Pre više od pola veka u Londonu je odlučeno da se 8. aprila slavi Dan romske kulture, u cilju podizanja svesti o preprekama sa kojima se oni, kao narod suočavaju. Ove godine, Dan romologije obeležen je u velikoj sali Kulturnog centra Novog Sada, gde su posetioci imali priliku da se bolje upoznaju sa ovom temom uz besplatan i raznovrstan program.
Foto: Sara Stanišić
Romska zajednica, kao najveća manjina u Evropi, suočavala se sa mnogim problemima diskriminacije u većini zemalja ovog kontinenta, još od daleke istorije. Počevši od prinudnog rada nad svim muškim Romima bez prava na žalbu u Francuskoj još u 18. veku, zatim progonjenje iz nekih evropskih država, pa čak i ubijanje Roma za vreme Drugog svetskog rata, kada se beleži enormni broj nastradalih poput današnjeg broja stanovnika u Novom Sadu. S druge strane, pod romskom zastavom nije vođen niti jedan rat, pak borba za njihova prava ojačana su uz simbole ove zastave, kao što su sloboda koju obeležava plava boja, simbol života pod zelenom bojom i na kraju crveni točak koji predstavlja stalno kretanje i napredak.
Podizanje svesti o položaju Roma i pružanje podrške, ove godine organizovao je EU info point u Novom Sadu u saradnji sa Udruženjem romskih studenata. Svi zainteresovani su imali priliku da učestvuju u radionicama i predavanjima o savremenoj kulturi Roma poput njihove književnosti, plesa, poezije i umetnosti. Jedna od organizatorki događaja i predstavnica EU info pointa Divna Prusac govori o glavnim motivima prilikom organizovanja ovog dana u Kulturnom centru.
– Jedan od osnovnih motiva je da kao građanstvo u Novom Sadu i Vojvodini osvetlimo put ka istoriji, tradiciji, jeziku i kulturi naših sugrađana i mislim da treba da se zna mnogo više o tome. Izuzetno nam je drago da smo mogli da učestvujemo u obeležavanju ovog važnog dana i trudićemo se da tako bude i u budućnosti. Oduševljeni smo odzivom, ljudi su radi da uče o ovoj temi i bilo je veoma interaktivno – rekla je Divna Prusac.
Glavni fokus na događaju bio je na različitim i kreativnim programima kroz koje je pružena mogućnost da svi prisutni nauče važne aspekte koje čine romsku kulturu. Organizovana su tri programa i svaki je trajao po 90 minuta, posetioci su ostajali do kraja uz inicijativu, motivaciju i podršku svih organizatora. Tog dana, u 16 časova je počela radionica „Romskom plesu i igri”, koju je vodila muzikološkinja Aleksandra Aleksandrović. Održavao se i javni čas „Evropska istorija romske kulture”, gde su zainteresovani imali priliku da dođu do raznih saznanja o ovoj temi. Ono što se posebno istaklo – uz kombinaciju dobrog raspoloženja i želje za edukacijom prisutnih – jeste radionica „Jezik i književnost Roma”, uz čitanje poezije sa muzičkom pratnjom na klaviru, koju je vodila prof. dr Marija Aleksandrović.
Foto: Sara Stanišić
U znak sećanja na dan kada je ustanovljena romska zastava, himna i naziv „Rom umesto Ciganin” svake godine obeležava se 8. april, pa je tako ovaj put doktorka nauka, profesorka srpske književnosti i jezika i romskog jezika i književnosti učinila u Kulturnom centru svojim edukativnim programom.
– Cilj mog predavanja je bio da svim prisutnim približim romski jezik i književnost, da ljudi shvate da mi imamo svoju istoriju, divnu književnost, a pogotovo narodnu, i da oni počnu drugačije da gledaju na nas. Izuzetno sam zadovoljna reakcijama ljudi, dosta su pitali, pažljivo su slušali, čak su i učestvovali u nekim igrama. Shvatila sam da i mi Romi treba da se pokažemo u drugačijem svetlu. S druge strane, oni koji su obrazovani imaju svoje krugove i trebalo bi da izađemo iz zone konfora te da se prikažemo u boljem pogledu i da nas prihvate – objašnjava Marija Aleksandrović i dodaje kako bi bilo poželjno da se češće organizuju ovakve tematske radionice, da bi bilo poželjno bar jednom u mesec dana.
Foto: Sara Stanišić
Studenti Romi generalno su zadovoljni položajem na univerzitetima u Srbiji i uopšte u visokom obrazovanju. Država ima afirmativne mere za upis na studije koje podrazumevaju to da se Romi praktično na prijemnom ispitu takmiče između sebe na posebnim listama. Takođe, postoje posebna mesta za studente romske nacionalnosti u studentskim domovima, a dostupne su im i stipendije i krediti države Srbije. Međutim, i pored ovih mera, broj Roma studenata se smanjuje, a jedan od razloga je što više ne postoje stipendije Romskog obrazovnog fonda. Sve su to konstatacije sociologa i predsednika Udruženja romskih studenata Nenada Vladisavljeva.
– Ono što mi kao organizacija radimo je da maturante upoznajemo sa Univerzitetom u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, kako bismo ih motivisali da nastave obrazovanje. Nama je drago da smo kroz ovu organizaciju u Kulturnom centru predstavili Rome u drugačijem svetlu. Napravljen je otklon od uobičajenog imidža, tako što su ovde izlagači Romi koju su univerzitetski profesori. Fokus je na edukaciji visoke kulture Roma, stvaralačke umetnosti i nešto najbolje što kao narod možemo da pružimo – rekao je Vladisavljev.
Nema komentara