zabranu pušenja na javnim mestima, pre svega zbog činjenice da je samo pušenje štetno po zdravlje ljudi koji puše, a drugo da smo svi mi ostali kao 'pasivni pušači' ugroženi, a da ne spominjem ostale stvari kao što su pikavci pobacani po ulicama, mirisi duvana u kafićima i restoranima.“
Tokom celokupne istorije pušenja na Zapadu, cigareta je u kulturnom smislu podrazumevala kršenje društvenih konvencija i duh pobune i slobode. Iz tih razloga, mnogi vladari i zvaničnici su strogo zabranjivali pušenje, a među njima su bili i engleski kralj Džejms I, ruski i indijski carevi, turski sultani. Među najvećim protivnicima pušenja bila je i nacistička Nemačka, u kojoj su prvi put istraživali vezu između pušenja i kancera. Naime, Adolf Hitler je bio strastveni pobornik zdravih stilova života za arijevsku rasu.
Ove činjenice, i to kako socijalno okruženje utiče na ljude da se okrenu zavisnosti cigaretama, objašnjava Aleksej Kišjuhas, asistent na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu:
„Pušenje je oduvek bilo socijalni simbol koji je odvajao aristokrate od radnika, muškarce od žena, stare od mladih, zabavne od dosadnih. Pušenje je takođe simbol jednog introvertnog, kontemplativnog, individualističkog i posve subverzivnog ponašanja. U toj činjenici, ako izuzmemo fiziološku adiktivnost, leže uzroci socijalne privlačnosti pušenja. Pušenje je, naprosto, kul.“
foto. cigaretteflavours.com
SAVETOVALIŠTE ZA ODVIKAVANJE POMAŽE U „KRIZI“
Za studente koji imaju poteškoća u ostavljanju ovog poroka, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata organizovao je Savetovalište za odvikavanje od pušenja. Uz pomoć grupne metode petodnevnog plana, svi zainteresovani mogu se otarasiti ove štetne navike.
„Program za odvikavanje se sastoji od psihoterapije i motivacione terapije. Imamo vrlo zapažene rezultate – otprilike između 62 i 65 odsto i ostavi cigarete. Ima rekonvalescenata koji se ponovo vrate u Savetovalište, ali mi smo vrlo zadovoljni jer u proseku svaki jedan i po čovek koji dođe javi se, a svi ostali su upoznati i imaju ozbiljnu nameru, ali ipak je u pitanju psihička zavisnost. Što je zanimljivo, uvek se desi da se jave u vreme ispitnog roka ili kad imaju ljubavne probleme“, rekao je Veselin Dickov.
Dickov tvrdi da dužina tretmana zavisi od osobe do osobe. Ključni su i period tokom kojeg je student pušio, sam karakter osobe, ali i od toga kakva je njegova zavisnost – da li je neko manje ili više sklon zavisnosti određuje i njegova genetika, okruženje, ali i podrška od bliskih ljudi:
„Postoji mogućnost da dođu momak i devojka ili drug i drugarica i da zajedno učestvuju u programu kako bi jedno drugo ohrabrivali, podržavali i pomagali jedno drugom u duvanskim krizama. Bitno je da postoji neka blizina komunikacije sa osobom koja pohađa ovaj program odvikavanja.”
Nema komentara